ZAKON O FISKALIZACIJI: Advokati i taksisti protiv uvođenja fiskalnih kasa
Novim sistemom fiskalizacije znatno veći broj preduzetnika koji nije bio u obavezi da poseduje fiskalne kase imaće prelazni rok od 1. novembra ove godine do 30. aprila 2022. da ih nabavi i uskladi svoje poslovanje sa novim Zakonom o fiskalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020).
Obavezu izdavanja fiskalnih računa ni ovog puta neće imati advokati i taksisti, zbog čega već duže vreme negoduju brojni fiskalni obveznici smatrajući ih “povlašćenim kategorijama”.
Nedavno je i ministar finansija Siniša Mali izjavio da je procena Poreske uprave bila takva da se oni ne uvode u fiskalizaciju i da je za to potrebno vreme, ali da to ne znači da se u budućnosti to neće dogoditi.
Zbog čega negoduju advokati i taksisti i zašto smatraju da je ova obaveza za njih neizvodljiva, objašnjavaju advokat Čedomir Kokanović i predsednik Strukovnog udruženja taksi preduzetnika (SITAB) Vlado Bulatović.
Advokatura je delatnost koja podrazumeva poverljiv odnos advokata i klijenta, a uvođenje fiskalizacije znači stavljanje pod lupu kontrole i proveravanje da li je advokat to “provukao” kroz fiskalnu kasu, objašnjava Kokanović.
“Ako vi nama kontrolišete u kancelariji šta stoji u spisima od učinjenih radnji, naspram onoga šta je ‘provučeno’ kroz kasu, time praktično država zaobilazno dolazi u poziciju da krši poverljivost komunikacije advokata i klijenta, a ta poverljivost je svetinja i preduslov delotvorne pravne pomoći”, ocenjuje Kokanović i dodaje da ni u svetu nije uobičajena praksa da advokati budu predmet takve vrste kontrole.
Takođe, dodaje, zbog same profesije i njene uloge u društvu, nije baš primereno da se zbog određenih nepravilnosti advokatske kancelarije zatvaraju na 30 ili više dana.
“Svi znamo da se radnje zatvaraju zbog vrlo malih nepravilnosti, primera radi, jer nekome fali 50 dinara u kasi ili zbog toga što je konobar stavio bakšiš na pogrešno mesto. Šta bi se u takvim slučajevima dešavalo sa advokatskim kancelarijama? Sve što one rade preduslov je drugima da ostvare svoja prava pred pravnim sistemom”, ističe Kokanović.
Tu je, kako navodi, i bezbroj drugih razloga zbog kojih je sve to realno nepraktično, od toga da bi advokat morao da nosi kasu na sud, sastanak, pa do drugih problema.
“Razumem kada je reč, primera radi, o prodavnicama. Sve se dešava na jednom mestu, u prodavnici na fiksnoj lokaciji. Ljudi dolaze, kupuju i sve se registruje putem kase. Ipak, mislim da je advokatura malo kompleksnija od toga”, zaključuje Kokanović.
I taksisti su protiv uvođenja fiskalnih kasa i smatraju da prvo zakon treba da počne da se primenjuje prema onima koji obavljaju nezakonit taksi prevoz. Predsednik SITAB Vlado Bulatović kaže da ovakve promene zahtevaju dogovor i tačno obrazloženje jer se u suprotnom ne zna kuda vode.
“Sa praktične strane, to bi verovatno iziskivalo troškove novih taksimetara kako bismo bili povezani sa tim fiskalnim računom. Ne zna se ni da li bismo zbog toga bili prinuđeni da imamo i trošak knjigovodstva i slično. Žele to da nam nametnu bez ikakvog pojašnjenja, a čini mi se da je kao pomenuti rok navedena 2023. godina. To će vrlo brzo proći, što znači da može da bude za godinu dana”, navodi Bulatović.
Prema njegovim rečima, postoje brojna otvorena pitanja, a pre svega bi trebalo Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 41/2018, 44/2018 - dr. zakon, 83/2018, 31/2019 i 9/2020) da se primenjuje u celosti, da se uvede red, a ne da pojedinci budu povlašćeni.
“Takođe, tražili smo od Grada Beograda, da se podigne cena taksi prevoza, koja je trenutno neekonomska, a odgovor još uvek nismo dobili”, zaključuje naš sagovornik.
Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 29.09.2021.Naslov: Redakcija