NACRT ZAKONA O PSIHOTERAPIJSKOJ DELATNOSTI – Tekst propisa
I OPŠTE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom se uređuje delatnost psihoterapije, kao i pojam, sadržaj, uslovi i način obavljanja delatnosti psihoterapije, prava, obaveze i odgovornost psihoterapeuta i psihoterapeuta pod supervizijom i osnivanje, organizacija i rad Komore psihoterapeuta Srbije (u daljem tekstu: Komora).
Pojam i predmet psihoterapije i psihoterapijske delatnosti
Član 2.
Psihoterapija je sveobuhvatni, namerni i planirani tretman ili terapijska intervencija koja se sprovodi putem naučnih psihoterapijskih metoda implementiranih u osnovno i specifično obrazovanje i znanje stečeno opštom i posebnom obukom o tretiranju poremećaja ponašanja, disfunkcionalnih i kriznih stanja, kao i širih ličnih razvojnih potreba, koji su u vezi sa psihosocijalnim i psihosomatskim, kao i spontanim razvojnim faktorima i uzrocima, a odvija se u interakciji između jedne ili više tretiranih osoba i jednog ili više psihoterapeuta, sa ciljem ublažavanja ili uklanjanja utvrđenih simptoma, radi promene disfunkcionalnih obrazaca ponašanja i stavova i promovisanja procesa sazrevanja, razvoja, zdravlja i blagostanja tretirane osobe.
Psihoterapijska delatnost je vršenje psihoterapije na način opisan u prethodnom stavu za koju je odgovoran psihoterapeut odnosno psihoterapeut pod supervizijom koji je sprovodi, bez obzira na to da li se aktivnosti vrše samostalno u vidu profesije ili u institucionalnom okviru.
Značenje izraza
Član 3.
Pojedini izrazi u smislu ovoga zakona imaju sledeće značenje:
1) Psihoterapeut je lice koji vrši delatnost psihoterapije i koje je upisano u imenik psihoterapeuta Komore psihoterapeuta Srbije;
2) Psihoterapeut supervizor je psihoterapeut koji je upisan i u imenik psihoterapeuta supervizora Komore psihoterapeuta Srbije i koji vrši nadzor i obuku nad radom psihoterapeuta pod supervizijom;
3) Psihoterapeut trener je psihoterapeut koji realizuje psihoterapijsku edukaciju u okviru nekog od priznatih psihoterapijskih modaliteta;
4) Psihoterapeut pod supervizijom je lice koje se osposobljava za obavljanje delatnosti psihoterapije, koje vrši delatnost psihoterapije pod supervizijom psihoterapeuta i koje je upisano u imenik psihoterapeuta pod supervizijom Komore psihoterapeuta Srbije. Status psihoterapeuta pod supervizijom može trajati najviše pet godina;
5) Psihoterapijska edukacija je strukturisan program obrazovanja za delatnost psihoterapije od najmanje četiri godine, a koju sprovode specijalizovane škole i udruženja psihoterapeuta.
6) Klijent je fizičko lice koje se psihoterapeutu ili psihoterapeutu pod supervizijom obratilo radi psihoterapijskog tretmana ili savetovanja;
7) Polaznik je lice koje je započelo pohađanje psihoterapijske edukacije u okviru nekog priznatog psihoterapijskog modaliteta, a još nije steklo uslove za upis u registar psihoterapeuta pod supervizijom;
8) Komora je Komora psihoterapeuta Srbije;
9) Imenik psihoterapeuta je imenik psihoterapeuta u Republici Srbiji koji vodi Komora psihoterapeuta Srbije;
10) Imenik psihoterapeuta pod supervizijom je imenik psihoterapeuta pod supervizijom u Republici Srbiji koji vodi Komora psihoterapeuta Srbije;
11) Imenik psihoterapeuta supervizora je imenik psihoterapeuta supervizora u Republici Srbiji koji vodi Komora psihoterapeuta Srbije;
12) Imenik psihoterapeuta trenera je imenik psihoterapeuta trenera u Republici Srbiji koji vodi Komora psihoterapeuta Srbije;
13) Kandidat je lice koje je podnelo zahtev za upis u imenik psihoterapeuta, odnosno imenik psihoterapeuta pod supervizijom, do donošenja rešenja o upisu;
14) Psihoterepijski modalitet je naučno priznata škola psihoterapije. Komora objavljuje spisak naučno priznatih psihoterapijskih modaliteta i metoda, u skladu sa evropskim i međunarodnim udruženjima psihoterapeuta. Psihoterapijski metod je naučno priznati postupak koji služi kao dodatna edukacija psihoterapeuta i psihoterapeuta pod supervizijom, a koja nema status modaliteta, to jest sam po sebi ne vodi ka zvanju psihoterapeuta.
15) Registar priznatih modaliteta je registar priznatih psihoterapijskih modaliteta i metoda koji vodi Komora psihoterapeuta Srbije;
16) Kodeks je Kodeks etike psihoterapeuta;
17) Osnovna psihoterapijska znanja sadržana su u predmetima koje je potrebno položiti kao uslov za upis u imenik psihoterapeuta odnosno psihoterapeuta pod supervizijom;
18) Psihoterapijska tajna je profesionalna tajna, koja se odnosi na sve informacije koje lice koje obavlja delatnost psihoterapije sazna od klijenta, kao i zdravstveno i psihičko stanje klijenta;
19) Statut Komore je najviši opšti pravni akt koji reguliše pitanja u vezi Komore psihoterapeuta Srbije.
II PRAVO NA OBAVLjANjE DELATNOSTI PSIHOTERAPIJE I USLOVI ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI PSIHOTERAPIJE
Pravo na obavljanje delatnosti psihoterapije
Član 4.
Psihoterapijsku delatnost obavlja psihoterapeut. Pravo na obavljanje delatnosti psihoterapije stiče se donošenjem odluke o upisu u imenik psihoterapeuta.
Psihoterapijsku delatnost obavlja i psihoterapeut pod supervizijom, uz redovni nadzor psihoterapeuta supervizora. Pravo na obavljanje delatnosti psihoterapije pod supervizijom stiče se donošenjem odluke o upisu u imenik psihoterapeuta pod supervizijom.
Polaznici psihoterapijskih edukacija nemaju pravo da rade sa klijentima. Oni to pravo stiču upisom u registar psihoterapeuta pod supervizijom, a nakon najmanje dve godine sticanja teorijskih znanja, iskustava ličnog rasta i razvoja i vežbi u ulozi klijenta.
Postupci upisa u imenike iz stava 1 i 2 ovog člana, kao i imenik psihoterapeuta supervizora i imenik psihoterapeuta trenera, pokreću se zahtevom lica za upis, koji se podnosi Komori.
Uslovi za upis u imenik psihoterapeuta
Član 5.
Uslovi za upis u imenik psihoterapeuta jesu:
- potpuna poslovna sposobnost;
- posebna radna sposobnost za psihoterapijsku delatnost;
- diploma visokog obrazovanja, minimum VI 1 stepen;
- položeni ispiti koji predstavljaju Osnovna psihoterapijska znanja. Ovaj uslov se ne odnosi na lekare specijaliste psihijatrije i neuropsihijatrije, kao i na psihologe;
- potvrda o završenoj psihoterapijskoj edukaciji u trajanju od najmanje četiri godine u nekom od psihoterapijskih modaliteta upisanih u Registar Komore;
- najmanje dve godine neprekidnog obavljanja delatnosti psihoterapije pod supervizijom;
- položen psihoterapeutski ispit pred komisijom Komore iz oblasti poznavanja ovog Zakona, Statuta Komore, Kodeksa kao i Tarife;
- položena zakletva psihoterapeuta;
- dostojnost za obavljanje psihoterapijske delatnosti (nije krivično osuđivan, suda časti ove ili druge Komore, itd.);
- protek najmanje jedne godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik psihoterapeuta, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Kandidat iz čijeg se dotadašnjeg života i radnog angažovanja može zaključiti da neće obavljati delatnost psihoterapije u najboljem interesu klijenata i u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i Kodeksom, nije dostojan da se bavi delatnošću psihoterapije. Ocenu dostojnosti kandidata na osnovu slobodnog uverenja daje Komora.
Osnovna psihoterapijska znanja
Član 6.
Osnovna psihoterapijska znanja se stiču polaganjem sledećih ispita:
- Biološke osnove psihičkog života,
- Razvojna psihologija,
- Psihologija ličnosti,
- Opšta psihopatologija,
- Specijalna psihopatologija,
- Osnove psihoterapije i savetovanja,
- Psihoterapijski modaliteti,
- Principi psihofarmakoterapije,
- Klasifikacija psihičkih poremećaja
- Etika za psihoterapeute.
Kandidatu će biti priznato da je stekao Osnovna psihoterapijska znanja ukoliko ima položene navedene ispite na bilo kom akreditovanom fakultetu u Republici Srbiji, kao i fakultetu u stranoj državi, ako su priznati u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja.
Kandidatu će biti priznato da je položio bilo koji od navedenih ispita i ukoliko ispit bude položio i pred specijalizovanom organizacijom koju akredituje Komora.
Akreditaciju specijalizovanih organizacija pred kojima se mogu polagati ispiti koji čine Osnovna psihoterapijska znanja, vrši Stručna komisija za akreditaciju.
Stručna komisija za akreditaciju je organ Komore koji se sastoji od predsednika komisije i dva člana komisije. Upravni odbor Komore donosi pravilnik o sastavu, izboru i radu Stručne komisije za akreditaciju kao i pravilnik o akreditaciji specijalizovanih organizacija pred kojima se mogu polagati ispiti koji čine Osnovna psihoterapijska znanja.
Postupak upisa kandidata u imenik
Član 7.
Kandidat podnosi zahtev za upis u odgovarajući imenik Komori, uz koji je dužan dostaviti dokaze o ispunjenosti uslova za upis u imenik za koji upis traži.
Kandidat je dužan da uz dokaze o ispunjenosti uslova za upis u imenik dostavi i izvod iz kaznene evidencije kao i uverenje nadležnog organa da li se protiv njega vodi krivični postupak.
Kandidat je dužan da sve dokaze dostavi u originalu ili overenoj fotokopiji.
O zahtevu za upis odlučuje Upravni odbor Komore u roku od trideset dana od dana podnošenja zahteva. Upravni odbor može zaključkom produžiti ovaj rok, najduže za šest meseci, ukoliko postoji potreba provere verodostojnosti nekog dokaza ili drugog podatka.
Ukoliko Upravni odbor Komore utvrdi da kandidat ispunjava sve uslove za upis u imenik psihoterapeuta ili imenik psihoterapeuta pod supervizijom, poziva kandidata da pred Predsednikom Komore položi odgovarajuću zakletvu.
Zakletva psihoterapeuta glasi: “Zaklinjem se da ću se u svom psihoterapijskom radu voditi najboljim interesom svog klijenta, da ću obavljati delatnost psihoterapije u skladu sa
Zakonom, Kodeksom i profesionalnim standardima, da ću čuvati psihoterapijsku tajnu i ugled psihoterapije kao profesije”.
Zakletva psihoterapeuta pod supervizijom glasi: “Zaklinjem se da ću se u svom psihoterapijskom radu voditi najboljim interesom svog klijenta, da ću redovno supervizirati svoj rad i uvažavati preporuke supervizora, da ću obavljati delatnost psihoterapije u skladu sa Zakonom, Kodeksom i profesionalnim standardima, da ću čuvati psihoterapijsku tajnu i ugled psihoterapije kao profesije.”
Upravni odbor Komore, nakon što je kandidat položio zakletvu, donosi rešenje o upisu kandidata u odgovarajući imenik.
Psihoterapeut pod supervizijom je dužan da ima redovne supervizije i da sledi preporuke supervizora.
Psihoterapeut pod supervizijom je odgovoran za svoj rad sa klijentima.
Upravni odbor Komore donosi rešenje o odbijanju upisa kandidata u odgovarajući imenik ukoliko oceni da kandidat ne ispunjava bilo koji od uslova propisanih za upis.
Kandidat ima pravo da podnese žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za upis Nadzornom odboru Komore u roku od petnaest dana od dana prijema rešenja.
Nadzorni odbor Komore donosi odluku o žalbi kandidata u roku od trideset dana od dana prijema žalbe kandidata.
Nadzorni odbor Komore će odbaciti žalbu kandidata ukoliko utvrdi da je žalba neblagovremena, nepotpuna ili nedozvoljena. Žalba će se smatrati nedozvoljenom ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe, ako je žalbu izjavilo lice koje se odreklo ili je povuklo žalbu ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za izjavljivanje žalbe.
Nadzorni odbor Komore će preinačiti rešenje Upravnog odbora Komore i usvojiti zahtev kandidata za upis, kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za upis kandidata u odgovarajući imenik.
Nadzorni odbor Komore će ukinuti rešenje i vratiti predmet Upravnom odboru Komore na ponovno odlučivanje, kada utvrdi da je potrebno izvršiti još neke provere radi zakonite odluke o zahtevu kandidata. U tom slučaju Nadzorni odbor Komore će naložiti Upravnom odboru Komore koje radnje proveravanja je potrebno preduzeti u ponovnom postupku.
Nadzorni odbor Komore će odbiti žalbu kandidata kao neosnovanu kada utvrdi da kandidat ne ispunjava neki od propisanih uslova za upis u odgovarajući imenik.
Protiv rešenja o odbijanju žalbe, kandidat ima pravo da pokrene upravni spor.
Nadzorni odbor Komore će po službenoj dužnosti poništiti rešenje o upisu kada nakon konačnosti rešenja o upisu kandidata dođe do saznanja da u trenutku upisa kandidata nisu bili ispunjeni uslovi za upis.
Licenca psihoterapeuta
Član 8.
Komora izdaje licencu psihoterapeuta i licencu psihoterapeuta pod supervizijom, kojima se dokazuje svojstvo psihoterapeuta, odnosno psihoterapeuta pod supervizijom. Licenca se smatra dozvolom za rad u psihoterapijskoj delatnosti.
Komora izdaje licencu psihoterapeuta svakom psihoterapeutu upisanom u imenik psihoterapeuta, odmah po konačnosti rešenja o upisu u imenik psihotepeuta.
Komora izdaje licencu psihoterapeuta pod supervizijom svakom psihoterapeutu pod supervizijom upisanom u imenik psihoterapeuta pod supervizijom, odmah po konačnosti rešenja o upisu u imenik psihotepeuta.
Licenca psihoterapeuta pod supervizijom se obnavlja na početku svake kalendarske godine i predstavlja dokaz o činjenici upisa u odgovarajući imenik koji vodi Komora. Licenca psihoterapeuta važi do svog isteka.
Izgled, forma i sadržina licence se utvrđuje pravilnikom koji donosi Upravni odbor Komore.
III PRAVA I DUŽNOSTI PSIHOTERAPEUTA
Dužnosti psihoterapeuta
Član 8.
Psihoterepeut je dužan:
- da se u obavljanju psihoterapijske delatnosti vodi najboljim interesom svog klijenta
- da obavlja delatnost psihoterapije u skladu sa ovim zakonom, Kodeksom i prihvaćenim načelima svog psihoterapijskog modaliteta
- da čuva psihoterapijsku tajnu pod uslovima određenim ovim zakonom, Statutom Komore i Kodeksom
- da u javnim nastupima i profesionalnom i privatnom životu čuva ugled psihoterapijske delatnosti.
Sedište psihoterapeuta
Član 9.
Sedište psihoterapeuta jeste prostor u kome psihoterapeut redovno vrši delatnost psihoterapije.
Svaki kandidat je dužan da prilikom podnošenja zahteva opredeli adresu svog sedišta.
Nakon upisa u imenik, psihoterapeut je dužan da prijavi svaku promenu sedišta Komori u roku od osam dana od promene sedišta.
Psihoterapeut, može u slučaju potrebe, obavljati delatnost i izvan svog sedišta, kao i elektronskim putem.
Sedište psihoterapeuta mora biti takvih karakteristika da u potpunosti štiti diskreciju komunikacije između psihoterapeuta i klijenta.
Psihoterapijska tajna
Član 10.
Psihoterapeut je dužan da, u skladu sa Statutom Komore i Kodeksom, čuva kao profesionalnu tajnu, sve što mu je klijent poverio, kao i da čuva kao tajnu zdravstveno i psihičko stanje klijenta.
Psihoterapeut ima pravo da u svrhu razvoja psihoterapije, odnosno psihoterapijske edukacije, supervizije ili iz drugih nastavno naučnih razloga, otkriva pojedinosti nekog slučaja, ali na takav način da ne sme postojati mogućnost da se otkrije identitet klijenta.
Psihoterapeut je, oslobođen dužnosti čuvanja tajne, odnosno obavezan je da nadležnom organu unutrašnjih poslova prijavi svako saznanje dobijeno od klijenta o izvršenju bilo kog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, bilo od strane klijenta, bilo od strane drugog lica.
Psihoterapeut je, ukoliko oceni da se radi o stvarnoj i izglednoj opasnosti, dužan da prijavi svako saznanje dobijeno od klijenta o pripremanju bilo kog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, bilo od strane klijenta, bilo od strane drugog lica.
Obaveza čuvanja psihoterapijske tajne nije vremenski ograničena.
Način čuvanja psihoterapijske tajne i postupanje u vezi sa psihoterapijskom tajnom uređuju se Statutom Komore i Kodeksom.
Nagrada i materijalne obaveze prema Komori
Član 11.
Psihoterapeut ima pravo na novčanu nagradu za svoj rad, ne nižu od propisane Tarife koju donosi Upravni odbor Komore.
Svaki psihoterapeut je dužan da blagovremeno vrši uplatu članarine i drugih davanja Komori.
Poreske obaveze
Član 12.
Psihoterapeut je dužan da blagovremeno izmiruje svoje poreske obaveze na celokupni prihod koji ostvari po osnovu obavljanja psihoterepijske delatnosti, u skladu sa odgovarajućim poreskim propisima.
Oblici obavljanja delatnosti
Član 13.
Psihoterapeut i psihoterapeut pod supervizijom mogu obavljati delatnost psihoterapije samostalno, u formi preduzetnika.
Više psihoterapeuta odnosno psihoterapeuta pod supervizijom mogu zajednički obavljati delatnost u formi ortačkog društva.
Delatnošću psihoterapije može se baviti i privredno društvo, isključivo preko lica koja su upisana u odgovarajući imenik. Navedena lica mogu biti angažovana u privrednom društvu po bilo kom osnovu propisanom zakonom koji reguliše radne odnose.
III PRESTANAK PRAVA ZA OBAVLjANjE PSIHOTERAPIJSKE DELATNOSTI
Prestanak prava na obavljanje delatnosti
Član 14.
Pravo na obavljanje psihoterapijske delatnosti prestaje:
1) u slučaju smrti ili proglašenja za umrlog, danom smrti, odnosno proglašenja za umrlog;
2) u slučaju potpunog ili delimičnog lišenja poslovne sposobnosti, od dana pravnosnažnosti odluke nadležnog suda;
3) u slučaju izricanja disciplinske mere brisanja iz imenika, od dana konačnosti odluke o brisanju iz imenika;
4) u slučaju izricanja mere bezbednosti zabrane bavljenja psihoterapijskom delatnošću u krivičnom postupku, od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda;
5) u slučaju osude za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje psihoterapijskom delatnošću, od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda;
6) u slučaju da prestane da obavlja delatnost psihoterapeuta neprekidno duže od jedne godine, od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika;
7) na sopstveni zahtev, počev od dana koji je određen kao dan prestanka obavljanja delatnosti u samom zahtevu, a ukoliko to nije određeno od dana predaje zahteva Komori;
8) U slučaju da nastane telesno ili duševno stanje koje ga čini nesposobnim za obavljanje psihoterapijske delatnosti.
Smatraće se da psihoterapeut ne obavlja delatnost ukoliko ne prima pošiljke Komore, odnosno ne izvršava svoje materijalne obaveze prema Komori, u neprekidnom trajanju od najmanje jedne godine.
Privremena zabrana obavljanja delatnosti
Član 15.
Upravni odbor Komore može rešenjem odrediti meru privremene zabrane obavljanja psihoterapijske delatnosti, isključivo pod sledećim uslovima:
- ukoliko je pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik;
- ukoliko je protiv psihoterapeuta pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje delatnosti psihoterapeuta;
- ako svojim postupcima otežava ili onemogućava vođenje disciplinskog postupka koji je protiv njega pokrenut;
Rešenjem o privremenoj zabrani obavljanja psihoterapijske delatnosti određuje se vreme trajanja zabrane koje ne može biti duže od jedne godine.
Upravni odbor Komore može doneti privremenu meru zabrane obavljanja psihoterapijske delatnosti ukoliko je protiv psihoterapeuta pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje delatnosti psihoterapeuta, pre donošenja odluke u tim postupcima, ukoliko oceni da postoji znatna verovatnoća osnovanosti optužbe koja se psihoterapeutu stavlja na teret.
IV PSIHOTERAPEUT SUPERVIZOR I PSIHOTERAPEUT POD SUPERVIZIJOM
Opšta načela obuke psihoterapeuta
Član 16.
Svaki psihoterapeut je dužan da se obrazuje i obučava u toku celokupnog perioda u kome obavlja psihoterapijsku delatnost.
U cilju obnavljanja psihoterapijskog kadra, Komora je dužna da vrši obuku i obrazovanje budućih psihoterapeuta, samostalno ili u saradnji sa registrovanim udruženjem ili Savezom psihoterapeuta.
Upravni odbor Komore donosi Opšti plan i program obuke psihoterapeuta pod supervizijom.
Prava i dužnosti psihoterapeuta supervizora
Član 17.
Psihoterapeut supervizor je psihoterapeut upisan u imenik psihoterapeuta supervizora, koji osim svoje delatnosti psihoterapeuta obavlja i nadzor i obuku nad radom psihoterapeuta pod supervizijom.
Psihoterapeut supervizor je obavezan da vrši kontinuirani nadzor nad radom psihoterapeuta pod supervizijom, u cilju osposobljavanja i stručnog i praktičnog obučavanja psihoterapeuta pod supervizijom za samostalno obavljanje psihoterapijske delatnosti.
Psihoterapeut supervizor je dužan da u vršenju svoje nadzorne uloge, sprovodi Opšti plan i program obuke psihoterapeuta pod supervizijom koji donosi Upravni odbor Komore.
Psihoterapeut supervizor odgovara za greške koje učini psihoterapeut pod supervizijom koji je postupao u skladu sa savetima i uputstvima psihoterapeuta supervizora, dok psihoterapeut pod supervizijom samostalno odgovara za greške u svom radu koje je učinio postupajući suprotno savetu ili uputstvu psihoterapeuta supervizora, odnosno bez konsultacije sa psihoterapeutom supervizorom.
Uslovi i postupak za upis u imenik psihoterapeuta supervizora
Član 18.
Uslovi za upis u imenik psihoterapeuta supervizora jesu:
- da lice koje upisuje podnese pisani zahtev nadležnom organu Komore;
- da je lice upisano u imenik psihoterapeuta u neprekidnom trajanju od najmanje tri godine, pre dana podnošenja zahteva;
- da je licu izdata potvrda o osposobljenosti za obavljanje supervizijskih dužnosti od strane priznatog psihoterapijskog modaliteta;
Prava i dužnosti psihoterapeuta pod supervizijom
Član 19.
Psihoterapeut pod supervizijom je lice upisano u imenik psihoterapeuta pod supervizijom koje se osposobljava za obavljanje delatnosti psihoterapije.
Psihoterapeut pod supervizijom sprovodi svoju obuku obavljanjem delatnosti psihoterapije pod nadzorom psihoterapeuta supervizora.
Psihoterapeut je dužan da postupa po savetima i uputstvima psihoterapeuta supervizora sa kojim je zaključio ugovor o superviziji.
Sve odredbe propisane odredbama članova ovog Zakona koje se odnose na psihoterapeute, primenjuju se i na psihoterapeuta pod supervizijom.
Uslovi za upis u imenik psihoterapeuta pod supervizijom
Član 20.
Uslovi za upis u imenik psihoterapeuta pod supervizijom jesu:
- potpuna poslovna sposobnost
- posebna radna sposobnost za psihoterapijsku delatnost
- diploma visokog obrazovanja, minimum VII 1 stepen u Republici Srbiji ili diploma fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;
- položeni ispiti koji predstavljaju Osnovna psihoterapijska znanja. Ovaj uslov se ne odnosi na lekare specijaliste psihijatrije i neuropsihijatrije, kao i na psihologe;
- potvrda o završenoj psihoterapijskoj edukaciji u trajanju od najmanje dve godine u nekom od psihoterapijskih modaliteta upisanih u Registar priznatih modaliteta Komore;
- položena zakletva psihoterapeuta pod supervizijom;
- protek najmanje jedne godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik psihoterapeuta, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Odnos psihoterapeuta supervizora i psihoterapeuta pod supervizijom
Član 21.
Psihoterapeut pod supervizijom, nakon što zaključi ugovor o superviziji sa psihoterapeutom supervizorom, odnosno nakon što mu psihoterapeut supervizor bude dodeljen odlukom Upravnog odbora Komore, stiče pravo da obavlja delatnost psihoterapije, uz konstantni nadzor i sugestije psihoterapeuta supervizora.
Psihoterapeut supervizor i psihoterapeut pod supervizijom zaključuju ugovor o superviziji kojim ugovaraju međusobna prava i obaveze, kao i uslove supervizije, pod uslovima određenim ovim zakonom.
Psihoterapeut supervizor ima pravo na naknadu za pruženu superviziju.
Ugovor o superviziji mora biti zaključen u pisanoj formi. Ugovorne strane mogu jednostrano raskinuti ugovor o superviziji u bilo koje vreme.
Ukoliko psihoterapeut pod supervizijom ne uspe da zaključi ugovor sa psihoterapeutom supervizorom, ima pravo da podnese zahtev Upravnom odboru Komore da mu se dodeli psihoterapeut supervizor.
Psihoterapeut supervizor koji bude određen odlukom Upravnog odbora Komore, nema pravo da odbije superviziju.
V PSIHOTERAPEUT TRENER
Prava i dužnosti psihoterapeuta trenera
Član 22.
Psihoterapeut trener je psihoterapeut koji realizuje psihoterapijsku edukaciju u okviru nekog od priznatih psihoterapijskih modaliteta.
Psihoterapeut trener je dužan da polaznicima prenosi znanja i veštine svog psihoterapijskog modaliteta u okviru edukacije organizovane u okviru tog psihoterapijskog modaliteta.
Psihoterapeut trener ima pravo na naknadu za pruženu psihoterapijsku obuku.
Uslovi za upis u imenik psihoterapeuta trenera
Član 23.
Uslovi za upis u imenik psihoterapeuta trenera jesu:
- da lice koje upisuje podnese pisani zahtev nadležnom organu Komore;
- da je lice upisano u imenik psihoterapeuta u neprekidnom trajanju od najmanje tri godine, pre dana podnošenja zahteva;
- da je licu izdata potvrda o osposobljenosti za realizaciju psihoterapijske edukacije od strane priznatog psihoterapijskog modaliteta;
- Strani državljanin koji je uključen u psihoterapijski trening u R. Srbiji, a koji je registrovan kao trener i/ili supervizor u svojoj državi ili u nekom evropskom ili međunarodnom udruženju, može, na svoj zahtev, dobiti status “privremenog supervizora” i ili “privremenog trenera” od strane Komore, u trajanju od jedne godine.
VI PSIHOTERAPIJSKI MODALITETI
Registar priznatih modaliteta
Član 24.
Registar priznatih modaliteta je registar priznatih psihoterapijskih modaliteta u koji se upisuju svi psihoterapijski modaliteti koje je priznala Komora.
Komora je dužna da prilikom osnivanja Registra priznatih modaliteta upiše sve psihoterapijske modalitete koje priznaje Evropsko udruženje za psihoterapiju, kao i da u registar upiše svaki psihoterapijski modalitet koji Evropsko udruženje za psihoterapiju naknadno prizna.
Komora može i samostalno doneti odluku o upisivanju novog psihoterapijskog modaliteta. Odluku o upisu novog psihoterapijskog modaliteta donosi Upravni odbor Komore, po službenoj dužnosti odnosno po zahtevu bilo kog punoletnog lica, a na osnovu prethodno definisanih kriterijuma.
Svaki psihoterapeut ima pravo žalbe na odluku kojom se usvaja zahtev.
VII KOMORA PSIHOTERAPEUTA SRBIJE
Pravna priroda Komore
Član 25.
Komora psihoterapeuta Srbije je samostalna i nezavisna profesionalna organizacija psihoterapeuta i psihoterapeuta pod supervizijom, osnovana u skladu sa zakonom i Statutom Komore psihoterapeuta Srbije, koja je nadležna za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom i svojim Statutom.
Komora ima svojstvo pravnog lica.
Komora ima svoj grb, pečat i žig, koji se bliže određuju Statutom Komore. Sedište Komore je u Beogradu.
Komora može imati ogranke Komore, u skladu sa Statutom.
Javna ovlašćenja Komore
Član 26.
Komora ima sledeća javna ovlašćenja:
1) odlučivanje o zahtevima za upis, brisanje i poništaj upisa u imenik psihoterapeuta, imenik psihoterapeuta trenera, psihoterapeuta supervizora i psihoterapeuta pod supervizijom;
2) odlučivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje delatnošću psihoterapije;
3) odlučivanje o zahtevima za nastavak obavljanja delatnosti psihoterapije posle privremenog prestanka;
4) odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja psihoterapijom;
5) odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv psihoterapeuta ili psihoterapeuta pod supervizijom, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera;
6) uređivanje sadržine i načina vođenja imenika iz tač. 1) ovog stava i njihovo jedinstveno vođenje za celu teritoriju Republike Srbije;
7) vođenje imenika iz tačke 1) ovog stava;
8) izdavanje i produžavanje važenja licence psihoterapeuta i privremene licence psihoterapeuta pod supervizijom;
9) donošenje plana i programa za obuku psihoterapeuta pod supervizijom;
10) uređenje organizacije i načina polaganja psihoterapeutskog ispita;
11) vođenje registra priznatih modaliteta;
12) donošenje Kodeksa;
13) donošenje Tarife;
14) određivanje visine troškova upisa u imenik psihoterapeuta, psihoterapeuta trenera, psihoterapeuta supervizora i psihoterapeuta pod supervizijom;
15) određivanje visine redovnih obaveza prema Komori.
Imenici navedeni u stavu 1. tač. 1) ovog člana jesu javne knjige. Izvodi iz ovih imenika i potvrde izdate na osnovu podataka iz imenika jesu javne isprave.
Poslovi Komore
Član 27.
Komora obavlja sledeće poslove:
1) čuva ugled i prava psihoterapeuta i psihoterapeuta pod supervizijom;
2) sprovodi stručni nadzor nad radom psihoterapeuta i psihoterapeuta pod supervizijom;
3) donosi statut i druga opšta akta;
4) zastupa interese psihoterapeuta pred državnim i drugim organima i organizacijama;
5) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti psihoterapije;
6) predstavlja psihoterapeute i psihoterapeute pod supervizijom pred domaćim i inostranim profesionalnim udruženjima i organizacijama, pravnim i fizičkim licima;
7) organizuje i sprovodi stalnu obuku i specijalizovano stručno usavršavanje psihoterapeuta i psihoterapeuta pod supervizijom;
8) izdaje stalne i povremene publikacije radi obaveštavanja psihoterapeuta i javnosti o pitanjima od interesa za psihoterapiju i stručnog usavršavanja psihoterapeuta i psihoterapeuta pod supervizijom;
9) daje mišljenja na predloge zakona i drugih propisa koji su od interesa za položaj psihoterapije;
10) pruža svojim članovima stručnu pomoć i zaštitu;
11) donosi Opšti plan i program obuke psihoterapeuta pod supervizijom;
12) vodi registar izrečenih disciplinskih mera;
13) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Organi Komore
Član 28.
Organi Komore su Skupština Komore, Upravni odbor Komore, Nadzorni odbor Komore, Predsednik Komore, Disciplinski sud Komore, Disciplinski tužilac Komore i drugi organi utvrđeni Statutom Komore.
Nadležnost, izbor, mandat, opoziv, delokrug rada i sastav organa Komore uređuje se Statutom Komore.
Član 29.
Skupštinu Komore koja se sastaje najmanje jednom u toku kalendarske godine čine svi psihoterapeuti upisani u imenik psihoterapeuta.
Skupština Komore donosi Statut i druge opšte akte propisane zakonom i Statutom.
Statut Komore mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom i drugim propisima.
Statut Komore, kao i Tarifa i Kodeks objavljuju se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Član 30.
Komora i svi njeni organi se finansiraju iz sopstvenih sredstava, koja se stiču prihodima od upisnina, članarine i drugih prihoda.
Visinu članarine i troškova upisa utvrđuje organ određen Statutom Komore.
VIII DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Član 31.
Komora je dužna da vrši nadzor nad obavljanjem delatnosti psihoterapije od strane psihoterapeuta i psihoterapeuta pod supervizijom.
Psihoterapeuti i psihoterapeuti pod supervizijom odgovorni su za stručno i savesno obavljanje delatnosti psihoterapije.
Disciplinske povrede mogu biti lake i teške, i one se utvrđuju Statutom Komore.
Disciplinski organi
Član 32.
Disciplinski organi su Disciplinski sud Komore i Disciplinski tužilac Komore, koji pokreću i vode disciplinski postupak.
Disciplinski organ je Viši disciplinski sud Komore i Viši disciplinski tužilac Komore, kao drugostepeni organ.
Disciplinski postupak može se pokrenuti na osnovu prijave koja se podnosi disciplinskom tužiocu, a koju može podneti:
- neki od organa Komore;
- državni organi i organi jedinica lokalne samouprave;
- korisnik psihoterapijskih usluga;
- neko drugo zainteresovano lice.
Organizacija, izbor, mandat, sastav, nadležnost, način odlučivanja disciplinskih organa i disciplinski postupak bliže se uređuju Statutom Komore.
Disciplinske mere
Član 33.
Disciplinski sud Komore, nakon što u disciplinskom postupku utvrdi disciplinsku povredu psihoterapeuta, psihoterapeuta trenera, psihoterapeuta supervizora i psihoterapeuta pod supervizijom može izreći sledeće disciplinske mere:
1) pismena opomena;
2) novčana kazna;
3) mera brisanja iz odgovarajućeg imenika.
Pismena opomena i novčana kazna mogu se izreći za laku disciplinsku povredu, dok se za tešku disciplinsku povredu može izreći novčana kazna ili mera brisanja iz odgovarajućeg imenika.
Novčana kazna za laku disciplinsku povredu može biti izrečena u rasponu od deset hiljada dinara do stotinu hiljada dinara, dok novčana kazna za tešku disciplinsku povredu može biti izrečena u rasponu od stotinu hiljada dinara do milion i pet stotina hiljada dinara.
Meru brisanja iz imenika disciplinski sud može izreći u trajanju od najmanje šest meseci do trajnog gubitka prava na bavljenje delatnošću psihoterapije. Nakon isteka trajanja mere brisanja iz imenika, lice kome je izrečena navedena mera može ponovo podneti zahtev za upis u odgovarajući imenik. U tom slučaju nadležni organ Komore, ponovo ceni ispunjenost uslova za upis u odgovarajući imenik.
U slučaju da psihoterapeut trener ili psihoterapeut supervizor učine tešku disciplinsku povredu koja se odnosi na njihove posebne dužnosti trenera ili supervizora, mera brisanja iz imenika može se, po oceni suda Komore, odnositi i samo na brisanje iz odgovarajućeg imenika psihoterapeuta trenera odnosno psihoterapeuta supervizora. U tom slučaju lice kome je izrečena mera ostaje upisano u imenik psihoterapeuta.
Komora vodi registar izrečenih disciplinskih mera u koji se unose sve disciplinske mere izrečene pravnosnažnom odlukom disciplinskog suda.
Član Komore protiv koga je pokrenut discipinski postupak, ima pravo žalbe na odluku Disciplinskog suda, Višem discipinskom sudu Komore. Član Komore ima pravo na vođenje upravnog spora kod nadležnog suda.
IX NADZOR NAD ZAKONONITOŠĆU RADA
Član 34.
Nadzor nad zakonitošću rada Komore u obavljanju njenih javnih ovlašćenja sprovodi ministarstvo nadležno za poslove socijalne zaštite.
X PREKRŠAJNE ODREDBE
Član 35.
Zabranjeno je licu koje nije upisano u odgovarajući imenik Komore da obavlja psihoterapijsku delatnost, da se predstavlja kao psihoterapeut ili da nudi psihoterapijske usluge.
Novčanom kaznom u iznosu od 200 000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje obavlja psihoterapijsku delatnost, predstavlja se kao psihoterapeut, ili nudi psihoterapijske usluge, a nije upisano u odgovarajući imenik Komore.
Novčanom kaznom u iznosu od 500 000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik koji za obavljanje psihoterapijske delatnosti zaposle ili na drugi način angažuju lice koje nije upisano u odgovarajući imenik Komore.
Izuzetak od ovog su psiholozi i psihijatri kao srodne profesije pod uslovom da svoje usluge nude kao “psihoterapijsko savetovanje” a ne kao “psihoterapiju”.
XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 36.
Komora će biti osnovana u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Organe Komore će izabrati konstitutivna Skupština u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona).
Konstitutivnu Skupštinu Komore čine sva lica koja u trenutku stupanja na snagu ovog zakona imaju Sertifikat za psihoterapiju Saveza društava psihoterapeuta Srbije.
Komora je obavezna da donese Statut u roku od šest meseci od dana osnivanja.
Član 37.
Lica koja u trenutku stupanja na snagu ovoga zakona obavljaju psihoterapijsku delatnost u bilo kom obliku dužna su u roku od šest meseci od osnivanja Komore podnesu zahtev za upis u odgovarajući registar.
Lica koja su u prethodnom periodu stekla sertifikate psihoterapeuta, trenera i supervizora koje je izdao Savez (društava) psihoterapeuta Srbije se automatski upisuju u odgovarajuće registre Komore.
Lica iz stava 1. ovog člana koja ne podnesu zahtev za izdavanje dozvola u roku iz stava 1. ovog člana, odnosno kojima se odbije zahtev za upis u odgovarajući registar, nemaju pravo da obavljaju psihoterapijsku delatnost u skladu s odredbama ovog zakona.
Član 38.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Izvor: Vebsajt Saveza društava psihoterapeuta Srbije, 2.11.2021.