Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA: Zakon ne reguliše pitanje rada državnih službenika van prostorija poslodavca, tj. od kuće. Osim Zakona o radu koji važi i za državnu upravu, ne postoji druga regulativa kojom se uređuje rad na daljinu u državnim organima


Državnim službenicima u Hrvatskoj ubuduće će biti omogućeno da od kuće rade tri dana u sedmici, uključujući petak i ponedeljak, a o tome će odlučivati nadređeni službenik odgovoran za funkcionisanje tog organa. Cilj uvođenja ovog modela rada u državnu službu je postizanje veće ravnoteže između privatnog i poslovnog života, ali i na zadovoljstvo korisnika. I u Srbiji se ove godine pokazalo da velike firme imaju nešto veću fleksibilnost kada je u pitanju ovakav način rada, a ovdašnji Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisuje mogućnost rada na daljinu i rada od kuće. Ipak, prema istraživanjima, generalno, rad od kuće je sve manje popularan u kompanijama.

Ispitivanje “Infostuda” je pokazalo da postoji razlika u pristupu u radu van radnog mesta i iz kancelarije. Opšti podaci govore da je rad iz firme obavezan za sve zaposlene u 46 odsto kompanija.

Ispitanici iz kompanija van IT industrije su još jednom potvrdili da je zbog prirode posla rad od kuće daleko manje zastupljen – 47 odsto njih je navelo da je dolazak na radno mesto obavezan, a generalno je uočljivo da nema velikih oscilacija u odnosu na prošlogodišnje istraživanje. Lane se dve trećine ispitanika (57 odsto) izjasnilo da ne radi od kuće. Istakli su da im radna pozicija ne dozvoljava rad od kuće, dok je 23 odsto učesnika kazalo da, iako im posao dozvoljava takav rad, ipak su se opredelili za rad iz kancelarije – navodi se u istraživanju.

Zakon o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018, 157/2020 i 142/2022) ne reguliše pitanje rada državnih službenika van prostorija poslodavca, tj. od kuće. Osim Zakona o radu koji važi i za državnu upravu, ne postoji druga regulativa kojom se uređuje konkretno rad na daljinu u državnim organima, podsećaju u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Međutim, imajući u vidu specifičnosti poslova i rada državnih organa, mišljenja smo da navedena materija mora biti dodatno uređena i prilagođena specifičnostima i poslovima koji se obavljaju u državnim organima. Državna uprava često rukuje poverljivim i osetljivim informacijama, čija zaštita i bezbedan pristup pri radu na daljinu predstavljaju izazov. Određeni poslovi zahtevaju fizičko prisustvo, kao što su sastanci sa strankama, rad na šalteru i upravljanje papirnom dokumentacijom – objašnjavaju u ovom ministarstvu.

Oni dodaju da su brza reakcija i neposredna koordinacija na licu mesta neophodne u slučaju vanrednih situacija ili kriza.

Na nivou EU su doneti propisi koji regulišu pitanje rada na daljinu državnih službenika. Najrelevantnija je Direktiva o radnom vremenu koja reguliše radno vreme, periode odmora i pauze kako bi se osigurala zaštita zdravlja i bezbednosti radnika, bez obzira na to da li rade na licu mesta ili na daljinu. S tim u vezi, zemlje EU, uključujući i Hrvatsku, uskladile su svoje zakonodavstvo i po ovom pitanju – podsećaju u ministarstvu.

Ističu da će ova materija, kao i svi ostali propisi biti usklađeni sa propisima EU u postupku pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Posebna pažnja biće na zaštiti interesa građana i osiguranje njihovih prava, ali i istovremeno očuvanje efikasnosti i bezbednosti u radu državne uprave. Takođe, u toku ove i 2025. godine očekuje se uspostavljanje informacionog sistema za upravljanje ljudskim resursima, nakon čega ćemo imati precizne podatke o zaposlenima u državnoj upravi – preciziraju u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Zakonom o radu data je mogućnost zaposlenom i poslodavcu da se sporazumeju da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni svoje poslove obavljaju od kuće. U Ministarstvu za rad ističu da ono ne raspolaže podacima koliko poslodavaca i zaposlenih koristi ovu opciju i koji procenat radnog vremena zaposleni obavljaju svoje poslove od kuće.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.


Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 01.11.2024.
Naslov: Redakcija