NACRT ZAKONA O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU - Tekst propisa
I. UVODNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak pod kojima se utvrđuje imovina i uvećanje imovine fizičkog lica, njegovi prijavljeni prihodi stečeni u određenom periodu i poseban porez na uvećanje imovine, za koje fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način, kao i organi nadležni za sprovođenje ovog zakona.
Značenje izraza u ovom zakonu
Član 2.
U smislu ovog zakona, pojedini izrazi imaju sledeće značenje:
1) "imovina" označava nepokretne i pokretne stvari, registrovane ili neregistrovane, kao i druga imovinska prava u Republici Srbiji i inostranstvu;
2) "prijavljeni prihodi" jesu prihodi fizičkog lica koji su prijavljeni nadležnom poreskom organu;
3) "uvećanje imovine" predstavlja pozitivnu razliku između vrednosti imovine fizičkog lica na kraju u odnosu na početak određenog perioda;
4) "nezakonito stečena imovina" predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda u određenom vremenskom periodu za koju fizičko lice ne može da dokaže poreklo, odnosno ne može da dokaže da je stečena na zakonit način.
Period utvrđivanja imovine i posebnog poreza
Član 3.
Postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza odnosi se na period počev od 1. januara 2007. godine.
Teret dokazivanja
Član 4.
Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a na fizičkom licu je teret dokazivanja da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.
II. JEDINICA PORESKE UPRAVE NADLEŽNA ZA UTVRĐIVANjE IMOVINE I POSEBNOG POREZA
Član 5.
Za vođenje postupka utvrđivanja imovine i posebnog poreza u skladu sa ovim zakonom nadležna je Poreska uprava.
U Poreskoj upravi obrazuje se posebna organizaciona jedinica za obavljanje poslova određenih ovim zakonom (u daljem tekstu: Jedinica Poreske uprave).
Rukovodilac Jedinice Poreske uprave
Član 6.
Rukovodilac Jedinice Poreske uprave može biti lice koje ima najmanje deset godina radnog iskustva na poslovima iz oblasti poreskog postupka.
Rukovodioca Jedinice Poreske uprave postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija.
III. OVLAŠĆENjA JEDINICE PORESKE UPRAVE I SARADNjA DRŽAVNIH ORGANA
Ovlašćenja Jedinice Poreske uprave
Član 7.
Jedinica Poreske uprave u postupku propisanim ovim zakonom ima pravo uvida i pribavljanja podataka iz:
1) svih vrsta evidencija i podataka koje vode, odnosno poseduju nadležni organi i druga lica o nepokretnim i pokretnim stvarima, privrednim subjektima, finansijskim instrumentima, štednim ulozima i računima kod poslovnih banaka, kao i drugim evidencijama i podacima iz kojih se može utvrditi imovina fizičkog lica;
2) poslovnih knjiga i dokumentacije privrednih društava i drugih lica, radi utvrđivanja imovine fizičkog lica.
Obaveza dostavljanja podataka
Član 8.
Svi državni organi i organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, imaoci javnih ovlašćenja, fizička i pravna lica dužni su, da na zahtev Jedinice Poreske uprave, dostave podatke kojima raspolažu u roku koji ona odredi i da pruže podršku zaposlenima u Jedinici Poreske uprave u postupku propisanom ovim zakonom.
Zaposleni za vezu i upućivanje na rad
Član 9.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti dužni su da odrede jednog ili više zaposlenih za vezu, radi delotvornije saradnje i dostavljanja podataka koji su Jedinici Poreske uprave potrebni za vođenje postupka propisanog ovim zakonom.
Po potrebi, zaposleni za vezu mogu, na zahtev direktora Poreske uprave, biti privremeno premešteni ili upućeni na rad u Jedinicu Poreske uprave.
Privremeni premeštaj ili upućivanje traje do godinu dana i može se produžiti.
Obaveštavanje policije i javnog tužilaštva
Član 10.
Ako se u postupku propisanim ovim zakonom utvrdi da činjenice ukazuju na postojanje osnova sumnje da je izvršeno krivično delo, Jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, javno tužilaštvo i druge nadležne organe.
IV. POSTUPAK UTVRĐIVANjA IMOVINE I POSEBNOG POREZA
Faze postupka
Član 11.
Postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza sastoji se od prethodnog postupka i postupka kontrole i utvrđivanja posebnog poreza (u daljem tekstu: postupak kontrole).
Utvrđivanje vrednosti imovine
Član 12.
Pri utvrđivanju vrednosti imovine uzima se u obzir celokupna imovina fizičkog lica, a naročito:
1) nepokretne stvari (stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i dr.);
2) finansijski instrumenti;
3) udeli u pravnom licu;
4) oprema za obavljanje samostalne delatnosti;
5) motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi;
6) štedni ulozi i gotov novac;
7) druga imovinska prava.
Način i postupak utvrđivanja vrednosti imovine i prihoda fizičkog lica propisuje Vlada.
Pokretanje prethodnog postupka
Član 13.
Prethodni postupak vrši se u skladu sa godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika. Godišnje smernice nisu javno dostupne.
Prethodni postupak može se pokrenuti i izvan godišnjih smernica, po službenoj dužnosti, na osnovu prijave drugog organa ili po inicijativi fizičkog ili pravnog lica.
Prethodni postupak
Član 14.
U prethodnom postupku Jedinica Poreske uprave utvrđuje uvećanje imovine u bilo kom periodu unutar perioda iz člana 3. ovog zakona, na osnovu podataka kojima raspolaže i podataka koje prikupi od drugih organa i organizacija, pravnih ili fizičkih lica i upoređuje ih sa prijavljenim prihodima u istom periodu.
Jedinica Poreske uprave pokreće postupak kontrole, na način propisan zakonom koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako u prethodnom postupku učini verovatnim da unutar perioda iz člana 3. ovog zakona, u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine, postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na poslednji dan kalendarske godine perioda provere.
Postupak kontrole
Član 15.
U postupku kontrole utvrđuje se nezakonito stečena imovina fizičkog lica i njena vrednost.
Fizičko lice iz stava 1. ovog člana ima pravo da učestvuje u postupku kontrole i da podnosi dokaze kojima dokazuje zakonitost sticanja imovine.
Neučestvovanje fizičkog lica u postupku kontrole ne odlaže dalje vođenje postupka.
U postupku kontrole, Jedinica Poreske uprave sačinjava zapisnik o izvršenoj kontroli, na koji se shodno primenjuje zakon koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju.
Po okončanju postupka kontrole, Jedinica Poreske uprave donosi rešenje o utvrđivanju posebnog poreza ako utvrdi postojanje nezakonito stečene imovine.
Poreska osnovica za poseban porez
Član 16.
Osnovica posebnog poreza utvrđuje se u vrednosti nezakonito stečene imovine, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.
Vrednost nezakonito stečene imovine se revalorizuje indeksom potrošačkih cena od poslednjeg dana kalendarske godine za koju je utvrđena nezakonito stečena imovina do dana donošenja rešenja o posebnom porezu.
Stopa posebnog poreza i poseban porez
Član 17.
Jedinica Poreske uprave utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole, primenom stope posebnog poreza od 75% na poresku osnovicu koja je utvrđena prema ovom zakonu.
Žalba protiv rešenja Jedinice Poreske uprave
Član 18.
Protiv rešenja o posebnom porezu može da se izjavi žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Žalba odlaže izvršenje rešenja.
Rešenje ministarstva nadležnog za poslove finansija je konačno u upravnom postupku i protiv njega može da se pokrene upravni spor.
U upravnom sporu iz stava 2. ovog člana Upravni sud odlučuje u sporu pune jurisdikcije.
Primena zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju
Član 19.
Na postupak propisan ovim zakonom primenjuje se zakon koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, izuzev odredaba o zastarelosti utvrđivanja i naplate poreza, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
V. ODNOS PREMA KRIVIČNOM POSTUPKU
Član 20.
Ako je u krivičnom postupku pravnosnažnom presudom utvrđena imovinska korist pribavljena krivičnim delom, ali i plaćen poseban porez prema ovom zakonu, krivični sud uračunava iznos plaćenog posebnog poreza u imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i u postupcima oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela.
VI. OBUKA
Obuka zaposlenih u Jedinici Poreske uprave
Član 21.
Zaposleni u Jedinici Poreske uprave dužni su da pohađaju stalnu obuku.
Program i način vođenja stalne obuke propisuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog Direktora poreske uprave.
Obuka sudija
Član 22.
Sudije Upravnog suda koje sude po tužbi protiv konačnih rešenja o posebnom porezu moraju imati završenu obuku za sticanje posebnih znanja o utvrđivanju nezakonito stečene imovine i posebnom porezu.
Obuku sudija sprovodi Pravosudna akademija.
Program, način vođenja i trajanje obuke propisuje Pravosudna akademija.
Sudijama koje su završile obuku Pravosudna akademija izdaje sertifikat o završenoj obuci.
Izdavanje i obrazac sertifikata propisuje Pravosudna akademija.
VII. PODACI O IMOVNOM STANjU I BEZBEDNOSNE PROVERE LICA
Podaci o imovnom stanju
Član 23.
Zaposleni u Jedinici Poreske uprave dužni su da pre stupanja na rad u njoj dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, u pismenom obliku, potpune i tačne podatke o svojoj imovini.
Podatke o imovinskom stanju evidentira i proverava Agencija za borbu protiv korupcije, prema zakonu kojim se uređuje njen rad.
Bezbednosne provere lica
Član 24.
Na pismeni zahtev direktora Poreske uprave, u kome se navode pravni osnov, svrha i obim proveravanja, mogu da se obave bezbednosne provere zaposlenih u Jedinici Poreske uprave, pre stupanja na rad, tokom rada u Jedinici Poreske uprave i godinu dana od prestanka rada u Jedinici Poreske uprave, bez znanja lica koja se proveravaju.
Bezbednosne provere vrše Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija.
Bezbednosne provere Ministarstva unutrašnjih poslova vrše se u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta zaštite javnog poretka, a Bezbednosno-informativne agencije u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta bezbednosti Republike Srbije, a u postupku bezbednosnog proveravanja prikupljaju se i proveravaju podaci o licu prema kome se sprovodi proveravanje koji su neophodni da se ostvari svrha bezbednosnog proveravanja, dok se proveravanje vrši obavljanjem razgovora sa građanima, prikupljanjem podataka od pravnih lica, organa vlasti ili uvidom u registre, evidencije, zbirke i baze podataka koji se vode na osnovu zakona, kao i preduzimanjem drugih mera u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.
O sprovedenom bezbednosnom proveravanju sačinjava se izveštaj koji se dostavlja direktoru Poreske uprave. U izveštaju ne mogu da se nalaze podaci na osnovu kojih bi se otkrile metode i postupci korišćeni u prikupljanju podataka, identifikovali izvori podataka ili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslove i Bezbednosno-informativne agencije koji su učestvovali u bezbednosnom proveravanju.
Podaci prikupljeni bezbednosnim proveravanjem evidentiraju se, čuvaju i štite prema zakonu kojim se uređuje tajnost podataka i zakonu kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, a koriste samo u svrhu za koju su prikupljeni.
VIII. ČUVANjE PODATAKA
Član 25.
Sva lica koja u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza dođu do podataka u vezi sa tim postupkom dužna su da čuvaju te podatke kao profesionalnu tajnu.
IX. KAZNENE ODREDBE
Član 26.
Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje na zahtev Jedinice Poreske uprave i u roku koji ona odredi ne dostavi podatke kojima raspolaže (član 8).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 500.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu i organizaciji, organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i imaocu javnih ovlašćenja novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza (član 25).
X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za donošenje podzakonskih akata
Član 27.
Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Postavljenje rukovodioca
Član 28.
Rukovodilac Jedinice Poreske uprave biće postavljen u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Određivanje zaposlenih za vezu
Član 29.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Narodna banka Srbije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar hartija od vrednosti, depo i kliring odrediće jednog ili više zaposlenih za vezu sa Jedinicom Poreske uprave u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prelazna odredba
Član 30.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi član 59. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/ 05 – dr. zakonik, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 – dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 30/18 I 95/18), kao i podzakonski propisi koji su doneti za njihovo izvršavanje.
Stupanje zakona na snagu i početak primene
Član 31.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od dana isteka jedne godine od dana stupanja na snagu.
Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 05.03.2019.