NACRT ZAKONA O PRAVIMA DETETA I ZAŠTITNIKU PRAVA DETETA - Tekst propisa

DEO PRVI

OSNOVNE ODREDBE

Opšte odredbe

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se sadržaj prava deteta, način unapređenja i promocije prava deteta, obaveze organa javne vlasti u poštovanju prava deteta, koordinacija i kontrola organa javne vlasti u poštovanju prava deteta u sprovođenju svojih aktivnosti.

Osnovni ciljevi

Član 2.

Ciljevi ovog zakona su:

1)         Ostvarivanja prava deteta i utvrđivanje obaveza organa javne vlasti pravnih i fizičkih lica radi ostvarivanja prava deteta, načini i postupci zaštite prava deteta.

2)         Uređenje načina uspostavljanja, obaveze, odgovornosti i ovlašćenja Zaštitnika prava deteta, kao nezavisne institucije za promociju, unapređenje i zaštitu i ostvarivanja prava deteta.

3)         Ostvarivanje zaštite prava deteta u skladu sa Ustavom Republike Srbije, i drugim zakonima, Konvencijom o pravima deteta, drugim međunarodnim ugovorima koje je potvrdila Republika Srbija i praksom međunarodnih tela čiju je nadležnost Republika Srbija prihvatila potvrđivanjem međunarodnih ugovora, odnosno pristupanjem međunarodnim organizacijama.

4)         Ostvarivanje prava deteta u svim oblastima društvenog života za svako dete;

5)         Uspostavljanje jedinstvenih kriterijuma i standarda za ostvarivanje najboljeg interesa deteta u svim oblastima života i razvoja deteta i stvaranje uslova za njihovu primenu;

6)         Uspostavljanje mera za ostvarivanje i zaštitu prava deteta;

7)         Utvrđivanje posebnih prava deteta u postupcima u kojima deca učestvuju pred sudovima, državnim organima i drugim organizacijama koja vrše javna ovlašćenja,

8)         Utvrđivanje osnovnih načela u postupcima pred sudovima, državnim organima i drugim organizacijama koja vrše javna ovlašćenja koji se tiču deteta.

9)         Ustanovljavanje Zaštitnika prava deteta, kao samostalnog i nezavisnog državnog organa. koji obavlja poslove utvrđene ovim zakonom.

Osnovna načela

Član 3.

Načela ovog zakona su:

1)         Prava deteta su nedeljiva i celovito se ostvaruju, tako da nijedno pravo deteta automatski ne isključuje drugo.

2)         U ostvarivanju, unapređivanju i zaštiti prava deteta, Zaštitnik prava deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da međusobno sarađuju.

3)         Odluke o pravima i interesima deteta donose se uz poštovanje mišljenja deteta, razvojnih kapaciteta deteta i u najkraćem mogućem roku.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica će se u svim aktivnosti koje se tiču dece rukovoditi načelima iz ovog člana.

Organi javne vlasti primenjuju odredbe ovog zakona uvek kada odlučuju o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima deteta i fizičkih lica koja su povezana sa detetom porodičnim, srodničkim ili drugim vezama, ili kada je to u najboljem interesu deteta.

Definicija deteta

Član 4.

Dete je svako ljudsko biće od rođenja do navršenih 18 godina.

Osoba mlađa od 18 godina zadržava status deteta i ostvaruje prava po ovom zakonu bez obzira na sticanje posebnih prava i obaveza na osnovu drugih zakona i odluka nadležnih organa, uvek kada je to u njegovom/njenom najboljem interesu.

Opšte mere za sprovođenje prava deteta

Član 5.

Organi javne vlasti preduzimaju sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih ovim Zakonom, koristeći sopstvena raspoloživa sredstva, a gde je potrebno i u okviru međunarodne saradnje.

Mere za ostvarivanje prava deteta obuhvataju:

1)         kontinuirano usklađivanje domaćeg zakonodavstva s najvišim standardima u međunarodnom i uporednom pravu;

2)         usvajanje i sprovođenje sveobuhvatnog nacionalnog plana akcije za decu;

3)         koordinaciju i nadzor od strane nadležnog organa Republike Srbije;

4)         podršku nadležnih organa za zaštitu ljudskih prava i prava deteta;

5)         opredeljivanje posebnih sredstva iz budžeta za sprovođenje ovog zakona;

6)         unapređenje sistema za zaštitu prava deteta i stalno praćenje podataka i statistike u svim oblastima prava deteta;

7)         podsticaj rada i pomoć nadležnih organa udruženjima građana koja se u celini ili delom bave pravima deteta;

8)         širenje informacija, kontinuirano obrazovanje, podsticaj istraživanja i podizanje svesti u oblasti prava deteta;

9)         podsticanje i učešće u međunarodnoj saradnji i međunarodnim procesima u oblasti prava deteta;

10)       druge mere kojima se unapređuju prava deteta.

Sudska i druga zaštita prava deteta

Član 6.

Organi javne vlasti dužni su da uspostave efikasna pravna sredstva za zaštitu prava deteta u svim slučajevima povrede prava deteta, dostupna detetu čije razvojne mogućnosti dozvoljavaju da samostalno traži zaštitu svojih prava, odnosno zakonskim zastupnicima deteta koje nije u mogućnosti da samostalno traži zaštitu svojih prava.

Mere iz stava 1. ovog člana detetu obezbeđuju

1)         pristup sudu, organima uprave, Zaštitniku prava deteta i drugim nezavisnim telima;

2)         dostupne sudske, upravne, nezavisne, žalbene i druge postupke za zaštitu prava deteta;

3)         pružanje informacija, saveta i pravne pomoći;

4)         nezavisno zastupanje, i

5)         druge usluge, postupke ili sredstva kojima se ostvaruje efikasna zaštita prava deteta.

U slučaju povrede prava deteta, organi javne vlasti dužni su da obezbede otklanjanje povrede prava, naknadu štete, fizički i psihički oporavak, rehabilitaciju i reintegraciju deteta.

U skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, sva prava deteta, građanska i politička ekonomska, socijalna i kulturna uživaju sudsku zaštitu, uključujući mogućnost da sud svojim odlukama naloži ostvarivanje, odnosno otklanjanje povreda prava deteta i naknadu štete koju je povreda prava izazvala.

Položaj deteta u sudskim i upravnim postupcima

Član 7.

Dete ima položaj stranke u svim sudskim, upravnim i drugim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima.

U sudskim i upravnim dete koje nije procesno sposobno zastupa njegov zakonski zastupnik.

Dete koje je procesno sposobno može samo ili preko punomoćnika koga samo izabere preduzimati radnje u postupcima iz stava 1. ovog člana.

Ako proceni da između deteta i njegovog/njenog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi, sud, odnosno organ koji sprovodi upravni postupak dužan je da detetu bez odlaganja odredi kolizijskog zastupnika.

Kolizijski zastupnik postavlja se iz reda advokata koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta.

Prava i dužnosti i način postavljanja kolizijskog zastupnika uređuju se zakonima kojima se regulišu sudski i upravni postupci.

 

Ako odrede uzimanje izjave od deteta u postupku, sud, odnosno organ koji sprovodi upravni postupak dužan je da detetu pre saslušanja pruži odgovarajuća objašnjenja, kao i pomoć i podršku od strane stručnog lica kako bi razumelo svoju ulogu u postupku i pripremilo se za davanja izjave.

Sud, odnosno organ koji sprovodi upravni postupak dužan je da u toku postupka u kome se odlučuje o pravima deteta svakom detetu, bez obzira na uzrast, omogući da slobodno izrazi svoje mišljenje, ako dete to želi, i dužan je da obezbedi da dete dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna radi formiranja mišljenja.

Način pružanje obaveštenja detetu rad formiranja mišljenja i način izražavanja mišljenja deteta uređuju se zakonima kojima se regulišu sudski i upravni postupci.       

U postupcima u vezi sa porodičnim odnosima u kojima roditelji ističu suprotstavljene zahteve, sud može, ako oceni da je potrebno, postaviti detetu lice za podršku, koje detetu pruža psihološku podršku tokom trajanja sudskog postupka.,.

Uslovi pod kojima se detetu postavlja lice za podršku, uslovi, način postavljanja, obaveze i ovlašćenja lica za podršku i druga pitanja vezana za rad lica za podršku uređuju se zakonom i podzakonskim aktima.

Načela postupka za zaštitu prava deteta

Član 8.

U sudskim i upravnim postupcima u kojima se odlučuje o pravima deteta sve odluke koje se tiču prava deteta donose se u skladu sa njegovim najboljim interesima.

Svi postupci iz stava 1. ovog člana hitni su, a javnost je isključena,.

U postupcima iz stava 1. ovog člana sud, odnosno organ koji sprovodi upravni postupak dužan je da po službenoj dužnosti donese odluku ako u toku postupka koji su drugi ovlašćeni subjekti pokrenuli oceni da je to potrebno radi zaštite prava i interesa deteta.

U postupcima iz stava 1. ovog člana sud, odnosno organ koji sprovodi upravni postupak dužan je da po službenoj dužnosti prikupi i utvrdi istinitost svih činjenica koje su važne za donošenje odluke.

Sud, odnosno organ koji sprovodi upravni postupak nije vezan zahtevima koji su stranke istakle u postupku, a tiču se deteta.

Svi podaci izneti u toku postupaka iz stava 1. ovog člana zakona predstavljaju službenu tajnu, izuzev onih koji se moraju saopštiti na osnovu zakona.

Pravo deteta na pristup sudu i organima nadležnim za zaštitu prava deteta

Član 9.

Dete ima pravo da se samostalno ili preko svog zakonskog zastupnika obrati sudu i drugim nadležnim organima radi ostvarivanja i zaštite svojih prava

Sudovi i drugi organi koji odlučuju o pravima deteta dužni su da obezbede da javna obaveštenja o njihovoj nadležnosti i načinu pokretanja postupka, objavljena na sajtu i u pisanom obliku, budu dostupna i prilagođena deci.

Dužnost obaveštavanja o povredama prava deteta

Član 10.

Svako je dužan da centar za socijalni rad obavesti o povredi prava deteta za koju je saznao.

Centar za socijalni rad dužan je da po prijemu obaveštenja bez odlaganja ispita slučaj, preduzme mere za zaštitu prava deteta i o tome obavesti davaoca obaveštenja.

DEO DRUGI

OSNOVNA PRAVA DETETA

Pravo na nediskriminaciju

Član 11.

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija deteta ili grupe dece, njihovih roditelja, staratelja, hranitelja, članova detetove porodice i detetu bliskih lica, koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima deteta, njegovog/njenih roditelja, staratelja ili članova porodice.

Organi javne vlasti preduzimaju sve mere kako bi se obezbedila zaštita deteta, njegovih/njenih roditelja, članova njihove porodice, odnosno lica koja se o detetu staraju ili detetu bliskih lica, kulturne ili etničke grupe kojoj dete pripada, od svih oblika diskriminacije iz stava 1. ovog člana.

Posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka deteta, odnosno grupe dece koja se nalaze u neravnopravnom položaju ne smatraju se diskriminacijom.

Pravo na ostvarivanje najboljeg interesa

Član 12.

U svim radnjama koje se tiču deteta i odlukama koje se u vezi sa tim donose, organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da postupaju rukovodeći se najboljim interesima deteta.

U utvrđivanju najboljeg interesa deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužna su da utvrde mišljenje deteta i da mu posvete dužnu pažnju imajući uzrast i zrelost deteta.

Najbolji interes deteta utvrđuju se na osnovu:

1)         prava deteta propisanih ovim zakonom, Konvencijom od pravima deteta i drugim ratifikovanim međunarodnim ugovorima i prakse međunarodnih institucija koje nadziru sprovođenje ljudskih prava i prava deteta

2)         pola, uzrasta, drugih ličnih svojstava, prethodnog iskustva i životnih okolnosti deteta;

3)         potreba fizičkog, saznajnog, emocionalnog i socijalnog razvoja i zaštite života i zdravlja deteta;

4)         potrebe osiguranja bezbednosti deteta;

5)         značaja obezbeđenja stabilnosti, kontinuiteta odnosa sa roditeljima, porodicom i sredinom iz koje potiče ili u kojoj boravi, sredine i načina života deteta;

6)         kvaliteta odnosa koje je dete uspostavilo sa roditeljem ili drugom osobom i neposrednih i dugoročnih efekata održavanja tog odnosa;

7)         potrebe očuvanja porodičnih odnosa, posebno odnosa sa braćom i sestrama;

8)         detetove kulturne, rasne, etničke, jezičke i religijske pripadnosti ili nasleđa;

9)         uvažavanja detetovog doživljavanja vremena i posledica koje neopravdano odlaganje donošenja odluke može imati na dete;

10)       drugih okolnosti, ličnih svojstava i stanja koja mogu da utiču na dobrobit deteta.

Organi javne vlasti u obavezni su da uspostave posebne standarde za procenu i utvrđivanje najboljih interesa deteta u oblastima iz svoje nadležnosti.

Pri utvrđivanju najboljih interesa deteta, organi javne vlasti, pravna i fizička lica po potrebi pribavljaju nezavisno stručno mišljenje, a obavezno kada o tome šta je najbolji interes deteta postoji spor.

Pravo na mišljenje i uvažavanje mišljenja

Član13.

Svako dete, bez obzira na uzrast, ima pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje o svim pitanjima koja ga se tiču i ukoliko to želi.

U svim sudskim, upravnim i drugim postupcima u kojima se odlučuje o pravima deteta ili čiji ishod bi mogao da utiče na njegova prava, organi javne vlasti, pravna i fizička lica pribavljaju mišljenje deteta koje je prethodno u punom obimu informisano.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica, dužni su da detetu na njemu na razumljiv način pruže sva obaveštenja koja su mu potrebna da formira i izrazi svoje mišljenje.

Detetu se mora obezbediti da u tim postupcima izrazi svoje mišljenje neposredno ili preko zastupnika, uz podršku školskog psihologa, stručnjaka organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge odgovarajuće ustanove ili organizacije i u prisustvu lica koje samo izabere, osim ako je to u suprotnosti s najboljim interesima deteta.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica, obavezni su da sa dužnom pažnjom razmotre mišljenje deteta u svim stvarima koja ga se tiču, imajući u vidu uzrast, razvojne mogućnosti i komunikacione i druge sposobnosti i potrebe deteta.

Organi javne vlasti dužni su da u svojoj odluci detaljno obrazlože kako su utvrdili mišljenje deteta i razloge zbog kojih su ga uvažili odnosno nisu uvažili i o tome obaveste dete na način prilagođen uzrastu, razvojnim mogućnostima i komunikacionim i drugim sposobnostima i potrebama deteta.

Propuštanje organa vlasti da postupi u skladu sa stavom 6. ovog člana predstavlja bitnu povredu odredaba postupka.

Pravo na život

Član 14.

Svako dete samim rođenjem ima neprikosnoveno pravo na život. Organi javne vlasti i pravna lica preduzimaju zakonske i administrativne mere da zaštite život svakog deteta, uključujući mere podizanja svesti o vrednosti i neprikosnovenosti života deteta.

Pravo na život garantuje se i nerođenom detetu, u skladu sa zakonom. Garancije podrazumevaju skup mera za unapređenje perinatalne i neonatalne zaštite majke i novorođenog deteta koje obezbeđuju siguran početak života i dalje smanjenje smrtnosti odojčadi.

Pravo na opstanak i razvoj

Član 15.

 Svako dete ima pravo na život i razvoj u zdravoj i bezbednoj socijalnoj sredini.

Organi javne vlasti imaju obavezu da podržavaju stvaranje i obezbeđivanje sigurne i zdrave socijalne okoline.

Svako dete ima pravo na pristup merama koje omogućavaju da razvije svoj puni potencijal, a organi javne vlasti obavezu da obezbede svoj deci bez obzira na lična svojstva i različite sredine u kojima deca žive najviši mogući životni standard i zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, eksploatacije, upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih štetnih supstanci i od izlaganja pornografiji i drugim štetnim informacijama, zaštitu bezbednosti, uključujući i bezbednost kretanja, zaštitu od svih drugih uticaja štetnih po razvoj deteta, uključujući štetne tradicionalne, kulturne i religijske prakse.

Pravo na zdravu životnu sredinu

Član 16.

 Svako dete ima pravo na život i razvoj u zdravoj i bezbednoj životnoj sredini.

Dete ima pravo da stiče znanja o životnoj sredini, o biljnom svetu I dobrobiti zivotinja i učestvuje u njenom očuvanju.

Pravo je deteta da na njemu razumljiv način bude informisano o zaštiti sredine i da aktivno učestvuje u kreiranju i očuvanju zdravog okruženja u skladu sa svojim razvojnim mogućnostima.

Organi javne vlasti imaju obavezu da obezbede svoj deci, bez obzira na lična svojstva i različite sredine u kojima deca žive, zaštitu od zagađenja vazduha, vode, hrane, kao i od neadekvatne sanitacije, toksičnih agenasa, prenosilaca bolesti, ultravioletnih i drugih štetnih radijacija i od degradiranog eko sistema, uključujući biljni i životinjski svet

Pravo na dostojanstvo

Član 17.

Dostojanstvo svakog deteta je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Dete ima pravo na zaštitu od svakog ugrožavanja dostojanstva, časti i ugleda, u skladu sa zakonom.

DEO TREĆI

GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA

Pravo na lični i porodični identitet

Član 18.

Dete ima pravo na lični i porodični identitet.

Lični i porodični identitet deteta naročito čine:

1)         lično ime,

2)         informacija o tome ko su njegovi roditelji i srodnici,

3)         državljanstvo,

4)         vreme i mesto rođenja,

5)         nacionalna i etnička pripadnost deteta i njegovih roditelja,

6)         podaci o zdravstvenom stanju deteta,

7)         istorija smeštaja deteta nakon rođenja,

8)         drugi podaci od značaja za formiranje i očuvanje identiteta deteta.

Dete stiče pravo na identitet rođenjem.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede uslove ostvarivanja prava deteta na lični i porodični identitet.

Način i postupak ostvarivanja prava deteta na lični i porodični identitet uređuje se posebnim zakonima, a organi javne vlasti postupaju rukovodeći se najboljim interesima deteta.

Način i postupak ostvarivanja prava deteta na sticanje državljanstva uređuje se posebnim zakonima, a organi javne vlasti će obezbediti primenu ovog prava, posebno u slučajevima u kojima bi dete, u suprotnom, imalo status lica bez državljanstva.

Fizička i pravna lica koja podižu i neguju dete ili se o njemu staraju, a posebno usvojitelji i hranitelji, dužni su da detetu, na njemu razumljiv način pruže informacije o tome ko su njegovi biološki roditelji i srodnici.    

Pravo na očuvanje identiteta

Član 19.

Organi javne vlasti su u obavezi da poštuju pravo deteta na očuvanje identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične odnose, u skladu sa zakonom i bez nezakonitog mešanja.

Lišavanje deteta njegovog identiteta ili pojedinih elemenata identiteta, zabranjeno je.

U slučajevima kada je dete nezakonito lišeno nekih ili svih elemenata svog identiteta, organi javne vlasti će obezbediti odgovarajuću pravnu pomoć i zaštitu kako bi mu što pre bio vraćen identitet.

Pravo na privatnost

Član 20.

Dete ima pravo na zaštitu ličnog, privatnog i porodičnog života.

Dete ima pravo na zaštitu od proizvoljnog ili nezakonitog mešanja u svoju privatnost, kao i u privatnost njegove porodice, doma i prepiske

Postupak i način zaštite privatnosti deteta, njegove porodice, doma i prepiske uređuje se zakonom.

Zabranjeno je izlaganje deteta sredstvima javnog informisanja u cilju ostvarivanja prednosti, pogodnosti, dobiti ili uticaja u javnim nastupima za treća lica.

Učešće ili pojavljivanje deteta u javnim debatama u sredstvima javnog informisanja dozvoljeno je samo uz saglasnost deteta i njegovih zakonskih zastupnika.

Pravo na slobodu izražavanja

Član 21.

Dete ima pravo na slobodu izražavanja.

Sloboda izražavanja obuhvata slobodu deteta da traži, dobija i daje informacije i ideje svih vrsta, usmeno ili pismeno, u umetničkoj formi ili preko sredstava informisanja, po izboru deteta, u svim sredinama u kojima dete boravi.

Sloboda izražavanja deteta može biti ograničena samo zakonom, ako je to neophodno radi poštovanja prava drugih ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog poretka, javnog zdravlja ili morala.

Pravo na slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti

Član 22.

Svako dete ima pravo na slobodu mišljenja i savesti i veroispovesti.

Organi javne vlasti su dužni da poštuju pravo i obavezu roditelja da nesmetano usmeravaju dete na ostvarivanje slobode mišljenja, savesti i veroispovesti, na način koji je u skladu sa razvojnim mogućnostima deteta.

Dete ima pravo na prigovor savesti u svim sredinama i u svim situacijama u kojima se takav prigovor može istaći.

Sloboda izražavanja mišljenja, savesti i veroispovesti može se ograničiti samo u skladu sa zakonom, ukoliko je to neophodno radi zaštite javne bezbednosti, radi zaštite javnog reda, zdravlja ili morala ili osnovnih prava i sloboda drugih.

Pravo na sloboda udruživanja

Član 23.

Svako dete ima pravo da osniva udruženja, da se učlanjuje u udruženje i aktivno učestvuje u njegovom radu, u skladu sa zakonom.

Dete koje je, u skladu sa zakonom, steklo radnu sposobnost, može da se udružuje u sindikalne organizacije.

Dete ima pravo da organizuje i učestvuje u mirnom okupljanju, a roditelji odnosno lica koja se o detetu staraju imaju prevashodnu odgovornost da dete usmeravaju u takvim aktivnostima i da ga zaštite od štetnih uticaja i zloupotreba.

Sloboda udruživanja i sloboda mirnog okupljanja može se ograničiti u skladu sa zakonom, ukoliko je to neophodno u interesu nacionalne ili javne bezbednosti, radi zaštite javnog reda, zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

Pravo na pristup informacijama

Član 24.

Dete ima pravo na pristup informacijama iz različitih domaćih i međunarodnih izvora, posebno onih koji su usmereni ka promociji dobrobiti, fizičkog i psihičkog zdravlja.

Informacije i materijali iz stava 1. ovog člana pružaju se detetu na njemu razumljiv način i uz uvažavanje njegovih razvojnih mogućnosti.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica imaju obavezu da omoguće i podstiču dostupnost informacija od interesa za ostvarivanje, unapređenje i zaštitu prava deteta, a posebno:

1)         podstiču sredstva javnog informisanja da plasiraju informacije od društvenog i kulturnog interesa za dete u skladu sa ciljevima obrazovanja;

2)         podstiču međunarodnu saradnju u izradi i razmeni informacija iz različitih kulturnih, nacionalnih i međunarodnih izvora;

3)         podstiču izdavanje i distribuciju dečjih knjiga i drugih štampanih materijala koji imaju informativne i obrazovne sadržaje;

4)         posvećuju posebnu pažnju informisanju deteta pripadnika manjinske grupe, nacionalne manjine ili manjinske verske grupe, deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i deteta iz drugih osetljivih grupa.

DEO ČETVRTI

PRAVO DETETA NA ZAŠTITU DETETA OD NASILjA

Zabrana nasilja

Član 25.

Zabranjen je svaki oblik nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja, prodaje ili trgovine decom.

Pojam nasilja nad detetom

Član 26.

Nasilje je svaki oblik fizičkog ili mentalnog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, uključujući svaki oblik telesnog disciplinovanja deteta, zapostavljanje ili nemarno postupanje, maltretiranje ili bilo koji oblik i metod iskorišćavanja trgovinu ili prodaju deteta.

Nasilje nad detetom, između ostalog, uključuje:

a.         zlostavljanje,

b.         mučenje,

c.         zanemarivanje

d.         telesno disciplinovanje

e.         okrutno, nehumano ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje,

f.          nezakonito lišenje slobode

g.         držanje u ropskom svojstvu

h.         iskorišćavanje u radu, posebno za najteže oblike dečjeg rada

i.          seksualno nasilje i eksploataciju,

j.          iskorišćavanje deteta za učešće u oružanom sukobu,

k.         druge oblike iskorišćavanja

l.          prodaju i trgovinu detetom

Zabrana mučenja (tortura) i lišenja slobode

Član 27.

 Zabranjeno je podvrgavati decu mučenju, okrutnom postupku ili kažnjavanju kao nezakonitom hapšenju i lišenju slobode.

Deca ne mogu biti lišena slobode, izuzev u zakonom propisanim slučajevima, na način i u postupku utvrđenim zakonom.

Lišenje slobode deteta je mera poslednjeg izbora kada alternativne mere nisu moguće ili nisu dale rezultate i primenjuje se isključivo radi zaštite deteta, drugih lica i javne bezbednosti i radi rehabilitacije deteta, najkraće moguće vreme i uz periodične provere i pravo na žalbu.

Zabrana telesnog kažnjavanja

Član 28.

Primena telesnog kažnjavanja dece je zabranjena.

Telesno kažnjavanje deteta je fizičko, okrutno ili ponižavajuće postupanje prema detetu u cilju njegovog kažnjavanja.

Zabrana iz stava 1 ovog člana odnosi se na roditelje, staratelje i sva druga lica koja se o detetu staraju ili dolaze u kontakt sa detetom.

Lica iz stava 3. ovog člana dužna su da zaštite dete od telesnog kažnjavanja.

Posebne mere zaštite deteta od nasilja

Član 29.

 Svako dete pravo ima pravo na posebne mere zaštite od svih oblika nasilja.

Posebne mere zaštite naročito se pružaju detetu koje je:

1.         žrtva bilo kog oblika nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije, prodaje ili trgovine decom;

2.         izloženo diskriminatorskom ili stigmatizirajućem postupanju organa javne

 vlasti, fizičkog ili pravnog lica;

3. koje je uključeno u štetne prakse opasne po život;

4. lišeno porodičnog staranja;

5. u sukobu sa zakonom;

6. lišeno slobode ili izloženo drugim ograničenjima svojih prava i sloboda;

7. se nalazi u drugim situacijama koje su ili mogu biti rizične za njegov pravilan      razvoj i dobrobit;

Organi javne vlasti dužni da omoguće detetu da o predloženoj meri posebne zaštite izrazi svoje mišljenje i da mišljenju deteta posvete dužnu pažnju.

Organi javne vlasti dužni su da se pri izboru i primeni posebnih mera zaštite rukovode najboljim interesima deteta.

Mere planiranja i preventivne mere

Član 30.

 Organi javne vlasti donose nacionalne strategije, akcione planove i druga strateška dokumenta za prevenciju faktora rizika po zdravlje i bezbedan život i razvoj deteta opšte i posebne protokole za postupanje u slučajevima pojave nasilja nad decom.

Organi javne vlasti aktima iz stava 1. ovog člana utvrđuju posebne mere zaštite uključujući i finansijska sredstva i izvore finansiranja za te namene.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede stalno dostupne i besplatne službe podrške deci u slučaju potrebe za posebnim merama zaštite, kao što su telefonska ili internet linija za pomoć.

Obuka i podizanje svesti javnosti

Član 31.

Organi javne vlasti obezbeđuju kontinuiranu obuku o faktorima rizika po zdravlje i bezbedan život i razvoj deteta, merama prevencije i posebnim merama zaštite od nasilja za decu, roditelje, staratelje, hranitelje, usvojitelje i druga fizička lica koja podižu i neguju dete i za zaposlene koji rade sa decom.            

Posebne mere zaštite deteta žrtve

Član 32.

Posebne mere zaštite deteta žrtve odnose se i na prijavljivanje, istragu, intervencije socijalne i porodičnopravne zaštite, krivično gonjenje i izricanje sankcija izvršiocima nasilja ili eksploatacije deteta.

U primeni posebnih mera zaštite organi javne vlasti dužni su da se rukovode najboljim interesima deteta, informišu dete o postupku, njegovim pravima i službama koje detetu stoje na raspolaganju i da omoguće učešće deteta i izražavanje njegovog mišljenja kome će posvetiti dužnu pažnju, u skladu sa uzrastom i razvojnim mogućnostima deteta.

U primeni posebnih mera zaštite u odnosu na dete, organi javne vlasti naročito će:

1.         ograničiti broj saslušanja deteta na dva;

2.         obezbediti da saslušanje deteta vrše obučena službena odnosno stručna lica u odgovarajućem prostoru uz upotrebu dostupnih tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, u skladu sa zakonom.

3.         onemogućiti svaki kontakt deteta i osumnjičenog učinioca uključujući i suočenje, izuzev na zahtev deteta i ukoliko to nije u suprotnosti sa njegovim najboljim interesima;

4.         obezbediti detetu pravnu pomoć, usluge tumača i prevodioca, podršku stručnih organa, lica ili službi podrške i prisustvo roditelja, staratelja, odnosno osobe od poverenja po detetovom izboru;

5.         preduzimati druge mere radi zaštite fizičkog i psihičkog integriteta deteta i sprečavanja mogućih štetnih posledica postupaka po ličnost, razvoj i dobrobit deteta;

Posebne mere zaštite uređuju se zakonom.

Trgovina decom

Član 33.

Trgovina decom dece su zabranjeni i deca žrtve imaju pravo na posebnu zaštitu.

 Detetu žrtvi trgovine bez odlaganja se obezbeđuju usluge podrške i pomoći radi njegovog fizičkog i psihološkog oporavka, integracije, odnosno reintegracije društvo.

Detetu žrtvi trgovine pripada pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Dete žrtva prodaje i trgovine ne smatra se učiniocem krivičnog dela ili prekršaja.

Dete žrtva trgovine koje nije državljanin Republike Srbije neće biti vraćeno u zemlju porekla ukoliko to nije u njegovom najboljem interesu.

Organi javne vlasti dužni su da detetu žrtvi trgovine obezbede najviši stepen bezbednosti i zaštite podataka o identitetu deteta i mestu njegovog boravka.

Iskorišćavanje deteta za prostituciju

Član 34.

Iskorišćavanje deteta za prostituciju je zabranjena, a dete ima pravo na posebnu zaštitu.

Zabranjeno je nuđenje, dobijanje, nabavljanje ili obezbeđivanje deteta za potrebe dečje prostitucije.

Dete žrtva iskorišćavanja za prostituciju ne smatra se izvršiocem protivpravnog dela.

Dete žrtva iskorišćavanja za prostituciju ima pravo na najviši stepen bezbednosti i zaštite fizičkog i psihičkog integriteta i podataka o njegovom identitetu i mestu njegovog boravka.

Dete žrtva iskorišćavanja za prostituciju ima pravo na posebne mere zaštite.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede stalno dostupnu i besplatnu telefonsku i internet liniju namenjenu za pružanje pomoći i podrške detetu žrtvi iskorišćavanja za prostituciju.

Detetu žrtvi iskorišćavanja za prostituciju bez odlaganja se obezbeđuju usluge podrške i pomoći radi njegovog psihološkog oporavka, integracije odnosno reintegracije u društvo.

Detetu žrtvi iskorišćavanja za prostituciju pripada pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Iskorišćavanje deteta za pornografiju

Član 35.

Zabranjeno je bilo kakvo predstavljanje, bilo kojim sredstvom deteta u stvarnim ili simuliranim eksplicitnim seksualnim aktivnostima ili bilo kakvo predstavljanje delova tela, primarnih ili sekundarnih seksualnih organa deteta prvenstveno u seksualne svrhe i kvalifikuje se kao iskorištavanje za pornografiju

Zabranjeno je proizvodnja, distribucija, širenje, uvoz, izvoz, nuđenje, prodaja, ili posredovanje u svrhu iskorišćavanja deteta za pornografiju.

Dete žrtva iskorišćavanja za pornografiju ne smatra se izvršiocem protivpravnog dela.

Dete žrtva iskorišćavanja za pornografiju ima pravo na najviši stepen bezbednosti i zaštite fizičkog i psihičkog integriteta i podataka o njegovom identitetu i mestu njegovog boravka.

Dete žrtva iskorišćavanja za pornografiju ima pravo na posebne mere zaštite.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede stalno dostupnu i besplatnu tehničku podršku i telefonsku i internet liniju namenjenu za prijavljivanje i pružanje pomoći i podrške detetu žrtvi iskorišćavanja za pornografiju.

Detetu žrtvi iskorišćavanja za pornografiju bez odlaganja se obezbeđuju usluge podrške i pomoći radi njegovog psihološkog oporavka, integracije odnosno reintegracije u društvo.

Detetu žrtvi iskorišćavanja za pornografiju pripada pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete

Zaštita deteta od upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci i od zloupotrebe lekova

Član 36.

Dete ima pravo da bude zaštićeno od upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci i od zloupotrebe lekova.

Organi javne vlasti preduzimaju pravne, administrativne, socijalne, obrazovne, zdravstvene i druge mere radi zaštite dece od upotrebe i zloupotrebe sredstava i sprečavanja korišćenja dece u nezakonitoj proizvodnji i trgovini ovim sredstvima.

Zaštita deteta od učešća u igrama na sreću

Član 37.

Dete ima pravo na zaštitu od učešća u igrama na sreću, a učešće deteta u igrama na sreću zabranjeno je.

Učešćem smatra se svaka aktivnost deteta u objektu organizatora igre na sreću koja je usmerena na aktivno ili pasivno učestvovanje u igri na sreću.

Saglasnost roditelja, odnosno zakonskog zastupnika deteta na učešće deteta u igrama na sreću, ne proizvodi pravno dejstvo.

Postupanje pravnih i fizičkih lica suprotno zabrani, kažnjivo je u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti preduzimaju mere radi zaštite deteta od učešća u igrama na sreću, uključujući i mere ograničavanja i prestanka aktivnosti pravnog i fizičkog lica organizatora igre na sreću, koje postupi suprotno zabrani iz stava 1. ovog člana.

Zaštita deteta od nasilja u štampanom materijalu i upotrebom informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT)

Član 38.

Dete ima pravo na zaštitu od svakog oblika nasilja izvršenog korišćenjem štampanog materijala i IKT.

Nasiljem iz stava 1. ovog člana smatra se:

1.         izlaganje dece nasilnim i pornografskim sadržajima putem štampanog materijala i IKT;

2.         psihološka i druga manipulacija detetom i iskorišćavanje poverenja deteta putem štampanog materijala i IKT, radi pribavljanja saglasnosti deteta za aktivnosti štetne po pravilan razvoj i dobrobit deteta;

3.         upućivanje pretećeg sadržaja detetu putem štampanog materijala i IKT;

4.         korišćenje štampanog materijala i IKT radi pribavljanja ličnih podataka o detetu;

5.         izlaganje javnosti privatnih podataka o detetu, njegovoj/njenoj porodici ili sredini iz koje potiče i audio i video prikaza deteta putem štampanog materijala i IKT, bez saglasnosti deteta i zakonskog zastupnika;

6.         vrbovanje deteta putem štampanog materijala i IKT radi pridobijanja deteta za učešće, članstvo ili podršku grupama koje podstiču nasilje, netoleranciju, mržnju ili su formirane radi vršenja krivičnih dela;

7.         izlaganje deteta govoru mržnje putem štampanog materijala i IKT;

8.         izlaganje deteta drugim sadržajima štetnim za njegov pravilan razvoj i dobrobit, putem štampanog materijala i IKT.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede stalno dostupnu i besplatnu telefonsku i internet liniju namenjenu za pružanje pomoći i podrške detetu žrtvi nasilja izvršenog korišćenjem štampanog materijala i IKT.

Detetu žrtvi nasilja izvršenog korišćenjem štampanog materijala i IKT bez odlaganja se obezbeđuju usluge podrške i pomoći radi njegovog psihološkog oporavka, integracije odnosno reintegracije u društvo.

Pravo na zaštitu od štetnih informacija

Član 39.

Dete ima pravo na zaštitu od informacija i materijala štetnih po njegovu dobrobit.

Organi javne vlasti i pravna lica preduzimaće zakonodavne, upravne i druge mere za zaštitu deteta od informacija i materijala štetnih po njegovu dobrobit, uključujući i one koje se prenose putem informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT).

Ostali oblici zloupotrebe i iskorišćavanja dece

Član 40.

Dete ima pravo na zaštitu i od drugih oblika zloupotrebe i iskorišćavanja, u sportu, reklamne svrhe, za vršenje krivičnih dela ili bilo kog drugog oblika iskorišćavanja.

Organi javne vlasti i pravna lica preduzimaće zakonodavne, upravne i druge mere za zaštitu deteta od ovakvih oblika iskorišćavanja.

Pravo na oporavak i reintegraciju

Član 41.

Organi javne vlasti preduzimaju sve mere da podstiču fizički i psihološki oporavak i društvenu reintegraciju deteta koje je pretrpelo nasilje, zlostavljanje, mučenje, zanemarivanje ili drugi oblik okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, radnu i drugu eksploataciju, seksualno nasilje i eksploataciju, oružani sukob, prodaje i trgovine decom, deteta kome se ovim delima preti, deteta koje je svedok ovih ili drugih dela izvršenih prema drugim osobama.

Oporavak i reintegracija se omogućavaju u uslovima koji podstiču zdravlje, samopoštovanje i dostojanstvo deteta.

Lokalna samouprava je dužna da u skladu sa potrebama obezbedi usluge koje podstiču fizički i psihološki oporavak i društvenu reintegraciju deteta

DEO PETI

DETE U PORODIČNOJ SREDINI I ALTERNATIVNOJ NEZI

Pravo na život u porodici i održavanje ličnih odnosa članovima porodice

Član 42.

Svako dete ima pravo na život i odgovarajuće uslove za razvoj u porodici.

Dete ima pravo da živi s roditeljima i pravo da ga roditelji podižu i neguju pre svih drugih.

Dete ima pravo na život u porodici i kad nema roditelje, kad su roditelji iz ma kog razloga sprečeni da žive sa detetom ili kad je dete odvojeno od roditelja sudskom odlukom, smeštajem u srodničku ili hraniteljsku porodicu ili usvojenjem, u skladu sa zakonom.

Dete ima pravo da uspostavi i održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, članovima porodice i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost.

Pravo da uspostavi i održava lične odnose detetu se obezbeđuje i u slučajevima kada je roditelj, član porodice ili lice sa kojim je dete vezano posebnom bliskošću smešten u ustanovu zdravstvene ili socijalne zaštite, odnosno kazneno - popravnu ustanovu.

Dete ima pravo na celovitu zaštitu i vaspitanje na principima uzajamne solidarnosti, privrženosti i uvažavanja svih članova porodice, a u cilju razvoja sopstvenih potencijala i osećanja međugeneracijske solidarnosti u porodici i odgovornosti prema društvu.

Obaveze i odgovornosti roditelja

Član 43.

Roditelji imaju prvenstvenu i zajedničku odgovornost za podizanje i negu deteta.

Roditelji su dužni da detetu obezbede najbolje moguće uslove za njegov život, zdravlje i pravilan razvoj i da se staraju o životu i zdravlju deteta.

Roditelji su dužni da sa detetom razvijaju i neguju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju, međusobnom uvažavanju, privrženosti, uzajamnom pomaganju i poštovanju ličnosti i dostojanstva i da podstiču razvoj i negovanje ovakvih odnosa između deteta i njegovih srodnika, naročito braće i sestara.

U podizanju i nezi deteta roditelji su dužni da se rukovode njegovim najboljim interesima.

Roditelji su dužni da obezbede detetu mogućnost slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja i da mišljenju deteta posvete dužnu pažnju.

Roditelji su dužni da detetu pruže sve informacije potrebne za formiranje mišljenja.

Roditelji su dužni da usmeravaju dete ka poštovanju ljudskih prava i sloboda, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, usvajanju i negovanju zdravih životnih stilova, nenasilne komunikacije i tolerancije prema različitostima.

Roditelji su dužni da štite dete od svih oblika nasilja, zanemarivanja i eksploatacije i da se uzdrže od telesnog kažnjavanja i telesnog ograničavanja deteta, upotrebe fizičke sile prema detetu i svakog drugog nehumanog, ponižavajućeg i omalovažavajućeg postupka prema detetu.

Roditelji su dužni da detetu omoguće osnovno i srednje obrazovanje u skladu sa sklonostima i željama deteta i da podstiču razvoj detetovih talenata i mentalnih i fizičkih sposobnosti do njegovih krajnjih granica.

Roditelji su dužni da detetu obezbede životni standard koji u najvećoj mogućoj meri odgovara fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i društvenom razvoju deteta. Životni standard deteta ne može biti niži od životnog standarda jednog ili oba roditelja.

Roditelji su dužni da stiču i unapređuju znanja i da razvijaju svoje roditeljske kapacitete o razvojnim potrebama deteta i njegovim pravima i slobodama.

U slučaju kada prekinu ili nameravaju da prekinu zajednički život roditelji su dužni da se rukovode najboljim interesima deteta i obezbede da se mišljenju deteta posveti dužna pažnja u svakom dogovoru ili odlučivanju.

Podrška detetu i porodici

Član 44.

Organi javne vlasti su dužni da obezbede materijalna sredstva, službe i usluge za pomoć i podršku roditeljima i porodici za negu i razvoj deteta u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Pomoć i podrška uključuju između ostalog i:

1)         psihosocijalno, zdravstveno i pravno savetovanje i edukaciju u vezi podizanja, nege, školovanja i razvoja deteta;

2)         informisanje i upućivanje na ostvarivanje prava i korišćenje usluga iz oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite;

3)         procenu potreba, individualnih sposobnosti i interesovanja deteta radi podsticanja optimalnog razvoja i uključivanja u obrazovne, kulturne, rekreativne i druge aktivnosti;

4)         pomoć u situacijama krize i prevladavanju konflikata.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede dostupne obrazovne, zdravstvene i ustanove socijalne zaštite, koje će na zahtev roditelja ili osoba koje podižu i neguju dete, na zahtev deteta i na osnovu procene nadležnog organa i službe, pružati detetu u porodici pomoć i podršku.

Odvajanje deteta od roditelja

Član 45.

Pravo deteta da živi sa roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.

 Smetnje u razvoju, siromaštvo i invaliditet deteta ili roditelja ne mogu biti osnov za ograničenje prava deteta da živi sa roditeljima.

Organi javne vlasti dužni su da u postupcima ograničenja prava deteta iz stava 1. ovog člana detetu postave kolizijskog zastupnika.

Izuzetno, radi zaštite deteta od nasilja, pravo da traži odvajanje od roditelja pripada detetu, njegovom zakonskom zastupniku i državnim organima u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti su dužni da obezbede da dete odvojeno od roditelja redovno održava lične odnose sa njima, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesima deteta.

Ako je odvajanje deteta od roditelja posledica lišenja slobode, egzila, deportacije ili smrti, organi javne vlasti su dužni da detetu, roditeljima ili, zavisno od okolnosti, nekom drugom članu porodice, pruže neophodne informacije o tome gde se nalazi odsutni član porodice, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesima deteta.

Dete bez roditeljskog staranja

Član 46.

Dete koje ne živi sa svojim roditeljima ili dete za koje je utvrđeno da nije u njegovom najboljem interesu da ga roditelji neposredno podižu i neguju ima pravo na posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Organi javne vlasti dužni su da periodično, najmanje na svakih šest meseci, vrše provere odluka o merama zaštite, a naročito odluka o smeštaju deteta.

Usvojenje

Član 47.

 Organi javne vlasti su dužni obezbediti da u postupcima usvojenja deteta uvek poštuje najbolji interes deteta naročito će:

1.         obezbediti da postupak utvrđivanje najboljeg interesa deteta i zasnivanje usvojenja sprovodi isključivo nadležni organ u skladu sa odgovarajućim zakonom, a na osnovu nesporno utvrđenih činjenica u odnosu na porodičnopravni status deteta, njegovih roditelja srodnika, odnosno zakonskih zastupnika;

2.         obezbediti da se primena međudržavnog usvojenja deteta primenjuje kao alternativna mera zaštite deteta bez roditeljskog staranja ukoliko mu se ne može obezbediti usvojenje na teritoriji Republike Srbije i ukoliko je to u najboljem interesu deteta;

3.         obezbediti da dete na koje je primenjeno međudržavno usvojenje uživa celovitu zaštitu i standarde jednake kao i u slučaju nacionalnog-domaćeg usvojenja;

4.         obezbedi da se slučajevima međudržavnog usvojenja ne ostvaruje finansijska korist za bilo kog učesnika u postupku;

Prava deteta smeštenog van kuće

Član 48.

Dete koje su organi javne vlasti smestili u hraniteljsku porodicu, u ustanovu socijalne zaštite, zdravstvenu, zavodsku ili drugu ustanovu ima pravo na redovnu periodičnu proveru takvog smeštaja, napretka deteta, postojanja potrebe za daljim smeštajem i svih drugih okolnosti od značaja za njegov/njen smeštaj (zbrinjavanje), u prisustvu deteta i uz njegovo aktivno učešće.

Organi javne vlasti dužni su da propišu minimalne standarde u pogledu smeštaja, osoblja, zdravlja i bezbednosti, pravila rada i ponašanja, zabranjenih aktivnosti, kao i druge standarde od značaja za ostvarivanje prava iz ovog člana.

Organi javne vlasti dužni su da dete redovno, najmanje jednom mesečno posećuju radi nadzora uslova smeštaja i da procenjuju efekte smeštaja u odnosu na dobrobit deteta, a u skladu sa najboljim interesima deteta i da preduzimaju mere u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima.

Dete ima pravo da kao korisnik usluga učestvuje u donošenju odluka koja ga/je tiču i na izražavanje svog mišljenja u skladu sa svojim uzrastom i razvojnim mogućnostima.

Detetu mlađem od sedam godina ne može biti obezbeđen domski smeštaj, odnosno smeštaj u prihvatilište, osim ukoliko je u pratnji roditelja ili druge osobe koja podiže i neguje dete.

Dete ima pravo na dostupan i nezavisan pritužbeni postupak.

Podrška detetu na smeštaju

Član 49.

Tokom trajanja smeštaja deteta u drugoj porodici, domskom smeštaju, odnosno smeštaja u prihvatilištu dete se priprema za povratak u biološku porodicu, odlazak u drugu porodicu, odnosno za samostalan život, u skladu sa porodičnim uslovima, potrebama i najboljim interesima deteta.

Dete na smeštaju ima pravo na kontinuiran kontakt sa porodicom, srodnicima ili bliskim osobama, osim ukoliko to nije u suprotnosti sa najboljim interesima i dobrobiti deteta.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da obezbede materijalnu, društvenu, psihološku i drugu podršku u pripremi deteta do završetka redovnog školovanja deteta, a najkasnije do navršene 26. godine života deteta.

Spajanje porodice

Član 50.

Dete čiji su roditelji nastanjeni u različitim državama ima pravo da uđe na teritoriju Republike Srbije ili da je napusti radi ponovnog spajanja porodica ili održavanja ličnih odnosa sa roditeljima.

Organi javne vlasti su dužni da, postupajući bez odugovlačenja, poštuju pravo deteta i roditelja da uđu na teritoriju Republike Srbije ili da je napuste radi ostvarivanja prava na spajanje porodice.

Putovanje i prelazak granice

Član 51.

Dete od navršene 14. godine života može samo da putuje, uz saglasnost oba roditelja, odnosno roditelja koji samostalno vrši roditeljsko prava ili staratelja, a od 16. godine bez saglasnosti.

Dete može da pređe granicu Republike Srbije u pratnji roditelja, odnosno staratelja.

Dete može da pređe granicu Republike Srbije samostalno ili u pratnji drugog lica, ukoliko ima saglasnost oba roditelja, odnosno roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo ili staratelja.

Nezakonito odvođenje i zadržavanja deteta van zemlje

Član 52.

Organi javne vlasti su dužni da preduzimaju mere protiv nezakonitog odvođenja i zadržavanja deteta u inostranstvu, nezakonitog dovođenja i zadržavanja deteta u Republici Srbiji i vraćanja deteta nezakonito zadržanog u Republici Srbiji ili stranoj državi, u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

DEO ŠESTI

ZDRAVLjE I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Pravo zdravstvenu zaštitu

Član 53.

Dete ima pravo na najbolje moguće zdravlje i najviši mogući standard zdravstvene zaštite.

Pravo na zdravlje obuhvata:

1.         prevenciju dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju deteta, uključujući i obaveznu imunizaciju deteta;

2.         pristup deteta informacijama koje su neophodne za njegovo zdravlje i zdrav razvoj;

3.         obrazovanje deteta o zdravlju, a naročito o faktorima zdravog razvoja i života, faktorima rizika po fizičko i mentalno zdravlje, seksualnom i reproduktivnom zdravlju, planiranju porodice i rizicima adolescentnog roditeljstva o bolestima zavisnosti-fizičke, socijalne, emocionalne i druge preduslove za postizanje zdravlja i zdravog razvoja deteta, a naročito odgovarajuću zdravstvenu zaštitu majke tokom trudnoće, za vreme i nakon porođaja, pravilnu i uravnoteženu ishranu deteta u svim uzrastima, uključujući i ishranu majčinim mlekom najmanje tokom prvih šest meseci života, dostupnu i zdravstveno ispravnu pijaću vodu, higijenske i sanitarne uslove koji su neophodni za zdrav život i razvoj deteta, u svim sredinama u kojima dete boravi, bezbednu i podržavajući porodičnu i drugu sredinu u kojoj dete živi, socijalnu sigurnost i životni standard neophodan za zdrav život i razvoj deteta;

4.         zaštitu deteta od namernih ili nenamernih povreda;

5.         učešće deteta u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja;

6.         zaštitu deteta od svih nehumanih, degradirajućih i drugih neprihvatljivih medicinskih mera;

7.         zaštitu deteta od nadrilekarstva.

Preduslovi za postizanje zdravlja i zdravog razvoja

Član 54.

Obaveza organa javne vlasti je da svakom detetu obezbedi, bez ikakve diskriminacije,

1.         teritorijalnu pristupačnost zdravstvenih ustanova;

2.         prilagođenost zdravstvenih ustanova potrebama deteta, uključujući i ambijent i atmosferu prilagođenu fizičkim i psihološkim karakteristikama i potrebama deteta;

3.         dovoljan broj zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koji su osposobljeni za rad sa decom i posebno edukovanih u oblasti komunikacijskih veština, prava deteta i zaštite dece od nasilja i zanemarivanja;

4.         dostupnost zdravstvene zaštite usklađene sa savremenim dostignućima medicinske nauke i standardima dobre prakse;

5.         otklanjanje geografskih, fizičkih, socijalnih, ekonomskih i drugih barijera za korišćenje zdravstvene zaštite.

6.         pružanje zdravstvena usluga u punom obimu i sadržaju, bez obzira na postojanje ili osnov zdravstvenog osiguranja.

Organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere, radi ostvarivanja preduslova za postizanje zdravlja i zdravog razvoja deteta, a naročito:

1.         prate stanje i preduzimaju mere radi smanjenja smrtnosti odojčadi i dece;

2.         prate stanje i preduzimaju mere zaštite mentalnog zdravlja dece i mere radi smanjivanja broja dece sa mentalnim i psihosocijalnim bolestima i stope samoubistava među decom;

3.         obezbeđuju roditeljima i javnosti blagovremene i tačne informacije o fizičkom i mentalnom zdravlju, prevenciji bolesti, ranim znacima i simptomima bolesti, ishrani deteta, higijeni, zdravom životnom okruženju, imunizaciji, sprečavanju nesreća i povreda, zloupotrebi alkohola, duvana i psihoaktivnih supstanci, odnosu roditelja i dece i druge informacije neophodne za pravilno i odgovorno roditeljstvo;

4.         obezbeđuju pomoć i podršku detetu i porodici deteta radi ostvarivanja životnog standarda potrebnog za očuvanje zdravlja i zdravog razvoja deteta.

Preventivna zdravstvena zaštita

Član 55.

Organi javne vlasti, fizička i pravna lica obezbeđuju preventivnu zdravstvenu zaštitu deteta, a naročito: promovisanje zdravih životnih stilova; sistematske i kontrolne zdravstvene preglede deteta; dostupnu i blagovremenu imunizaciju u skladu sa zakonom i standardima; dostupne zdravstvene usluge usklađene sa savremenim dostignućima medicinske nauke i standardima dobre prakse, radi zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prevencije seksualno prenosivih bolesti; dostupna i poverljiva savetovališta za decu, posebno adolescente, iz različitih oblasti, a naročito u oblastima savetovanja o zdravstvenim problemima; bolesti zavisnosti; seksualnog, reproduktivnog i mentalnog zdravlja, kao i dostupne, besplatne i kvalitetne službe podrške porodici u ostvarivanju odgovornog roditeljstva.

Obrazovanje deteta o zdravlju

Član 56.

Organi javne vlasti preduzimaju zakonodavne, administrativne i druge mere radi obrazovanja deteta o zdravlju.

Obrazovanje deteta o zdravlju obuhvata sticanje znanja tokom redovnog školovanja i kroz neformalno obrazovanje i programe obuke.

Organi javne vlasti i pravna lica uključuju obrazovanje o zdravlju u obavezni nastavni program.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica podstiču decu da učestvuju u neformalnim programima obrazovanja o zdravlju.

Učešće deteta u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja

Član 57.

Dete donosi odluke koje se tiču njegovog zdravlja, u skladu sa zakonom.

Dete ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje se tiču njegovog zdravlja.

Pravo učešća u donošenju odluka ima i zakonski zastupnik deteta. u skladu sa zakonom.

Zdravstveni radnik dužan je da pruži obaveštenja o predloženoj medicinskoj meri koja je u interesu zdravlja deteta na način koji obezbeđuje da je dete i njegovi zakonski zastupnici razumeju.

Pravo deteta na informaciju o njegovom zdravlju

Član 58.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica pružaju detetu sve informacije koje se tiču njegovog zdravlja, razvoja i medicinskih mera, nezavisno od pristanka roditelja ili zakonskog zastupnika.

Informacije iz stava 1. ovog člana detetu se saopštavaju na način prilagođen njegovom uzrastu, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Izuzetno, informacije iz stava 1. ovog člana neće se saopštiti detetu, ako je to u njegovom najboljem interesu.

Pravo na mišljenje o preduzimanju zdravstvene mere

Član 59.

Organi javne vlasti i pravna lica koja pružaju usluge zdravstvene zaštite obavestiće dete o predviđenoj medicinskoj meri, omogućiće detetu da izrazi svoje mišljenje i mišljenje deteta razmotriti sa dužnom pažnjom u skladu sa njegovim uzrastom i razvojnim mogućnostima.

Pravo deteta na samostalni pristanak na medicinsku meru

Član 60.

Dete starije od 15 godina, koje je sposobno za rasuđivanje, samostalno daje pristanak na medicinsku meru.

Ako dete koje je navršilo 15. godinu života i sposobno je za rasuđivanje odbije predloženu medicinsku meru, a ista je bitna za zdravlje deteta, nadležan zdravstveni radnik je dužan da pristanak zatraži od zakonskog zastupnika deteta.      

Za preduzimanje medicinske mere u odnosu na dete mlađe od 15 godina neophodan je pristanak zakonskog zastupnika, uz obavezno uključivanje deteta u donošenje odluke o pristanku na predloženu medicinsku meru, o čemu se stari zdravstveni radnik

Roditelji ili zakonski zastupnici su dužni da detetu pruže sve informacije potrebne za formiranje mišljenja.

Izuzetno, ukoliko roditelj ili zakonski zastupnik deteta nije dostupan ili se njegov pristanak ne može obezbediti na vreme, hitna medicinska mera se može preduzeti i bez pristanka ovih lica, u skladu sa zakonom.         

Pravo deteta na poverljivost podataka o zdravlju i privatnost

Član 61.

Podaci o zdravstvenom stanju deteta starijeg od 15 godina i podaci o predloženoj ili primenjenoj medicinskoj meri saopštavaju se detetu i njegovom/njenom zakonskom zastupniku.

Na zahtev deteta starijeg od 15 godina, podaci iz stava 1. ovog člana neće se saopštavati roditelju, odnosno zakonskom zastupniku deteta i drugim fizičkim ili pravnim licima izuzev u slučajevima utvrđenim zakonom ili kada je to u najboljem interesu deteta.

Dete mora da bude upoznato u kojim slučajevima se podaci o njegovom zdravstvenom stanju mogu saopštavati drugim licima i pored njegovog protivljenja.

Zdravstveni radnici dužni su da obaveste dete o pravu na poverljivost podataka i privatnost.

Podaci o zdravstvenom stanju deteta starijeg od 15 godina koje nije samostalno u davanju i primanju informacija, i podaci o predloženoj ili primenjenoj medicinskoj meri saopštavaju se roditelju ili zakonskom zastupniku.

Dete koje je navršilo 15 godina ima pravo na korišćenje zdravstvene usluge bez prisustva roditelja, zakonskog zastupnika i drugih odraslih osoba.

Prava deteta smeštenog u bolničku ustanovu radi lečenja

Član 62.

Dete ima pravo na smeštaj u bolnicu radi lečenja kada se medicinska mera koja mu je potrebna ne može obezbediti na drugačiji način.

Organi javne vlasti i pravna lica koji pružaju usluge bolničkog lečenja pružaju detetu i njegovim roditeljima uslugu psihosocijalne pomoći i podrške tokom bolničkog lečenja deteta.

DEO SEDMI

SOCIJALNA SIGURNOST I ZAŠTITA

Pravo deteta na životni standard

Član 63.

Dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju.

Roditelji, odnosno staratelji deteta imaju prvenstvenu odgovornost da detetu osiguraju u skladu sa svojim sposobnostima i finansijskim mogućnostima životni standard koji odgovara detetovim fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju

Organi javne vlasti preduzeće odgovarajuće mere radi pružanja podrške roditeljima odnosno starateljima u izvršavanju obaveze iz stava 2. ovog člana.

Roditeljima i deci koja se nalaze u nepovoljnom socijalnom položaju, jer nemaju dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a nisu u mogućnosti da ih ostvare svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora, obezbeđuje se materijalna pomoć, hrana, odeća i stanovanje i preduzimaju se potrebne mere za stalno unapređivanje životnih uslova i dostizanje životnog standarda koji odgovara detetovom fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju.

Pravo na socijalnu zaštitu i pristup uslugama socijalne zaštite

Član 64.

Dete koje bez organizovane društvene pomoći i podrške ne može da dostigne optimalni nivo razvoja ima pravo na integralnu socijalnu zaštitu, pravo na izbor pružaoca usluge socijalne zaštite i pravo na planski pristup uslugama socijalne zaštite, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Dete kome je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti neposredno ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj ima pravo da mu odgovarajuće usluge socijalne zaštite budu pružene u vidu neodložne intervencije, u skladu sa zakonom i propisanim standardima.

Dete i roditelj imaju pravo na preispitivanje odluka o neodložnim intervencijama iz stava 2. ovog člana od strane nadležnog suda u najkraćem mogućem roku.

U slučajevima porodičnog nasilja, nasilja i zlostavljanja nad detetom mere neodložne intervencije se primenjuju u skladu sa zakonom.

Uvažavanje mišljenja deteta u sistemu socijalne zaštite

Član 65.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica pružaju detetu sve informacije koje se tiču primena mera i korišćenja usluga socijalne zaštite, nezavisno od pristanka roditelja ili zakonskog zastupnika deteta, na način prilagođen njegovom uzrastu, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Organi javne vlasti i pravna i fizička lica koja pružaju usluge socijalne zaštite pribaviće mišljenje deteta i posvetiće mu dužnu pažnju u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima.

Dete ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje se tiču primena mera i korišćenja usluga socijalne zaštite.

DEO OSMI

PRAVO NA OBRAZOVANjE, SLOBODNO VREME I KULTURNE AKTIVNOSTI

Pravo na obrazovanje

Član 66.

Svako dete ima pravo na besplatno, kvalitetno i inkluzivno osnovno i srednje obrazovanje.

Osnovno i redovno srednje obrazovanje je obavezno.

Roditelji, odnosno staratelji deteta odlučuju o tome koju će osnovnu školu dete pohađati, uvažavajući mišljenje deteta, u skladu sa zakonom.

Dete ima pravo da samostalno donese odluku o tome koju će srednju školu pohađati, u skladu sa zakonom.

Dete ima pravo na zaštitu od svih oblika diskriminacije kroz nastavni program i metode rada u školi i u svim drugim oblicima obrazovanja.

Obaveze organa javne vlasti u ostvarivanju prava na obrazovanje

Član 67.

U cilju potpunog ostvarivanja prava deteta na obrazovanje, organi javne vlasti su dužni da obezbede:

1.         da uključivanje i napredovanje u obrazovanju bude usklađeno sa potrebama deteta;

2.         da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci;

3.         preduzimanje mere za obezbeđenje redovnog pohađanja škole i smanjenje stope napuštanja škole;

4.         da podstiču razvoj različitih oblika srednjeg obrazovanja, uključujući opšte i stručno obrazovanje, koje je na raspolaganju;

5.         da je obrazovanje dostupno svakom detetu i preduzimaju odgovarajuće mere kao što su pružanje finansijske pomoći detetu i porodici u ostvarivanju tog prava;

6.         da omogućavaju svakom detetu učeniku srednje škole podršku radi opredeljenja za studije, uključujući i pružanje finansijske pomoći kada je to potrebno.

Organi javne vlasti preduzimaju potrebne mere da se disciplina u školi sprovodi na način primeren dostojanstvu deteta i u skladu sa zakonom i da svakom detetu bude obezbeđena zaštita od bilo kog oblika nasilja i zanemarivanja u školi.

Organi javne vlasti su dužni da obezbede inkluzivno obrazovanje počev od predškolskog obrazovanja i vaspitanja, usklađeno sa posebnim obrazovnim potrebama deteta, kako ni jedno dete ne bi bilo isključeno iz sistema obrazovanja, bez obzira na smetnje u razvoju, invaliditet, imovno stanje, nacionalnu pripadnost ili lična svojstva.

Organi javne vlasti pokreću i podstiču međunarodnu saradnju po pitanjima obrazovanja, posebno u cilju iskorenjivanja neznanja i nepismenosti u zemlji, regionu i svetu i olakšavanja pristupa dece naučnim i tehničkim saznanjima i modernim nastavnim metodama.

Ciljevi obrazovanja

Član 68.

Organi javne vlasti su dužni obezbediti da obrazovanje deteta bude usmereno na:

1.         razvoj detetove ličnosti, talenata i mentalnih i fizičkih sposobnosti do njegovih/njenih krajnjih granica, pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj deteta, u skladu sa njegovim/njenim uzrastom, razvojnim mogućnostima i interesovanjima;

2.         sticanje kvalitetnih i upotrebljivih znanja i veština i razvoj stvaralačkih i drugih sposobnosti;

3.         razvijanje umeća primene stečenih veština i znanja;

4.         uključivanje deteta u obrazovne i profesionalne procese na nacionalnom i međunarodnom nivou;

5.         razvijanje i negovanje zdravih životnih stilova i sticanje veština i znanja o zdravlju u skladu sa članom 52. ovog zakona;

6.         razvijanje i negovanje veštine komuniciranja i timskog rada;

7.         razvoj poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i principa utvrđenih Ustavom i međunarodnim ugovorima koje je Srbija prihvatila;

8.         razvoj poštovanja detetovih roditelja, njegovog/njenog kulturnog identiteta, jezika i vrednosti, nacionalnih vrednosti zemlje u kojoj dete živi, zemlje iz koje potiče i civilizacija različitih od njegove/njene sopstvene;

9.         pripremanje deteta za odgovoran život u slobodnom društvu, u duhu razumevanja, mira, tolerancije, jednakosti polova, prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama i sa licima koja pripadaju manjinskim grupama;

10.       razvoj poštovanja prema životnoj sredini, uključujući poštovanje prema biljnom i životinjskom svetu.

Uvažavanje mišljenja deteta u sistemu obrazovanja

Član 69.

Dete ima pravo da učestvuje u donošenju svih odluka koje se tiču njegovog obrazovanja, u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti imaju obavezu da pre donošenja odluka koje se tiču obrazovanja deteta, pribavljaju njegovo mišljenje i da mu posvete dužnu pažnju.

Organi javne vlasti dužni su da, detetu obezbedi sva obaveštenja koja su mu potrebna da formira i izrazi svoje mišljenje.

Organi javne vlasti dužni su da detaljno obrazlože kako su utvrdili mišljenje deteta i razloge zbog kojih su ga uvažili odnosno nisu uvažili.

Pravo na slobodno vreme, igru i odmor

Član 70.

Dete ima pravo na slobodno vreme, igru, odmor i puno učešće u rekreativnim aktivnostima, kulturnom životu i umetnosti.

Organi javne vlasti, obezbeđuju detetu ostvarivanje prava na slobodno vreme, igru i odmor i obezbeđuju sredstva, prostorne uslove, opremu, programe, sadržaje i druge uslove za ostvarivanje ovog prava deteta, u skladu sa zakonom.

DEO DEVETI

PRAVA POSEBNIH GRUPA DECE I MERE ZAŠTITE

Prava dece stranih državljana bez pratnje u Srbiji

Član 71.

Dete strani državljanin bez pratnje, bez obzira na pravni osnov nalaženja na teritoriji Republike Srbije, uživa sva prava iz ovog zakona.

Organ javne vlasti je dužan da detetu stranom državljaninu bez pratnje neodložno obezbedi bezbednost, brigu o zdravlju, zadovoljavanje egzistencijalnih potreba, psihosocijalnu podršku, zastupanje i drugu odgovarajuću pomoć u skladu sa potrebama i njegovim najboljim interesom.

Dete strani državljanin bez pratnje ne može biti lišeno slobode isključivo zbog nerešenog boravišnog statusa.

Organi javne vlasti dužni su da detetu stranom državljaninu bez pratnje obezbede staratelja, punomoćnika i prevodioca, i učešće deteta u postupku u skladu sa razvojnim mogućnostima deteta.

Zaštita i prava deteta azilanta i deteta izbeglice

Član 72.

Dete azilant i dete izbeglica uživa sva prava iz ovog zakona.

Organi javne vlasti u postupku po zahtevu za azil, odnosno sticanje statusa izbeglice kada se on odnosi na dete, rukovodiće se najboljim interesima deteta posebno imajući u vidu rizike od progona deteta i članova njegove porodice, nasilja i zlostavljanja deteta, torture, regrutacije u oružane snage ili grupe, eksploatacije i prodaje ili trgovine, sakaćenja polnih organa, dečjih brakova i drugih štetnih praksi u zemlji porekla ili državljanstva deteta.

Organ javne vlasti dužan je da u postupku za dobijanje azila, odnosno sticanja statusa izbeglice pribavi mišljenje deteta, kome će posvetiti dužnu pažnju.

Postupak za dobijanje azila, odnosno sticanja statusa izbeglice je hitan.

Organ javne vlasti neće vratiti dete u zemlju porekla ili državljanstva deteta u slučaju da postoje rizici od progona deteta i članova njegove porodice, nasilja i zlostavljanja deteta, torture, regrutacije u oružane snage ili grupe, eksploatacije i prodaje ili trgovine, sakaćenja polnih organa, dečjih brakova i drugih štetnih praksi u zemlji porekla ili državljanstva deteta.

Zaštita i prava deteta pripadnika nacionalne manjine

Član 73.

Dete pripadnik nacionalne manjine ostvaruje sva prava utvrđena ovim zakonom kao i sva posebna prava koja, u skladu sa zakonom, pripadaju pripadnicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Organi javne vlasti obezbeđuju jednak položaj deteta pripadnika nacionalne manjine.

Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na očuvanje nacionalnog, kulturnog, verskog identiteta.

Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na upotrebu svog jezika, u skladu sa zakonom.

Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na obrazovanje na svom jeziku i pismu, kao i obrazovanje koje obezbeđuje dobro znanje srpskog jezika, u skladu sa zakonom.

Dete pripadnik nacionalne manjine ima pravo na korišćenje svog ličnog imena na svom jeziku i pismu.

Posebna zaštita i prava deteta uključenog u život i rad na ulici

Član 74.

Dete uključeno u život i rad na ulici ima sva prava iz ovog zakona.

Dete uključeno u život i rad na ulici ima pravo na mere posebne zaštite iz ovog zakona.

Organi javne vlasti su dužni da preduzimaju mere potrebne radi zaštite deteta uključenog u život i rad na ulici i njegovu integraciju u društvo, a naročito:

1.         zadovoljavanje osnovnih životnih potreba;

2.         usluge socijalne zaštite za dete i njegovu porodicu;

3.         pristup zdravstvenoj zaštiti;

4.         pristup obrazovanju i posebnim obrazovnim programima

Organi javne vlasti su dužni u postupku pomoći i podrške detetu koje je uključeno u život i rad na ulici i njegovu integraciju u društvo obezbede:

1.         učešće deteta u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima;

2.         da odlučivanja i primenu mera prilagode detetu, njegovim potrebama i uzrocima, odnosno ostvarivanju njegovog najboljeg interesa;

3.         da dete bude dainformisano o svim činjenicama i okolnostima dete;

4.         da pribave mišljenje deteta istom posvete dužnu pažnju.

Mere iz stava 3. tač. 1-4 ovog člana ne mogu se sprovoditi uz primenu prinude, kažnjavanja, ograničavanja odnosno lišavanja slobode deteta.

Primena krivčnopravne odgovornosti deteta uključenog u život i rad na ulici zbog prosjačenja, boravka na ulici, pružanja usluga na ulici i dr. zabranjeno je, izuzev u slučajevima predviđenim posebnim zakonom.

Zaštita deteta na radu i zaštita od eksploatacije

Član 75.

Svako dete ima pravo na rad, uključujući volonterski rad, sa navršenih 15 godina, ukoliko to ne ugrožava njegovo/njeno zdravlje, obrazovanje i pravilan razvoj.

Svako dete ima pravo na pravične i povoljne uslove rada, bez diskriminacije.

Dete ima pravo na zaštitu na radu, zaštitu od eksploatacije i od najgorih oblika dečjeg rada.

Najgori oblici dečjeg rada iz stava 3. ovog člana obuhvataju sve oblike ropstva, običaje slične ropstvu kao što su prodaja i krijumčarenje dece, dužničko ropstvo i kmetstvo, prinudni ili obavezni rad, uključujući i regrutovanje dece za učešće u oružanim sukobima, korišćenje, nabavljanje i nuđenje deteta radi prostitucije, proizvodnje pornografije i za pornografske predstave, korišćenje, nabavljanje ili nuđenje deteta za nedozvoljene aktivnosti, naročito za proizvodnju i krijumčarenje droge i svaki drugi rad koji je po svojoj prirodi i okolnostima u kojima se obavlja štetan po zdravlje, bezbednost ili moral deteta.

Omogućavanje detetu da obavlja poslove koji predstavljaju rizik po život i zdravlje deteta, poslove koji ometaju školovanje deteta i poslove koji su štetni po zdravlje, fizički, mentalni, duhovni, moralni ili društveni razvoj deteta, zabranjeno je.

Organi javne vlasti, pravna i fizička lica dužni su da detetu obezbede odgovarajuću zaštitu na radu i zaštitu od eksploatacije, uključujući i eksploataciju u sportu, sredstvima javnog informisanja, javnom oglašavanju, izradi i predstavljanju umetničkih dela i eksploataciju u političke svrhe.

Pristanak deteta, roditelja, zakonskog zastupnika ili drugog fizičkog ili pravnog lica za obavljanje poslova iz st. 4. i 5. ovog člana ništava je.

Zaštita deteta iz stava 6. ovog člana uključuje i kontrolu u odnosu na nasilje, eksploataciju i zaštitu od svakog rada koji bi bio štetan za detetov život, zdravlje, obrazovanje i pravilan razvoj, u skladu sa zakonom.

Mere iz stava 6. i 8. ovog člana uključuju i ograničavanje i prestanak prava na rad pravnih i fizičkih lica koja podstiču i omogućavaju eksploataciju deteta u radu.

Prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Član 76.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uživa posebnu zaštitu.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uživa sva prava iz ovog zakona.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo da, uz odgovarajuću podršku bude uključeno u svakodnevni života, posebno u redovno obrazovanje, rekreativne, kulturne i druge društvene aktivnosti.

Organi javne vlasti dužni su da detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obezbede naročito:

1.         uslove za život i razvoj u porodici;

2.         dostupnost objekata javne vlasti, zdravlja, rehabilitacije, obrazovanja, kulture, trgovine, turizma, proizvodnje, usluga, javnog prevoza, stanovanja, sportskim, rekreativnim i drugim objektima, uključujući i njihove posebne delove;

3.         dostupnu, odgovarajuću i inkluzivnu zdravstvenu zaštitu;

4.         dostupno i kvalitetno inkluzivno obrazovanje;

5.         dostupne službe pomoći i podrške detetu;

6.         dostupnost informacija;

7.         dostupnost kulturnih, umetničkih, naučnih, obrazovnih i sportskih i drugih sadržaja podsticajnih za razvoj deteta;

8.         pomoć i podršku u ostvarivanju prava na odgovarajući životni standard;

Organi javne vlasti su dužni da obezbeđuju dostupne službe podrške roditeljima, starateljima i drugim fizičkim licima koja podižu i neguju dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, radi ostvarivanja prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom na život u porodici i porodičnom okruženju.

Prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju

Član 77.

Detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom izuzetno se može obezbediti domski smeštaj, ukoliko ne postoje uslovi za život u porodici. Domski smeštaj obezbeđuje se privremeno do obezbeđivanja porodičnog smeštaja, uz periodičnu proveru smeštaja u skladu sa odredbama ovog zakona.

Smetnje u razvoju i invaliditet deteta ili roditelja ne mogu biti osnov za ograničenje prava deteta da živi sa roditeljima.

Dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju uživa posebnu zaštitu.

Organi javne vlasti dužni su u slučaju domskog smeštaja deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, odmah po izvršenom smeštaju da:

1.         sačine plan usluga i mera za izmeštanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom iz domskog u porodični smeštaj, odnosno vraćanja deteta u porodicu;

2.         plan usluga i mera za izmeštanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom iz domskog u porodični smeštaj, odnosno vraćanja deteta u porodicu razmatrajuse najmanje jednom mesečno;

Organi javne vlasti dužni su da u sačinjavanje plana usluga i mera za izmeštanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom iz domskog u porodični smeštaj, odnosno vraćanja deteta u porodicu, uključe dete u najvećoj mogućoj meri, pribave mišljenje deteta i posvete mu dužnu pažnju u skladu sa uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima deteta i uključe roditelje, staratelje ili srodnike deteta ukoliko je to u najboljem detetovom interesu.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju pristup informacijama, kulturnim, umetničkim, rekreativnim, sportskim, naučnim i drugim sadržajima podsticajnim za razvoj deteta, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu i usmerenim na postizanje pune detetove integracije i razvoja, u skladu sa zakonom.

Organi javne vlasti obezbeđuju detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju kontinuiran kontakt sa porodicom, srodnicima ili bliskim osobama. 

Posebne obaveze organa javne vlasti u obezbeđivanju obrazovanja deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Član 78.

Organi javne vlasti dužni su da obezbede uslove za obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a naročito:

1.         udžbenike i školski pribor prilagođeni potrebama deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;

2.         audio i video materijal prilagođen potrebama deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;

3.         elektronski materijal i oprema prilagođeni potrebama deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;

4.         finansijska podrška porodici deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom radi obezbeđivanja prava deteta na obrazovanje;

5.         individualizovani obrazovni plan za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, uz obezbeđivanje usluga pedagoškog asistenta po potrebi;

6.         otklanjanje arhitektonskih i informacijsko-komunikacijskih barijera u obrazovno- vaspitnim ustanovama

7.         pristupačan prevoz do i od vaspitno-obrazovne ustanove.

Dete u sukobu sa zakonom

Član 79.

Obaveze organa javne vlasti u postupanju prema detetu koje vrši krivična dela su naročito:

1.         da preduzima preventivne mere u cilju sprečavanja pojave dečje delinkvencije;

2.         da zakonom definiše starosne granicu ispod koje dete ne može biti krivično gonjeno;

3.         da uspostavi sistem maloletničkog pravosuđa zasnovanog na principima rehabilitacije, restorativne pravde i javne bezbednosti;

4.         da zakonom propiše uslove kada je moguće da se prema detetu učiniocu krivičnog dela ne pokreće krivični postupak i da te uslove primenjuje u najvećoj mogućoj meri;

5.         da krivični postupak sprovodi uz poštovanje dostojanstva deteta i uvažavanje svih procesnih garantija;

6.         da garantuje pravičnost suđenja detetu počiniocu krivičnog dela;

7.         da u najmanjoj meri a u skladu sa zakonom izbegava ograničenja lične slobode deteta u svim oblicima i fazama sudskog ili administrativnog postupka prema detetu, uključujući i situacije kao što su privođenje deteta;

8.         da obezbedi posebnu zaštitu dece, koja jesu i onima koja nisu u uzrastu u kome se mogu smatrati krivično odgovornim,.

9.         Da obezbedi uslove za sprovođenje kontinuirane obuke o uzrocima dečje delinkvencije i njene prevencije, kao i kampanje za uklanjanje predrasuda i sprečavanje stigmatizacije dece u sukobu sa zakonom;

Posebna prava deteta počinioca krivičnog dela

Član 80.

Obaveza organa javne vlasti da svakom detetu za koje se sumnja ili je optuženo da je izvršilo krivično delo garantuje:

1.         pravo da mu ne može biti izrečena krivična sankcija ili druga mera za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći krivična sankcija ili mera koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno;

2.         pravo da mu ne može biti izrečena krivična sankcija ili druga mera za bilo koju aktivnost ili ponašanje koje se ne smatra nedozvoljenim ukoliko ga izvrši odrasla osoba (statusni delikt) i pravo da u tom slučaju detetu bude pružena odgovarajuća socijalna, porodičnopravna, obrazovna, zdravstvena, pravna i druga pomoć i podrška ;

3.         pravo da ne bude lišeno slobode sem u izuzetnim slučajevima, u postupku u skladu sa zakonom i u najkraćem mogućem trajanju;

4.         pravo deteta lišenog slobode ne može biti manje od prava punoletnih učinilaca krivičnih dela, u skladu sa opštim pravilima krivičnog postupka;

5.         pravo deteta lišenog slobode da bez odlaganja bude saslušano pred nadležnim sudom i da odluka o lišenju slobode bude redovno proveravana u određenim posebnim zakonom određenim intervalima;

6.         pravo deteta lišenog slobode na prepisku, kontakt sa porodicom, redovno obrazovanje, pristup kulturnim i rekreativnim programima, zdravstvenu zaštitu, psiho-socijalnu pomoć i podršku;

7.         pravo na pretpostavku nevinosti dok se suprotno ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda;

8.         pravo da se detetu obezbedi mogućnost izražavanja sopstvenog mišljenja u svakom sudskom ili administrativnom (upravnom) postupku koje ga se tiče, bilo direktno, bilo preko predstavnika ili odgovarajućeg organa javne vlasti;

9.         pravo na delotvorno učešće u postupku;

10.       pravo da bude odmah i direktno (neposredno) obavešten o optužbama koje mu se stavljaju na teret;

11.       pravo da ima branioca iz reda advokata od prvog saslušanja i da ukoliko samo dete učinilac krivičnog dela koje je navršilo četrnaest godina, njegov/njen zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca on bude postavljen po službenoj dužnosti od strane sudije za maloletnike, odnosno posebno obučenog policajca uvek kada se dete saslušava;

12.       pravo da ne bude prisiljeno da svedoči, odnosno zabrana iznuđivanja priznanja ili kakve druge izjave od osumnjičenog maloletnika ili maloletnika prema kome je pokrenut, odnosno prema kome se vodi krivični postupak;

13.       pravo na donošenje odluke bez odlaganja i uz uključivanje roditelja, uvek kad je to u skladu sa najboljim interesima deteta;

14.       pravo da mu se ne može suditi u odsustvu i zabrana ponovnog suđenja posle pravnosnažnog sudskog odlučivanja;

15.       pravo na preduzimanje radnji, a naročito pri njegovom/njenom saslušanju, na obazriv način, vodeći računa o zrelosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti deteta;

16.       pravo da organi koji učestvuju u postupku, kao i drugi organi i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, postupaju po načelu hitnosti;

17.       pravo na upotrebu svog jezika i besplatnu pomoć prevodioca ukoliko ne može da razume ili ne govori jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu;

18.       izricanje krivične sankcija isključivo odlukom nadležnog suda u postupku koji je pokrenut i sproveden po odredbama zakona;

19.       pravo na prisustvo svedoka i na mogućnost ispitivanja svedoka;

20.       pravo na žalbu drugostepenom sudu u skladu sa zakonom kojim se reguliše sistem maloletničkog pravosuđa.

Posebna prava krivično neodgovornog deteta počinioca krivičnog dela

Član 81.

Organi javne vlasti su dužne da detetu izvršiocu protivpravnog dela koje je zbog uzrasta krivično neodgovorno obezbedi posebnu zaštitu.

Mere posebna zaštite obuhvataju mere socijalne i porodičnopravne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite, usluge lokalne zajednice i druge mere koje se preduzimaju izvan sistema maloletničkog pravosuđa.

U primeni posebnih zaštite organi javne vlasti dužni su da svestrano ispitaju sve okolnosti slučaja i omoguće detetu izvršiocu protivpravnog dela koje je zbog uzrasta krivično neodgovorno da iznese svoje mišljenje i viđenje okolnosti događaja.

Dete izvršioc protivpravnog dela koje je zbog uzrasta krivično neodgovorno uživa sva prava iz ovog zakona.

Organi javne vlasti preduzimaju mere u skladu sa zakonom i pružaju detetu izvršiocu protivpravnog dela koje je zbog uzrasta krivično neodgovorno usluge podrške i pomoći radi njegove reintegracije u društvo. U preduzimanju mera i pružanju usluga organi javne vlasti rukovode se najboljim interesima deteta i potrebom zaštite javne bezbednosti.

Organi javne vlasti pri preduzimanju mera i pružanju usluga dužni su da pribave mišljenje deteta izvršioca protivpravnog dela koje je zbog uzrasta krivično neodgovorno i posvete mu dužnu pažnju u skladu sa uzrastom, razvojnim mogućnostima i drugim ličnim svojstvima deteta.

Zaštita i prava deteta u situacijama oružanih sukoba

Član 82.

Dete ne može biti član oružanih snaga niti oružanih grupa.

Regrutovanje dece u oružane snage i grupe zabranjeno je. Pristanak deteta na regrutovanje u oružane snage ili grupe ništavo je.

Držanje, nošenje i korišćenje oružja od strane deteta zabranjeno je.

Obučavanje dece rukovanju i upotrebi oružja i vojnim veštinama zabranjeno je i u mirnodopskim uslovima.

Organi javne vlasti preduzimaju mere radi zaštite deteta od učešća u oružanim sukobima, regrutacije u oružane snage ili grupe, držanja, korišćenja i nošenja oružja i obuke u rukovanju i upotrebi oružja i vojnim veštinama.

Organi javne vlasti obezbeđuju deci koja žive ili borave u Srbiji, a koja su prethodno regrutovana i korišćena u oružanim sukobima u drugim državama, svu odgovarajuću pomoć za njihov fizički i psihički oporavak i društvenu reintegraciju.

Dete u situacijama oružanih sukoba uživa pravo na posebnu zaštitu u skladu sa ovim zakonom.

DEO DESETI

ZAŠTITNIK PRAVA DETETA

Opšta nadležnost Zaštitnika prava deteta

Član 83.

Opšta nadležnost Zaštitnika prava deteta koja se propisuje ovim zakonom je:

1.         Promovisanje prava deteta utvrđenih Konvencijom o pravima deteta UN i drugim međunarodnim aktima, konvencijama i ugovorima;

2.         Promovisanje prava deteta utvrđenih ovim zakonom i unutrašnjim normativno pravnim aktima, deklaracijama i pravno obavezujućim dokumentima;

3.         Unapređenje normativno pravne osnove prava deteta u Republici Srbiji u skladu sa Konvencijom o pravima deteta UN i drugim međunarodnim aktima, konvencijama i ugovorima;

4.         Koordinacija postupanja između različitih subjekata organa javne vlasti, kao i između organa javne vlasti i organizacija civilnog društva na promovisanju, unapređivanju i poštovanju prava deteta utvrđenih Konvencijom o pravima deteta UN i drugim međunarodnim aktima, konvencijama i ugovorima, ovim zakonom, unutrašnjim normativno pravnim aktima, deklaracijama i pravno obavezujućim dokumentima;

5.         Kontrola organa javne vlasti, organizacija civilnog društva, drugih pravnih i fizičkih lica u poštovanju prava deteta utvrđenih Konvencijom o pravima deteta UN i drugim međunarodnim aktima, konvencijama i ugovorima, ovim zakonom, unutrašnjim normativno pravnim aktima, deklaracijama i pravno obavezujućim dokumentima

Nadležnost Zaštitnika prava deteta

Član 84.

U ostvarivanju svojih opštih nadležnosti utvrđenih članom 75. ovog zakona Zaštitnik prava deteta:

1.         istražuje pojedinačne slučajeve kršenja prava deteta, na osnovu podnete pritužbe ili po sopstvenoj inicijativi;

2.         sprovodi istraživanja o pitanjima koja se odnose na kršenja prava deteta po sopstvenoj inicijativi.

3.         priprema i objavljuje mišljenja, preporuke i izveštaje o bilo kom pitanju koje se odnosi na unapređivanje i zaštitu prava deteta;

4.         prati usklađenost zakona i drugih propisa u Republici Srbiji koji se odnose na zaštitu prava dece sa odredbama Ustava Republike Srbije, Konvencije o pravima deteta i drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece;

5.         prati izvršavanje obaveza Republike Srbije koje proizlaze iz Konvencije o pravima deteta i drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece;

6.         podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti prava deteta;

7.         prati primenu propisa koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece sa aspekta ostvarivanja najboljih interesa deteta;

8.         prati uticaj mera ekonomske politike i drugih javnih politika na ostvarivanje prava deteta, posebno najugroženijih grupa dece;

9.         bavi se promocijom prava i interesa dece, među decom i u najširoj javnosti;

10.       upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve kršenja prava dece;

11.       predlaže preduzimanje mera za zaštitu i promociju prava dece, kao i za sprečavanje štetnih postupanja koja ugrožavaju prava i interese dece;

12.       obaveštava javnost o stanju prava dece;

13.       uspostavlja i održava saradnju sa organima javne vlasti i domaćim i međunarodnim organizacijama koje deluju u oblasti prava deteta;

14.       obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom.

Zakonske inicijative, predlozi i mišljenja

Član 85.

Zaštitnik prava deteta ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.

Zaštitnik prava deteta je ovlašćen da Vladi, odnosno Narodnoj skupštini podnosi inicijative za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava dece dolazi zbog nedostataka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava dece.

Vlada, odnosno Narodna skupština dužni su da razmatraju inicijative koje podnosi Zaštitnik prava deteta.

Zaštitnik prava deteta je u obavezi i ovlašćen da daje mišljenje Vladi i Narodnoj skupštini na nacrte i predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava dece.

Vlada je dužna da Zaštitniku prava deteta na mišljenje dostavlja nacrte i predloge zakona i drugih propisa ako se njima uređuju pitanja od značaja za prava deteta.

Položaj Zaštitnika prava deteta

Član 86.

Zaštitnik prava deteta je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje.

U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti Zaštitnik prava deteta postupa u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, Konvencije o pravima deteta i fakultativnih protokola uz Konvenciju, kao i drugih potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, rukovodeći se načelom zakonitosti, pravičnosti i morala.

Zaštitnik prava deteta ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda.

Zaštitnik prava deteta uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini.

Zaštitnik prava deteta ne može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja, kritike ili predloga koje je dao u vršenju svoje funkcije, kao ni zbog stavova i predloga sadržanih u izveštajima koje podnosi Narodnoj skupštini.

Podnošenje izveštaja Zaštitnika prava deteta

Član 87.

Zaštitnik prava deteta je dužan da jednom godišnje podnese izveštaj Narodnoj skupštini o svom radu. Izveštaj sadrži podatke o aktivnostima u prethodnoj godini, podatke o uočenim kršenjima prava deteta, podatke o nedostacima u radu organa javne vlasti, kao i predloge za poboljšanje položaja dece u različitim oblastima.

O izveštaju Zaštitnika prava deteta se vodi rasprava u nadležnim telima Narodne skupštine. Izveštaj Zaštitnika se prima k znanju. Stavovi izneti u Izveštaju ne mogu biti osnov za utvrđivanje odgovornosti Zaštitnika ili za njegovo razrešenje.

Izveštaj o radu se podnosi najkasnije do 15. marta naredne godine, za prethodnu i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na Internet stranici Zaštitnika, a dostavlja se i sredstvima javnog informisanja.

U toku godine Zaštitnik prava deteta može da podnosi i posebne izveštaje Narodnoj skupštini i da zahteva raspravu o uočenim problemima i merama koje smatra neophodnim da bi se stanje pojedinih grupa dece unapredilo.

Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti

Član 88.

Zaštitnik prava deteta je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugog propisa i opšteg akta.

Predlozi i upozorenja

Član 89.

U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti Zaštitnik prava deteta je ovlašćen da državnim i drugim organima javne vlasti, kao i drugim pravnim i fizičkim licima koja obavljaju poslove u vezi sa decom, predlaže preduzimanje mera za sprečavanje štetnih postupanja koja ugrožavaju prava i interese dece, da upozori na nepravilnosti, te da zahteva da dobije izveštaje o preduzetim merama.

Organi i lica iz stava 1. ovog člana dužni su da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dobijanja zahteva, obaveste Zaštitnika o merama koje su preduzeli na osnovu njegovog upozorenja, predloga ili preporuke.

Ako organi i lica iz stava 1. ovog člana ne postupe u propisanom roku prema njegovom zahtevu, Zaštitnik će o tome obavestiti nadležni organ koji vrši nadzor nad njihovim radom.

Ostvarivanje nadzora

Član 90.

Zaštitnik prava deteta ima pravo uvida u način ostvarivanja brige o deci koja su privremeno, na osnovu odluke nadležnog organa, smeštena kod pravnih i fizičkih lica, uključujući i pravo pristupa prostorijama u kojima se deca nalaze, kao i pravo nesmetanog pristupa zavodima za izvršenje sankcija i drugim mestima na kojima se nalaze deca koja su lišena slobode.

O obavljenom uvidu iz stava 1. ovog člana Zaštitnik prava deteta sastavlja izveštaj koji dostavlja licima iz stava 1. ovog člana, kao i organu koji vrši nadzor nad radom tih lica.

U ostvarivanju ove nadležnosti i donošenju odluke o daljem postupanju, Zaštitnik prava deteta ima pravo da sasluša i sa dužnom pažnjom razmotri mišljenje deteta.

Pristup podacima

Član 91.

Svi organi organi javne vlasti, kao i sva pravna i fizička lica koja obavljaju poslove koji su u vezi sa decom, dužni su da Zaštitniku prava deteta omoguće uvid u sve podatke, informacije i akte koji se odnose na prava i zaštitu dece, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.

Zaštitnik prava deteta je dužan da i nakon prestanka funkcije čuva kao tajnu podatke do kojih dođe u vršenju svoje funkcije.

Obaveza čuvanja tajne odnosi se i na pomoćnike Zaštitnika prava deteta, kao i na sve zaposlene u stručnoj službi.

Podnošenje prijava

Član 92.

Ako u toku obavljanja dužnosti Zaštitnik prava deteta sazna da je dete izloženo nasilju, seksualnoj zloupotrebi, zlostavljanju, eksploataciji ili zanemarivanju, dužan je da odmah podnese prijavu nadležnom javnom tužilaštvu, da obavesti nadležni organ starateljstva da odmah bez odlaganja preduzme neophodne mere za zaštitu prava i interesa deteta, te da vrši nadzor nad njihovim sprovođenjem.

U obavljanju ovih poslova, Zaštitnik prava deteta može zatražiti pomoć stručnih ili specijalizovanih organa, organizacija i ustanova u čiju delatnost spadaju zaštita i briga za razvoj i ostvarivanje prava dece.

Organi, organizacije i ustanove iz stava 2. ovog člana dužne su da Zaštitniku prava deteta pruže traženu pomoć, bez odlaganja.

Dužnost prijema Zaštitnika prava deteta

Član 93.

Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima državne uprave dužni su da prime Zaštitnika prava deteta, na njegov zahtev, najkasnije u roku od 15 dana.

DEO JEDANAESTI

POSTUPANjE PRED ZAŠTITNIKOM PRAVA DETETA

Podnošenje pritužbe Zaštitniku prava deteta

Član 94.

Svako fizičko ili pravno, domaće ili strano lice koje ima saznanje da su aktom, radnjom ili nečinjenjem organa javne vlasti povređena prava deteta može da podnese pritužbu Zaštitniku prava deteta.

 U ime i uz saglasnost roditelja/staratelja ili deteta starijeg od 15 godina, čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom prava deteta.

Zaštitnik prava deteta neće postupati po anonimnim pritužbama.

Izuzetno, ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za njegovo postupanje, Zaštitnik prava deteta može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi.

Kada je podnosilac dete mlađe od 15 godina, Zaštitnik prava deteta će o pritužbi, kao i o toku i ishodu postupka obavestiti i roditelja odnosno staratelja deteta.

Način podnošenja pritužbe Zaštitniku prava deteta

Član 95.

 Pritužba Zaštitniku prava deteta se podnosi pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade.

Na zahtev podnosioca pritužbe stručna lica u službi Zaštitnika prava deteta dužna su da mu, bez naknade, pruže stručnu pomoć u sastavljanju pritužbe. Uz pritužbu se podnose i raspoloživi dokazi o povredi prava deteta.

Zaštitnik prava deteta obaveštava podnosioca pritužbe o aktivnostima koje je preduzeo, najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja pritužbe.

Pokretanje postupka na inicijativu Zaštitnika

Član 96.

Zaštitnik prava deteta može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi.

Posredovanje, davanje saveta i mišljenja

Član 97.

Zaštitnik prava deteta ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa na čiji rad je pritužba podneta i unapređenja zaštite prava deteta.

Zaštita prava pred drugim organima

Član 98.

Pre podnošenja pritužbe podnosilac je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.

Zaštitnik prava deteta će uputiti podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, a neće pokretati postupak dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva.

Izuzetno, Zaštitnik prava deteta može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva, ako bi detetu o čijim pravima se odlučuje bila naneta nenadoknadiva šteta odnosno nedvosmisleno proizilazilo da će se nastaviti dalje kršenje prava deteta i imati štetne posledice po fizički, psihički ili moralni razvoj deteta.

Rok za podnošenje pritužbe

Član 99.

Pritužba se može podneti najkasnije u roku od jedne godine od izvršene povrede prava deteta, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa javne vlasti u vezi sa učinjenom povredom prava deteta.

Izuzetno, kada je reč o kršenju prava deteta koje je za posledicu imalo nasilje nad decom, zlostavljanje i zanemarivanje, pritužba se može podneti i nakon isteka roka od jedne godine, ali ne nakon isteka roka od tri godine.

Kada se po pritužbi ne postupa

Član 100.

 Zaštitnik prava deteta ne postupa po pritužbi ako je postupak pred sudom po istoj stvari već pokrenut ili pravnosnažno okončan.

 Zaštitnik prava deteta ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je pritužba neblagovremena.

Obustavljanje postupka

Član 101.

Ako organ protiv kojeg je podneta pritužba sam otkloni nedostatke, Zaštitnik prava deteta će o tome obavestiti podnosioca pritužbe i ostaviti mu rok od 15 dana da se izjasni da li je takvim postupkom zadovoljan.

Ako podnosilac pritužbe odgovori da je zadovoljan načinom na koji je otklonjen nedostatak, kao i ako podnosilac pritužbe uopšte ne odgovori u ostavljenom roku, Zaštitnik prava deteta će obustaviti postupak.

Zaštitnik prava deteta će obustaviti postupak kontrole i kada oceni da je organ otklonio nedostatak zbog kojeg je postupak kontrole pokrenut.

Postupak po pritužbi i utvrđivanje činjeničnog stanja

Član 102.

 Zaštitnik prava deteta dostavlja na izjašnjenje pritužbu organu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.

Po prijemu izjašnjenja po pritužbi od organa protiv koga je ista podneta Zaštitnik prava deteta utvrđuje činjenično stanje uvidom u izjašnjenje, neposrednim uvidom u postupanje organa na koji se pritužba odnosi, ukoliko oceni da je to neophodno, podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica.

Učešće deteta u postupku

Član 103.

Zaštitnik prava deteta je dužan da obezbedi da se o pitanjima koja se odnose na prava deteta, mišljenje deteta izrazi pribavi i sasluša sa dužnom pažnjom.

U postupcima po pritužbama zbog kršenja prava deteta, Zaštitnik prava deteta će na način prilagođen uzrastu deteta objasniti zašto mišljenje deteta nije moglo biti uzeto u obzir.

Kada pritužbu podnosi samo dete, primeniće se poseban postupak u zavisnosti od uzrasta i zrelosti deteta. U vođenju ovog postupka Zaštitniku prava deteta, po potrebi, pomaže stručnjak dečiji psiholog.

Način sprovođenja postupka po pritužbama koje podnose deca utvrđuje posebnim aktom Zaštitnik prava deteta.

Mišljenje i preporuke

Član 104.

 Zaštitnik prava deteta, u konkretnom postupku po po podnetoj pritužbi daje mišljenje da li je došlo do povrede prava deteta u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i organ protiv kojeg je pritužba podneta.

 Uz mišljenje da je došlo do povrede prava deteta, Zaštitnik prava deteta preporučuje organu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava.

 Organ kome je preporuka upućena dužan je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Zaštitnika prava deteta.

Mere obezbeđenja izvršenja preporuke Zaštitnika prava deteta

Član 105.

 Ako organ kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Zaštitnik prava deteta mu izriče meru opomene u kojoj mu može odrediti dodatni rok za izvršenje date preporuke koji ne može biti duži od 30 dana.

 Ako organ kome je opomena sa dodatnim rokom za izvršenje upućena ne postupi po datoj opomeni i preporuci i ne otkloni povredu prava od dana izricanja opomene, Zaštitnik prava deteta može o tome izvestiti javnost.

 Ukoliko se u postupku po pritužbi koji vodi, Zaštitnik prava deteta utvrdi da je pritužba neosnovana, o tome će se pisanim putem bez odlaganja obavestiti podnosilac pritužbe.

Postupak izbora Zaštitnika prava deteta

Član 106.

Zaštitnika prava deteta bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora nadležnog za prava deteta (u daljem tekstu Odbor).

Pravo da Odboru predloži kandidata za Zaštitnika prava deteta ima svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini. Više poslaničkih grupa mogu da predlože zajedničkog kandidata za Zaštitnika prava deteta.

Pravo da Odboru predlože kandidata za Zaštitnika prava deteta imaju i organizacije i koalicije organizacija koje se bave pitanjima pravima deteta.

Predlog za izbor Zaštitnika prava deteta utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.

Pre utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika prava deteta, Odbor će na posebnoj sednici omogućiti svim kandidatima da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije Zaštitnika prava deteta, kao i organizovati intervju kandidata sa grupama dece koje su organizovane u telima i organizacijama koje se bave pravima deteta.

Uslovi za izbor

Član 107.

Za Zaštitnika prava deteta može biti izabran kandidat koji ispunjava sledeće uslove:

1.         da ima visoko akademsko zvanje iz oblasti socijalnog rada, psihologije, pedagogije, prava, sociologije, ljudskih prava ;

2.         da ima najmanje deset godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje dužnosti Zaštitnika prava deteta ;

3.         da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete;

4.         da nije član i nema funkciju u nekoj političkoj partiji,

5.         da je državljanin Republike Srbije

Nespojivost funkcije

Član 108.

Sa funkcijom Zaštitnika prava deteta nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i obavljanje druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.

Zaštitnik prava deteta ima položaj funkcionera u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija i na njega se u celini primenjuju odredbe tog zakona.

Danom stupanja na dužnost Zaštitniku prava deteta moraju prestati sve javne, profesionalne i druge funkcije, odnosno dužnosti ili poslovi koje je do tada obavljao, ako su suprotni odredbama ovog zakona.

Trajanje mandata Zaštitnika prava deteta

Član 109..

Zaštitnik prava deteta se bira na period od pet godina i isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.

Postupak za izbor Zaštitnika prava deteta započinje najkasnije šest meseci pre isteka mandata ranijeg Zaštitnika.

Polaganje zakletve i stupanje na dužnost Zaštitnika prava deteta

Član 110.

Zaštitnik pre stupanja na dužnost polaže zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom, i da ću savesno raditi na zaštiti, promociji i unapređenju prava deteta na dostojanstven život i razvoj, tako što ću se u svim aktivnostima i postupcima rukovoditi principima nediskriminacije i najboljih interesa deteta, uvažavajući kad god je to moguće mišljenje deteta o čijem se pravu odlučuje.".

Zaštitnik prava deteta polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Zaštitnik prava deteta stupa na dužnost momentom polaganja zakletve.

Ako Zaštitnik bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od 30 dana od dana polaganja zakletve, smatra se da nije izabran, što Narodna skupština konstatuje na osnovu obaveštenja Odbora.

 U slučaju iz stava 4. ovog člana odmah se pokreće postupak za izbor novog Zaštitnika prava deteta.

Prestanak mandata

Član 111.

Dužnost Zaštitnika prava deteta prestaje u sledećim slučajevima:

1.         istekom mandata, ako ne bude ponovo izabran;

2.         smrću;

3.         ostavkom;

4.         gubitkom državljanstva, što se utvrđuje na osnovu akta nadležnog državnog organa;

5.         ispunjenjem uslova za penziju u skladu sa zakonom;

6.         nastupanjem trajne fizičke ili mentalne nesposobnosti za obavljanje funkcije, što se utvrđuje na osnovu dokumentacije relevantne medicinske ustanove;

7.         razrešenjem.

U slučaju prestanka funkcije Zaštitnika prava deteta iz razloga navedenih tač. 1) - 6) ovog člana, Narodna skupština bez rasprave donosi odluku kojom konstatuje da su se stekli uslovi za prestanak funkcije.

Pravne posledice prestanka funkcije nastupaju od dana donošenja odluke iz stava 2. ovog člana.

Uslovi i postupak za razrešenje

Član 112.

Zaštitnik može biti razrešen od strane Narodne skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora ili najmanje jedne trećine od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ako predlog za razrešenje Zaštitnika podnosi Odbor, potrebno je da se za njegovo podnošenje izjasni većina od ukupnog broja članova Odbora.

Zaštitnik prava deteta može biti razrešen jedino u sledećim slučajevima:

1.         ako nestručno i nesavesno obavlja svoju funkciju;

2.         ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost, ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija;

3.         ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje ove funkcije.

Zaštitnik prava deteta ima pravo da se na sednici Narodne skupštine na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju obrati narodnim poslanicima.

U slučaju prestanka funkcije Zaštitnika prava deteta, do izbora novog Zaštitnika ovu funkciju obavlja pomoćnik koga je Zaštitnik odredio da ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja funkciju.

Izbor novog Zaštitnika prava deteta izvršiće se najkasnije u roku od šest meseci od dana prestanka funkcije ranijeg Zaštitnika.

Suspenzija mandata

Član 113.

Narodna skupština na predlog Odbora može doneti odluku o suspenziji madata Zaštitnika prava deteta:

1.         ako je protiv njega određen pritvor;

2.         ako je osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje funkcije, a presuda nije postala pravnosnažna.

Odluka o suspenziji donosi se većinom glasova narodnih poslanika na sednici Narodne skupštine na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.

Narodna skupština će ukinuti odluku o suspenziji čim prestanu razlozi za suspenziju.

Sedište i kancelarije van sedišta

Član 114.

Sedište Zaštitnika prava deteta je u Beogradu.

Zaštitnik prava deteta može svojom odlukom da obrazuje kancelarije i van svog sedišta, ili da ovlasti svog poverenika iz reda nezavisnih stručnjaka ili organizaciju civilnog društva u oblasti prava deteta, u cilju ostvarivanja dostupnosti svoj deci, posebno onoj iz najugroženijih grupa.

Opštim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika prava deteta bliže se uređuje obavljanje poslova u kancelarijama.

Posebnim aktom Zaštitnika prava deteta uređuje se delokrug i način rada imenovanog poverenika, ili organizacije civilnog društva.

Pomoćnici Zaštitnika prava deteta

Član 115.

Zaštitnik prava deteta ima najmanje jednog, a najviše tri pomoćnika koji mu pomažu u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom, u okviru ovlašćenja koja im on prenese.

 Pomoćnik Zaštitnika prava deteta rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

 Pomoćnike Zaštitnikaprava deteta raspoređuje Zaštitnik.

Zaštitnik prava deteta određuje zamenika, iz reda svojih pomoćnika, koji će ga zamenjivati u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja poslove.

Pomoćnici Zaštitnika prava deteta biraju se na osnovu javnog konkursa. Konačnu odluku o izboru donosi Zaštitnik prava deteta.

Uslovi za izbor pomoćnika Zaštitnika prava deteta

Član 116.

Za pomoćnika Zaštitnika prava deteta može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:

(1)        da ima visoko akademsko zvanje iz oblasti socijalnog rada, psihologije, pedagogije, prava, sociologije filozofije, ljudskih prava;

(2)        da ima najmanje pet godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje dužnosti Zaštitnika prava deteta ;

(3)        da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.

Najmanje jedan pomoćnik Zaštitnika prava deteta mora da bude diplomirani pravnik.

Stručna služba Zaštitnika prava deteta

Član 117.

Za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuje se stručna služba Zaštitnika prava deteta.

Radom stručne službe rukovodi generalni sekretar, koji mora biti lice sa završenim pravnim fakultetom, najmanje pet godina radnog iskustva i koji mora ispunjavati uslove za rad u organima državne uprave.

Zaštitnik prava deteta donosi opšti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi, na koji saglasnost daje Odbor.

 Zaštitnik prava deteta samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti.

 Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima.

Panel mladih savetnika

Član 118.

 U cilju ostvarivanja svojih nadležnosti, Zaštitnik prava deteta obrazuje Panel mladih savetnika, kao konsultativno telo Zaštitnika.

 Uloga, izbor i način rada Panela utvrđuje se posebnim aktom Zaštitnika prava deteta.

Poslovnik o radu

Član 119.

 Zaštitnik prava deteta donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja.

Plata Zaštitnika prava deteta i pomoćnika

Član 120.

Zaštitnik prava deteta ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, a pomoćnici u visini plate sudije Ustavnog suda

Sredstva za rad Zaštitnika

Član 121.

 Sredstva za rad Zaštitnika prava deteta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Zaštitnik sačinjava predlog sredstava za narednu godinu i dostavlja ga Vladi radi uključivanja u predloga budžeta Republike Srbije, s tim što predlog mora biti sačinjen po metodologiji i kriterijumima koji važe za ostale budžetske korisnike.

Godišnja sredstva za rad Zaštitnika treba da budu dovoljna da omoguće njegovu nezavisnost, delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije.

DEO DVANAESTI

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 122.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi odredba člana 6. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana ("Službeni glasnik RS" Br. ______), u delu koji se odnosi na mogućnost Zaštitnika građana da prilikom prenošenja ovlašćenja zamenicima obezbedi određenu specijalizaciju za obavljanje poslova Zaštitnika građana u oblasti prava deteta.

Član 123.

Narodna skupština će izabrati Zaštitnika u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 124.

Opšti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnik će doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na dužnost.

Prijem zaposlenih u stručnu službu Zaštitnik prava deteta izvršiće u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu opšteg akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi.

Član 125.

Vlada će do stupanja na snagu opšteg akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika, na predlog Zaštitnika, obezbediti prostor, sredstva i druge neophodne uslove za početak rada.

Član 126.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Zakoni i podzakonski propisi doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona moraju se uskladiti sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od 2 godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

OBRAZLOŽENjE

I. Ustavni osnov za donošenje Zakona

Ustavni osnov za donošenje Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta sadržan je u članu 64. tačka 5. Ustava Republike Srbije, koji i nosi naziv "prava deteta" i kojim je utvrđeno da se prava deteta i njihova zaštita uređuju zakonom.

Ustav garantuje deci "pravo na uživanje ljudskih prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti". Takođe, Ustav u članu 64. propisuje da se prava deteta uređuju zakonom i garantuje detetu niz pojedinačnih prava kao što su pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo, pravo da očuva svoj identitet, zaštitu od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja, jednakost prava deteta rođenog u braku i van braka. Član 66. Ustava propisuje i posebnu zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja, i u tom smislu garantuje se posebna zaštita dece o kojoj se ne staraju roditelji i dece koja su ometena u psihičkom i fizičkom razvoju, kao i zaštita dece od dečjeg rada, tj. zabrana rada deci ispod 15 godina starosti i zabrana rada na poslovima koji su štetni za moral dece ili njihovo zdravlje, deci ispod 18 godina. Član 68. propisuje deci pravo na zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, kada je ne ostvaruju na drugi način, a član 71. pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje. U članu 32. koji se odnosi na pravo na pravično suđenje garantuje se mogućnost isključenja javnosti radi zaštite interesa maloletnika.

Ustav se ne poziva izričito na najvažnija prava deteta, koja su proglašena za "osnovne principe", međutim, princip zaštite od diskriminacije se može posredno izvesti iz opšte odredbe o zabrani diskriminacije iz člana 21., princip prava na život, opstanak i razvoj je donekle obuhvaćen članom 24. koji garantuje pravo na život kao neprikosnoveno pravo i propisuje zabranu smrtne kazne i kloniranja ljudskih bića, dok se najbolji interes deteta pominje jedino u članu 65. koji propisuje da se sva ili pojedina prava i dužnosti roditelju/roditeljima mogu oduzeti ili ograničiti samo odlukom suda ako je to u najboljem interesu deteta. Pravo na participaciju dece se u Ustavu ne pominje. S obzirom na to da osnovni principi Konvencije o pravima deteta nisu proklamovani i kao ustavni principi, a imajući u vidu njihovu važnost i činjenicu da je njihovo ostvarivanje uslov za ostvarivanje svih ostalih prava deteta, neophodno je da budući Zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta definiše ove principe i odredi njihov sadrža, kao i uredi način njihovog ostvarivanja i nezavisan mehanizam za njihovu promociju, unapređenje i zaštitu.

Takođe ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 2. i 16. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, kao i da uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.

II. Razlozi za donošenje Zakona

Opšte napomene

Od početka dvadesetog veka države, međunarodne organizacije i pojedinci pokušavaju da skrenu pažnju na položaj deteta, na opasnosti od nasilja, zlostavljanja i raznih oblika ekspoatacije, diskriminacije, ali i na posebnu osetljivost deteta. Tako se, u prvoj polovini veka, na decu gleda kao na osetljiva, ranjiva ljudska bića, koje treba spasiti, zaštititi i sprečiti njihovo stradanje. Druga polovina veka donosi zaokret u odnosu na ovu zaštitničku koncepciju i usmerava napore međunarodne zajednice ka nediskriminaciji deteta, tj. na davanje "glasa" detetu, kao razumnom biću. Ovi napori su rezultirali usvajanjem Konvencije o pravima deteta 1989. godine, čime je zaokružen dugogodišnji rad na pravnom uređenju prava deteta. Usvajanjem Konvencije o pravima deteta u svetu je otvoreno novo poglavlje. Države su ubrzano počele da prihvataju ovaj međunarodni ugovor (danas ima 193 države ugovornice), postepeno da prilagođavaju zakonodavstvo i uvode druge mere za sprovođenje prava deteta.

U Srbiji su u periodu do devedesetih godina prošlog veka (SFRJ), ekonomska, socijalna i kulturna prava deteta ostvarivana na relativno zadovoljavajućem nivou. Svako dete je moglo besplatno da se školuje, da ima zdravstvenu zaštitu i da bude korisnik brojnih usluga u okviru socijalnog sistema. U isto vreme, ovakva situacija je isključivala uživanje političkih i građanskih prava deteta. Dete je pravno i faktički bilo bez glasa u društvu, školi, porodici ili ustanovi. Takav položaj deteta bio je posledica tradicionalnog, "zaštitiničkog" stava društva, roditelja ili članova šire porodice.

SFRJ je još 1991. ratifikovala Konvenciju o pravima deteta (KPD), čime je otvoreno novo doba u zaštiti, unapređenju i nadzoru nad ostvarivanjem prava deteta u Srbiji. Promena prava i prakse, a samim tim i sistema je upravo trebalo da bude inspirisana i podstaknuta ratifikacijom Konvencije, ali tada su počeli sukobi na prostoru bivše Jugoslavije. Umesto da se prihvati i sprovodi u delo savremen pristup pravima deteta, umesto da se dete dovede na nivo saradnika i njegova/njena diskriminacija zabrani, tokom devedesetih godina prošlog veka desilo se nešto mnogo gore. Dete je naglo bilo izloženo promociji mržnje, nasilja, kiča, siromaštva, kriminala, nemorala i potpunoj izolaciji u odnosu na spoljni svet. Zdravstvo, sistem socijalne zaštite, obrazovanje su ušli u krizu. Dečja prostitucija, narkomanija i kriminal počeli su da pokazuju trend rasta. Uz sve to, prava deteta na slobodno vreme i rekreaciju su zanemarena. Zakoni nisu bili prilagođeni međunarodnim standardima, a i oni koji jesu, nisu bili adekvatno sprovođeni u praksi.

U periodu nakon političkih promena u Srbiji 2000. godine, zabeležena je pojačana međunarodno-pravna, a i domaća zakonodavna aktivnost, uključujući i oblast prava deteta. Usvojen je Ustav Republike Srbije, koji po prvi put u našoj pravnoj istoriji uvodi posebne odredbe o pravima deteta. Učinjene su brojne izmene zakona, usvojeni novi zakoni i brojne prateće strategije, posebno Porodični zakon iz 2005. godine.

Republika Srbija je u tom periodu ratifikovala i Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o prodaji dece, dečjoj pornografiji i dečjoj prostituciji ("Službeni list SRJ" - Međunarodni ugovori br. 22/02), kao i Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o učešću dece u oružanim sukobima ("Službeni list SRJ" - Međunarodni ugovori br. 22/02) i obavezala se da će preduzeti mere radi zaštite dece od učešća u oružanim sukobima i sprečiti prodaju dece, dečju prostituciju i dečju pornografiju. Ratifikovani su i drugi međunarodni ugovori od značaja za prava deteta, a među poslednjima i veoma važna Konvencija SE o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja (2010).

U Republici Srbiji ratifikovani međunarodni ugovori neposredno se primenjuju, i po svojoj pravnoj snazi zakoni o potvrđivanju međunarodnih ugovora nalaze se odmah posle Ustava. Međutim, neposredna primena međunarodnih ugovora se u praksi dovodi u pitanje kako zbog objektivnih tako i zbog subjektivnih ograničenja, a u najvećem broju slučajeva i nije moguća jer većina odredbi nije samoizvršiva (self-executing). Zbog toga je neophodno da se, u cilju ostvarivanja prava deteta, obezbedi puna primena potvrđenih međunarodnih ugovora, pre svega kroz usaglašavanje postojećih zakonskih tekstova sa ratifikovanim ugovorima i donošenje novih zakona i obezbedi nezavisni mehanizam, koji će promovisati unapređivati i kontrolisati ostvarivanje prava deteta.

I pored živih aktivnosti u domenu prihvatanja međunarodnog prava i unapređenja domaćeg zakonodavstva u oblasti prava deteta, položaj dece u domaćem zakonodavstvu i praksi nije u svemu zadovoljavajući. Usvajanje Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta neće samo po sebi rešiti problem u svim oblastima prava deteta ali će biti pokazatelj odlučnosti svih sektora u Republici Srbiji da na koordiniran način pristupe rešavanju stanja u kome se deca nalaze danas. Zakon će doprineti harmonizaciji celokupnog pravnog sistema koji se odnosi na decu, jer će zbog činjenice da će to biti tzv. "krovni" zakon biti neophodno usaglašavanje postojećih zakonskih rešenja u svim sektorskim zakonima sa rešenjima sadržanim u Zakonu o pravima deteta i zaštitniku prava deteta. Pored toga, ovaj zakon će biti najjača alatka ka ostvarivanju opštih ciljeva postavljenih u njemu:

1)         garantovanje i zaštita prava deteta u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Konvencijom o pravima deteta i drugim međunarodnim ugovorima koje je potvrdila Republika Srbija;

2)         garantovanje i zaštita prava deteta u svim oblastima društvenog života za svako dete;

3)         uspostavljanje jedinstvenih kriterijuma i standarda za ostvarivanje najboljeg interesa deteta u svim oblastima života i razvoja deteta i stvaranje uslova za njihovu primenu;

4)         priznavanje prava deteta za najviši državni i društveni interes i prioritet Republike Srbije;

5)         uspostavljanje mera za ostvarivanje i zaštitu prava deteta;

6)         utvrđivanje posebnih prava deteta u postupcima u kojima deca učestvuju pred sudovima, državnim organima i drugum organizacijama koja vrše javna ovlašćenja;

7)         utvrđivanje osnovnih načela (posebnih garantija) u postupcima pred sudovima, državnim organima i drugim organizacijama koja vrše javna ovlašćenja u kojima deca učestvuju.

8)         ustanovljavanje nezavisnog organa koji će promovisati prava deteta, unapređivati prava deteta, koordinisati rad na unapređenju i poštovanju prava deteta i kontrolisati ostvarivanje prava deteta.

Iako nije od presudne važnosti, treba istaći i da je Komitet za prava deteta prilikom razmatranja Inicijalnog izveštaja Republike Srbije o sprovođenju Konvencije o pravima deteta, u svojim Zaključnim razmatranjima još u junu 2008.godine predložio Srbiji da donese sveobuhvatni Zakon o deci i zaštitniku prava deteta-dečjem ombudsmanu, što je ponavljano i na narednim zasedanjima Komiteta kao i na poslednjem UPR -Trećem periodičnom pregledu stanja ljudskih i građanskih prava u Republici Srbiji u martu 2018. godine. Izjašnjavajući se o preporukama Republika Srbija je takve preporuke prihvatila i obavezala se da ih realizuje. Preporuku iste sadržine dao je u svom godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Tomas Hamarberg (oktobar 2008), koji je, inače i ekspert u oblasti prava deteta.

Posebno, članom 4. Konvencije o pravima deteta propisano je da će strane ugovornice preduzeti sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje dečijih prava priznatih u Konvenciji, a Preporukom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1460 (2000) traži se osnivanje posebnog tela za zaštitu i promociju dečijih prava.

Iako je prvi dečiji ombudsman osnovan u Norveškoj zakonom broj 5 iz 1981. godine, upravo je izglasavanje Konvencije o pravima deteta ohrabrilo mnoge države da osnuju instituciju dečijeg ombudsmana. Kancelarije dečijih ombudsmana širom sveta postale su deo širokog pokreta za priznavanje dečijih prava i bolju primenu međunarodnih konvencija o tom pitanju. Tako su osnovane kancelarije ombudsmana-zaštitnika prava deteta u Austriji, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Finskoj, Irskoj, Islandu, Italiji, Litvi, Makedoniji, Mađarskoj, Norveškoj, Portugaliji, Rumuniji, Rusiji, Severnoj Irskoj, Španiji, Švedskoj, Velsu, Hrvatskoj, Izraelu, i u nekim zemljama Severne i Južne Amerike, u Južnoafričkoj republici, Australiji i u Novom Zelandu itd.

 Godine 1997. uspostavljena je Evropska mreža ombudsmana za decu (ENOC) s ciljem podsticanja potpune primene Konvencije o pravima deteta, međusobne razmene informacija, zajedničkog pristupa i strategija u korist dobrobiti dece, kao i zajedničkog delovanja sa ciljem obezbeđivanja pozitivnih nacionalnih politika za decu.

 Osnovni cilj nezavisne institucije za zaštitu dečijih prava je, promocija, unapređenje i zaštita dečijih prava. Ova institucija nastojaće da deca postanu značajan politički i društveni prioritet i to vršenjem uticaja na predstavnike perlamentarne i izvršne vlasti da prilikom donošenja odluka uvažavaju prava dece, kao i osiguravanjem efikasne zaštite dece u slučaju ugrožavanja njihovih prava. Osnovni princip delovanja Zaštitnika prava deteta je zasnovan na promociji, unapređenju i zaštiti prava deteta, kako među odraslima tako i među decom.

Prava deteta u pozitivnom pravu Republike Srbije

U odnosu na prava deteta relevantno je preko 80 zakona u Republici Srbiji.

Analiza postojećih zakona s aspekta prava deteta ukazuje na niz problema koji će se rešiti usvajanjem Zakona o pravima deteta zaštitniku prava deteta, od kojih je dva potrebno posebno izdvojiti.

•           nepostojanje precizne i potpune definicije deteta u zakonodavstvu Republike Srbije. Naime, zakonodavstvo Republike Srbije ne poznaje definiciju deteta koja bi bila opštevažeća. Definicija deteta se može posredno izvesti iz člana 37. Ustava i člana 11. Porodičnog zakona, a koji predviđaju da se punoletstvo stiče sa navršenih 18 godina, pa se na osnovu toga može zaključiti da se detetom smatra svako ljudsko biće mlađe od 18 godina. Osim toga, Ustav i različiti zakoni koriste različite termine koji se odnose na decu. Tako Ustav Republike Srbije koristi termin "dete" podrazumevajući pod tim pojmom sva lica koja nisu punoletna tj. koja nisu navršila 18 godina, osim u članu 32. koji se odnosi na pravo na pravično suđenje kada koristi termin "maloletnik". Porodični zakon takođe koristi termin "dete", bez jasnog definisanja ovog pojma, a podrazumeva pod tim pojmom takođe lica koja nisu navršila 18 godina. Ali, u članu 64. koji se odnosi na poslovnu sposobnost koristi termin "mlađi maloletnik" za dete koje nije navršilo 14 godina i termin "stariji maloletnik" za dete koje je navršilo 14 godina. Krivični zakonik pod pojmom "maloletno lice" podrazumeva lice koje nije navršilo 18 godina, dok pod pojmom "dete" podrazumeva lice koje nije navršilo 14 godina. Takođe, Krivični zakonik definiše i pojam "maloletnik" podrazumevajući pod ovim pojmom lice koje je navršilo 14 godina, a nije navršilo 18 godina. Krivični zakonik u članu koji se odnosi na sastav veća uvodi i termin "mladi" pa se za izbor sudija porotnika traži da imaju iskustvo u radu sa "decom i mladima", a da ne definiše pojam "mladi". Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica koristi termin "maloletnik", a pod tim pojmom podrazumeva lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 14 godina, a nije navršilo 18 godina, a razlikuje i pojmove "mlađi maloletnik" za lice koje je u vreme krivičnog dela navršilo 14, a nije navršilo 16 godina i "stariji maloletnik" za lice koje je u vreme krivičnog dela navršilo 16, a nije navršilo 18 godina. Zakon o zdravstvenoj zaštiti koristi pojam "dete" i "maloletno lice", osim u nekim članovima kada uvodi pojam "omladine" (rehabilitacija dece i omladine) ne definišući šta se pod njim podrazumeva. Zakon o socijalnoj zaštiti pored pojma "dete" uvodi i novi pojam "mladi", takođe ne definišući šta se pod ovim pojmom podrazumeva. Zbog svega napred iznetog neophodno je da se jasno i precizno definišu pojmovi koji se u zakonima koriste, a mišljenja smo i da budući Zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta mora da sadrži definiciju pojma dete koja bi trebalo da bude od uticaja na celokupno nacionalno zakonodavstvo.

•           pitanje poslovne sposobnosti. Poslovnu sposobnost deteta je teško utvrditi s obzirom na to da je uređena u više zakona. U Porodičnom zakonu precizirana je poslovna sposobnost deteta na taj način što je propisano da dete koje nije navršilo 14. godinu života može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava, pravne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze i pravne poslove malog značaja, a nakon navršene 14. godine života i sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno saglasnost organa starateljstva za pravne poslove raspolaganja imovinom. Drugim zakonima propisana su različita pravila vezana za sticanje poslovne sposobnosti deteta: na primer, u Zakonu o nasleđivanju detetu koje navrši 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje daje se testamentarna sposobnost, tj. mogućnost da samostalno raspolaže svojom imovinom putem zaveštanja bez ičije saglasnosti, dok Zakon o radu propisuje pravo detetu sa navršenih 15 godina života da zasnuje radni odnos ali uz pismenu saglasnost roditelja. Isto tako, detetu koje navrši 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje, Zakon o zdravstvenoj zaštiti daje pravo da samostalno dâ pristanak na predloženu medicinsku meru. Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenoj ustanovi propisuje pravo samostalnog davanja pismene saglasnosti na prekid trudnoće svakom licu koje je navršilo 16. godinu života i koje nije potpuno lišeno poslovne sposobnosti. Takvo uređenje predstavlja veliki problem čak i profesionalcima koji odlučuju o pitanjima koja se tiču dece, odnosno o njihovim pravima, a naročito je veliki problem za roditelje, nastavnike i ostala lica koja su u svakodnevnom kontaktu sa decom. Zbog toga je neophodno da se na celovit način uredi ovo pitanje.

I pored napora zakonodavca, uključujući veliki podsticaj i pomoć izvršne vlasti, civilnog društva i brojnih stručnjaka, neke oblasti prava deteta su ostale bez zakonske zaštite. To je zato što oblast prava deteta zadire u sve sfere života deteta, uključujući javnu i privatnu, od porodice, do škole, doma zdravlja, bolnice, lokalne zajednice, sportskih klubova, radnog mesta ili ustanova u kojima su deca trajnije smeštena. Prava deteta imaju različite dimenzije, kao na primer statusnu, psihološku, socijalnu, finansijsku ili pak političku. Prava deteta pretpostavljaju zaokret u uvažavanju dostojanstva ličnosti deteta i priznavanju autonomije deteta, što mora da se zasniva na pravu, ali zahteva uvođenje brojnih drugih mera. Imajući u vidu kompleksnost deteta i dinamiku fizičkog, emocionalnog i duhovnog razvoja deteta, iskustva iz sveta, a i naša sopstvena nas upućuju na potrebu celovitog (holističkog) pristupa. Takav pristup je upravo i opredelio tvorce Ustava Republike Srbije da predvide donošenje sveobuhvatnog zakona o pravima deteta i mehanizmima promocije, unapređenja i zaštite prava deteta. Time bi se premostile praznine u sistemu prava deteta, koje su neminovne u postojećem, fragmentiranom pristupu.

Posebno treba imati u vidu da aktuelno uspostavljeni mehanizam promocije i kontrole ostvarivanja prava deteta, kroz instituciju Zaštitnika građana Republike Srbije, u kojoj se jedan Zamenik bavi ovom oblašću i oblašću rodne ravnopravnosti ne daje one ishode koji su očekivani i poželjni. Delatnost Zaštitnika građana je prevashodno usmerena prema zaštiti građanskih i političkih prava odraslih punoletnih građana što se medijski u značajnoj meri eksploatiše, dok se prava deteta nalaze u "senci" i skoro su nevidljiva za opštu i stručnu javnost. U tom smislu izostaje u punoj meri ono što je bitno za punu implementaciju u svim sistemima prava deteta, promocija, unapređenje i koordinacija. Ovim zakonom uspostavljanje nezavisne samostalne institucije, uspostaviće se preduslov za punu implementaciju prava deteta u pravni sistem Republike Srbije, a više od toga i ostvarivanje prava deteta u praksi.

III. Uporedno pravo

Države na različite načne ugrađuju prava deteta u svoje zakone. Jedan od načina je da se Konvencija o pravima deteta direktno ugradi u domaći pravni sistem i kao takva postane domaći zakon (Norveška). Najčešći način je da se sprovede takozvana sektorska reforma, pri čemu se detaljno pregledaju svi zakoni koji imaju implikacije za decu i njihova prava i pristupa se donošenju novih ili izmeni postojećih zakona dok se celokupno zakonodavstvo ne uskladi sa međunarodnim pravom koje tu državu obavezuje. Najzad, neke države su donele posebne zakone o pravima deteta. Te države se takođe opredeljuju za razna rešenja, počev od zakona kojima se samo štite procesna prava dece (Velika Britanija); zakona koji pokrivaju nekoliko oblasti prava deteta (Bugarska); sveobuhvatnih zakona koji pokrivaju sva prava ali je njihov karakter više deklarativan ili pak onih čiji sveobuhvatni zakoni su organski i postavljaju ne samo osnovne principe već i mehanizme za sprovođenje, odnosno poseduju odredbe o odgovornosti za kršenje prava (Španija).

Ne postoji precizna lista sveobuhvatnih zakona o pravima deteta koji su usvojeni širom sveta. Region koji je najnapredniji u ovoj oblasti je Latinska Amerika, gde je 14 od 19 država usvojilo neki model zakona o deci.

Ovakvi zakoni su retki u Zapadnoj Evropi a što se tiče država EU, samo Španija i Rumunija imaju sveobuhvatne zakone u smislu onoga što se želi postići i u Srbiji. Međutim, najveći deo država koje su nekad bile SSSR, imaju sveobuhvatne zakone o pravima deteta.

            Republika Srbija se opredelila za određeno jedinstveno rešenje, do sada još ne primenjeno, koje predviđa:

•           visoke ali ne i nikad dostižne standarde, imajući u vidu ekonomski, socijalni, politički, pravi i kulturni kontekst u kome deca na ovom prostoru žive i ostvaruju svoja prava;

•           grupisanje svih najvažnijih prava deteta, onako kako to čini Konvencija o pravima deteta sa protokolima i druga skorašnja međunarodna dokumenta u oblasti prava deteta, pre svega u okviru Saveta Evrope;

•           mehanizme promocije, unapređenje, koordinaciju i kontrolu ostvarivanja prava deteta, kroz ustanovljavanje nezavisnog tela Zaštitnika prava deteta;

IV. Usaglašenost sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima EU

Razvoj međunarodnog prava ljudskih prava i prava deteta tokom poslednjih nekoliko decenija je uneo velike promene u razvoj međunarodnog prava ali je doneo i suštinske promene u zakonskim aktivnostima širom sveta. Pored brojnih međunarodnih ugovora, pod okriljem najvećih međunarodnih organizacija se stalno održavaju posebne međunarodne konferencije opšteg i specifičnog karaktera (Specijalna sednica UN o deci, 2002; Kongresi o seksualnoj eksploataciji dece, Štokholm, Jokohama, Rio; posebne UN sednice o nasilju nad decom i mnoge druge). Republika Srbija uvek učestvuje na ovim međunarodnim sednicama i uvek podržava završne dokumente.

Republika Srbija je aktivno učestvovala u Radnoj grupi za izradu konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i u izradi Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece protiv seksualne eksploatacije i seksualnog zlostavljanja. U poslednjoj deceniji eksperti iz Srbije su bila ili su aktuelno članovi ugovornih tela konvencija o ljudskim pravima (Konvencija o pravima deteta, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, Lanzarot Komitet sa sedištem u Strazburu…….).

Imajući u vidu odnos Srbije i učešće njenih predstavnika na pomenutim sastancima i u uglednim telima, nužno je da se tekst Nacrta u potpunosti uskladi sa relevantnim međunarodnim ugovorima i dokumetima usvojenim pod okriljem međunarodnih organizacija.

Tako je tekst Nacrta usaglašen sa Konvencijom o pravima deteta, Opcionim protokolom uz Konvenciju o pravima deteta o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji i Opcionim protokolom uz Konvenciju o pravima deteta o učešću dece u oružanim sukobima. Uz ove međunarodne ugovore, koji su predstavljali osnovne smernice u izradi nacrta. Tekst Nacrta je usklađen sa odredbama i drugih ratifikovanih međunarodnih ugovora, a pre svega sa sledećim:

         Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije;

         Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima;

         Međunarodni pakt o građanskim i političim pravima;

         Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama

         Konvencija protiv mučenja i drugih okrutnih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka ili kažnavanja;

         Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom;

         Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala;

         Protokol Ujedinjenih nacija za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, posebno ženama i decom, kao dopuna Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala;

         Konvencije usvojene pod okriljem Haške konferencije međunarodog privatnog prava koje je Republika Srbija potvrdila i dve koje će potvrditi tokom ove godine (o međunarodnom usvojenju i zaštiti dece);

         Konvencije MOR, posebno 138, 182 i 183;

         UNESKO Konvencija o diskriminaciji u obrazovanju.

Regionalni ugovori koji su od posebnog značaja za nas, naročito:

         Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda;

         Evropska socijalna povelja;

         Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualne eksploatacije i seksualnog zlostavljanja.

Takođe, prilikom izrade Nacrta imale su se u vidu i odredbe ugovora koje Srbija još nije ratifikovala, ali ih je potpisala i time potvrdila saglasnost sa ciljevima i duhom tih međunarodnih ugovora. Tekst je usklađen sa standardima postavljenim u dokumentima univerzalnih međunarodnih organizacija, pre svega Ujedinjenih nacija, UNICEF-a, Svetske zdravstvene organizacije MOR i drugih organizacija, kao i regionalnih, pre svega Saveta Evrope i Evropske Unije. Prilikom izrade teksta nacrta u celosti se vodilo računa o stavovima iskazanim u presudama Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbe Nacrta su usklađene sa opštim komentarima ugovornih tela konvencija o ljudskim pravima, a pre svega Komiteta za prava deteta, Komiteta za ljudska prava i Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava, kako u pogledu dela Nacrta koji se odnosi na sadržaj prava deteta, tako i na sadržaj koji se odnosi i na mehanizme promocije, unapređenje, koordinaciju i kontrolu ostvarivanja prava deteta, uspostavljanjem institucije Zaštitnika prava deteta.

Komitet za prava deteta (nadzorno telo Konvencije o pravima deteta) je u svom Opštem komentaru br. 5 (2003) - Opšte mere za primenu Konvencije o pravima deteta (član 4, 42 i 44. stav 6), istakao da "pozdravlja usvajanje konsolidovanih zakonskih propisa o dečjim pravima koji mogu da istaknu principe Konvencije. Međutim, Komitet ističe da je isto tako od presudne važnosti da svi relevantni "sektorski" zakoni (o obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, pravdi) dosledno odražavaju principe i standarde Konvencije. U tri decenije svoje prakse, ovaj Komitet je stao na stanovište da su sveobuhvatni (konsolidovani) zakoni o pravima deteta najbolje rešenje. Komitet je razmatrao Inicijalni izveštaj Republike Srbije (CRC/C1. /SRB/CO/1) na svom 1326. i 1327. sastanku (videti: CRC/C/SR. 1326. i 1327) 27. maja 2008, nakon čega je na 1342. sastanku održanom 6. juna 2008. usvojio, između ostalih, sledeće zaključke i preporuke: "Komitet pozdravlja učinjeni napredak na planu reforme zakonodavstva u domenu ljudskih prava uopšte kao i u domenu prava deteta. Komitet primećuje da su Porodični zakon, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica po svemu sudeći usklađeni sa Konvencijom, međutim izražava zabrinutost zbog činjenice da Država ugovornica još uvek nije svoje zakonodavstvo u potpunosti uskladila sa odredbama ove Konvencije. Dalje, Komitet izražava zabrinutost zbog nepostojanja jednog sveobuhvatnog Zakona o Detetu. Komitet daje preporuku da Država ugovornica obezbedi usklađivanje svih zakona i u celosti sa Konvencijom, kao i da razmotri usvajanje sveobuhvatnog Zakona o Detetu." Takođe, preporuka ovog Komiteta je bila i uspostavljanje institucije Ombudsmana za decu ukoliko je to moguće.

Sve odredbe ovog Nacrta se stoga u potpunosti oslanjaju na međunarodno pravo koje je Srbija prihvatila, uz uvažavanje specifičnosti koje proizilaze iz našeg pravnog i kulturnog konteksta.

V. Struktura Nacrta zakona o pravima deteta i Zaštitnika prava deteta       

DEO PRVI OSNOVNE ODREDBE

Opšte odredbe, Osnovni ciljevi, Osnovna načela, Definicija deteta, Sudska i druga zaštita prava deteta, Položaj deteta u sudskim i upravnim postupcima, Načela postupka za zaštitu prava deteta, Pravo na pristup službama za zaštitu prava deteta

DEO DRUGI OSNOVNA PRAVA DETETA

Pravo na nediskriminaciju, Pravo na ostvarivanje najboljeg interesa, Pravo na mišljenje i uvažavanje mišljenja, Pravo na život, Pravo na opstanak i razvoj, Pravo na zdravu životnu sredinu, Pravo na dostojanstvo

DEO TREĆI GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA

Pravo na lični i porodični identitet, Pravo na očuvanje identiteta, Pravo na privatnost, Pravo na slobodu izražavanja, Pravo na slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti, Pravo na sloboda udruživanja, Pravo na pristup informacijama

DEO ČETVRTI PRAVO DETETA NA ZAŠTITU DETETA OD NASILjA

Zabrana nasilja, Zabrana mučenja (tortura) i lišenja slobode, Posebne mere zaštite deteta od nasilja, Mere planiranja i preventivne mere, Obuka i podizanje svesti javnosti, Posebne mere zaštite deteta žrtve, Zabrana trgovine decom, Zabrana iskorišćavanje deteta za pornografiju i prostituciju, Zaštita deteta od upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci i od zloupotrebe lekova, Zaštita deteta od učešća u igrama na sreću, Zaštita deteta od nasilja u štampanom materijalu i upotrebom informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), Pravo na zaštitu od štetnih informacija, Pravo na oporavak i reintegraciju

DEO PETI DETE U PORODIČNOJ SREDINI I ALTERNATIVNOJ NEZI

Pravo na život u porodici i održavanje ličnih odnosa članovima porodice, Obaveze i odgovornosti roditelja, Podrška detetu i porodici, Odvajanje deteta od roditelja, Dete bez roditeljskog staranja, Prava deteta smeštenog van kuće, Podrška detetu na smeštaju, Spajanje porodice, Putovanje i prelazak granice, Nezakonito odvođenje i zadržavanja deteta van zemlje

DEO ŠESTI ZDRAVLjE I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Pravo na zdravlje, Preduslovi za postizanje zdravlja i zdravog razvoja, Preventivna zdravstvena zaštita, Obrazovanje deteta o zdravlju, Učešće deteta u donošenju odluka koje se tiču njegovog/njenog zdravlja, Pravo deteta na informaciju o njegovom zdravlju, Pravo na mišljenje o preduzimanju zdravstvene mere, Pravo deteta na samostalni pristanak na medicinsku meru, Pravo deteta na poverljivost podataka o zdravlju i privatnost, Prava deteta smeštenog u bolničku ustanovu radi lečenja

DEO SEDMI SOCIJALNA SIGURNOST I ZAŠTITA

Pravo deteta na životni standard, Pravo na socijalnu zaštitu i pristup uslugama socijalne zaštite, Uvažavanje mišljenja deteta u sistemu socijalne zaštite

DEO OSMI PRAVO NA OBRAZOVANjE, SLOBODNO VREME I KULTURNE AKTIVNOSTI

Pravo na obrazovanje, Obaveze organa javne vlasti u ostvarivanju prava na obrazovanje, Ciljevi obrazovanja, Uvažavanje mišljenja deteta u sistemu obrazovanja, Pravo na slobodno vreme, igru i odmor

DEO DEVETI PRAVA POSEBNIH GRUPA DECE I MERE ZAŠTITE Prava dece stranih državljana bez pratnje u Srbiji, Zaštita i prava deteta azilanta i deteta izbeglice, Zaštita i prava deteta pripadnika nacionalne manjine, Posebna zaštita i prava deteta uključenog u život i rad na ulici, Zaštitu deteta na radu i zaštita od eksploatacije, Prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, Prava deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u domskom smeštaju, Posebne obaveze organa javne vlasti u obezbeđivanju obrazovanja deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, Dete u sukobu sa zakonom, Posebna prava deteta počinioca krivičnog dela, Posebna prava krivično neodgovornog deteta počinioca krivičnog dela, Zaštita i prava deteta u situacijama oružanih sukoba

DEO DESETI ZAŠTITNIK PRAVA DETETA

Opšta nadležnost Zaštitnika prava deteta, Nadležnost Zaštitnika prava deteta, Zakonske inicijative, predlozi i mišljenja, Položaj Zaštitnika prava deteta, Podnošenje izveštaja Zaštitnika prava deteta, Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, Predlozi i upozorenja, Ostvarivanje nadzora, Pristup podacima, Podnošenje prijava, Dužnost prijema Zaštitnika prava deteta

DEO JEDANAESTI POSTUPANjE PRED ZAŠTITNIKOM PRAVA DETETA

Podnošenje pritužbe Zaštitniku prava deteta, Način podnošenja pritužbe Zaštitniku prava deteta, Pokretanje postupka na inicijativu Zaštitnika, Posredovanje, davanje saveta i mišljenja, Zaštita prava pred drugim organima, Rok za podnošenje pritužbe, Kada se po pritužbi ne postupa, Obustavljanje postupka, Postupak po pritužbi i utvrđivanje činjeničnog stanja, Učešće deteta u postupku, Mišljenje i preporuke, Mere obezbeđenja izvršenja preporuke Zaštitnika prava deteta, Postupak izbora Zaštitnika prava deteta, Uslovi za izbor, Nespojivost funkcije, Trajanje mandata Zaštitnika prava deteta, Polaganje zakletve i stupanje na dužnost Zaštitnika prava deteta, Prestanak mandata, Uslovi i postupak za razrešenje, Suspenzija mandata, Sedište i kancelarije van sedišta, Pomoćnici Zaštitnika prava deteta, Uslovi za izbor pomoćnika Zaštitnika prava deteta, Stručna služba Zaštitnika prava deteta, Panel mladih savetnika, Poslovnik o radu, Sredstva za rad Zaštitnika deteta

DEO DVANAESTI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Stupanje na snagu i prestanak važenja odredbi posebnog zakona o Zaštitniku građana, Rokovi za izbor Zaštitnika prava deteta, Rokovi za donošenje opštih akata institucije Zaštitnika prava deteta i zapošljavanje saradnika stručne službe, Obezbeđivanje prostora i opreme službe Zaštitnika prava deteta, Rokovi za usklađivanje drugih propisa sa ovim Zakonom o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta.

VI. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVIH I DRUGIH INSTITUTA I POJMOVA

Izrada ovako sveobuhvatnog i inovativnog zakona, podrazumeva podrobno objašnjenje niza pojmova, definicija i termina koji se koriste, a nisu ranije objašnjeni u zakonima ili su objašnjeni u pojedinim podzakonskim aktima. Neki poznati pojmovi su promenili smisao zahvaljujući razvoju međunarodnog prava i uporednog prava. Uvođenjem ovakvog glosara (pojmovnika) obezbediće se i usaglašenost koja nedostaje u domaćem zakonodavstvu, podzakonskim aktima i stručnoj literaturi.

1.         Zaštitnik prava deteta

Predložena zakonska rešenja opredeljuju se za naziv "Zaštitnik prava deteta" kao naziv institucije koja se ustanovljava, polazeći od toga da ovaj naziv odgovara izvornom značenju švedskog pojma "ombudsman", a da je, sa druge strane, primeren kao naziv institucije nacionalnog zakonodavstva. Zaštitnik prava deteta je i adekvatan naziva za instituciju koja je, pre svega, namenjena svoj deci.

Što se tiče sadržine odredaba, njima se ustanovljava institucija Zaštitnika prava deteta čija je uloga, u skladu sa međunarodnim standardima, da štiti i promoviše dečija prava. Nesporno je da prava nemaju smisla ako se za njih ne zna ili ih niko ne razume, pa je širenje znanja o pravima dece integralni deo procesa njihove društvene participacije.

Deci mora biti omogućena efikasna zaštita u slučaju ugroženosti njihovih prava, a jedan od osnovih zadataka Zaštitnika prava deteta je praćenje dostupnosti i efiksanosti postojećih procedura za njihovu zaštitu. Kroz predložena zakonska rešenja precizno se uređuje nadležnost Zaštitnika prava deteta kao i ko se pod pojmom dete podrazumeva u smislu ovog zakona.

Predloženim osnovnim odredbama takođe je, na opšti način, istaknut položaj Zaštitnika prava deteta, čija se uloga u društvu može ostvariti samo ako je Zaštitnik prava deteta nezavisan i samostalan u svom radu i ako je zaštićen od političkih i svakih drugih uticaja.

Predložena mogućnost da se poslovi Zaštitnika prava deteta mogu obavljati i u kancelarijama van njegovog sedišta u Beogradu, ima za cilj da stvori pravni osnov da se ova institucija približi pre svega deci, time što bi im i faktički bila dostupnija mestu u kome žive i u kome, najvećim delom, i ostvaruju svoja prava. Istovremeno, imajući u vidu da se radi o instituciji koja tek treba da zaživi i nađe svoje adekvatno mesto u društvu, predlaže se da odluku o obrazovanju kancelarija van sedišta donosi Zaštitnik prava deteta i to kroz opšti akt o organizaciji.

2. Nadležnost Zaštitnika prava deteta

Osnovna nadležnost Zaštitnika prava deteta je da prati usklađenost zakona i drugih propisa u Republici Srbiji koji se odnose na zaštitu prava dece sa odredbama Ustava Republike Srbije, Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta i drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece. On je, takođe, ovlašćen da prati izvršavanje obaveza Republike Srbije koje proizlaze iz Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta i drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece, da prati primenu svih propisa koji se odnose na zaštitu prava dece, da prati povrede pojedinačnih prava dece, da se zalaže za zaštitu i promociju prava dece sa posebnim potrebama, da predlaže preduzimanje mera za izgradnju celovitog sistema zaštite i promocije prava dece kao i za sprečavanje štetnih postupanja koja ugrožavaju prava i interese dece. Njegova obaveza je i da periodično podnosi izveštaje Narodnoj skupštini o svojim aktivnostima, ali i da obaveštava javnost o stanju prava dece u našoj zemlji.

Zaštitnik prava deteta ovlašćen je da svim organima državne uprave, opštinskim, odnosno gradskim upravama, preduzećima i javnim službama kao i drugim pravnim i fizičkim licima koja obavljaju poslove u vezi sa decom, predlaže preduzimanje mera za sprečavanje štetnih postupanja koja ugrožavaju prava i interese dece, da upozori na nepravilnosti, kao i da zahteva i da dobije izveštaje o preduzetim merama. Ako organi i lica koja obavljaju poslove u vezi sa decom ne postupe u propisanom roku prema zahtevu Zaštitnika prava deteta, on ima pravo da o tome obavesti državni organ uprave koji obavlja nadzor nad njihovim radom, kao i Vladu za slučaj da ni nadležni nadzorni organ ne preduzme neophodne mere za otklanjanje nepravilnosti.

Zaštitnik prava deteta ima pravo pristupa u sve prostorije i uvid u način ostvarivanja brige o deci koja borave ili su privremeno smeštena kod fizičkih ili pravnih lica kao i u prostorije u kojima borave deca koja su lišena slobode, na osnovu posebnih propisa. O obavljenom uvidu Zaštitnik prava deteta sastavlja izveštaj koji dostavlja i organu koji obavlja nadzor nad radom ustanove, odnosno fizičkog lica kod koga dete boravi.

Svi organi državne uprave i lokalne samouprave, kao i sva pravna i fizička lica koja obavljaju poslove koji su u vezi sa decom, dužni su da Zaštitniku prava deteta omoguće uvid u sve podatke, informacije i akte koji se odnose na prava i zaštitu dece, bez obzira na stepen njihove tajnosti.

Pored osnovne funkcije praćenja stanja zaštite dečijih prava, Zaštitnik prava deteta ima još dve bitne nadležnosti. Jedna je pravo zakonodavne inicijative, a druga, pravo na pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti svih opštih akata kojima se uređuju pitanja koja se odnose na prava dece.

Zaštitnik prava deteta je odgovoran za promociju i doslednu primenu člana 12. Konvencije o pravima deteta koja državama potpisnicama nalaže da deci osiguraju pravo na slobodno izražavanje svojih stavova u svim stvarima koje se na njih odnose, kao i da ih uvaži u skladu sa uzrastom i zrelošću deteta. Zaštitnik prava deteta je, s tim u vezi, ovlašćen da prati primenu odredaba Porodičnog zakona koje se odnose na prava dece uopšte, a posebno na participaciju u postupcima u kojima se odlučuje o njihovim pravima (član 65. Porodičnog zakona).

Posebno je značajno da Zaštitnik prava deteta bude dostupan deci, da im bude poznat i da ih upoznaje sa sadržajem svoga rada. Deca moraju znati da institucija za zaštitu njihovih prava postoji, koja je njena funkcija, i kako mogu postići da ta institucija zaista predstavlja i štiti njihove interese. Zaštitnik prava deteta za svoj rad mora biti odgovoran pre svega deci, izveštavajući ih o svom radu na njima primeren način.

3. Postupak Zaštitnika prava deteta u okviru svoje nadležnosti

U odnosu na uređivanje pitanja postupka, standardi upućuju da treba obezbediti pristupačnost ove institucije svoj deci, što podrazumeva da postupak za obraćanje Zaštitniku prava deteta treba da bude što je moguće jednostavniji i da obraćanje Zaštitniku prava deteta ne sme iziskivati nikakve troškove. Pravilo je, što se predloženim odredbama i eksplicitno navodi, da svako ima pravo da se obrati Zaštitniku prava deteta i da traži njegovu intervenciju kako bi se prava dece u našoj zemlji dosledno poštovala i efikasno zaštitila.

Postupak koji Zaštitnik prava deteta vodi ne okončava se odlukom u formalnopravnom smislu. Ako nakon utvrđivanja svih relevantnih činjenica dođe do zaključka da u radu sa decom ili u aktivnostima koje su u vezi sa decom nije bilo nedostataka, Zaštitnik prava deteta će o tome obavestiti podnosioca pritužbe, a ako utvrdi da su postojali nedostaci, uputiće nadležnom organu, ustanovi ili pojedincu preporuku o tome kako da uočeni nedostatak otkloni.

Sledeće opšte pravilo vezano za ovu instituciju je javnost njenog rada. Ne samo da obraćanjem javnosti Zaštitnik prava deteta vrši uticaj na sve koji se bave zaštitom prava i interesa dece u našoj zemlji, već izveštavanjem Narodne skupštine i objavljivanjem tih izveštaja čini dostupnim javnosti podatke o preduzetim aktivnostima i o ukupnom stanju dečijih prava i na osnovu toga daje predloge u pravcu poboljšanja položaja dece.

4. Izbor i prestanak funkcije Zaštitnika prava deteta

Jedno od osnovnih pravila kada je reč o ovoj instituciji je da se postupkom izbora, pravnim položajem lica koje je nosilac funkcije u instituciji i postupkom i razlozima za prestanak funkcije obezbedi maksimalna nezavisnost, samostalnost, politička neutralnost i time autoritativnost lica kome je povereno da se stara o zaštiti prava dece. Ovo pre svega iz razloga što, kao što je već rečeno, Zaštitnik prava deteta nema ovlašćenja da donosi pravno obavezujuće odluke, već njegov uticaj na ispravljanje učinjenih povreda prava ili preventivno delovanje na organe da povrede ne čine, proizlazi iz autoriteta koji u društvu uživa ličnost koja obavlja ovu funkciju.

Predloženi način utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika prava deteta, odnosno, dosledno tome, za njegovo razrešenje, a o kome se Narodna skupština izjašnjava, obezbeđuje da Zaštitnik prava deteta bude izabran voljom većine narodnih poslanika. Predlaže se da ovlašćeni predlagač za izbor Zaštitnika prava deteta bude odbor nadležan za prava deteta.

Poseban značaj imaju predložene odredbe o političkoj neutralnosti Zaštitnika prava deteta i o nespojivosti ove funkcije sa bilo kojom drugom javnom funkcijom, profesionalnom delatnošću ili obavljanjem druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.

Polazeći od toga, ali i od potrebe da se obezbedi efikasno obavljanje poslova, predlaže se da Zaštitnik prava deteta ima dva zamenika, koji mu pomažu u obavljanju Zakonom utvrđenih nadležnosti.

Što se tiče prestanka funkcije Zaštitnika prava deteta (i njegovih zamenika) predložene odredbe su takođe u skladu sa očuvanjem nezavisnosti i samostalnosti ovog organa.

5. Plata Zaštitnika prava deteta o pomoćnika

Koristeći primere iz uporedno pravne prakse predlaže se da parametar za određivanje plate Zaštitnika prava deteta i njegovih pomoćnika bude plata predsednika, odnosno sudije Ustavnog suda Republike Srbije, što je primereno, kako sa stanovišta funkcije i poslova koje obavljaju, tako i sa stanovišta ograničenog broja nosilaca funkcije.

6. Stručna služba Zaštitnika prava deteta-organizacija

Kao i svaki funkcioner koji rukovodi organom državne uprave, Zaštitnik prava deteta, u skladu sa opštim propisima, donosi akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi, koja se obrazuje za vršenje stručnih i administrativnih poslova. Shodno tome, Zaštitnik prava deteta samostalno odlučuje o prijemu u radni odnos zaposlenih u stručnoj službi. Na sve zaposlene u stručnoj službi primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i pojedina prava i dužnosti nameštenika.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Finansijska sredstva za primenu ovog zakona planirana su u okviru projekcije finansijskih sredstava 2019-2021 godinu. Početna sredstva za početak rada i ustanovljavanje službe Zaštitnika prava deteta predviđena su u okviru Zakona o budžetu za 2019. godinu u visini od 30 miliona dinara.

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada, 04.06.2019.