NACRT ZAKONA O RADNOM ANGAŽOVANJU ZBOG POVEĆANOG OBIMA POSLA U ODREĐENIM DELATNOSTIMA - Tekst propisa
I. OPŠTE ODREDBE I POJMOVI
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se radno angažovanje na određenim poslovima, usled povećanog obima posla poslodavca, koje je povremenog karaktera, uključujući i sezonske poslove (u daljem tekstu: radno angažovanje), prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i radno angažovanih lica, evidencija tog radnog angažovanja i plaćanje poreza i doprinosa za rad na tim poslovima.
Svi izrazi u ovom zakonu upotrebljeni u muškom rodu podrazumevaju se i u ženskom rodu i obrnuto.
Pravna priroda radnog angažovanja u skladu sa ovim zakonom
Član 2.
Radno angažovanje u skladu sa ovim zakonom smatra se radom van radnog odnosa.
Prava radno angažovanih lica
Član 3.
Radno angažovana lica imaju pravo da blagovremeno dobiju informacije o svojim pravima i obavezama koje proizlaze iz ove vrste radnog angažovanja, pravo da budu obavešteni o prestanku rada i razlozima za prestanak rada i pravo na nepristrasno rešavanje sporova.
Radno angažovanje u skladu sa ovim zakonom
Član 4.
Poslovi na kojima poslodavac može angažovati lica usled povećanog obima posla, u smislu ovog zakona, su poslovi povremenog karaktera u skladu sa ovim zakonom, u sektorima iz stava 2. ovog člana, u skladu sa propisom kojim se propisuje klasifikacija delatnosti.
Poslovi na kojima poslodavac može angažovati lica usled povećanog obima posla u smislu ovog zakona su:
1) u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva: priprema zemljišta, sadnja, setva, žetva; zaštita bilja; upravljanje poljoprivrednim mašinama (traktor, kombajn i sl); orezivanje; presađivanje i proređivanje; šišanje / striža; ispaša, nega stoke i drugi poslovi u stočarstvu; branje jagodastog voća; branje jabučastog voća; branje koštičavog voća; branje jezgrastog voća; branje i vađenje povrtarskih kultura; hortikultura; sakupljanje divljih plodova; seča stabala; uništavanje štetočina; čišćenje, ljuštenje, sortiranje, pakovanje, skladištenje; branje duvana i dr;
2) u sektoru građevinarstva: fizički pomoćni poslovi na građevini, i to: obavljanje pripremnih poslova na gradilištu (ograđivanje gradilišta, postavljanje gradilišne table i sl.); utovar i istovar građevinskog materijala, mašina, opreme i alata; prenošenje materijala, sirovina, alata do mesta rada; staranje o pravilnom istovaru, utovaru, prenosu i pripremi svih vrsta građevinskog materijala; ručni iskop zemlje do 1 metra; nasipanje zemlje peskom; čišćenje gradilišta, prostora rada i sredstava i opreme za rad;
3) u sektoru usluga, smeštaja i ishrane: poslovi u ugostiteljstvu, i to: šanker/barmen; konobar; kuvar; sobar; perač sudova; dostavljač hrane; animator; hostesa;
4) u sektoru administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti poslovi u turizmu, i to: turistički vodič; turistički pratilac; hostesa;
5) poslovi pomoći u kući za potrebe fizičkih lica, i to: čuvanje dece, čuvanje starijih lica i čišćenje;
6) poslovi čišćenja za potrebe stambenih zgrada.
Poslodavac
Član 5.
Poslodavcem u smislu ovog zakona smatra se preduzetnik ili pravno lice koje neposredno i za sopstvene potrebe angažuje lice na poslovima iz člana 4. stav 2. tač. 1-4) ovog zakona pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Poslodavcem u smislu ovog zakona smatra se i fizičko lice koje, pod uslovima propisanim ovim zakonom, angažuje lice na poslovima iz člana 4. stav 2. ovog zakona, i to:
1) nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, u skladu sa zakonom, kada lice neposredno i za sopstvene potrebe angažuje na poslovima iz člana 4. stav 2. tačka 1) ovog zakona;
2) ugostitelj koji pruža usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva u skladu sa zakonom koji uređuje oblast ugostiteljstva, kada lice neposredno i za sopstvene potrebe angažuje na poslovima iz člana 4. stav 2. tačka 3) ovog zakona;
3) fizičko lice koje za lične potrebe i potrebe članova svog porodičnog domaćinstva ili drugih lica o kojima se stara angažuje lice na poslovima iz člana 4. stav 2. tačka 5) ovog zakona.
Poslodavcem u smislu ovog zakona smatra se i stambena zajednica kada neposredno i za sopstvene potrebe angažuje lice na poslovima čišćenja zgrade. Poslodavac u smislu ovog zakona ne može da bude agencija za privremeno zapošljavanje koja posluje u skladu sa zakonom koji uređuje agencijsko zapošljavanje.
Radno angažovano lice
Član 6.
Radno angažovano lice u smislu ovog zakona je punoletno fizičko lice koje poslodavac radno angažuje na poslovima u skladu sa ovim zakonom.
Lice mlađe od 18 godina života može da se radno angažuje u skladu sa ovim zakonom na poslovima iz člana 4. stav 2. tačka 1) i tač. 3-6) ovog zakona, pod uslovima koje za radno angažovanje lica mlađih od 18 godina života propisuju zakon kojim se uređuje rad i uredba kojom se utvrđuje opasan rad za decu.
Zabranjeno je radno angažovanje lica mlađeg od 18 godina života u skladu sa ovim zakonom na poslovima iz člana 4. stav 2. tačka 2), u sektoru građevinarstava.
Stranac kome u skladu sa viznim režimom za ulazak u Republiku Srbiju nije potrebna viza može da se radno angažuje na poslovima u skladu sa ovim zakonom, bez obaveze pribavljanja dozvole za rad stranaca u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad stranaca, za vreme dok kratkotrajno boravi u Republici Srbiji u skladu sa propisima kojim se uređuje boravak stranaca.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na lica koja poslodavcu fizičkom licu, pomažu povremeno i bez naknade u obavljanju poslova iz člana 4. stav 2. tač. 1), 3) i 5) ovog zakona (rodbina, susedi/komšije, prijatelji).
II. OGRANIČENjA ANGAŽOVANjA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM
Ograničenje u pogledu trajanja radnog angažovanja i broja radno angažovanih lica
Član 7.
Poslodavac iz člana 5. ovog zakona može da angažuje lica u skladu sa ovim zakonom najviše 180 dana u toku kalendarske godine, računajući kalendarske dane od prve prijave radno angažovanih lica putem portala Poreske uprave do poslednje odjave radno angažovanog lica sa tog portala, pri čemu se broje samo dani u kojima su ta lica radila.
Poslodavac iz člana 5. ovog zakona može da angažuje isto lice u kalendarskoj godini najviše:
1) 120 radnih dana na poslovima u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva iz člana 4. stav 2. tačka 1) ovog zakona na poslovima pomoći u kući iz člana 4. stav 2. tačka 5) ovog zakona i na poslovima čišćenja za potrebe stambenih zgrada iz člana 4. stav 2. tačka 6);
2) 90 radnih dana, na ostalim poslovima iz člana 4. stav 2. tač. 2-4) ovog zakona.
Poslodavac iz člana 5. stav 1. ovog zakona može da radno angažuje isto lice po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad i u skladu sa ovim zakonom, s tim da ukupan broj radnih dana po oba osnova ne može da iznosi više od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
Radno angažovanje istog lica kod konkretnog poslodavca u skladu sa ovim zakonom ne može da traje duže od 15 dana tokom jednog kalendarskog meseca, osim na poslovima iz člana 4. stav 2. tač. 1), 5) i 6) ovog zakona.
Ako su za isto lice u toku istog dana podnete dve ili više evidencionih prijava radnog angažovanja u skladu sa ovim zakonom, sva ta angažovanja će se računati kao jedan dan staža osiguranja za to lice.
Poslodavac iz sektora građevinarstva i sektora usluga, smeštaja i ishrane iz člana 4. stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona, koji ima 50 i više zaposlenih ne može, u skladu sa ovim zakonom da istovremeno angažuje veći broj lica od 10% od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme.
Ograničenja i zabrane u pogledu statusa radno angažovanih lica
Član 8.
Na poslovima u skladu sa ovim zakonom može da se angažuje nezaposleno lice bez obzira da li je na evidenciji nezaposlenih, lice koje u skladu sa zakonom obavlja samostalnu ili poljoprivrednu delatnost, korisnik starosne i prevremene starosne penzije, kao i korisnik porodične penzije.
Zaposleni i lice koje je angažovano po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, koji rade sa nepunim radnim vremenom mogu da se radno angažuju u skladu sa ovim zakonom, do punog radnog vremena.
Zaposleni i lice angažovano po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, koji rade sa punim radnim vremenom mogu da se radno angažuju kod drugog poslodavca u skladu sa ovim zakonom, najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
O ispunjenosti uslova za angažovanje iz st. 1-3. ovog člana vodi računa radno angažovano lice koje se angažuje u skladu sa ovim zakonom.
Poslodavac koji ima saznanja da je lice angažovano suprotno odredbama st. 1-3. ovog člana dužan je da otkaže takvo angažovanje odmah po saznanju.
Poslodavac ne može da radno angažuje lice u skladu sa ovim zakonom ukoliko je u prethodna tri meseca otkazao ugovor o radu zaposlenima na istim poslovima, po osnovu viška zaposlenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
III EVIDENCIJA RADNOG ANGAŽOVANjA I EVIDENCIJA RADNO ANGAŽOVANIH LICA
Informacioni sistem za prijavu i odjavu radno angažovanih lica
Član 9.
Evidentiranje radnog angažovanja u skladu sa ovim zakonom sprovodi se kroz Informacioni sistem za prijavu i odjavu radno angažovanih lica (u daljem tekstu: Informacioni sistem), kome se pristupa preko portala Poreske uprave.
Informacioni sistem obezbeđuje poslodavcu da:
1) podnese evidencionu prijavu i odjavu radnog angažovanja u skladu sa članom 12. ovog zakona;
2) iz sistema preuzme automatski generisano obaveštenje o uslovima rada iz člana 15. ovoga zakona, kako bi ga uručio radno angažovanom licu u skladu sa tim članom;
3) iz sistema preuzme automatski generisanu potvrdu o radnom angažovanju iz člana 25. ovoga zakona, koju nakon preuzimanja može van Informacionog sistema dopuniti uslovima rada koji nisu sadržani u tom sistemu i izdati je radno angažovanom licu.
Informacioni sistem obezbeđuje radno angažovanom licu da:
1) iz sistema preuzme automatski generisano obaveštenje o uslovima rada iz člana 15. ovoga zakona;
2) se uvidom u elektronsku bazu podataka i akata sadržanih u tom sistemu upozna sa uslovima rada u skladu sa ovim zakonom, kao i drugim propisima i opštim aktima koji se shodno primenjuju.
Informacioni sistem obezbeđuje automatsko generisanje prijava za porez i doprinose po osnovu radnog angažovanja u skladu sa ovim zakonom, na mesečnom nivou.
Poslodavci pristupaju informacionom sistemu tako što radi identifikacije koriste kvalifikovani elektronski sertifikat ili JMBG lica ovlašćenog za konkretnog poslodavca i šifru koja im je dodeljena kroz sistem nakon registracije u skladu sa članom 10. ovog zakona.
Radno angažovana lica pristupaju informacionom sistemu tako što radi identifikacije unose svoje ime i prezime, kao i svoj jedinstveni matični broj građana (JMBG), odnosno evidencioni broj stranaca (EBS), ako je radno angažovano lice strano fizičko lice.
Poreska uprava se stara o funkcionisanju Informacionog sistema u skladu sa ovim zakonom.
Registracija poslodavaca za korišćenje Informacionog sistema
Član 10.
Poslodavci kojima je u skladu sa poreskim propisima dodeljen poreski identifikacioni broj (PIB) nisu dužni da se registruju za korišćenje Informacionog sistema, da bi otpočeli prijavu radno angažovanih lica u skladu sa ovim zakonom.
Poslodavac koji je fizičko lice, ako nema poreski identifikacioni broj (PIB), pre otpočinjanja prijave radno angažovanih lica u skladu sa ovim zakonom, preko portala Poreske uprave podnosi elektronsku registracionu prijavu za korišćenje Informacionog sistema, a ta prijava sadrži sledeće podatke:
1) ime i prezime poslodavca, njegovu adresu iz lične karte i opštinu, kao i jedinstveni matični broj građana (JMBG), odnosno evidencioni broj stranaca (EBS) ako je poslodavac strano fizičko lice;
2) ime i prezime punomoćnika, njegovu adresu iz lične karte i opštinu, kao i jedinstveni matični broj građana (JMBG), ako se podnosi preko punomoćja;
3) broj telefona poslodavca, odnosno punomoćnika;
4) adresu elektronske pošte poslodavca.
Uz registracionu prijavu iz stava 2. ovog člana dostavlja se i punomoćje, ako se podnosi preko punomoćnika, odnosno ovlašćenje izdato od zakonskog zastupnika poslodavca koji je pravno lice, ako prijavu u ime tog pravnog lica ne podnosi njegov zakonski zastupnik. Potpis na punomoćju izdatom advokatu, odnosno ovlašćenju izdatom od strane zakonskog zastupnika pravnog lica ne mora biti overen od strane javnog beležnika.
Poreska uprava je dužna da sa podacima o poslodavcima iz stava 2. ovog člana postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i poreskim propisima.
Vođenje evidencije radno angažovanih lica
Član 11.
Organizacija nadležna za poslove zapošljavanja po službenoj dužnosti vodi evidenciju lica angažovanih u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: evidencija radno angažovanih lica).
Evidenciju radno angažovanih lica organizacija nadležna za poslove zapošljavanja vodi u elektronskom obliku na osnovu razmene podataka sa Poreskom upravom o licima koja su kroz Informacioni sistem prijavljena za obavljanje tih poslova.
U evidenciju radno angažovanih lica se može, na lični zahtev, uvesti i lice zainteresovano za radno angažovanje u skladu sa ovim zakonom.
Evidencija radno angažovanih lica sadrži sledeće podatke:
1) ime i prezime;
2) jedinstveni matični broj građana (JMBG), odnosno evidencioni broj stranaca (EBS), ako je radno angažovano lice strano fizičko lice;
3) podatke o obučenosti i iskustvu na poslovima iz člana 4. stav 2. ovog zakona.
Podaci iz evidencije radno angažovanih lica mogu se koristiti samo u svrhu radnog angažovanja u skladu sa ovim zakonom, a obrada, čuvanje i zaštita ličnih podataka iz evidencije radno angažovanih lica vrši se na način propisan zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Organizacija nadležna za poslove zapošljavanja dužna je da evidenciju radno angažovanih lica dnevno ažurira i da je učini dostupnom korisnicima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
IV. RADNO ANGAŽOVANjE
Evidenciona prijava i odjava radno angažovanih lica
Član 12.
Evidencionu prijavu i odjavu lica koje angažuje u skladu sa ovim zakonom poslodavac podnosi Poreskoj upravi elektronskim putem, kroz Informacioni sistem iz člana 9. ovog zakona.
Evidencione prijave se mogu podneti za ceo kalendarski mesec ili za određene dane tokom tog meseca.
Poslodavac je dužan da radno angažovano lice prijavi pre njegovog stupanja na rad.
Poslodavac je dužan da radno angažovanje svakog konkretnog lica prijavi najkasnije prvog dana angažovanja u kalendarskom mesecu do 10 časova za prepodnevnu smenu, do 15 časova za poslepodnevnu smenu, odnosno do 22 časa za treću smenu.
Ako prestane radno angažovanje lica tokom kalendarskog meseca, poslodavac je dužan da ga odjavi najkasnije do 10 časova za prepodnevnu smenu, do 15 časova za poslepodnevnu smenu, odnosno do 21 čas za treću smenu, u odnosu na dan odjave, s tim što se odjava može vršiti ili za tekući i sve naredne dane za koje je evidenciona prijava podneta ili za konkretne navedene dane.
Ako je poslodavac odjavio radno angažovano lice posle roka iz stava 5 ovog člana, smatraće se da to lice nije odjavljeno za dan u kome se vrši odjava.
Ako se tokom kalendarskog meseca javi potreba za angažovanjem lica koje je tokom tog kalendarskog meseca već bilo prijavljeno i odjavljeno, poslodavac je dužan da ga ponovo prijavi prvog dana angažovanja u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana.
Ako radno angažovano lice koje je prijavljeno u kalendarskom mesecu nastavlja sa radom i u narednom kalendarskom mesecu, poslodavac je dužan da podnese prijavu i za naredni kalendarski mesec u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana.
Ako poslodavac ne odjavi radno angažovano lice u kalendarskom mesecu u kojem je prijavljen u skladu sa stavom 5. ovog člana, smatraće se da je to lice bilo angažovano tokom svih dana u kalendarskom mesecu za koje je podneta evidenciona prijava.
Poreska uprava je dužna da, na osnovu podataka iz evidencione prijave i odjave, Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje automatski, na dnevnom nivou, prosleđuje kroz Informacioni sistem iz člana 9. ovog zakona jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje.
Poreska uprava je dužna da sa podacima o radnom angažovanju koji se evidentiraju u skladu sa ovim zakonom postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Podaci i informacije o polnoj strukturi zaposlenih obrađuju se i evidentiraju kao statistički.
Sadržina evidencione prijave
Član 13.
U evidencionu prijavu iz člana 12. ovog zakona unose se sledeći podaci o poslodavcu:
1) poreski identifikacioni broj (PIB) ili jedinstveni matični broj građana (JMBG) ako je poslodavac fizičko lice koje nema PIB, odnosno evidencioni broj za strance (EBS) ako je poslodavac strano fizičko lice;
2) matični broj poslodavca, ako je pravno lice ili preduzetnik;
3) poslovno ime poslodavca, odnosno ime i prezime ako je poslodavac fizičko lice;
4) država i mesto u kojoj je sedište, odnosno prebivalište poslodavca;
5) ulica i broj - adresa sedišta, odnosno prebivališta poslodavca;
6) podatak o šifri opštine sedišta, odnosno prebivališta poslodavca, propisane pravilnikom kojim se uređuju uslovi i način vođenja računa za uplatu javnih prihoda;
7) podatak o elektronskoj adresi poslodavca;
8) podatak o broju mobilnog telefona poslodavca.
U evidencionu prijavu iz člana 12. ovog zakona unose se sledeći podaci o radno angažovanom licu:
1) jedinstveni matični broj građana (JMBG), odnosno evidencioni broj za strance (EBS) ako je radno angažovano lice stranac;
2) ime, prezime i srednje ime;
3) državljanstvo;
4) podatak o šifri opštine prebivališta, odnosno boravišta, propisane pravilnikom kojim se uređuju uslovi i način vođenja računa za uplatu javnih prihoda;
5) podatak o elektronskoj adresi i broju mobilnog telefona, ako ih ima.
U evidencionu prijavu iz člana 12. ovog zakona unose se sledeći podaci o uslovima radnog angažovanja:
1) označenje posla iz člana 4. stav 2. ovog zakona na kome je lice radno angažovano;
2) datum početka radnog angažovanja;
3) krajnji datum, odnosno očekivano trajanje radnog angažovanja;
4) podatak o smeni radnog angažovanja (prepodnevna, poslepodnevna ili treća smena);
5) visina novčane naknade za rad, ako nije drugačije dogovoreno.
Upoznavanje radno angažovanog lica sa uslovima rada
Član 14.
Poslodavac je dužan da radno angažovano lice pre stupanja na rad upozna sa poslovima koje će obavljati, mestom rada, očekivanim trajanjem radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnim i nedeljnim radnim vremenom, odmorima u toku rada, dnevnim i nedeljnim odmorom, visinom naknade za rad bez pripadajućeg poreza i doprinosa i rokovima za njenu isplatu (u daljem tekstu: uslovi rada).
Uslovi za bezbednost i zdravlje na radu odnose se na upoznavanje radno angažovanog lica sa svim rizicima i promenama rizika koji bi mogli uticati na bezbednost i zdravlje na radu, a posebno o:
1) rizicima povezanim sa procesom rada koji mogu da prouzrokuju povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje radno angažovanih lica i načinom i merama za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru;
2) merama pružanja prve pomoći i o licima koja ih sprovode.
Poslodavac radno angažovano lice obaveštava i obučava o uslovima bezbednosti i zdravlja na radu usmeno pre stupanja na rad, kao i obezbeđivanjem uvida u akt o proceni rizika ako ga donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost i zdravlje na radu.
Pisano obaveštenje o uslovima radnog angažovanja
Član 15.
Poslodavac ima obavezu da pisanim putem obavesti radno angažovano lice o uslovima rada, pre njegovog stupanja na rad.
Obaveza iz stava 1. ovog člana se smatra izvršenom kada se radno angažovanom licu na njegov profil kome se pristupa preko Informacionog sistema, dostavi obaveštenje o uslovima rada, koje sadrži podatke o:
1) poslodavcu i radno angažovanom licu iz člana 13. st. 1. i 2. ovog zakona;
2) uslovima radnog angažovanja iz člana 13. stav 3. ovog zakona;
3) zakonskim pravima u vezi sa radnim vremenom i odmorima, u skladu sa članom 19. ovog zakona.
Obaveštenje iz stava 2. ovog člana se automatski generiše u Informacionom sistemu na osnovu podataka koje poslodavac unosi u Informacioni sistem u postupku popunjavanja evidencione prijave u skladu sa članom 13. ovog zakona, kao i podataka o zakonskim pravima radno angažovanih lica u vezi sa radnim vremenom i odmorima, koji su u Informacioni sistem uneti generički od strane Poreske uprave.
Poslodavac je dužan da obaveštenje o svakoj promeni uslova rada iz stava 2. ovog člana dostavi radno angažovanom licu odmah po nastupanju te promene, na način propisan u tom stavu.
Poslodavac je dužan da radno angažovano lice upozna sa načinom preuzimanja obaveštenja kroz Informacioni sistem pre njegovog stupanja na rad, a na zahtev tog lica i da mu bez odlaganja dostavi i odštampano obaveštenje iz stava 2. ovog člana.
Ugovor o radnom angažovanju
Član 16.
Stupanjem radno angažovanog lica na rad smatraće se da je to lice prihvatilo ponuđene uslove rada iz pisanog obaveštenja iz člana 15. ovog zakona i da je time između poslodavca i njega zaključen ugovor o radnom angažovanju u skladu sa ovim zakonom.
Zaduženje za porez i doprinose
Član 17.
Na osnovu podataka iz evidencionih prijava podnetih za lice koje je radno angažovano u toku kalendarskog meseca u skladu sa članom 12. ovog zakona, kroz Informacioni sistem se poslednjeg dana tog meseca automatskom procedurom formira zaduženje o obračunatom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za taj mesec, po osnovu radnog angažovanja u skladu sa ovim zakonom.
Na osnovu zaduženja iz stava 1. ovog člana kroz Informacioni sistem se poslednjeg dana kalendarskog meseca automatski sačinjava i elektronskim putem podnosi pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima.
Način utvrđivanja i dospelost poreza i doprinosa za radno angažovana lica
Član 18.
Na osnovu zaduženja o ukupnom iznosu poreza i doprinosa iz člana 17. ovog zakona, koji poslodavac treba da plati za lica angažovana tokom kalendarskog meseca u skladu sa ovim zakonom, sastavlja se nalog za plaćanje.
Nalog za plaćanje Poreska uprava dostavlja poslodavcu putem Informacionog sistema.
Porez i doprinose za prethodni mesec za lice angažovano u skladu sa ovim zakonom poslodavac plaća u roku od 15 dana nakon isteka tog meseca.
V. PRAVA RADNO ANGAŽOVANIH LICA I OBAVEZE POSLODAVCA
Radno vreme i odmori
Član 19.
Radno angažovano lice u skladu sa ovim zakonom, ostvaruje pravo na ograničeno radno vreme i pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor shodno odredbama zakona kojim se uređuje rad, i to:
1) puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, po pravilu 8 časova dnevno;
2) prekovremeni rad može da se uvede izuzetno, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje rad i ne može da traje duže od 8 časova nedeljno;
3) maksimalno dnevno radno vreme može trajati najviše 12 časova uključujući i prekovremeni rad;
4) odmor u toku dnevnog rada uračunava se u radno vreme i traje: najkraće 15 minuta za 4 do 6 časova rada, 30 minuta za 6 do 10 časova rada, najkraće 45 minuta za 10 i više časova rada;
5) pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 časova bez prekida u okviru 24 časa, a samo izuzetno - u slučaju uvođenja preraspodele radnog vremena može trajati 11 časova u okviru 24 časa;
6) nedeljni odmor traje najkraće 35 časova bez prekida, a samo izuzetno, ako se radi u više smena ili preraspodeli radnog vremena, može trajati 24 časa;
7) nedeljni odmor koristi se, po pravilu, nedeljom, ali poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahtevaju;
8) ako je neophodno da radno angažovano lice radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi taj odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje;
Odredbe zakona kojim se uređuje rad, a koje se odnose na posebnu zaštitu trudnica, porodilja i maloletnih lica u pogledu trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena, ograničenja prekovremenog rada i preraspodele radnog vremena, primenjuju se na radno angažovana lica u skladu sa ovim zakonom.
Pravo na bezbednost i zdravlje na radu
Član 20.
Poslodavac je dužan da licu koga angažuje u skladu sa ovim zakonom obezbedi bezbednost i zdravlje na radu, shodno propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu, kao i da u aktu o proceni rizika, koji donosi u skladu sa zakonom koji uređuje sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu, izvrši procenu rizika i za poslove na kojima ga angažuje.
Poslodavac fizičko lice iz člana 5. stav 2. ovog zakona i stambena zajednica iz člana 5. stav 3. ovog zakona nisu dužni da sačine akt o proceni rizika, ali su dužni da primenjuju opšte priznate mere kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje radno angažovanih lica, u meri u kojoj je to razumno izvodljivo.
Poslodavac - pravno lice i preduzetnik iz člana 5. stav 1. ovog zakona je dužan da radno angažovano lice pre stupanja na rad osposobi za bezbedan i zdrav rad, kroz praktičnu obuku radno angažovanog lica i usmeno informisanje o bezbednosti i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom koji reguliše bezbednost i zdravlje na radu.
Pravo na novčanu naknadu za rad
Član 21.
Radno angažovano lice ima pravo na novčanu naknadu za rad (u daljem tekstu: naknada za rad) za svaki započeti radni čas, koja ne može biti niža od minimalne naknade utvrđene u skladu sa ovim zakonom.
Naknada za rad obračunava se po radnom času, bez pripadajućih poreza i doprinosa, najmanje u iznosu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, koja važi na dan isplate.
Naknada za rad se isplaćuje na kraju radnog dana ili u drugim dogovorenim rokovima.
Ako prestane potreba za angažovanjem lica u skladu sa podnetom evidencionom prijavom, a poslodavac ga ne odjavi kroz Informacioni sistem u roku propisanom u članu 12. ovog zakona, dužan je da mu isplati ugovorenu naknadu za rad za taj dan.
Zabrana ograničenja rada kod drugog poslodavca i zabrana diskriminacije angažovanog lica
Član 22.
Poslodavac ne može da ograniči pravo radno angažovanom licu da, van njegovog rasporeda rada, radi kod drugog poslodavca po istom ili drugom osnovu, niti da zbog toga nepovoljnije postupa prema tom radno angažovanom licu.
Poslodavac ne može radno angažovanom licu da otkaže radno angažovanje, niti da ga stavi u nepovoljniji položaj zbog ostvarivanja prava na zaštitu i drugih prava u skladu sa ovim zakonom.
Ograničavanje prava radno angažovanog lica da radi kod drugog poslodavca suprotno stavu 1. ovog člana smatra se ništavim.
Prava iz osiguranja
Član 23.
Lice po osnovu angažovanja u skladu sa ovim zakonom ima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja kao i obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, lice po osnovu angažovanja u skladu sa ovim zakonom koje ima utvrđen osnov zdravstvenog osiguranja, a za koje po tom osnovu nisu uplaćeni dospeli doprinosi, ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i to pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom.
Garancije ostvarenja prava na materijalnu podršku u skladu sa posebnim propisima
Član 24.
Za vreme radnog angažovanja u skladu sa ovim zakonom:
1) radno angažovano lice se ne briše sa evidencije nezaposlenih, niti mu se obustavlja isplata novčane naknade za vreme privremene nezaposlenosti u skladu sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti;
2) radno angažovanom licu koje je uključeno u mere aktivne politike zapošljavanja ne obustavlja se isplata novčane naknade ili novčane pomoći koju ostvaruje u skladu sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom;
3) radno angažovanom licu ne prestaje pravo na porodičnu penziju, koju ostvaruje u skladu sa zakonom koji uređuje penzijsko osiguranje;
4) radno angažovano lice, odnosno njegova porodica ne gubi pravo na finansijsku podršku porodici sa decom, koju ostvaruje u skladu sa zakonom koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom;
5) radno angažovano lice, odnosno njegova porodica ne gubi pravo na socijalnu zaštitu, koja se ostvaruje u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu.
Naknada za rad ostvarena u skladu sa ovim zakonom nije od uticaja na utvrđivanje prava na isplatu novčanih naknada po osnovima iz stava 1. ovog člana.
Pravo na potvrdu o radnom angažovanju
Član 25.
Poslodavac je dužan da radno angažovanom licu na njegov zahtev izda pisanu potvrdu o prethodnom radnom angažovanju kod tog poslodavca koja sadrži podatke o:
1) poslodavcu i radno angažovanom licu iz člana 13. st. 1. i 2. ovog zakona;
2) uslovima radnog angažovanja iz člana 13. stav 3. ovog zakona, uključujući i broj dana radnog angažovanja u zahtevanom periodu;
3) iznosu poreza i doprinosa za koje je poslodavac zadužen i koje plaća po osnovu tog angažovanja.
Potvrda iz stava 1. ovog člana može se generisati automatski iz informacionog sistema na osnovu podataka unetih kroz evidencionu prijavu, s tim što je poslodavac dužan da na zahtev radno angažovanog lica u potvrdu iz stava 1. ovog člana unese i podatak o visini ugovorene naknade za rad.
Druga prava po osnovu rada
Član 26.
Radno angažovano lice i poslodavac mogu da dogovore i druga prava po osnovu radnog angažovanja u skladu sa ovim zakonom.
Pravne posledice radnog angažovanja na maksimalni period
Član 27.
Lice koje je u kalendarskoj godini kod određenog poslodavca iz člana 5. stav 1. ovog zakona, radno angažovano maksimalan broj dana propisan u članu 7. stav 2. ovog zakona ima pravo da od tog poslodavca zatraži da zasnuje radni odnos na određeno ili neodređeno vreme na istim ili sličnim poslovima, ako za to postoji mogućnost.
Poslodavac je dužan da licu iz stava 1. ovog člana dostavi pisani odgovor u roku od mesec dana od dana podnošenja zahteva iz tog stava.
Prava poslodavca u slučaju primanja u radni odnos angažovanog lica
Član 28.
Poslodavac koji je radno angažovano lice primio u radni odnos u skladu sa članom 27. ovog zakona, ostvaruje sva prava koja poslodavci ostvaruju u skladu sa zakonom po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa novozaposlenim licem, odnosno po osnovu prijema u radni odnos na novootvoreno radno mesto.
VI. PRAVO NA PRAVNU ZAŠTITU RADNO ANGAŽOVANIH LICA
Pravo na pravnu zaštitu
Član 29.
Radno angažovano lice koje smatra da mu je neosnovano otkazano radno angažovanje ili da je doveden u nepovoljniji položaj suprotno članu 22. ovog zakona, ima pravo da od poslodavca zatraži pisano obrazloženje za otkazivanje radnog angažovanja ili preduzimanje drugih mera koje ga dovode u nepovoljniji položaj.
Sporna pitanja između poslodavca i radno angažovanog lica povodom radnog vremena, isplate novčane naknade, kao i diskriminacije i zlostavljanja na radu, mogu se rešavati pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova.
U postupcima pokrenutim u skladu sa stavom 2. ovog člana, poslodavac i radno angažovano lice se smatraju stranama u sporu, u smislu zakona kojim se uređuje mirno rešavanje radnih sporova.
Teret dokazivanja pred nadležnim sudom i Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova
Član 30.
Poslodavac snosi teret dokazivanja pred sudom i Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova da je radno angažovano lice obavestio o uslovima rada u rokovima i na način propisan čl. 14. i 15. ovog zakona, osim u slučaju kad je poslodavac fizičko lice, kada je teret dokazivanja i na poslodavcu i na radno angažovanom licu.
VII. OBAVEZE POSLODAVCA PO OSNOVU JAVNIH PRIHODA
Plaćanje poreza i doprinosa
Član 31.
Po osnovu naknade za rad koju ostvari radno angažovano lice poslodavac je dužan da plati porez na dohodak građana (u daljem tekstu: porez) i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi), na način propisan ovim zakonom.
Doprinosom u smislu ovog zakona smatraju se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti saglasno zakonu kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Obveznik poreza i doprinosa je radno angažovano lice.
Obavezu plaćanja poreza i doprinosa ima poslodavac, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Stopa poreza i doprinosa
Član 32.
Porez se obračunava i plaća po stopi od 10%.
Doprinosi se obračunavaju i plaćaju po stopi po kojoj se u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje obračunavaju i plaćaju ti doprinosi, i to:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 25,5%,
2) za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti - 2%.
Član 33.
Osnovicu za obračun poreza i doprinosa čini iznos u visini tridesetog dela iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa.
Član 34.
Porez i doprinose poslodavac plaća na osnovicu iz člana 33. ovog zakona, koji predstavljaju dnevni iznos poreza i doprinosa koji se plaćaju za svaki radni dan u kome je angažovano lice, nezavisno od visine dnevne naknade za rad i radnog vremena na koje je tokom jednog dana angažovan.
VIII. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA
Član 35.
Nadzor nad primenom ovog zakon vrši Poreska uprava i inspekcija rada u okviru utvrđenog delokruga i nadležnosti.
Poljoprivredna, građevinska i tržišna inspekcija vrše nadzor nad primenom ovog zakona u sektorima nad kojim vrše nadzor u skladu sa posebnim propisima.
Inspekcija rada vrši nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na ostvarivanje i zaštitu prava po osnovu rada i bezbednosti i zdravlja na radu.
Pri vršenju inspekcijskog nadzora u skladu sa st. 1-3. ovog člana, poslodavac je dužan da pruži dokaz inspekciji da je radno angažovanom licu obezbedio prava utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
Nadležna inspekcija je ovlašćena da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Organi i organizacije koje sprovode ovaj zakon dužne su da sarađuju i razmenjuju podatke koje vode u skladu sa ovim zakonom.
IX. KAZNENE ODREDBE
Član 36.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
1) ako angažuje lice na poslovima suprotno odredbama ovog zakona (član 4);
2) ako angažuje lice suprotno odredbama ovog zakona (čl. 5-8);
3) ako radno angažovano lice ne prijavi u skladu sa ovim zakonom (čl. 12. i 13);
4) ako radno angažovano lice ne upozna sa uslovima rada u skladu sa odredbama ovog zakona (član 14);
5) ako radno angažovanom licu ne dostavi pisano obaveštenje u skladu sa odredbama ovog zakona (član 15);
6) ako radno angažovanom licu odredi radno vreme suprotno odredbama ovog zakona (član 19. stav 1. tač. 1-3);
7) ako radno angažovanom licu ne obezbedi odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, u skladu sa ovim zakonom (član 19. stav 1. tač. 4-8);
8) ako ne obezbedi posebnu zaštitu trudnica, porodilja i maloletnih lica u skladu sa odredbama ovog zakona (član 19. stav 2);
9) ako radno angažovanom licu ne obezbedi pravo na bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 20);
10) ako radno angažovanom licu ne isplati ili ne isplati u celosti naknadu za rad u skladu sa ovim zakonom (član 21);
11) ako ograničava radno angažovanje ili postupa prema radno angažovanom licu suprotno odredbama ovog zakona (član 22);
12) ako radno angažovanom licu ne izda pisanu potvrdu ili ako pisana potvrda ne sadrži podatke propisane odredbama ovog zakona (član 25);
13) ako radno angažovanom licu ne obezbedi druga ugovorena prava u skladu sa odredbama ovog zakona (član 26);
14) ako u roku od mesec dana od podnošenja zahteva pismeno ne obavesti lice o razlozima zbog kojih sa njim ne može zasnovati radni odnos (član 27. stav 2);
15) ako nadležnom organu ne pruži dokaz u skladu sa odredbama ovog zakona (član 30);
16) ako radno angažovanom licu ne uplati porez i doprinose u skladu sa ovim zakonom (član 31);
17) ako ne pruži dokaz nadležnoj inspekciji da je radno angažovanom licu obezbedio prava utvrđena u skladu sa ovim zakonom (član 35. stav 4).
Novčanom kaznom od 10.000 do 300.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se poslodavac - fizičko lice iz člana 5. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona.
Novčanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se poslodavac - fizičko lice iz člana 5. stav 2. tačka 3) ovog zakona.
Novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se poslodavac - stambena zajednica iz člana 5. stav 3. zakona.
H PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 37.
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima (“Službeni glasnik RS”, br. 50/18);
2) Pravilnik o sadržini potvrde o radnom angažovanju sezonskog radnika (“Službeni glasnik RS”, broj 67/18); i
3) Pravilnik o evidencionoj prijavi i odjavi sezonskih radnika (“Službeni glasnik RS", br. 3/19).
Član 38.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku četiri meseca od dana njegovog stupanja na snagu.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Reforma sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi uspešno je sprovedena primenom Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima (“Službeni glasnik RS”, broj 50/18). Ovaj zakon je donet u cilju suzbijanja rada na crno na određenim poslovima sezonskog karaktera u poljoprivredi i u periodu njegove primene od skoro više od dve godine, dao je značajne rezultate.
U toku primene ovog zakona utvrđena je potreba, da se, radi suzbijanja rada na crno za pojedine poslove u sektoru građevine, turizma i ugostiteljstva i na poslove pomoći u kući, propiše pojednostavljena procedura prijave radno angažovanih lica na obavezno socijalno osiguranje. Cilj proširenja zakona je da se povremeni radnici u sivoj zoni u ovim delatnostima uvedu u legalne tokove, da im se obezbede određena prava iz socijalnog osiguranja, bezbednost i zdravlje na radu i dostojanstveni uslovi rada a pre svega u pogledu ograničenja radnog vremena, pravo na odmor u toku rada, dnevni i nedeljni i odmor u skladu sa Zakonom o radu i međunarodnim standardima, pravo na odgovarajuću naknadu koja ne može biti niža od minimalne cene rada, kao i informisanje radnika o uslovima rada pre stupanja na rad u elektronskoj ili pisanoj formi.
Siva ekonomija i neformalno zapošljavanje predstavljaju jedan od vodećih izazova sa kojima se Republika Srbija suočava. Neregistrovane aktivnosti u značajnoj meri nanose štetu svim zainteresovanim akterima - poslodavcima, zaposlenima, kao i samoj državi. Sa jedne strane, neprijavljeni radnici su uskraćeni za osnovna prava, između ostalog, prava iz penzijskog i zdravstvenog osiguranja, dok sa druge strane država ne uspeva da naplati poreze i doprinose. Takođe, kompanije koje posluju legalno imaju znatno veće troškove poslovanja (posebno radne snage) u odnosu na svoje konkurente iz sive zone. Stoga sve zainteresovane strane moraju imati zajednički cilj i zadatak da se bore protiv sive ekonomije.
Proširenje zakonskog okvira sistema pojednostavljenog zapošljavanja sezonskih radnika, predviđeno je kao jedna od mera Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade 2020 - 2022 godine (2.2. Podizanje produktivnosti preduzeća i rast zaposlenosti).
Nacrtom zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima proširuje se obuhvat postojećeg Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima na određene poslove koji su povremenog karaktera, uključujući i sezonske poslove u sektorima:
1) građevinarstva,
2) usluga, smeštaja i ishrane,
3) administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti kao i na,
4) radno angažovanje fizičkih lica na poslovima čuvanja dece, čuvanja starijih lica, kao i čišćenja stambenih zgrada.
Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima usmerava se na rešavanje problema neformalno i povremeno angažovanih radnika u oblasti kako poljoprivrede, tako i građevinarstva, turizma i ugostiteljstva, i kućnih i pomoćnih poslova. Cilj novog zakona je da se poslovi koji su ograničenog trajanja (nekoliko dana u mesecu) uvedu u legalne tokove, tako što će se pojednostaviti način registrovanja radnika, kao i obračun i uplata poreza i doprinosa.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Član 1. Predmet ovog zakona je radno angažovanje na određenim poslovima, usled povećanog obima posla poslodavca, koje je povremenog karaktera, uključujući i sezonske poslove, prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i radno angažovanih lica, evidencija tog radnog angažovanja i plaćanje poreza i doprinosa za rad na tim poslovima.
Član 2. Propisuje da se radno angažovanje u skladu sa ovim zakonom smatra radom van radnog odnosa.
Član 3. Propisuje prava radno angažovanih lica.
Član 4. Ovim članom definisani su poslovi na kojima poslodavac može angažovati lice u smislu ovog zakona.
Član 5. Ovim članom definisan je poslodavac u smislu ovog zakona. Poslodavac u smislu ovog zakona ne može da bude agencija za privremeno zapošljavanje koja posluje u skladu sa zakonom koji uređuje agencijsko zapošljavanje.
Član 6. Radno angažovano lice je najšire definisano - pod ovim pojmom se podrazumeva svako punoletno fizičko lice koje poslodavac radno angažuje na poslovima u skladu sa ovim zakonom. Lice mlađe od 18 godina života može da se radno angažuje pod uslovima koje za radno angažovanje lica mlađih od 18 godina života propisuju zakon kojim se uređuje rad i uredba kojom se utvrđuje opasan rad za decu. Zabranjeno je radno angažovanje lica mlađeg od 18 godina života u skladu sa ovim zakonom u Sektoru građevinarstava. Takođe, ovim članom omogućava se da domaći poslodavci radno angažuju na sezonskim poslovima i strane državljane kojima u skladu sa viznim režimom za ulazak u Republiku Srbiju nije potrebna viza, bez obaveze pribavljanja dozvole za rad stranaca u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad stranaca, za vreme dok kratkotrajno borave u Republici Srbiji u skladu sa propisima kojim se uređuje boravak stranaca.
Radno angažovanim licem prema ovom zakonu ne smatraju se lica koja poslodavcu fizičkom licu, pomažu povremeno i bez naknade u obavljanju poslova (rodbina, susedi/komšije, prijatelji).
Član 7. Propisana su ograničenja u pogledu trajanja radnog angažovanja i broja radno angažovanih lica. Poslodavac može da angažuje lice najviše 180 dana u toku kalendarske godine, s tim da poslodavac može da angažuje isto lice u kalendarskoj godini najviše 120 radnih dana na poslovima u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, na poslovima pomoći u kući i na poslovima čišćenja za potrebe stambenih zgrada a 90 radnih dana, na ostalim poslovima propisanim ovim zakonom. Takođe, propisano je ograničenje od 15 dana za radno angažovanje istog lica kod konkretnog poslodavca tokom jednog kalendarskog meseca, osim na poslovima u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, na poslovima pomoći u kući i na poslovima čišćenja za potrebe stambenih zgrada. Ovim članom se za poslodavce u sektoru građevinarstva i sektoru usluga, smeštaja i ishrane propisuje ograničenje broja radno angažovanih lica u odnosu na ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme. Naime poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih, ne može da istovremeno angažuje veći broj lica od 10% od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme. Kako ne bi došlo do zloupotrebe ovog vida radnog angažovanja uvedena su napred navedena ograničenja.
Član 8. Propisana su ograničenja u pogledu statusa radno angažovanih lica. Na poslovima u skladu sa ovim zakonom može se angažovati nezaposleno lice bez obzira da li je na evidenciji nezaposlenih, lice koje u skladu sa zakonom obavlja samostalnu ili poljoprivrednu delatnost, korisnik starosne i prevremene starosne penzije, kao i korisnik porodične penzije. Zaposleni i lice koje je angažovano po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, koji rade sa nepunim radnim vremenom mogu da se radno angažuju u skladu sa ovim zakonom, do punog radnog vremena. Zaposleni i lice angažovano po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, koji rade sa punim radnim vremenom mogu da se radno angažuju kod drugog poslodavca u skladu sa ovim zakonom, najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Takođe, poslodavac ne može da radno angažuje lice u skladu sa ovim zakonom ukoliko je u prethodna tri meseca otkazao ugovor o radu zaposlenima na istim poslovima, po osnovu viška zaposlenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Član 9. Ovim članom propisano je funkcionisanje Informacionog sistema za prijavu i odjavu radno angažovanih lica kome se pristupa preko portala Poreske uprave. Informacioni sistem obezbeđuje poslodavcu da podnese evidencionu prijavu i odjavu radnog angažovanja, iz sistema preuzme automatski generisano obaveštenje o uslovima rada, i iz sistema preuzme automatski generisanu potvrdu o radnom angažovanju.
Informacioni sistem obezbeđuje radno angažovanom licu da iz sistema preuzme automatski generisano obaveštenje o uslovima rada, i da se uvidom u elektronsku bazu podataka i akata sadržanih u tom sistemu upozna sa uslovima rada.
Član 10. Ovim članom uređen je način registracije poslodavaca za korišćenje Informacionog sistema.
Član 11. Ovim članom propisuje se vođenje evidencije radno angažovanih lica. Evidenciju vodi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja u elektronskom obliku na osnovu podataka koje dobija od Poreske uprave o licima koja su kroz Informacioni sistem prijavljena za obavljanje poslova. Takođe, propisani su i podaci koje sadrži evidencija radno angažovanih lica.
Član 12. Ovim članom propisuje se način i rokovi prijave i odjave radno angažovanih lica putem elektronskog portala u sistemu Poreske uprave.
Član 13. Propisana je sadržina evidencione prijave, odnosno podaci o radno angažovanom licu i poslodavcu koji se obavezno unose u evidencionu prijavu.
Član 14. Ovim članom propisuje se način upoznavanja radno angažovanog lica sa uslovima rada i to da je obaveza poslodavca da radno angažovano lice pre stupanja na rad upozna sa poslovima koje će obavljati kao i uslovima i okolnostima rada, a naročito o uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno obaveza da pisanim putem obavesti radno angažovano lice o uslovima rada, pre njegovog stupanja na rad.
Član 15. Ovim članom se propisuje obaveza poslodavcu da pisanim putem obavesti radno angažovano lice o uslovima rada, pre njegovog stupanja na rad. To obaveštenje se automatski generiše u Informacionom sistemu na osnovu podataka koje poslodavac unosi u Informacioni sistem u postupku popunjavanja evidencione prijave.
Obaveza poslodavca se smatra izvršenom kada se radno angažovanom licu na njegov profil kome se pristupa preko Informacionog sistema, dostavi obaveštenje o uslovima rada, koje sadrži propisane podatke. Takođe, poslodavac je dužan da obaveštenje o svakoj promeni uslova rada dostavi radno angažovanom licu odmah po nastupanju te promene, i da radno angažovano lice upozna sa načinom preuzimanja obaveštenja kroz Informacioni sistem pre njegovog stupanja na rad, a na zahtev tog lica i da mu bez odlaganja dostavi i odštampano obaveštenje.
Član 16. Ovim članom je propisano da se stupanjem radno angažovanog lica na rad smatra da je to lice prihvatilo ponuđene uslove rada iz pisanog obaveštenja i da je time između poslodavca i njega zaključen ugovor o radnom angažovanju u skladu sa ovim zakonom.
Čl. 17-18. Ovim članovima propisuje se obaveza poslodavca i način plaćanja poreza i doprinosa za radno angažovano lice.
Član 19. Ovim članom propisuje se pravo radno angažovanog lica na ograničeno radno vreme i pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor shodno odredbama zakona kojim se uređuje rad. Odredbe zakona kojim se uređuje rad, a koje se odnose na posebnu zaštitu trudnica, porodilja i maloletnih lica u pogledu trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena, ograničenja prekovremenog rada i preraspodele radnog vremena, primenjuju se na radno angažovana lica u skladu sa ovim zakonom.
Član 20. Ovim članom propisuje se obaveza za poslodavca da licu koga angažuje u skladu sa ovim zakonom obezbedi bezbednost i zdravlje na radu, shodno propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu, kao i obavezu poslodavca da u aktu o proceni rizika, koji donosi u skladu sa zakonom koji uređuje sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu, izvrši procenu rizika i za poslove na kojima radno angažuje ta lica.
Član 21. Ovim članom je propisano pravo na novčanu naknadu za rad za svaki započeti radni čas, koja ne može biti niža od minimalne naknade utvrđene u skladu sa ovim zakonom. Naknada za rad se isplaćuje na kraju radnog dana ili u drugim dogovorenim rokovima. Ako prestane potreba za angažovanjem lica u skladu sa podnetom evidencionom prijavom, a poslodavac ga ne odjavi kroz Informacioni sistem u propisanom roku, dužan je da mu isplati ugovorenu naknadu za rad za taj dan.
Član 22. Ovim članom propisano je da poslodavac ne može da ograniči pravo radno angažovanom licu da, van njegovog rasporeda rada, radi kod drugog poslodavca po istom ili drugom osnovu, niti da zbog toga nepovoljnije postupa prema tom radno angažovanom licu.
Član 23. Ovim članom propisuje se pravo radno angažovanog lica na penzijsko i invalidsko osiguranje kao i obavezno zdravstveno osiguranje.
Član 24. Ovim članom propisuju se prava na materijalnu podršku u skladu sa posebnim propisima koja radno angažovano lice ne gubi za vreme radnog angažovanja u skladu sa ovim zakonom, kao i da naknada za rad ostvarena u skladu sa ovim zakonom nije od uticaja na utvrđivanje prava na isplatu novčanih naknada po tim osnovama.
Član 25. Propisuje obavezu poslodavcu da radno angažovanom licu na njegov zahtev izda pisanu potvrdu o prethodnom radnom angažovanju kod tog poslodavca.
Član 26. Propisuje da radno angažovano lice i poslodavac mogu da dogovore i druga prava po osnovu radnog angažovanja.
Član 27. Propisuje da lice koje je u kalendarskoj godini kod određenog poslodavca radno angažovano maksimalan broj dana propisan ovim zakonom ima pravo da od tog poslodavca zatraži da zasnuje radni odnos na određeno ili neodređeno vreme na istim ili sličnim poslovima, ako za to postoji mogućnost. Poslodavac je dužan da pismeno odgovori u roku od mesec dana od dana podnošenja zahteva.
Član 28. Propisuje da poslodavac koji je radno angažovano lice primio u radni odnos, ostvaruje sva prava koja poslodavci ostvaruju u skladu sa zakonom po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa novozaposlenim licem, odnosno po osnovu prijema u radni odnos na novootvoreno radno mesto.
Čl 29-30. Propisano je da radno angažovano lice koje smatra da mu je neosnovano otkazano radno angažovanje ili da je doveden u nepovoljniji položaj, ima pravo da od poslodavca zatraži pisano obrazloženje za otkazivanje radnog angažovanja ili preduzimanje drugih mera koje ga dovode u nepovoljniji položaj. Radi umanjenja troškova i vremena za vođenje spora pred sudovima, predviđeno je da se sporna pitanja između poslodavca i radno angažovanog lica povodom radnog vremena, isplate novčane naknade, kao i diskriminacije i zlostavljanja na radu, mogu rešavati pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova. Teret dokazivanja pred sudom i Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova je na poslodavcu da je radno angažovano lice obavestio o uslovima rada u rokovima i na način propisan ovim zakonom, osim u slučaju kad je poslodavac fizičko lice, kada je teret dokazivanja i na poslodavcu i na radno angažovanom licu.
Čl. 31-34. Propisuje obavezu poslodavcu da po osnovu naknade za rad koju ostvari radno angažovano lice plati porez na dohodak građana i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Porez se obračunava i plaća po stopi od 10%, a doprinosi se obračunavaju i plaćaju po stopi po kojoj se u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje obračunavaju i plaćaju ti doprinosi, i to: za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 25,5%, a za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti - 2%. Osnovicu za obračun poreza i doprinosa čini iznos u visini tridesetog dela iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa.
Član 35. Propisuje da nadzor nad primenom ovog zakon vrši Poreska uprava i inspekcija rada u okviru utvrđenog delokruga i nadležnosti. Poljoprivredna, građevinska i tržišna inspekcija vrše nadzor nad primenom ovog zakona u sektorima nad kojim vrše nadzor u skladu sa posebnim propisima.
Član 36. Propisuje kaznene odredbe.
Čl. 37-38. Propisuje da danom početka primene ovog zakona prestaju da važe: Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima (“Službeni glasnik RS”, br. 50/18); Pravilnik o sadržini potvrde o radnom angažovanju sezonskog radnika (“Službeni glasnik RS”, broj 67/18); i Pravilnik o evidencionoj prijavi i odjavi sezonskih radnika (“Službeni glasnik RS", br. 3/19), kao i da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku četiri meseca od dana njegovog stupanja na snagu.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije. Za nabavku softvera koji će biti korišćen za elektronsku prijavu preko portala Poreske uprave, kao i za dodatne obuke za korišćenje portala na centralnom i lokalnom nivou, finansijska sredstva obezbeđena su preko projekta “Suzbijanje sive ekonomije - Promovisanje ekonomskog razvoja i dobre uprave kroz uvođenje pojednostavljenog modela angažovanja za neformalno zaposlene radnike” koji sprovodi NALED uz pomoć Britanske ambasade.
Izvor: Vebsajt Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,, 03.09.2021.