NACRT ZAKONA O RADNOJ PRAKSI - Tekst propisa

I OSNOVNE ODREDBE I POJMOVI

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se radno angažovanje ograničenog trajanja koje organizuje poslodavac, a koje praktikantu omogućava da stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine u određenom zanimanju (u daljem tekstu: radna praksa), način sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu, kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i praktikanta.

Svi pojmovi upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Područje primene

Član 2.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na praktikante koji obavljaju radnu praksu na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog lica, odnosno preduzetnika registrovanog na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: poslodavac).

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na praktikante koji obavljaju radnu praksu u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.

Na praktikanta stranog državljanina i lica bez državljanstva koji obavlja radnu praksu kod poslodavca u skladu sa ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje zapošljavanje stranaca, odnosno izdavanje dozvole za osposobljavanje i usavršavanje.

Radna praksa

Član 3.

Radnom praksom, u smislu ovog zakona, smatraju se aktivnosti praktikanta usmerene na sticanje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na radne prakse koje organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje kao meru aktivne politike zapošljavanja.

Radnom praksom se ne smatra:

1) praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca, saglasno planu i programu nastave i učenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje;

2) učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualno obrazovanje;

3) studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija, kao deo određenog studijskog programa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje;

4) učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualni model studija u visokom obrazovanju;

5) praktična nastava i praktičan rad kod poslodavca koje realizuju javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije;

6) pripravnički staž, koji je zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđen kao uslov za rad na određenom poslu ili za polaganje stručnog ispita, a koji se obavlja za zanimanje u okviru stečene vrste i nivoa kvalifikacije, zasnivanjem radnog odnosa ili zaključivanjem ugovora o stručnom osposobljavanju odnosno drugog ugovora, u skladu sa zakonom;

7) volontiranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje volontiranje.

Praktikant

Član 4.

Praktikant, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice do 30 godina života koje obavlja radnu praksu kod poslodavca u cilju sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština za rad u određenom zanimanju.

Praktikant iz stava 1. ovog člana, tokom prvih devet meseci od završetka školovanja radnu praksu može da obavlja za rad u zanimanju u okviru stečenog nivoa kvalifikacija.

Radnu praksu može obavljati nezaposleno lice nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih u skladu sa zakonom koje ima najmanje 15 godina života i koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu.

Lice mlađe od 18 godina može da bude angažovano kao praktikant samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje radne prakse i da obavljanje radne prakse nije štetno za njegovo zdravlje.

Radnu praksu u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje iz člana 3. stav 2. ovog zakona može obavljati samo nezaposleno lice na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Poslodavac

Član 5.

Poslodavac, u smislu ovog zakona, pravno lice, preduzetnik i predstavništvo ili ogranak stranog pravnog lica, registrovano na teritoriji Republike Srbije kod kog se obavlja radna praksa i koje obezbeđuje potrebne uslove za sticanje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu.

Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u državnim organima je Republika Srbija. Prava i dužnosti poslodavca u ime Republike Srbije vrši rukovodilac državnog organa, ako posebnim zakonom ili drugim propisom nije drukčije određeno.

Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u organima autonomnih pokrajina je autonomna pokrajina. Prava i dužnosti poslodavca u ime organa autonomnih pokrajina vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine, ako zakonom nije drukčije određeno.

Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u jedinicama lokalne samouprave je jedinica lokalne samouprave. Prava i dužnosti poslodavca u ime jedinice lokalne samouprave vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine, odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom, ili organ nadležan za njegovo postavljenje, ako zakonom nije drukčije određeno.

Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u javnoj službi je javna služba. Prava i dužnosti poslodavca u ime javne službe vrši rukovodilac javne službe, ako zakonom nije drukčije određeno.

II UGOVOR O RADNOJ PRAKSI

Pravni osnov obavljanja radne prakse

Član 6.

Poslodavac može angažovati praktikanta za obavljanje radne prakse na osnovu ugovora o radnoj praksi.

Ugovorom o radnoj praksi se ne zasniva radni odnos.

Ugovor o radnoj praksi zaključuju praktikant i poslodavac.

Ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije propisano, na praktikanta se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje rad o ograničenom radnom vremenu, odmoru u toku dnevnog rada, dnevnom i nedeljnom odmoru, godišnjem odmoru, zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, zaštiti omladine, naknadi troškova u vezi sa radom i odgovornosti za štetu.

Ukoliko u odnosu između praktikanta i poslodavca stvarno postoje elementi radnog odnosa, radna praksa se ne sme obavljati na osnovu ugovora o radnoj praksi.

Trajanje ugovora o radnoj praksi

Član 7.

Ugovor o radnoj praksi se zaključuje na period koji je potreban za postizanje ciljeva radne prakse, a koji ne može biti duži od šest meseci.

Poslodavac može da zaključi sa istim licem ugovor o radnoj praksi samo jednom.

Trajanje ugovora o radnoj praksi se produžava u slučaju opravdane sprečenosti praktikanta za rad, koja je trajala duže od 20 dana, i to za period koliko je ta sprečenost trajala.

Trajanje ugovora o radnoj praksi se produžava i za vreme prekida rada poslodavca do kojeg je došlo bez krivice praktikanta u trajanju od najmanje 15 dana, i to za period koliko je taj prekid rada poslodavca trajao.

Forma ugovora o radnoj praksi

Član 8.

Ugovor o radnoj praksi zaključuje se pre stupanja praktikanta na rad, u pisanom obliku, u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje praktikantu, a dva zadržava poslodavac.

Ugovor o radnoj praksi se smatra zaključenim kad ga potpišu praktikant i poslodavac.

Ugovor o radnoj praksi za lice mlađe od 18 godina života potpisuje roditelj, usvojilac ili staratelj praktikanta, pod uslovom da obavljanje radnih zadataka predviđenih planom obavljanja radne prakse ne ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje praktikanta, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.

U ime i za račun poslodavca, ugovor o radnoj praksi zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Sadržaj ugovora o radnoj praksi

Član 9.

Ugovor o radnoj praksi sadrži:

1) naziv, sedište i pretežnu delatnost poslodavca;

2) lično ime i mesto prebivališta, odnosno boravišta praktikanta, nivo kvalifikacije;

3) naziv zanimanja i opis poslova u okviru zanimanja za koje praktikant obavlja radnu praksu;

4) mesto rada praktikanta;

5) trajanje ugovora o radnoj praksi;

6) dan početka rada praktikanta;

7) opis ciljeva radne prakse praktikanta;

8) ime i prezime, radno iskustvo i naziv posla lica zaposlenog kod poslodavca, koje neposredno obezbeđuje da se tokom radne prakse postignu ciljevi radne prakse praktikanta i koje je odgovorno da praktikant stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine (u daljem tekstu: mentor);

9) broj radnih sati na dnevnom i nedeljnom nivou;

10) novčani iznos naknade za obavljanje radne prakse, uvećan za pripadajuće doprinose i porez;

11) način i osnovicu za obračun i isplatu naknade za obavljanje radne prakse;

12) rokove za isplatu naknade za obavljanje radne prakse;

13) trajanje dnevnog i nedeljnog odmora;

14) trajanje plaćenog godišnjeg odmora;

15) osnove prestanka ugovora o radnoj praksi;

16) otkazni rok;

17) druge uslove vezane za obavljanje radne prakse.

Plan obavljanja radne prakse prilaže se uz ugovor o radnoj praksi.

Ništavost pojedinih odredaba ugovora o radnoj praksi

Član 10.

Odredbe ugovora o radnoj praksi koje su u suprotnosti sa minimalnim pravima i obavezama poslodavca i praktikanta utvrđenim ovim zakonom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima i obavezama praktikanta - ništave su.

Ništavost se utvrđuje pred nadležnim sudom, a pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva.

Ograničenja za organizovanje i obavljanje radne prakse

Član 11.

Poslodavac koji ima u radnom odnosu do pet zaposlenih može da organizuje radnu praksu za jednog praktikanta.

Poslodavac koji ima u radnom odnosu od šest do 10 zaposlenih može da organizuje radnu praksu za najviše dva praktikanta istovremeno.

Broj praktikanata kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 10 zaposlenih ne može biti veći od 20% ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca istovremeno.

Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih a nema pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova može sa licem da zaključi ugovor o radnoj praksi samo radi obavljanja prakse na poslovima koji su iz pretežne delatnosti poslodavca. Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 10 zaposlenih može da angažuje praktikante na poslovima utvrđenim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Tokom trajanja radne prakse, praktikant ne može biti angažovan za obavljanje određenog posla, u slučaju povećanog obima posla kod poslodavca, niti može biti angažovan kao zamena zaposlenog kod poslodavca koji je privremeno odsutan sa rada usled bolesti, povrede, profesionalne bolesti, povrede na radu i materinstva, odnosno porodičnih dužnosti.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je prethodno bilo zaposleno ili angažovano kod istog ili drugog poslodavca u zanimanju koje obavlja na radnoj praksi.

Poslodavac ne može da organizuje radnu praksu na poslovima na kojima je u prethodna tri meseca otpuštao zaposlene usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Po isteku ugovora o radnoj praksi, poslodavac može da za obavljanje posla za koji je praktikant obavljao radnu praksu, zaključi ugovor o radnoj praksi sa drugim praktikantom tek pošto protekne period čija dužina odgovara 1/2 perioda obavljanja radne prakse na osnovu prethodnog ugovora o radnoj praksi.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi za obavljanje poslova i/ili zanimanja za koje je lice prethodno, kod istog ili drugog poslodavca, obavilo učenje kroz rad i steklo kvalifikaciju na obrazovnom profilu koji je realizovan u dualnom obrazovanju, odnosno po dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, u roku od 24 meseca od završetka školovanja.

III NAČIN STICANjA PRAKTIČNOG ISKUSTAVA I ODGOVARAJUĆIH VEŠTINA KROZ RADNU PRAKSU

Rad pod mentorstvom poslodavca ili mentora

Član 12.

Radna praksa podrazumeva sticanje praktičnog iskustava, specifičnih znanja i odgovarajućih i odgovarajućih veština pod mentorstvom poslodavca ili mentora, kao lica koje je poslodavac odredio da realizuje plan obavljanja radne prakse, kroz neposrednu podršku i prenošenje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština koje praktikant treba da stekne.

Plan obavljanja radne prakse

Član 13.

Praktikant obavlja radnu praksu u skladu sa planom obavljanja radne prakse koji sačinjava poslodavac.

Planom obavljanja radne prakse utvrđuju se ciljevi radne prakse, zadaci čije obavljanje treba da doprinese ostvarivanju tih ciljeva i praćenje rezultata koje je praktikant postigao obavljajući radnu praksu, odnosno veština koje je stekao.

Mentorstvo se ostvaruje u skladu sa planom iz st. 1. i 2. ovog člana, a podrazumeva vođenje praktikanta kroz obavljanje poverenih radnih zadataka, neposredan lični prenos praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština sa poslodavca ili mentora na praktikanta, kao i praćenje realizacije radne prakse.

Obrazac plana obavljanja radne prakse sastavni je deo ovog zakona (Obrazac1).

Uslovi za određivanje mentora

Član 14.

Mentor je lice zaposleno kod poslodavca koje neposredno obezbeđuje da se tokom radne prakse postignu ciljevi radne prakse, neposredno i lično prenosi svoje iskustvo na praktikanta, usmerava, nadzire i pruža pomoć praktikantu tokom radne prakse, prati napredovanje praktikanta i ceni stečene veštine.

Mentora određuje poslodavac.

Za mentora može biti određen zaposleni kod poslodavca koji poseduje najmanje tri godine radnog iskustva u zanimanju koje je relevantno za obavljanje posla za koji je zaključen ugovor o radnoj praksi.

Jedan mentor može voditi radne prakse za najviše tri praktikanta istovremeno.

Odnos između poslodavca i mentora

Član 15.

Odnos između poslodavca i mentora uređuje se aneksom ugovora o radu zaposlenog koji je određen za mentora.

Aneksom ugovora o radu poslodavac i mentor uređuju uslove za obavljanje radnih zadataka koji se tiču mentorskog rada s praktikantom, a naročito način vrednovanja tih aktivnosti mentora i raspored njegovog radnog vremena.

IV PRAVA I OBAVEZE POSLODAVCA I PRAKTIKANTA

Obezbeđivanje uslova za organizovanje radne prakse

Član 16.

Poslodavac nakon konsultacija sa sindikatom, odnosno sa predstavnicima zaposlenih, određuje potrebne uslove za obavljanje radne prakse, i to:

1) određuje zanimanja za koje će se obavljati radne praksa,

2) priprema plan obavljanja radne prakse za svako pojedinačno zanimanje,

3) određuje mentore u skladu sa ovim zakonom.

Objavljivanje oglasa za obavljanje radne prakse

Član 17.

Poslodavac koji organizuje radnu praksu dužan je da objavi oglas za obavljanje radne prakse.

Oglas za obavljanje radne prakse sadrži podatke o poslu na kom će praktikant sticati praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine, očekivanim ciljevima obavljanja radne prakse, zadacima čije obavljanje treba da doprinese ostvarivanju tih ciljeva, postupku prenošenja praktičnog iskustava i odgovarajućih veština praktikantu, kriterijumima za izbor kandidata za obavljanje radne prakse, ispravama i drugim dokazima o ispunjenosti uslova za obavljanje radne prakse, pravu praktikanata na naknadu za obavljanje radne prakse i na obavezno socijalno osiguranje, kao i o roku za podnošenje prijave za obavljanje radne prakse, koji ne može biti kraći od osam radnih dana.

Oglas za obavljanje radne prakse objavljuje se u sredstvima javnog informisanja, na internet stranici poslodavca, isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli poslodavca ili na drugi način propisan opštim aktom poslodavca.

Ako poslodavac objavi oglas za obavljanje radne prakse na više različitih načina iz stava 3. ovog člana, rok za podnošenje prijava na oglas za obavljanje radne prakse počinje da teče od dana objavljivanja poslednjeg obaveštenja.

Pri objavljivanju oglasa iz stava 2. ovog člana nije dopušteno korišćenje izraza koji uzrokuju ili bi mogli uzrokovati diskriminaciju po bilo kom osnovu propisanom zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

Poslodavac ne sme da objavljuje obaveštenje o mogućnosti za obavljanje radne prakse samo za praktikante muškog pola ili samo za praktikante ženskog pola, osim u slučaju poslova čija je priroda takva da određeni pol predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, pod uslovom da je svrha koja se time želi postići opravdana.

Obaveza obaveštavanja

Član 18.

Kandidat za obavljanje radne prakse je dužan da, prilikom zaključivanja ugovora o radnoj praksi, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za obavljanje radne prakse.

Kandidat za obavljanje radne prakse nije dužan da odgovara na pitanja poslodavca koja nisu u neposrednoj vezi sa obavljanjem radne prakse.

Pri zaključenju ugovora o radnoj praksi, kandidat za obavljanje radne prakse je dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje radne prakse.

Poslodavac je dužan da pre zaključenja ugovora o radnoj praksi upozna izabranog kandidata za obavljanje radne prakse sa planom obavljanja radne prakse, radnim zadacima, mentorskim radom i drugim uslovima za obavljanje radne prakse, kao i sa pravima i obavezama poslodavca i praktikanta koje su povezane s obavljanjem radne prakse za koju se zaključuje ugovor.

Praktikant koji je sa poslodavcem zaključio ugovor o radnoj praksi ima pravo da, pre početka radne prakse, bude upoznat sa radnim zadacima, mentorskim radom, mestom rada, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnim i nedeljnim radnim vremenom, odmorom u toku dnevnog rada i dnevnim i nedeljnim odmorom, plaćenim godišnjim odmorom, visinom naknade za obavljanje radne prakse sa pripadajućim doprinosima i porezom i rokovima za njenu isplatu.

Praktikant je dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje radne prakse, kao i o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.

Obezbeđivanje radnih zadatka i sredstava za rad

Član 19.

Poslodavac je dužan da praktikantu obezbedi obavljanje radnih zadataka neophodnih za sticanje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština, u skladu sa planom obavljanja radne prakse i ugovorom o radnoj praksi koji su zaključili.

Poslodavac je dužan da praktikantu obezbedi sva potrebna sredstva za rad, ako drukčije nije predviđeno ugovorom o radnoj praksi.

Poslodavac ima pravo da bliže odredi mesto i način obavljanja radne prakse, poštujući pri tom prava i dostojanstvo praktikanta.

Poslodavac ne sme zahtevati od praktikanta obavljanje radnih zadataka za koje nije zaključen ugovor o radnoj praksi, kao ni obavljanje radnih zadataka koji nisu predviđeni planom obavljanja radne prakse.

Prava i obaveze praktikanta u vezi sa obavljanjem radnih zadataka

Član 20.

Tokom trajanja radne prakse, praktikant je dužan da obavlja poverene radne zadatke u vreme i na mestu koje odredi poslodavac, uz poštovanje organizacije rada i poslovanja kod poslodavca.

Praktikant je dužan da radne zadatke obavlja u skladu s nalozima i uputstvima poslodavca i mentora.

Praktikant ima pravo na neposrednu podršku mentora tokom radne prakse

U slučaju da ne ostvaruje ciljeve radne prakse, odnosno da ne razvija veštine u skladu sa planom obavljanja radne prakse, praktikant ima pravo da od mentora dobije smernice za njihovo dostizanje.

Praktikant ima pravo da dobije potvrdu o obavljenoj praksi, u skladu sa članom 40. ovog zakona.

Zaštita dostojanstva

Član 21.

Poslodavac je dužan da poštuje i štiti dostojanstvo praktikanta.

Zabranjena je neposredna ili posredna diskriminacija praktikanta po svim osnovima propisanim zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

Poslodavac je dužan da zaštiti dostojanstvo praktikanta za vreme obavljanja radne prakse od postupanja mentora, zaposlenih i drugih lica s kojima praktikant redovno dolazi u kontakt pri obavljanju radnih zadataka, ako je takvo postupanje neželjeno i u suprotnosti sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

Poslodavac je dužan da organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja na radnoj praksi i u vezi sa obavljanjem radne prakse i kojim se praktikantima obezbeđuju uslovi za obavljanje radne prakse u kojima neće biti izloženi zlostavljanju od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica, mentora ili drugih zaposlenih kod poslodavca, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje zlostavljanja na radu.

Zaštita podataka o ličnosti

Član 22.

Poslodavac ne može od kandidata za obavljanje radne prakse da zahteva podatke o porodičnom i bračnom statusu, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu u neposrednoj vezi sa obavljanjem radne prakse.

Podaci o ličnosti praktikanta mogu se prikupljati, obrađivati, koristiti i dostavljati trećim licima samo ako je to određeno ovim ili drugim zakonom, odnosno ako je potrebno radi ostvarivanja prava i obaveza u vezi sa obavljanjem radne prakse.

Pogrešno evidentirani podaci o ličnosti praktikanta moraju se odmah ispraviti.

Podaci o ličnosti praktikanta za čije prikupljanje i obradu ne postoji zakonski osnov moraju se brisati ili na drugi način ukloniti.

Obrada podataka o ličnosti kandidata za obavljanje radne prakse i praktikanta vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Bezbednost i zaštita zdravlja

Član 23.

Praktikant ima pravo na obavljanje radne prakse u bezbednim i zdravim uslovima.

Poslodavac je dužan da praktikantu obezbedi uslove za obavljanje radne prakse na bezbedan način i na način koji ne ugrožava zdravlje praktikanta, saglasno prirodi radnih zadataka koje praktikant obavlja i u skladu sa zakonom i drugim propisima koji uređuju bezbednost i zdravlje na radu.

Poslodavac je dužan da u aktu o proceni rizika, koji donosi u skladu sa zakonom koji uređuje bezbednost i zdravlje na radu, izvrši procenu rizika i za radne zadatke čije se obavljanje poverava praktikantu.

Poslodavac je dužan da praktikanta pre početka obavljanja radne prakse upozna sa svim rizicima i promenama rizika koji bi mogli uticati na bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju bezbednost i zdravlje na radu, a posebno o:

1) rizicima povezanim sa procesom rada koji mogu da prouzrokuju povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje praktikanata i načinom i merama za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru;

2) merama pružanja prve pomoći i o licima koja ih sprovode.

Poslodavac je dužan da praktikanta pre stupanja na rad osposobi za bezbedno obavljanje radne prakse.

Praktikant je dužan da poštuje i primenjuje propise o bezbednosti i zdravlju na radu i da prilikom izvršavanja radnih zadataka štiti svoj život i zdravlje, kao i život i zdravlje drugih lica.

Pravo na ograničeno radno vreme

Član 24.

Radno vreme praktikanta ne može biti duže od četrdeset sati nedeljno.

Praktikant koji obavlja radnu praksu na poslu sa povećanim rizikom ne sme na takvom poslu raditi duže od skraćenog radnog vremena utvrđenog zakonom kojim se uređuje rad.

Pri ostvarivanju prava na naknadu i drugih prava u vezi sa obavljanjem radne prakse, skraćeno radno vreme iz stava 2. ovog člana izjednačuje se s punim radnim vremenom.

Odredbe zakona kojim se uređuje rad, a koje se odnose na raspored radnog vremena, noćni rad i posebnu zaštitu maloletnih lica u pogledu trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena primenjuju se na praktikanta u skladu sa ovim zakonom.

Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena praktikanta.

Praktikant ne može raditi na dan praznika koji je neradan dan.

Pravo na naknadu za obavljanje radne prakse

Član 25.

Tokom obavljanja radne prakse, praktikant ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse, koju poslodavac isplaćuje u skladu sa ugovorom o radnoj praksi.

Visina naknade iz stava 1. ovog člana iznosi najmanje 2/3 minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, uvećane za pripadajuće doprinose i porez.

Praktikant koji obavlja radnu praksu sa nepunim radnim vremenom ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse srazmerno vremenu provedenom na radnoj praksi.

Poslodavac je dužan da praktikantu obračuna i isplati naknadu iz stava 1. ovog člana u iznosu utvrđenom ugovorom o radnoj praksi isključivo u novcu i u rokovima utvrđenim ugovorom o radnoj praksi, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Druga prava po osnovu obavljanja radne prakse

Član 26.

Praktikant i poslodavac mogu da dogovore i druga prava po osnovu obavljanja radne prakse u skladu sa ovim zakonom.

Prava iz obaveznog socijalnog osiguranja

Član 27.

Praktikant koji je sa poslodavcem zaključio ugovor o radnoj praksi ima prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom.

Pravo praktikanta na materijalnu podršku u skladu sa posebnim propisima

Član 28.

Za vreme obavljanja radne prakse, u skladu sa ovim zakonom:

1) praktikant, odnosno njegova porodica ne gubi pravo na finansijsku podršku porodici sa decom, koju ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom;

2) praktikant, odnosno njegova porodica ne gubi pravo na socijalnu zaštitu, koja se ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita;

Naknada za obavljanje radne prakse ostvarena u skladu sa ovim zakonom nije od uticaja na utvrđivanje prava na isplatu novčanih naknada po osnovu iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Naknada za obavljanje radne prakse ostvarena u skladu sa ovim zakonom nije od uticaja na utvrđivanje prava na isplatu novčanih naknada po osnovu iz stava 1. tačka 2) ovog člana, ako je u skladu sa individualnim planom aktivacije.

Obaveza čuvanja poslovne tajne

Član 29.

Praktikant ne sme koristiti za ličnu upotrebu niti odati trećem licu poslodavčeve poslovne tajne, koje je kao takve utvrdio poslodavac i koje su praktikantu bile poverene ili se s njima upoznao na drugi način.

Poslovnom tajnom se smatraju informacije koje ispunjavaju uslove da se smatraju poslovnom tajnom u smislu odredaba zakona kojim se uređuje pravna zaštita poslovne tajne. Praktikant je odgovoran za kršenje poslovne tajne, ako je znao ili je morao znati za takav značaj informacija.

Zaštita pronalaska

Član 30.

Praktikant je dužan da obavesti poslodavca o svom pronalasku ostvarenom tokom radne prakse ili u vezi sa radnom praksom.

Podatke o pronalasku iz stava 1. praktikant je dužan da čuva kao poslovnu tajnu i ne sme ih saopštiti trećem licu bez odobrenja poslodavca.

Pronalazak iz stava 1. ovog člana pripada poslodavcu, a praktikant ima pravo na nagradu utvrđenu ugovorom o radnoj praksi.

Vođenje evidencije

Član 31.

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o praktikantima i obavljenim radnim praksama, koja sadrži sledeće podatke:

1) podatke o poslodavcu: naziv i sedište, matični broj, PIB, broj telefona, elektronska adresa;

2) podatke o praktikantu: ime i prezime, prebivalište/boravište, državljanstvo, JMBG, odnosno EBS za strance, broj telefona, elektronska adresa;

3) podatke o izdatim potvrdama o obavljenoj radnoj praksi (kopija izdate potvrde u elektronskoj ili papirnoj formi);

4) broj časova rada i iznos isplaćene naknade sa pripadajućim doprinosima i porezom, na mesečnom nivou.

Prijava na obavezno socijalno osiguranje

Član 32.

Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radnoj praksi zaključenog u skladu sa ovim zakonom podnese prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja praktikanta na radnu praksu.

Član 33.

Poslodavac je dužan da praktikantu plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom.

Obaveštavanje praktikanata o mogućnostima za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem

Član 34.

Poslodavac objavljuje obaveštenje o poslovima na kojima postoji mogućnost za zasnivanje radnog odnosa na oglasnoj tabli u poslovnim prostorijama poslodavca, korišćenjem informacione tehnologije ili na drugi odgovarajući način.

V PRESTANAK UGOVORA O RADNOJ PRAKSI

Osnovi prestanka ugovora o radnoj praksi

Član 35.

Ugovor o radnoj praksi prestaje:

1) smrću praktikanta;

2) prestankom rada poslodavca;

3) istekom vremena na koje je zaključen ugovor o radnoj praksi;

4) sporazumom praktikanta i poslodavca;

5) otkazom.

Sporazum o prestanku ugovora o radnoj praksi

Član 36.

Sporazum o prestanku ugovora o radnoj praksi mora biti zaključen u pisanom obliku.

Otkaz ugovora o radnoj praksi

Član 37.

Pre isteka vremena za koji je ugovorena radna praksa, poslodavac ili praktikant može da otkaže ugovor o radnoj praksi sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.

Praktikant može da otkaže ugovor o radnoj praksi bez obaveze navođenja razloga za otkaz, osim ako prestanak ugovora o radnoj praksi može uzrokovati štetne posledice u radu poslodavca.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radnoj praksi ako:

1) prestanu da postoje uslovi za obavljanje radne prakse;

2) na osnovu izveštaja mentora, utvrdi da praktikant ne ispunjava ugovorene obaveze.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radnoj praksi zbog nekog od sledećih razloga:

1) privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;

2) trudnoća i porođaj;

3) odsluženje ili dosluženje vojnog roka;

4) članstvo u političkoj stranci, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo;

5) obraćanje organima nadležnim za zaštitu prava iz ugovora o radnoj praksi u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radnoj praksi;

6) obraćanje odgovornim licima ili nadležnim organima zbog opravdane sumnje na kršenje propisa, kršenje ljudskih prava, vršenje javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu ili podnošenje prijave o toj sumnji.

Otkaz mora biti u pisanom obliku i mora se dostaviti drugoj strani ugovora o radnoj praksi.

Poslodavac otkazuje ugovor o radnoj praksi rešenjem, u pisanom obliku.

Rešenje iz stava 5. ovog člana obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Isplata neisplaćenih naknada

Član 38.

Poslodavac je dužan da praktikantu, u slučaju prestanka ugovora o obavljanju radne prakse, isplati sve neisplaćene naknade za obavljanje radne prakse koje je praktikant ostvario do dana prestanka ugovora o radnoj praksi, u skladu sa ugovorom o radnoj praksi.

Isplatu naknada iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka ugovora o radnoj praksi.

Vraćanje isprava

Član 39.

Poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od dana prestanka ugovora o radnoj praksi praktikantu vrati sve njegove isprave i primerak odjave s obaveznog zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja.

VI POTVRDA O OBAVLjENOJ RADNOJ PRAKSI

Izdavanje potvrde o obavljenoj radnoj praksi

Član 40.

Poslodavac je dužan da u roku od osam dana od završetka radne prakse, praktikantu izda potvrdu o obavljenoj radnoj praksi koja sadrži podatke o:

1) poslodavcu koji izdaje potvrdu (naziv i adresa, matični broj)

2) praktikantu (lično ime, JMBG ili EBS za strance;

3) poslovima koje je praktikant obavljao na određenom zanimanju;

4) veštinama koje je praktikant stekao;

5) mestu rada i periodu obavljanja radne prakse, prosečan nedeljni broj sati angažovanja.

Potvrdu iz stava 1. ovog člana praktikant može koristiti kao dokaz o radnom iskustvu prilikom učešća u oglasu ili konkursu za obavljanje posla za drugog poslodavca u smislu ovog zakona.

Poslodavac u potvrdi iz stava 1. ovog člana ne sme navesti ništa što bi praktikantu otežalo zapošljavanje.

Obrazac potvrde o obavljenoj radnoj praksi sastavni je deo ovog zakona (Obrazac 2).

VII ZAŠTITA PRAVA IZ UGOVORA O RADNOJ PRAKSI

Sporazumno rešavanje spornih pitanja

Član 41.

Opštim aktom i ugovorom o radnoj praksi može se predvideti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i praktikanta.

Zaštita prava

Član 42.

Praktikant koji smatra da mu je poslodavac povredio neko pravo iz ugovora o radnoj praksi može u roku od petnaest dana od dostavljanja odluke kojom je povređeno njegovo pravo, odnosno od saznanja za povredu prava zahtevati od poslodavca ostvarenje toga prava.

Ako poslodavac u roku od petnaest dana od dostavljanja zahteva praktikanta iz stava 1. ovoga člana ne udovolji tom zahtevu, praktikant može u daljnjem roku od petnaest dana zahtevati zaštitu povređenog prava pred nadležnim sudom.

Odredbe ovoga člana ne primenjuju se na postupak zaštite od zlostavljanja na radu, koji je uređen zakonom kojim se uređuje sprečavanje zlostavljanja na radu.

VIII SOCIJALNI DIJALOG O RADNIM PRAKSAMA

Obaveštavanje i konsultovanje predstavnika zaposlenih o radnim praksama

Član 43.

Poslodavac je dužan da obavesti i konsultuje sindikat o uslovima obavljanja radne prakse kod poslodavca.

Ako kod poslodavca nije obrazovan sindikat, poslodavac je dužan da obavesti i zatraži mišljenje o uslovima obavljanja radne prakse od predstavnika koga odrede zaposleni.

Poslodavac je dužan da sindikatu, odnosno predstavnicima zaposlenih, na njihov zahtev, dostavi spisak praktikanata na početku svake kalendarske godine, sa podatkom o radnim zadacima koje su praktikanti obavljali na određenim poslovima u prethodnoj godini.

IX NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Nadzor

Član 44.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada, koja po izvršenom nadzoru preduzima mere iz svoje nadležnosti.

Pri vršenju inspekcijskog nadzora u skladu sa stavom 1. ovog člana, poslodavac je dužan da pruži dokaz inspekciji da je praktikantu obezbedio prava utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

Inspekcija je ovlašćena da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Organi i organizacije koje sprovode ovaj zakon dužne su da sarađuju i razmenjuju podatke koje vode u skladu sa ovim zakonom.

X KAZNENE ODREDBE

Prekršajna odgovornost

Član 45.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako angažuje kao praktikanta lice koje ne ispunjava uslove utvrđene odredbama ovog zakona (član 4);

2) ako sa licem koje obavlja radnu praksu nije zaključio ugovor o radnoj praksi u skladu sa odredbama ovog zakona (član 6);

3) ako angažuje praktikanta u trajanju dužem od maksimalnog trajanja propisanog ovim zakonom ili dozvoli istom licu da, suprotno odredbama ovog zakona, dva ili više puta obavi radnu praksu suprotno odredbama ovog zakona (član 7);

4) ako praktikantu ne preda primerak ugovora o radnoj praksi u skladu sa odredbama ovog zakona (član 8. stav 1);

5) ako zaključi ugovor o radnoj praksi suprotno ograničenjima za obavljanje radne prakse utvrđene odredbama ovog zakona (član 11);

6) ako praktikantu ne odredi mentora za realizaciju plana obavljanja radne prakse, pružanje podrške, prenošenje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština koje praktikant treba da stekne i nadzor nad radom praktikanta u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 12-14);

7) ako angažuje praktikanta bez prethodnog objavljivanja oglasa za obavljanje radne prakse (član 17);

8) ako, pre početka radne prakse, ne bude upoznat sa radnim zadacima, mentorskim radom, mestom rada, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnim i nedeljnim radnim vremenom, odmorom u toku dnevnog rada i dnevnim i nedeljnim odmorom, plaćenim godišnjim odmorom, visinom naknade za obavljanje radne prakse sa pripadajućim doprinosima i porezom i rokovima za njenu isplatu (član 18, stav 5);

9) ako praktikantu ne obezbedi sva potrebna sredstva za rad u skladu sa odredbama ovog zakona (član 19);

10) ako praktikantu ne obezbeđuje uslove za obavljanje radne prakse na bezbedan način, bez opasnosti po zdravlje praktikanta u skladu sa odredbama ovog zakona (član 23);

11) ako praktikantu ne isplati naknadu za obavljanje radne prakse i visini na način propisan ovim zakonom (član 25);

12) ako ne vodi evidenciju o praktikantima i obavljenim praksama u skladu sa odredbama ovog zakona (član 31);

13) ako praktikantu otkaže ugovor o radnoj praksi suprotno odredbama ovog zakona (član 36. st. 3. i 4);

14) ako do dana prestanka ugovora o radnoj praksi praktikantu ne izvrši isplatu svih neisplaćenih naknada za obavljanje radne prakse (član 38);

15) ako praktikantu ne izda potvrdu o obavljenoj radnoj praksi (član 40);

Novčanom kaznom od 10.000 do 300.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Prilozi

Član 46.

Sastavni deo ovog zakona čine sledeći prilozi:

1) Prilog 1 - Obrazac plana obavljanja radne prakse;

2) Prilog 2 - Obrazac potvrde o obavljenoj radnoj praksi.

Stupanje na snagu

Član 47.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada. Lica starosti od 15 do 24 godine u Srbiji konstantno beleže višu stopu nezaposlenosti od stope zaposlenosti. Ovo je bio slučaj i tokom 2020. godine kada je stopa nezaposlenosti mladih iznosila 26,6%, dok je stopa zaposlenosti bila na nivou od 20,8%. Mlade u Srbiji takođe karakteriše i relativno nizak nivo aktivnosti na tržištu rada pri čemu je svega 28,3% bilo aktivno u 2020. godini. Prema svim navedenim pokazateljima mladi u Srbiji zaostaju za svojim vršnjacima u Evropskoj uniji za oko 10 procentnih poena - stope aktivnosti i zaposlenosti su niže, a stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je viša u odnosu na mlade u EU (Eurostat).

Važnost i cilj normativnog uređenja radne prakse ogleda se u činjenici da se kroz sticanje specifičnih znanja, određenih veština i praktičnog iskustva unapređuju zapošljivost i mogućnost zapošljavanja na tržištu rada, odnosno predstavljaju efikasan instrument za prekidanje takozvanog začaranog kruga neiskustva kod mladih (mladi nakon završetka školovanja nemaju radnog iskustva, a isto je često uslov za zasnivanje radnog odnosa).

Takođe, licima se pruža mogućnost da se u realnom radnom okruženju upoznaju i sa socijalnim interakcijama koje su karakteristične za proces rada (timski rad, inicijativnost, odgovornost, veštine komunikacije, veštine rešavanja problema i sl.).

Radne prakse povećavaju šanse da mlada osoba bude pozvana na intervju za posao kao i da dobije zaposlenje u kraćem vremenskog periodu nego što bi to bio slučaj da nije pohađala praksu.

Na ovaj način doprinosi se efikasnijoj tranziciji mladih od škole do posla u Republici Srbiji (mladoj osobi kod nas potrebno skoro četiri puta više vremena da pronađe prvi stabilan ili zadovoljavajući posao posle školovanja, u odnosu na mlade u Evropskoj uniji (Eurostat, 2015).

Donošenjem navedenog zakona, očekuje se poboljšanje indikatora tržišta rada za mlade i (rast stope zaposlenosti i aktivnosti a pad stope nezaposlenosti), kao i smanjenja stope NEET (lica koja nisu u obrazovanju, obuci i koja nisu zaposlena).

Prakse utiču i na ostale uslove rada s obzirom da istraživanja u većini evropskih zemalja pokazuju da prakse povećavaju buduću zaradu mladih, doprinose izgradnji veština koje nije moguće steći kroz formalni sistem obrazovanja i dovode do većeg zadovoljstva poslom.

Sa druge strane, prisutni su višestruko korisni efekti radnih praksi i za poslodavce. Naime, kroz program praksi, poslodavci imaju mogućnost da testiraju potencijalne zaposlene i sa najuspešnijima zasnuju radni odnos po isteku prakse. Na ovaj način prakse zapravo olakšavaju i ubrzavaju selekciju kandidata za zaposlenje. Takođe, uključivanjem u radne prakse, odnosno pružanjem šansi zainteresovanim licima da pohađaju radne prakse, poslodavci ispunjavaju svoju odgovornost prema društvenoj i poslovnoj zajednici i stiču status društveno odgovornog poslodavca. Pozitivni aspekti praksi za poslodavca ističe i to što na ovaj način omogućava da osnaži mentorske i radno-socijalne kapacitete kod svojih zaposlenih.

Značaj radnih praksi za oblast tržišta rada ogleda se i u mogućem bržem usklađivanju ponude i tražnje za radnom snagom.

Zakon se po prvi put uvodi u pravni sistem Republike Srbije, a pri izradi normativnih rešenja uzeta je u obzir Preporuka o okviru kvaliteta za radne prakse Saveta ministara EU je 2014. godine, sa osnovnim elementima koji obezbeđuju kvalitet radnih praksi.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Osnovne odredbe i pojmovi - čl. 1 - 5. Nacrta zakona uređuju predmet zakona, područje primene zakona, kao i pojam radne prakse, praktikanta i poslodavca:

Član 1. zakona uređuje predmet zakona kao radno angažovanje ograničenog trajanja koje organizuje poslodavac, a koje praktikantu omogućava da stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine u određenom zanimanju (u daljem tekstu: radna praksa), način sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu, kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i praktikanta.

Član 2. propisuje područje primene zakona, na način da se zakon primenjuju na praktikante koji obavljaju radnu praksu na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog lica, odnosno preduzetnika registrovanog na teritoriji Republike Srbije; na praktikante koji obavljaju radnu praksu u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno; kao i na strane državljane i lica bez državljanstva koja obavljaju radnu praksu kod poslodavca, koji imaju dozvolu za obavljanje radne prakse u skladu sa zakonom kojim se uređuje zapošljavanje stranaca.

Član 3. propisuje pojam radne prakse, a pod kojim pojmom se smatraju aktivnosti praktikanta usmerene na sticanje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje. Takođe, odredbe zakona primenjuju se i na radne prakse koje organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje kao meru aktivne politike zapošljavanja.

Radnom praksom se ne smatra: praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca, saglasno planu i programu nastave i učenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje; učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualno obrazovanje; studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija, kao deo određenog studijskog programa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje; učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualni model studija u visokom obrazovanju; praktična nastava i praktičan rad kod poslodavca koje realizuju javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije; pripravnički staž, koji je zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđen kao uslov za rad na određenom poslu ili za polaganje stručnog ispita, a koji se obavlja za zanimanje u okviru stečene vrste i nivoa kvalifikacije, zasnivanjem radnog odnosa ili zaključivanjem ugovora o stručnom osposobljavanju odnosno drugog ugovora, u skladu sa zakonom; volontiranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje volontiranje.

Član 4. određuje pojam praktikanta, kao fizičko lice do 30 godina života koje obavlja radnu praksu kod poslodavca u cilju sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština za rad u određenom zanimanju. Tokom prvih devet meseci od završetka školovanja, praktikant može da obavlja radnu praksu za rad u zanimanju u okviru stečenog nivoa kvalifikacija. Radnu praksu može obavljati nezaposleno lice nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih u skladu sa zakonom koje ima najmanje 15 godina života i koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu. Lice mlađe od 18 godina može da bude angažovano kao praktikant samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje radne prakse i da obavljanje radne prakse nije štetno za njegovo zdravlje. Radnu praksu u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje iz člana 3. stav 2. ovog zakona može obavljati samo nezaposleno lice na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Član 5. propisuje pojam poslodavca, kao pravno lice, preduzetnik i predstavništvo ili ogranak stranog pravnog lica, koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a kod kog se obavlja radna praksa i koje obezbeđuje potrebne uslove za sticanje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu.

Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u državnim organima je Republika Srbija, a prava i dužnosti poslodavca u ime Republike Srbije vrši rukovodilac državnog organa, ako posebnim zakonom ili drugim propisom nije drukčije određeno.

Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u organima autonomnih pokrajina je autonomna pokrajina, a prava i dužnosti poslodavca u ime organa autonomnih pokrajina vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine, ako zakonom nije drukčije određeno.

Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u jedinicama lokalne samouprave je jedinica lokalne samouprave, a prava i dužnosti poslodavca u ime jedinice lokalne samouprave vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine, odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom, ili organ nadležan za njegovo postavljenje, ako zakonom nije drukčije određeno.

Poslodavac praktikanta koji radnu praksu obavlja u javnoj službi je javna služba, a prava i dužnosti poslodavca u ime javne službe vrši rukovodilac javne službe, ako zakonom nije drukčije određeno.

Ugovor o radnoj praksi - čl. 6 - 11. Nacrta zakona uređuju pravni osnov obavljanja radne prakse, trajanje ugovora o radnoj praksi, forma i sadržaj ugovora o radnoj praksi, ništavost pojedinih odredaba ugovora o radnoj praksi, kao i ograničenja za organizovanje i obavljanje radne prakse:

Član 6. propisuje da poslodavac može angažovati praktikanta za obavljanje radne prakse na osnovu ugovora o radnoj praksi. Ugovorom o radnoj praksi se ne zasniva radni odnos. Ugovor o radnoj praksi zaključuju praktikant i poslodavac. Ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije propisano, na praktikanta se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje rad o ograničenom radnom vremenu, odmoru u toku dnevnog rada, dnevnom i nedeljnom odmoru, godišnjem odmoru, zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, zaštiti omladine, naknadi troškova u vezi sa radom i odgovornosti za štetu. Ukoliko u odnosu između praktikanta i poslodavca stvarno postoje elementi radnog odnosa, radna praksa se ne sme obavljati na osnovu ugovora o radnoj praksi.

Član 7. propisuje da se ugovor o radnoj praksi zaključuje na period koji je potreban za postizanje ciljeva radne prakse, a koji ne može biti duži od šest meseci, s tim što poslodavac može da zaključi sa istim licem ugovor o radnoj praksi samo jednom. Trajanje ugovora o radnoj praksi produžava se u slučaju opravdane sprečenosti praktikanta za rad, koja je trajala duže od 20 dana, i to za period koliko je ta sprečenost trajala, kao i za vreme prekida rada poslodavca do kojeg je došlo bez krivice praktikanta u trajanju od najmanje 15 dana, i to za period koliko je taj prekid rada poslodavca trajao.

Član 8. propisuje da se ugovor o radnoj praksi zaključuje pre stupanja praktikanta na rad, u pisanom obliku, u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje praktikantu, a dva zadržava poslodavac. Ugovor o radnoj praksi se smatra zaključenim kad ga potpišu praktikant i poslodavac. Ugovor o radnoj praksi za lice mlađe od 18 godina života potpisuje roditelj, usvojilac ili staratelj praktikanta, pod uslovom da obavljanje radnih zadataka predviđenih planom obavljanja radne prakse ne ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje praktikanta, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. U ime i za račun poslodavca, ugovor o radnoj praksi zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Član 9. propisuje sadržinu ugovora o radnoj praksi, na način da ugovor o radnoj praksi sadrži naziv, sedište i pretežnu delatnost poslodavca; lično ime i mesto prebivališta, odnosno boravišta praktikanta, nivo kvalifikacije; naziv zanimanja i opis poslova u okviru zanimanja za koje praktikant obavlja radnu praksu; mesto rada praktikanta; trajanje ugovora o radnoj praksi; dan početka rada praktikanta; opis ciljeva radne prakse praktikanta; ime i prezime, radno iskustvo i naziv posla lica zaposlenog kod poslodavca, koje neposredno obezbeđuje da se tokom radne prakse postignu ciljevi radne prakse praktikanta i koje je odgovorno da praktikant stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine (u daljem tekstu: mentor); broj radnih sati na dnevnom i nedeljnom nivou; novčani iznos naknade za obavljanje radne prakse, uvećan za pripadajuće doprinose i porez; način i osnovicu za obračun i isplatu naknade za obavljanje radne prakse; rokove za isplatu naknade za obavljanje radne prakse; trajanje dnevnog i nedeljnog odmora; trajanje plaćenog godišnjeg odmora; osnove prestanka ugovora o radnoj praksi; otkazni rok; druge uslove vezane za obavljanje radne prakse. Uz ugovor o radnoj praksi prilaže se plan obavljanja radne prakse.

Član 10. propisuje da su ništave odredbe ugovora o radnoj praksi koje su u suprotnosti sa minimalnim pravima i obavezama poslodavca i praktikanta utvrđenim ovim zakonom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima i obavezama praktikanta. Ništavost se utvrđuje pred nadležnim sudom, a pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva.

Član 11. propisuje ograničenja za organizovanje i obavljanje radne prakse, na način da poslodavac koji ima u radnom odnosu do pet zaposlenih može da organizuje radnu praksu za jednog praktikanta. Poslodavac koji ima u radnom odnosu od šest do 10 zaposlenih može da organizuje radnu praksu za najviše dva praktikanta istovremeno. Broj praktikanata kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 10 zaposlenih ne može biti veći od 20% ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca istovremeno. Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih a nema pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova može sa licem da zaključi ugovor o radnoj praksi samo radi obavljanja prakse na poslovima koji su iz pretežne delatnosti poslodavca. Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 10 zaposlenih može da angažuje praktikante na poslovima utvrđenim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je prethodno bilo zaposleno ili angažovano kod istog ili drugog poslodavca u zanimanju koje obavlja na radnoj praksi.

Način sticanja praktičnog iskustva i odgovarajućih veština kroz radnu praksu - čl. 12 - 15. Nacrta zakona uređuju rad pod mentorstvom poslodavca ili mentora, plan obavljanja radne prakse, uslovi za određivanje mentora i odnos između poslodavca i mentora:

Član 12. propisuje da radna praksa podrazumeva sticanje praktičnog iskustava i odgovarajućih veština pod mentorstvom poslodavca ili mentora, kao lica koje je poslodavac odredio da realizuje plan obavljanja radne prakse, kroz neposrednu podršku i prenošenje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština koje praktikant treba da stekne.

Član 13. propisuje da praktikant obavlja radnu praksu u skladu sa planom obavljanja radne prakse koji sačinjava poslodavac. Planom obavljanja radne prakse utvrđuju se ciljevi radne prakse, zadaci čije obavljanje treba da doprinese ostvarivanju tih ciljeva i praćenje rezultata koje je praktikant postigao obavljajući radnu praksu, odnosno veština koje je stekao. Mentorstvo se ostvaruje u skladu sa planom iz st. 1. i 2. ovog člana, a podrazumeva vođenje praktikanta kroz obavljanje poverenih radnih zadataka, neposredan lični prenos praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština sa poslodavca ili mentora na praktikanta, kao i praćenje realizacije radne prakse. Obrazac plana obavljanja radne prakse sastavni je deo ovog zakona (Obrazac1).

Član 14. propisuje da je mentor lice zaposleno kod poslodavca koje neposredno obezbeđuje da se tokom radne prakse postignu ciljevi radne prakse, neposredno i lično prenosi svoje iskustvo na praktikanta, usmerava, nadzire i pruža pomoć praktikantu tokom radne prakse, prati napredovanje praktikanta i ceni stečene veštine. Mentora određuje poslodavac, a za mentora može biti određen zaposleni kod poslodavca koji poseduje najmanje tri godine radnog iskustva u zanimanju koje je relevantno za obavljanje posla za koji je zaključen ugovor o radnoj praksi. Jedan mentor može voditi radne prakse za najviše tri praktikanta istovremeno.

Član 15. propisuje odnos između poslodavca i mentora, koji se uređuje aneksom ugovora o radu zaposlenog koji je određen za mentora. Aneksom ugovora o radu poslodavac i mentor uređuju uslove za obavljanje radnih zadataka koji se tiču mentorskog rada s praktikantom, a naročito način vrednovanja tih aktivnosti mentora i raspored njegovog radnog vremena.

Prava i obaveze poslodavca i praktikanta - čl. 16 - 34. Nacrta zakona uređuju obezbeđivanje uslova za organizovanje radne prakse; objavljivanje oglasa za obavljanje radne prakse i obavezu obaveštavanja; obezbeđivanje radnih zadataka i sredstava za rad; prava i obaveze praktikanta u vezi sa obavljanjem radnih zadataka; zaštitu dostojanstva praktikanta, kao i zaštitu podataka o ličnosti; bezbednost i zaštitu zdravlja; pravo na ograničeno radno vreme; pravo na naknadu za obavljanje radne prakse i druga prava po osnovu obavljanja radne prakse; prava iz obaveznog socijalnog osiguranja; pravo praktikanta na materijalnu podršku u skladu sa posebnim propisima; obavezu čuvanja poslovne tajne; zaštitu pronalaska; vođenje evidencije; prijavu na obavezno socijalno osiguranje i obaveštavanje praktikanta o mogućnostima za zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem:

Član 16. propisuje da poslodavac nakon konsultacija sa sindikatom, odnosno sa predstavnicima zaposlenih, određuje potrebne uslove za obavljanje radne prakse, i to: određuje zanimanja za koje će se obavljati radne praksa, priprema plan obavljanja radne prakse za svako pojedinačno zanimanje i određuje mentore u skladu sa ovim zakonom.

Član 17. propisuje dužnost poslodavac koji organizuje radnu praksu da objavi oglas za obavljanje radne prakse, koji sadrži podatke o poslu na kom će praktikant sticati praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine, očekivanim ciljevima obavljanja radne prakse, zadacima čije obavljanje treba da doprinese ostvarivanju tih ciljeva, postupku prenošenja praktičnog iskustava i odgovarajućih veština praktikantu, kriterijumima za izbor kandidata za obavljanje radne prakse, ispravama i drugim dokazima o ispunjenosti uslova za obavljanje radne prakse, pravu praktikanata na naknadu za obavljanje radne prakse i na obavezno socijalno osiguranje, kao i o roku za podnošenje prijave za obavljanje radne prakse, koji ne može biti kraći od osam radnih dana.

Ako poslodavac objavi oglas za obavljanje radne prakse na više različitih načina propisanih stavom 3. ovog člana, rok za podnošenje prijava na oglas za obavljanje radne prakse počinje da teče od dana objavljivanja poslednjeg obaveštenja.

Član 18. propisuje dužnost kandidata za obavljanje radne prakse da prilikom zaključivanja ugovora o radnoj praksi, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za obavljanje radne prakse. Kandidat za obavljanje radne prakse nije dužan da odgovara na pitanja poslodavca koja nisu u neposrednoj vezi sa obavljanjem radne prakse.

Pri zaključenju ugovora o radnoj praksi, kandidat za obavljanje radne prakse je dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje radne prakse.

Član 19. propisuje dužnost poslodavca da praktikantu obezbedi obavljanje radnih zadataka neophodnih za sticanje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština, u skladu sa planom obavljanja radne prakse i ugovorom o radnoj praksi koji su zaključili. Poslodavac je dužan da praktikantu obezbedi sva potrebna sredstva za rad, ako drukčije nije predviđeno ugovorom o radnoj praksi.

Poslodavac ima pravo da bliže odredi mesto i način obavljanja radne prakse, poštujući pri tom prava i dostojanstvo praktikanta.

Član 20. propisuje dužnost praktikanta da obavlja poverene radne zadatke u vreme i na mestu koje odredi poslodavac, uz poštovanje organizacije rada i poslovanja kod poslodavca. Praktikant je dužan da radne zadatke obavlja u skladu s nalozima i uputstvima poslodavca i mentora. Praktikant ima pravo na neposrednu podršku mentora tokom radne prakse. U slučaju da ne ostvaruje ciljeve radne prakse, odnosno da ne razvija veštine u skladu sa planom obavljanja radne prakse, praktikant ima pravo da od mentora dobije smernice za njihovo dostizanje. Praktikant ima pravo da dobije potvrdu o obavljenoj praksi, u skladu sa članom 40. ovog zakona.

Član 21. propisuje dužnost poslodavca da poštuje i štiti dostojanstvo praktikanta. Zabranjena je neposredna ili posredna diskriminacija praktikanta po svim osnovima propisanim zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije. Poslodavac je dužan da zaštiti dostojanstvo praktikanta za vreme obavljanja radne prakse od postupanja mentora, zaposlenih i drugih lica s kojima praktikant redovno dolazi u kontakt pri obavljanju radnih zadataka, ako je takvo postupanje neželjeno i u suprotnosti sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije. Poslodavac je dužan da organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja na radnoj praksi i u vezi sa obavljanjem radne prakse i kojim se praktikantima obezbeđuju uslovi za obavljanje radne prakse u kojima neće biti izloženi zlostavljanju od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica, mentora ili drugih zaposlenih kod poslodavca, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje zlostavljanja na radu.

Član 22. propisuje da poslodavac ne može od kandidata za obavljanje radne prakse da zahteva podatke o porodičnom i bračnom statusu, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu u neposrednoj vezi sa obavljanjem radne prakse. Podaci o ličnosti praktikanta mogu se prikupljati, obrađivati, koristiti i dostavljati trećim licima samo ako je to određeno ovim ili drugim zakonom, odnosno ako je potrebno radi ostvarivanja prava i obaveza u vezi sa obavljanjem radne prakse. Pogrešno evidentirani podaci o ličnosti praktikanta moraju se odmah ispraviti, a podaci o ličnosti praktikanta za čije prikupljanje i obradu ne postoji zakonski osnov moraju se brisati ili na drugi način ukloniti. Obrada podataka o ličnosti kandidata za obavljanje radne prakse i praktikanta vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Član 23. propisuje da praktikant ima pravo na obavljanje radne prakse u bezbednim i zdravim uslovima. Poslodavac je dužan da praktikantu obezbedi uslove za obavljanje radne prakse na bezbedan način i na način koji ne ugrožava zdravlje praktikanta, saglasno prirodi radnih zadataka koje praktikant obavlja i u skladu sa zakonom i drugim propisima koji uređuju bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac je dužan da u aktu o proceni rizika, koji donosi u skladu sa zakonom koji uređuje bezbednost i zdravlje na radu, izvrši procenu rizika i za radne zadatke čije se obavljanje poverava praktikantu; takođe poslodavac je dužan da praktikanta pre početka obavljanja radne prakse upozna sa svim rizicima i promenama rizika koji bi mogli uticati na bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju bezbednost i zdravlje na radu, a posebno o: rizicima povezanim sa procesom rada koji mogu da prouzrokuju povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje praktikanata i načinom i merama za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru i merama pružanja prve pomoći i o licima koja ih sprovode.

Poslodavac obaveštava i obučava praktikanta o uslovima bezbednosti i zdravlja na radu usmeno pre početka obavljanja radne prakse, kao i obezbeđivanjem uvida u akt o proceni rizika ako ga donosi u skladu sa zakonom koji uređuje bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac je dužan da praktikanta pre stupanja na rad osposobi za bezbedno obavljanje radne prakse, a praktikant je dužan da poštuje i primenjuje propise o bezbednosti i zdravlju na radu i da prilikom izvršavanja radnih zadataka štiti svoj život i zdravlje, kao i život i zdravlje drugih lica.

Član 24. propisuje da radno vreme praktikanta ne može biti duže od četrdeset sati nedeljno. Praktikant koji obavlja radnu praksu na poslu sa povećanim rizikom ne sme na takvom poslu raditi duže od skraćenog radnog vremena utvrđenog zakonom kojim se uređuje rad. Pri ostvarivanju prava na naknadu i drugih prava u vezi sa obavljanjem radne prakse, skraćeno radno vreme iz stava 2. ovog člana izjednačuje se s punim radnim vremenom. Odredbe zakona kojim se uređuje rad, a koje se odnose na raspored radnog vremena, noćni rad i posebnu zaštitu maloletnih lica u pogledu trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena primenjuju se na praktikanta u skladu sa ovim zakonom. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena praktikanta, a praktikant ne može raditi na dan praznika koji je neradan dan.

Član 25. propisuje pravo praktikanta da tokom obavljanja radne prakse na naknadu za obavljanje radne prakse, koju poslodavac isplaćuje u skladu sa ugovorom o radnoj praksi, najmanje u visini od 2/3 minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, uvećane za pripadajuće doprinose i porez. Praktikant koji obavlja radnu praksu sa nepunim radnim vremenom ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse srazmerno vremenu provedenom na radnoj praksi, a poslodavac je dužan da praktikantu obračuna i isplati ugovorenu naknadu isključivo u novcu i u rokovima utvrđenim ugovorom o radnoj praksi, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Član 26. propisuje da praktikant i poslodavac mogu dogovoriti i druga prava po osnovu obavljanja radne prakse u skladu sa ovim zakonom.

Član 27. propisuje da praktikant koji je sa poslodavcem zaključio ugovor o radnoj praksi ima prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom.

Član 28. propisuje da za vreme obavljanja radne prakse, u skladu sa ovim zakonom praktikant, odnosno njegova porodica ne gubi pravo na finansijsku podršku porodici sa decom, koju ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom. Takođe, praktikant, odnosno njegova porodica ne gubi pravo na socijalnu zaštitu, koja se ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita, a naknada za obavljanje radne prakse ostvarena u skladu sa ovim zakonom nije od uticaja na utvrđivanje prava na isplatu novčanih naknada po osnovu iz stava 1. tačka 1) ovog člana. Takođe, naknada za obavljanje radne prakse ostvarena u skladu sa ovim zakonom nije od uticaja na utvrđivanje prava na isplatu novčanih naknada po osnovu iz stava 1. tačka 2) ovog člana, ako je u skladu sa individualnim planom aktivacije.

Član 29. propisuje da praktikant ne sme koristiti za ličnu upotrebu niti odati trećem licu poslodavčeve poslovne tajne, koje je kao takve utvrdio poslodavac i koje su praktikantu bile poverene ili se s njima upoznao na drugi način. Poslovnom tajnom se smatraju informacije koje ispunjavaju uslove da se smatraju poslovnom tajnom u smislu odredaba zakona kojim se uređuje pravna zaštita poslovne tajne. Praktikant je odgovoran za kršenje poslovne tajne, ako je znao ili je morao znati za takav značaj informacija.

Član 30. propisuje obavezu praktikanta da obavesti poslodavca o svom pronalasku ostvarenom tokom radne prakse ili u vezi sa radnom praksom. Podatke o svom pronalasku praktikant je dužan da čuva kao poslovnu tajnu i ne sme ih saopštiti trećem licu bez odobrenja poslodavca. Pronalazak iz stava 1. ovog člana pripada poslodavcu, a praktikant ima pravo na nagradu utvrđenu ugovorom o radnoj praksi.

Član 31. propisuje obavezu poslodavac da vodi evidenciju o praktikantima i obavljenim radnim praksama. Evidencija sadrži sledeće podatke: podatke o poslodavcu: naziv i sedište, matični broj, PIB, broj telefona, elektronska adresa; podatke o praktikantu: ime i prezime, prebivalište/boravište, državljanstvo, JMBG, odnosno EBS za strance, broj telefona, elektronska adresa; podatke o izdatim potvrdama o obavljenoj radnoj praksi (kopija izdate potvrde u elektronskoj ili papirnoj formi); broj časova rada i iznos isplaćene naknade sa pripadajućim doprinosima i porezom, na mesečnom nivou.

Član 32. propisuje obavezu poslodavca da na osnovu ugovora o radnoj praksi zaključenog u skladu sa ovim zakonom podnese prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja praktikanta na radnu praksu.

Član 33. propisuje obavezu poslodavca da praktikantu plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom.

Član 34. propisuje da poslodavac objavljuje obaveštenje o poslovima na kojima postoji mogućnost za zasnivanje radnog odnosa na oglasnoj tabli u poslovnim prostorijama poslodavca, korišćenjem informacione tehnologije ili na drugi odgovarajući način.

Prestanak ugovora o radnoj praksi - čl. 35 - 39. Nacrta zakona uređuju osnove prestanka ugovora o radnoj praksi, sporazum o prestanku ugovora o radnoj praksi, otkaz ugovora o radnoj praksi, isplatu neisplaćenih naknada i vraćanje isprava:

Član 35. propisuje da ugovor o radnoj praksi prestaje smrću praktikanta; prestankom rada poslodavca; istekom vremena na koje je zaključen ugovor o radnoj praksi; sporazumom praktikanta i poslodavca i otkazom.

Član 36. propisuje da sporazum o prestanku ugovora o radnoj praksi mora biti zaključen u pisanom obliku.

Član 37. propisuje da poslodavac ili praktikant, pre isteka vremena za koji je ugovorena radna praksa, mogu da otkažu ugovor o radnoj praksi, sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Praktikant može da otkaže ugovor o radnoj praksi bez obaveze navođenja razloga za otkaz, osim ako prestanak ugovora o radnoj praksi može uzrokovati štetne posledice u radu poslodavca. Poslodavac može da otkaže ugovor o radnoj praksi ako prestanu da postoje uslovi za obavljanje radne prakse i ako na osnovu izveštaja mentora, utvrdi da praktikant ne ispunjava ugovorene obaveze.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radnoj praksi zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja; trudnoće i porođaja; odsluženja ili dosluženja vojnog roka; članstva u političkoj stranci, sindikatu, razlike u polu, jeziku, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja ili nekog drugog ličnog svojstva; obraćanja organima nadležnim za zaštitu prava iz ugovora o radnoj praksi u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radnoj praksi; obraćanja odgovornim licima ili nadležnim organima zbog opravdane sumnje na kršenje propisa, kršenje ljudskih prava, vršenje javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu ili podnošenje prijave o toj sumnji.

Poslodavac otkazuje ugovor o radnoj praksi rešenjem, u pisanom obliku i mora se dostaviti drugoj strani ugovora o radnoj praksi, a rešenje mora da sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Član 38. propisuje obavezu poslodavca da praktikantu, u slučaju prestanka ugovora o obavljanju radne prakse, isplati sve neisplaćene naknade za obavljanje radne prakse koje je praktikant ostvario do dana prestanka ugovora o radnoj praksi, u skladu sa ugovorom o radnoj praksi, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka ugovora o radnoj praksi.

Član 39. propisuje obavezu poslodavca da u roku od 15 dana od dana prestanka ugovora o radnoj praksi praktikantu vrati sve njegove isprave i primerak odjave s obaveznog zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Potvrda o obavljenoj radnoj praksi - član 40. uređuje izdavanje potvrde o obavljenoj radnoj praksi i daje obrazac potvrde o obavljenoj radnoj praksi:

Član 40. propisuje obavezu poslodavca da u roku od osam dana od završetka radne prakse, praktikantu izda potvrdu o obavljenoj radnoj praksi koja sadrži podatke o poslodavcu koji izdaje potvrdu (naziv i adresa, matični broj); praktikantu (lično ime, JMBG ili EBS za strance; poslovima koje je praktikant obavljao na određenom zanimanju; veštinama koje je praktikant stekao; mestu rada i periodu obavljanja radne prakse, prosečan nedeljni broj sati angažovanja.

Praktikant može potvrdu iz stava 1. ovog člana koristiti kao dokaz o radnom iskustvu prilikom učešća u oglasu ili konkursu za obavljanje posla za drugog poslodavca u smislu ovog zakona, a poslodavac u potvrdi ne sme navesti ništa što bi praktikantu otežalo zapošljavanje.

Sastavni je deo ovog zakona je i obrazac potvrde o obavljenoj radnoj praksi (Obrazac 2).

Zaštita prava iz ugovora o radnoj praksi - čl. 41 - 42. Nacrta zakona uređuje sporazumno rešavanje spornih pitanja između praktikanta i poslodavca i zaštitu prava praktikanta:

Član 41. propisuje da se opštim aktom i ugovorom o radnoj praksi može predvideti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i praktikanta.

Član 42. propisuje mogućnost praktikanta, koji smatra da mu je poslodavac povredio neko pravo iz ugovora o radnoj praksi, da u roku od petnaest dana od dostavljanja odluke kojom je povređeno njegovo pravo, odnosno od saznanja za povredu prava, zahteva od poslodavca ostvarenje toga prava. Ako poslodavac u roku od petnaest dana od dostavljanja zahteva praktikanta ne udovolji tom zahtevu, praktikant može u daljnjem roku od petnaest dana zahtevati zaštitu povređenog prava pred nadležnim sudom. Odredbe ovoga člana ne primenjuju se na postupak zaštite od zlostavljanja na radu, koji je uređen zakonom kojim se uređuje sprečavanje zlostavljanja na radu.

Socijalni dijalog o radnim praksama - član 43. Nacrta zakona uređuje obaveštavanje i konsultovanje predstavnika zaposlenih o radnim praksama:

Član 43. propisuje obavezu poslodavca da obavesti i konsultuje sindikat o uslovima obavljanja radne prakse kod poslodavca. Ako kod poslodavca nije obrazovan sindikat, poslodavac je dužan da obavesti i zatraži mišljenje o uslovima obavljanja radne prakse od predstavnika koga odrede zaposleni. Poslodavac je dužan da sindikatu, odnosno predstavnicima zaposlenih, na njihov zahtev, dostavi spisak praktikanata na početku svake kalendarske godine, sa podatkom o radnim zadacima koje su praktikanti obavljali na određenim poslovima u prethodnoj godini.

Nadzor nad primenom zakona, kaznene odredbe, prelazne i završne odredbe - čl. 44 - 47. Nacrta zakona propisuju nadzor i prekršajnu odgovornost, priloge uz zakon i stupanje na snagu zakona:

Član 44. propisuje da nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada, koja po izvršenom nadzoru preduzima mere iz svoje nadležnosti. Pri vršenju inspekcijskog nadzora poslodavac je dužan da pruži dokaz inspekciji da je praktikantu obezbedio prava utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Inspekcija je ovlašćena da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a organi i organizacije koje sprovode ovaj zakon dužne su da sarađuju i razmenjuju podatke koje vode u skladu sa ovim zakonom.

Član 45. propisuje kaznene odredbe.

Član 46. propisuje da su sastavni deo ovog zakona Prilog 1 - Obrazac plana obavljanja radne prakse i Prilog 2 - Obrazac potvrde o obavljenoj radnoj praksi.

Član 47. propisuje da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministarstvo za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, 3.12.2021.