PREDLOG NACRTA ZAKONA O ISTOPOLNIM ZAJEDNICAMA - Tekst propisa
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se istopolna zajednica dva lica istog pola, osnovna načela regulisanja, sklapanje i prestanak, postupak i uslovi za registraciju istopolne zajednice, dejstva i pravne posledice registracije, način prestanka istopolne zajednice, imovinski odnosi i zaštita od nasilja u istopolnoj zajednici.
Pojam istopolne zajednice
Član 2.
Registrovana istopolna zajednica (u daljem tekstu: istopolna zajednica) je zajednica porodičnog života dva lica istog pola koja je sklopljena pred nadležnim organom javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona.
Neregistrovana istopolna zajednica je zajednica porodičnog života dva lica istog pola, koja nisu sklopila istopolnu zajednicu pred nadležnim organom, a među kojima ne postoje smetnje za sklapanje istopolone zajednice, predviđene ovim zakonom.
Upotreba rodno osetljivog jezika
Član 3.
Termini koji se koriste u ovom zakonu i propisima koji se donose na osnovu njega, a koji imaju rodno značenje, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju gramatički ženski i muški pol lica na koje se odnose.
Osnovna načela
Član 4.
Istopolna zajednica zasniva se na načelima ravnopravnosti, poštovanja dostojanstva, međusobnog pomaganja i uvažavanja partnera.
Rodni identitet partnera se poštuje.
Zaštita od nasilja
Član 5.
Zabranjen je svaki oblik nasilja u registrovanoj i neregistrovanoj istopolnoj zajednici.
Partner ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici.
Partner, bivši partner, dete partnera ili bivšeg partnera iz istopolne zajednice, odnosno neregistrovane istopolne zajednice ima status člana porodice i uživa zaštitu od nasilja u porodici u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje i zaštita od nasilja u porodici.
Zabrana diskriminacije
Član 6.
Zabranjena je svaka neposredna i posredna diskriminacija svih lica u registrovanoj i neregistrovanoj istopolnoj zajednici, po osnovu registrovane i neregistrovane istopolne zajednice, seksualne orijentacije i rodnog identiteta istopolnih partnera.
Shodna primena drugih zakona
Član 7.
Na pitanja u vezi sa sklapanjem, registracijom i prestankom istopolne zajednice, dejstvima i pravnim posledicama sklapanja istopolne zajednice, izdržavanjem i imovinskim odnosima i zaštitom od nasilja, a koja nisu posebno uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju porodični odnosi.
Na pitanja u vezi sa zaštitom od diskriminacije istopolnih partnera koja nisu posebno uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje zabrana diskriminacije.
Na čuvanje i obnovu svih podataka u registru istopolnih zajednica shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju matične knjige.
II POSTUPAK SKLAPANjA ISTOPOLNE ZAJEDNICE
Član 8.
Istopolnu zajednicu sklapaju dva punoletna lica istog pola u cilju zajednice života davanjem potvrdnih i saglasnih izjava volja pred nadležnim organom u skladu sa ovim zakonom.
Izjava volje mora biti slobodna.
Smetnje za sklapanje istopolne zajednice
Član 9.
Istopolna zajednica ne može se sklopiti ako:
1) je jedno od lica nesposobno za rasuđivanje;
2) su lica različitog pola;
3) je jedno od lica mlađe od 18 godina;
4) je jedno od lica u braku ili registrovanoj istopolnoj zajednici;
5) ako su lica krvni srodnici u pravoj liniji,
6) ako su lica rođena braća, rođene sestre, braća, odnosno sestre po ocu ili majci, stric i sinovac, ujak i sestrić, tetka i bratanica, tetka i sestričina, deca istog pola rođene braće i sestara, te deca istog pola braće i sestara po ocu ili majci.
Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapanje istopolne zajednice na isti način kao i krvno srodstvo utvrđeno u stavu 1. tač. 5) i 6) ovog člana.
Istopolnu zajednicu ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije.
Prijava namere za sklapanje istopolne zajednice
Član 10.
Lica koja nameravaju da sklope istopolnu zajednicu podnose usmenu ili pismenu prijavu za sklapanje istopolne zajednice matičaru jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: matičar).
Uz prijavu se podnose isprave kojima se dokazuju činjenice o kojima organi državne uprave ne vode službenu evidenciju, a koje su od značaja za utvrđivanje ispunjenosti uslova za sklapanje istopolne zajednice.
Uz prijavu se mogu podneti i isprave kojima se dokazuju činjenice o kojima organi državne uprave vode službenu evidenciju.
Provera ispunjenosti uslova za sklapanje istopolne zajednice
Član 11.
Na osnovu izjava lica koja žele da sklope istopolnu zajednicu, priloženih isprava, a po potrebi i na drugi način, matičar utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za sklapanje partnerstva.
Ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za sklapanje istopolne zajednice propisani ovim zakonom, matičar će bez odlaganja usmeno saopštiti podnosiocima prijave da ne mogu sklopiti istopolnu zajednicu i razloge zbog kojih se istopolna zajednica ne može sklopiti.
U roku od tri dana od saopštenja iz stava 2. ovog člana, matičar donosi rešenje o odbijanju prijave za sklapanje zajednice, koje se dostavlja podnosiocima prijave u skladu sa zakonom koji uređuje opšti upravni postupak.
Protiv rešenja o odbijanju prijave za sklapanje istopolne zajednice podnosioci prijave mogu izjaviti žalbu ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Određivanje datuma i časa sklapanja istopolne zajednice
Član 12.
Datum i čas sklapanja istopolne zajednice određuje matičar u sporazumu sa licima koja žele da sklope istopolnu zajednicu.
Povlačenje prijave za sklapanje zajednice
Član 13.
Ako se jedno ili oba lica koja su podnela prijavu za zaključenje zajednice ne pojave u dogovoreno vreme, a izostanak ne opravdaju, smatraće se da je prijava povučena.
Čin sklapanja istopolne zajednice
Član 14.
Istopolna zajednica se sklapa pred matičarem, na svečan način, u službenoj prostoriji prigodno uređenoj za tu namenu.
Izuzetno, matičar može dozvoliti da se istopolna zajdnica sklopi i na drugom prikladnom mestu, ako to partneri zahtevaju i za to navedu opravdane razloge.
Sklapanju istopolne zajednice obavezno prisustvuju budući partneri, dva svedoka i matičar.
Svedok prilikom sklapanja istopolne zajednice može biti svako poslovno sposobno lice.
Postupak sklapanja istopolne zajednice
Član 15.
Sklapanje istopolne zajednice počinje utvrđivanjem identiteta budućih partnera.
Matičar proverava da li su sklapanju istopolne zajednice pristupili lica koja su podnela prijavu za sklapanje istopolne zajednice i da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za sklapanje istopolne zajednice.
Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi za sklapanje istopolne zajednice i da nema prigovora, matičar upoznaje buduće partnere sa odredbama ovog zakona o njihovim pravima i dužnostima, uzima izjave partnera o pristanku na sklapanje istopolne zajednice, a zatim proglašava da je istopolna zajednica sklopljena.
Upis sklopljene istopolne zajednice u registar istopolnih zajednica
Član 16.
Istopolnu zajednicu matičar upisuje u registar istopolnih zajednica, istog dana kad je zajednica sklopljena, što partneri, svedoci i matičar potvrđuju svojim potpisima.
Partnerima se izdaje izvod iz registra istopolnih zajednica odmah po sklapanju istopolne zajednice.
Dostavljanje izveštaja o registrovanoj istopolnoj zajednici
Član 17.
Ako je mesto rođenja partnera različito od mesta registracije, matičar bez odlaganja dostavlja izveštaj o registraciji matičaru jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je partner rođen.
Ako je partner strani državljanin, matičar bez odlaganja dostavlja izveštaj o registraciji ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa, koje na osnovu dostavljenog izveštaja obaveštava o registrovanoj istopolnoj zajednici diplomatsko-konzularno predstavništvo zemlje čiji je on državljanin, ako je u toj zemlji zakonom uređena zajednica života lica istog pola i predviđen registar takvih zajednica.
III PRESTANAK ISTOPOLNE ZAJEDNICE
Načini prestanka istopolne zajednice
Član 18.
Istopolna zajednica prestaje smrću partnera, proglašenjem nestalog partnera umrlim, poništenjem i raskidom.
Istopolona zajednica prestaje poništenjem i raskidom danom pravosnažnosti odluke suda o poništenju, odnosno raskidu istopolne zajednice.
Ako je partner proglašen umrlim, istopolna zajednica prestaje danom koji je pravosnažnom odlukom suda utvrđen kao dan njegove smrti.
Ništavost istopolne zajednice
Istovetnost polova, izjava volje i nadležnost
Član 19.
Istopolna zajednica je ništava ako su je sklopila lica različitog pola, ako izjave volje partnera nisu bile potvrdne ili ako istopolna zajednica nije sklopljena pred matičarem.
Zajednica života
Član 20.
Istopolna zajednica je ništava ako nije sklopljena u cilju ostvarivanja zajednice života partnera.
Istopolna zajednica između lica iz stava 1. ovog člana neće se poništiti ako je zajednica života partnera naknadno uspostavljena.
Ranija istopolna zajednica
Član 21.
Istopolna zajednica je ništava ako je sklopljena za vreme trajanja ranije sklopljene istopolne zajednice ili braka jednog ili oba partnera.
Istopolna zajednica neće se poništiti ako su ranije sklopljena istopolna zajednica ili brak u međuvremenu prestali.
Nesposobnost za rasuđivanje
Član 22.
Istopolna zajednica je ništava ako ga je sklopilo lice koje je u vreme sklapanja istopolne zajednice bilo nesposobno za rasuđivanje.
Ako lice iz stava 1. ovog člana naknadno postane sposobno za rasuđivanje, istopolna zajednica je rušljiva.
Srodstvo
Član 23.
Istopolna zajednica je ništava ako su ga međusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici između kojih nije dozvoljeno sklapanje istopolne zajednice.
Rušljivost istopolne zajednice
Prinuda
Član 24.
Istopolna zajednica je rušljiva ako je na njeno sklapanje partner pristao pod prinudom.
Prinuda postoji kada je drugi partner ili neko treći silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod partnera i kada je on zbog toga pristao na sklapanje istopolne zajednice.
Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro jednog ili drugog partnera odnosno trećeg lica.
Zabluda
Član 25.
Istopolna zajednica je rušljiva kada je na njeno sklapanje partner pristao u zabludi o ličnosti drugog partnera ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini.
Zabluda o ličnosti postoji kada je partner mislio da sklapa istopolnu zajednicu sa jednim licem, a sklopio je istopolnu zajednicu sa drugim licem (zabluda o fizičkoj ličnosti), odnosno kada je sklopio istopolnu zajednicu sa licem sa kojim je želeo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o građanskoj ličnosti), a partner koji je u zabludi ne bi sklopio istopolnu zajednicu da je za to znao.
Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje partner koji je u zabludi ne bi sklopio istopolnu zajednicu da je za nju znao.
Raskid istopolne zajednice
Član 26.
Istopolna zajednica se može raskinuti u postupku pred sudom (sudski raskid istopolne zajednice), a izuezetno i pred matičarem (sporazumni raskid istopolne zajednice).
Sudski raskid istopolne zajednice
Član 27.
Postupak za sudski raskid istopolne zajednice može se pokrenuti tužbom ili sporazumnim predlogom partnera za raskid istopolne zajednice.
Partner može tužbom tražiti raskid istopolne zajednice ako su odnosi u istopolnoj zajednici ozbiljno i trajno poremećeni ili kad se iz drugih razloga ne može ostvariti svrha zajednice.
Sud će raskinuti istopolnu zajednicu na osnovu sporazuma partnera o raskidu istopolne zajednice.
Sporazumni predlog partnera za raskid istopolne zajednice obavezno sadrži pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.
Sporazumni raskid istopolne zajednice
Član 28.
Izuzetno, istopolna zajednice može se raskinuti davanjem sporazumne izjave partnera kod matičara, pod uslovom da u toj zajednici ne živi maloletno dete i da partneri nemaju zajedničku imovinu.
Dostavljanje odluke suda matičaru
Član 29.
Odluku o poništenju, odnosno raskidu istopolne zajednice sud dostavlja matičaru, radi upisa u registar istopolnih zajednica, po pravilu u elektronskoj formi.
IV PRAVNE POSLEDICE ISTOPOLNE ZAJEDNICE
Opšta prava i obaveze
Član 30.
Partneri istopolne zajednice sporazumno i zajednički odlučuju o svim pitanjima od značaja za zajednički život.
Partneri istopolne zajednice imaju pravo na zaštitu privatnosti porodičnog života i pravo na međusobno zajedništvo.
Partneri istopolne zajednice imaju obavezu međusobnog pomaganja i pružanja nege i pomoći u slučaju bolesti.
Partneri istopolne zajednice imaju jednaka procesna prava i procesni položaj u svim sudskim i upravnim postupcima kao i supružnici.
Prava i obaveze partnera istopolne zajednice u toku krivičnog postupka i u slučaju lišenja slobode
Član 31.
Ako je partner istopolne zajednice okrivljeni, tužilac ili oštećeni u krivičnom postupku, odnosno lišen je slobode i nalazi se u pritvoru, na izdržavanju kazne zatvora ili mere bezbednosti, drugi partner ima sva prava kao i supružnik u skladu sa odredbama krivičnog zakona, zakona kojim se uređuje krivični postupak i zakona kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija.
Partner istopolne zajednice koji je lišen slobode i nalazi se u pritvoru ili je na izdržavanju kazne zatvora ili mere bezbednosti ima isto pravo na primanje paketa, pravo na posete svog partnera i posete u posebnim prostorijama kao i supružnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija.
Prava i obaveze partnera istopolne zajednice u slučaju bolesti i u toku bolničkog lečenja
Prava i obaveze u slučaju bolesti
Član 32.
U slučaju bolesti jednog partnera, drugi partner ima pravo da bude obavešten o njegovoj bolesti i zdravstvenom stanju, toku lečenja i drugim činjenicama koje se tiču zdravstvenog stanja, pravo da učestvuje u donošenju odluka u pogledu izbora medicinskog tretmana, kao i druga prava koja pripadaju supružnicima, na osnovu shodne primene zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita i zaštita prava pacijenata.
Radi zaštite interesa i dobrobiti svog partnera koji nije sposoban da na predloženu medicinsku meru da pristanak uređen posebnim zakonskim propisima, istopolni partneri imaju jednaka prava i obaveze kao i supružnici.
Bolničko lečenje
Član 33.
Partner istopolne zajednice koji se nalazi na bolničkom lečenju ima isto pravo na posetu svog partnera kao i supružnik, u skladu sa zakonom koji određuje uslove bolničkog lečenja.
Lična prava patnera istopolne zajednice
Sporazumni izbor prezimena
Član 34.
Prilikom sklapanja istopolne zajednice lica koja sklapaju istopolnu zajednicu mogu se sporazumeti da:
1) svako zadrži svoje prezime;
2) kao zajedničko prezime uzmu prezime jednog od njih;
3) kao zajedničko uzmu oba prezimena i sporazumno odrede koje će prezime upotrebljavati na prvom, a koje na drugom mestu;
4) svaki od njih uz svoje prezime uzme i prezime istopolnog partnera i odluči koje će biti na prvom, a koje na drugom mestu.
Izdržavanje u okviru istopolne zajednice
Izdržavanje partnera
Član 35.
Izdržavanje je pravo i dužnost partnera istopolne zajednice.
Izdržavanje deteta partnera istopolne zajednice
Član 36.
Partner istopolne zajednice dužan je da izdržava dete drugog partnera ako dete nema srodnika koji su po zakonu koji uređuje porodične odnose dužni da ga izdržavaju ili srodnici nemaju mogućnosti za to.
Obaveza partnera istopolne zajednice da izdržava dete drugog partnera postoji i posle smrti roditelja deteta, ako je do smrti tog roditelja između drugog partnera i deteta postojala zajednica života.
Ako je istopolna zajednica između roditelja deteta i drugog partnera poništena ili raskinuta, obaveza partnera da izdržava dete drugog partnera prestaje.
Donošenje odluka u vezi sa detetom u slučaju hitnosti i pravo deteta na održavanje ličnih odnosa
Član 37.
U hitnom slučaju, kad preti opasnost po zdravlje i život deteta, partner koji nije roditelj deteta, ima pravo da donese odluku o preduzimanju neopohodnih i neodložni radnji u skladu sa interesima deteta i o tome odmah obavesti partnera koji je roditelj deteta.
Svakodnevne odluke u vezi sa detetom, koje živi sa roditeljem koji je u istopolnoj zajednici može donositi i partner koji nije roditelj deteta uz pristanak partnera koji je roditelj deteta i u najboljem interesu deteta.
U slučaju prestanka istopolne zajednice dete ima pravo na održavanje ličnih odnosa sa bivšim partnerom svog roditelja koje može biti ograničeno sudskom odlukom u najboljem interesu deteta.
V IMOVINSKI ODNOSI
Imovina partnera
Član 38.
Partneri istopolne zajednice mogu imati posebnu i zajedničku imovinu.
Posebna imovina
Član 39.
Posebnu imovinu čini imovina koju je partner istopolne zajednice stekao pre zaključenja istopolne zajednice, kao i imovina koju je stekao u toku trajanja zajednice deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava.
Svaki partner istopolne zajednice samostalno upravlja i raspolaže posebnom imovinom, ako se partneri nisu drukčije dogovorili.
Pravo na srazmerni udeo uvećane imovine
Član 40.
Ako je tokom trajanja istopolne zajednice došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog partnera, drugi partner ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.
Ako je tokom trajanja istopolne zajednice došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog partnera, drugi partner ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.
Zajednička imovina
Član 41.
Zajedničku imovinu čini imovina koju su partneri istopolne zajednice stekli radom u toku trajanja zajednice života u istopolnoj zajednici, kao i prihodi iz te imovine.
Zajedničku imovinu čini i imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u istopolnoj zajednici.
U zajedničku imovinu ulaze i prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom partnera istopolne zajednice, kao i imovina stečena igrom na sreću, osim ako je u tu igru jedan partner ulagao posebnu imovinu.
Upis prava na imovinu
Član 42.
Prava partnera istopolne zajednice na zajedničkoj imovini u smislu ovog zakona upisuju se u javne registre prava na nepokretnostima i druge odgovarajuće registre imovine na ime oba partnera kao njihova zajednička imovina sa neopredeljenim delovima.
Ako je u javne registre prava na nepokretnostima i druge odgovarajuće registre imovine upisan kao vlasnik zajedničke imovine samo jedan partner istopolne zajednice, smatraće se kao da je upis izvršen na ime oba partnera, ako do upisa nije došlo na osnovu pisanog ugovora zaključenog između partnera.
Ako su u javne registre prava na nepokretnostima i druge odgovarajuće registre imovine upisana oba partnera istopolne zajednice kao suvlasnici na opredeljenim delovima, smatraće se da su na ovaj način izvršili deobu zajedničke imovine.
Ograničenje raspolaganja zajedničkom imovinom
Član 43.
Svojim udelom u nepodeljenoj zajedničkoj imovini partner istopolne zajednice ne može samostalno raspolagati, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima.
Odgovornost partnera za sopstvene obaveze
Član 44.
Za sopstvene obaveze preuzete pre ili posle sklapanja istopolne zajednice odgovara partner koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini.
Odgovornost partnera istopolne zajednice za obaveze prema trećim licima
Član 45.
Za obaveze koje jedan partner istopolne zajednice preuzme prema trećim licima radi podmirenja tekućih potreba zajednice, kao i za obaveze koje po propisima terete oba partnera, odgovaraju partneri solidarno zajedničkom i svojom posebnom imovinom.
Partner koji iz svoje posebne imovine ispuni solidarnu obavezu, ima pravo da zahteva da mu drugi partner naknadi deo obaveze koji pada na njega.
Ugovor o imovini partnera
Član 46.
Partneri tokom trajanja istopolne zajednice ili pre zaključenja zajednice mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom o imovini partnera.
Ugovor o imovini partnera istopolne zajednice zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.
Ugovor o imovini partnera istopolne zajednice koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.
Pravo na nasleđivanje
Član 47.
Na pitanja u vezi nasleđivanja partnera istopolne zajednice primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje nasleđivanje, pri čemu je partner istopolne zajednice u pravu nasleđivanja izjednačen sa supružnikom.
VI POREZI
Član 48.
U pogledu obaveza, prava ili povlastica koja se odnose na poreska ili slična fiskalna davanja partnera istopolne zajednice primenjuje se isti pravni režima kao kod supružnika.
Član 49.
Zabranjeno je nepovoljnije postupanje prema partnerima istopolne zajednice u pogledu obaveza, prava ili povlastica, koje se odnose na poreska ili slična fiskalna davanja od onog koje je omogućeno supružnicima.
Porez na promet nepokretnosti
Član 50.
Partner istopolne zajednice oslobođen je obaveze plaćanja poreza na promet nepokretnosti u slučaju sticanja nepokretnosti na osnovu nasleđivanja, ugovora o poklonu i u drugim slučajevima sticanja nepokretnosti bez naknade:
1) ako je promet nepokretnosti izvršen između partnera za vreme trajanja istopolne zajednice;
2) ako je nasledio imovinu partnera - ostavioca sa kojim je živeo u istopolnoj zajednici u trenutku smrti partnera;
3) ako mu je kao poklonoprimcu ustupljena imovina u ostavinskom postupku, a koju bi nasledio da se naslednik - poklonodavac odrekao nasleđa.
VII PENZIJA
Član 51.
U slučaju smrti osiguranika ili korisnika penzije pod članom njegove porodice, osim lica utvrđenih propisima kojima se uređuje penzijsko osiguranje, smatra se i partner istopolne zajednice i dete koje partner istopolne zajednice izdržava.
VIII DRUGA PRAVA PO OSNOVU ISTOPOLNE ZAJEDNICE
Član 52.
Istopolna zajednica se izjednačava sa bračnom zajednicom u pogledu priznavanja drugih prava i sloboda koja pripadaju supružnicima, a posebno u pogledu prava iz radnog odnosa, korišćenja javnih usluga, boravka na teritoriji Republike Srbije partnera koji je strani državljanin, priznavanja istopolnih zajednica registrovanih, odnosno zasnovanih u inostranstvu, međunarodne zaštite i sticanja državljanstva.
Prava i obaveze u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite
Član 53.
Partner istopolne zajednice ima pravo na zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje na način, po postupku i u obimu kao i supružnik i članovi njegove uže porodice, u skladu sa propisima iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.
Prava iz socijalne i dečje zaštite
Član 54.
Partneri istopolne zajednice i deca koju partneri izdržavaju u skladu sa ovim zakonom, imaju pravo na socijalnu i dečju zaštitu kao i supružnici i deca koju izdržavaju na način, po postupku i u obimu utvrđenim u skladu sa propisima iz oblasti socijalne i dečje zaštite.
Pravo na naknadu štete
Član 55.
U slučaju povrede prava ličnosti, štete nastale u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećena zdravlja jednog partnera, drugi partner ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa zakonom koji uređuje obligacione odnose.
Partneri istopolne zajednice, deca partnera istopolne zajednice i deca izdržavana od partnera u istopolnim zajednicama smatraju se članovima uže porodice u smislu odredaba zakona koji uređuje obligacione odnose i imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu neimovinske štete u slučaju smrti ili osobito teškog invaliditeta bliske osobe.
IX REGISTAR ISTOPOLNIH ZAJEDNICA
Član 56.
Registar istopolnih zajednica vodi se u obliku jedinstvene centralne pisane i elektronske baze podataka o svim sklopljenim istopolnim zajednicama. U registar istopolnih zajednica upisuju se istopolne zajednice državljana Srbije zaključena u Srbiji ili u drugoj državi, kao i istopolne zajednice stranih državljana zaključene u Srbiji.
Sadržina Registra istopolnih zajednica
Član 57.
Registar istopolnih zajednica sadrži:
1) osnovni upis i to:
1. podatke o partnerima istopolne zajednice: ime i prezime, dan, mesec, godinu i mesto rođenja, jedinstveni matični broj, državljanstvo, zanimanje, prebivalište i adresu stana;
2. podatke o sklapanju istopolne zajednice: dan, mesec, godinu i mesto sklapanja zajednice i izjave partnera o prezimenu nakon sklapanja zajednice;
3. podatke o roditeljima partnera: ime i prezime i datum rođenja;
4. podatke o svedocima prilikom sklapanja istopolne zajednice: ime, prezime i prebivalište svedoka;
5. podatke o službenim licima: ime i prezime matičara; ime i prezime tumača, ako je prilikom sklapanja partnerstva bilo neophodno prisustvo tumača;
2) izmenu, dopunu ili brisanje osnovnog upisa i to:
1. prestanak istopolne zajednice: smrću partnera, proglašenjem nestalog partnera istopolne zajednice umrlim, poništenjem ili raskidom istopolne zajednice;
2. promenu imena i prezimena partnera,
3. naknadne ispravke grešaka i druge promene u vezi sa upisanim podacima.
Sastavni deo registra istopolnih zajednice su isprave koje su osnov za upis podataka, kao i izmenu, dopunu i brisanje podataka u tom registru.
Na obradu podataka primenjuju se propisi kojima se uređuje zaštita ličnih podataka i informaciona bezbednost.
Vođenje registra istopolnih zajednica
Član 58.
Registar istopolnih zajednica vodi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave, a vodi ga nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Registar istopolnih zajednica vodi se u pisanoj i elektronskoj formi.
Registar istopolnih zajednica u pisanoj formi vodi se ručno na propisanom obrascu.
Registar istopolnih zajednica u pisanoj formi se overava na kraju svake kalendarske godine i zaključuje sa poslednjim rednim brojem upisa u toj godini.
Registar istopolnih zajednica u elektronskoj formi sastavni je deo Centralnog registra stanovništva.
Obrazac, overavanje i zaključivanje Registra istopolnih zajednica
Član 59.
Obrazac i bliži način vođenja, overavanja i zaključivanja registra istopolnih zajednica u pisanoj formi kao i bliži način vođenja registra istopolnih zajednica u elektronskoj formi propisuje organ državne uprave nadležan za poslove vođenja matičnih knjiga (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Uloga matičara u vođenju Registra istopolnih zajednica
Član 60.
Registar istopolnih zajednica vode matičari.
Matičar ima pravo da ispravi greške koje je primetio pre zaključivanja upisa u registar istopolnih zajednica
Nakon zaključivanja upisa u registar istopolnih zajednica matičar sme izvršiti ispravke na osnovu rešenja nadležnog organa uprave.
Upotreba podataka iz registra istopolnih zajednica
Član 61.
Podaci iz registra istopolnih zajednica mogu se koristiti u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti ili na osnovu pisane saglasnosti lica na koje se podaci odnose.
Podatke iz registra istopolnih zajednica može koristiti Ministarstvo za povezivanje tih podataka i podataka iz drugih evidencija koje vodi, kao i za obavljanje drugih poslova iz svoje nadležnosti.
Svrha upotrebe podataka iz registra istopolnih zajednica
Član 62.
Državni organi, organi lokalne samouprave i drugi organi, pravna i fizička lica koja vrše javna ovlašćenja mogu koristiti podatke iz registra istopolnih zajednica za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, ako su za korišćenje tih podataka ovlašćeni zakonom.
Podaci iz registra istopolnih zajednica mogu se koristiti za statističke, naučne, istraživačke i druge namene, u skladu sa zakonom, na način kojim se ne otkriva identitet lica.
Izvodi i uverenja
Član 63.
Izvode i uverenja iz registra istopolnih zajednica izdaje matičar na osnovu podataka koji se vode u registru istopolnih zajednica.
Izvod iz registra istopolnih zajednica sadrži poslednje podatke koji su upisani u taj registar do trenutka izdavanja izvoda.
Uverenje koje se izdaje na osnovu podataka iz registra istopolnih zajednica sadrži pojedine podatke upisane u registar istopolnih zajednica ili pojedine činjenice o ličnom stanju lica koje proističu iz tih podataka.
Izvodi i uverenja izdaju se na zahtev lica na koje se upis odnosi, na zahtev drugih lica ako imaju njegovo ovlašćenje u pisanoj formi ili ako su na to ovlašćeni zakonom.
U slučaju da lice na koje se podaci odnose nije živo i da za života nije dalo izričito ovlašćenje za davanje svojih ličnih podataka, izvodi i uverenja iz registra istopolnih zajednica izdaju se samo licima koja imaju zakonski interes za korišćenje ličnih podataka umrlog lica i ako se tome ne protive njegovi naslednici određeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje nasleđivanje.
Izvod iz registra istopolnih zajednica izdaje se na obrascu čiji sadržaj i izgled propisuje nadležno ministarstvo.
Pravo na uvid u registar istopolnih zajednica
Član 64.
Pravo na uvid u podatke koji su upisani u registar istopolnih zajednica ima lice na koje se podaci odnose, kao i lice koje dokaže postojanje pravnog interesa.
Prava partnera istopolnih zajednica na zaštitu podataka o ličnosti
Član 65.
Na zaštitu podataka o ličnosti partnera upisanih u registar istopolnih zajednica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
X NEREGISTROVANA ISTOPOLNA ZAJEDNICA
Uslovi za postojanje neregistrovane istopolne zajednice
Član 66.
Neregistrovana istopolna zajednica je zajednica porodičnog života dva lica istog pola, koja nisu sklopila istopolnu zajednicu pred nadležnim organom, ako zajednica života traje najmanje tri godine i ispunjeni su uslovi propisani za valjanost istopolne zajednice.
Postojanje neregistrovane istopolne zajednice dokazuje se na isti način i pod istim uslovima kao i vanbračna zajednica.
Posledice kao registrovana istopolna zajednica
Član 67.
Neformalna istopolna zajednica u pogledu ličnih prava, obaveza u vezi sa izdržavanjem dece partnera, donošenja odluka iz člana 37. st. 1. i 2. ovog zakona i imovinskih odnosa partnera istopolne zajednice, osim prava na preuzimanje prezimena drugog partnera, proizvodi iste posledice kao i registrovana istopolna zajednica.
Posledice kao vanbračna zajednica
Član 68.
Neformalna istopolna zajednica u domenu nasleđivanja, poreskog sistema, penzionog osiguranja, sistema socijalne zaštite i obaveznog zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, prava i obaveza iz radnih odnosa, pristupa javnim i tržišnim uslugama proizvodi iste posledice koje su posebnim propisima kojima se uređuju ta područja, priznate vanbračnoj zajednici.
XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za donošenje podzakonskih akata
Član 69.
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rok za osnivanje registra istopolnog partnerstva
Član 70.
Registar istopolnih zajednica u pisanoj formi i registar istopolnih zajednica u elektronskoj formi uspostaviće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Stupanje na snagu i početak primene zakona
Član 71.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a počinje da se primenjuje nakon godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Istopolne zajednice su deo stvarnosti koji više ne može da se ignoriše tim pre što je dinamika njihovog pravnog priznavanja i regulisanja posledica njihovog postojanja jedna od najintenzivnijih pravnih promena današnjice, gledano u globalnim razmerama.
Važno je napomenuti da razmatranja tih pitanja kod nas ne počinju u pravnom vakuumu, jer već uveliko postoje komparativnopravna rešenja i inicijative u velikom broju evropskih i vanevropskih zemalja, međunarodne konvencije, presude domaćih i međunarodnih sudova, Evropskog suda za ljudska prava, teorija i praksa ljudskih prava i to sve u intenzivnoj dinamici progresa.
Pravo regulisane istopolne zajednice nije pravna pojava koja se u svom razvitku dešavaa isključivo "nekim drugima" već je došla do naših državnih granica postajući deo pozitivnopravnih sistema naših suseda. Zakone kojima su reguline istopolone zajednice donele su Hrvatska i Crna Gora.
To daje novu nadu milionima istopolno orijentisanih osoba u pravno normalizovanje njihovog statusa. Kada je homoseksualnost dekriminalizovana i skinuta sa liste mentalnih bolesti (u Srbiji je muška homoseksualnost dekriminalizovana 1994. godine, a u maju 2008. je skinuta sa liste psihijatrijskih oboljenja), dakle kada su istopolno orijentisani ljudi prestali da budu tretirani kao kriminalci i bolesnici, nije preostalo ništa osim golih predrasuda na čemu bi mogao da se bazira nastavak diskriminacije onemogućavanjem legalnog regulisanja njihovih porodičnih zajednica.
Iako odudaraju od modela heteroseksualne porodične zajednice, istopolne zajednice nisu pogubna pojava za tradicionalne porodične vrednosti niti su odraz promiskuitetnog, antisocijalnog ponašanja, izbegavanja roditeljstva, a još manje negiranja postojanja porodice. One su upravo suprotno, odraz nastojanja istopolno orijentisanih osoba da u svojim životima ne budu lišene porodice, roditeljstva i svega onoga što znači stabilna, monogamna, emotivno/seksualna, društveno i pravno regulisana konvencionalna zajednica. Istopolne zajednice kao porodice su takođe i rezultat potrebe i interesa svakog društva da što većem broju ljudi pravno omogući da živi u stabilnim porodičnim, pravno priznatim i regulisanim zajednicama kroz uvažavanje različitih faktički postojećih porodičnih modaliteta. Ne obezvređuju dakle istopolne zajednice kao porodice svojim postojanjem vrednosti tradicionalne porodice, već su te vrednosti mnogo više obezvređene nastojanjima da se porodična regulativa ograniči i učini ekskluzivno pristupačnom samo heteroseksualnim parovima.
Da je porodica "dovedene u pitanje" priznavanjem nekog vida legaliteta istopolnim parovima je nešto što se prosto rečeno niti dešava niti ima najmanje naznake da bi moglo da počne da se dešava.
Ne samo što porodica nije "uništena" ili "obezvređena" omogućavanjem pravne priznatosti drugim vidovima porodičnih zajednica, već je baš naprotiv kao institucija ojačana time što se većem broju ljudi omogućavaju pravna stabilnost i prednosti porodičnog života.
Istopolne zajednice kao deo pravnog sistema Srbije predstavljaju zakonsko priznanje "drugosti", ono znači legalizovano pravo na različitost, pravo ne samo na tolerisanu, već i zakonom aktivno zaštićenu "drugost". U pitanju je pravo na garantovana građanska prava priznata pripadnicima određenih manjina, marginalnih po broju ili društvenom uticaju. Zakonom regulisana istopolna zajednica je znak demokratičnosti jednog društva, njegove otvorenosti i tolerancije, znak bogatstva jednog društva.
Imajući sve to u vidu, donošenjem ovog zakona u punoj meri se afirmišu vrednosti na kojima se temelji naše društvo, a koje su izražene najvišim pravnim normama, ustavnim normama kao vladavina prava, socijalna pravda, načela građanske demokratije, ljudska i manjinsa prava i slobode i pripadnost evropskim principima i vrednostima. Značaj ovih temeljnih vrednosti je toliki da se upravo Ustavom, kao najvišim pravnim aktom, one štite i to između ostalog izričitom zabranom bilo kakve diskriminacije, neposredne ili posredne po bilo kom osnovu (član 21.) i izričitom zabranom izazivanja i podsticanja bilo kakve neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti (član 49.).
Temeljne vrednosti našeg društva su grantovane i ustavnim jemstvima, pa se Ustavom jemče ljudska prava i predviđa da je njihova primena neposredna.
U članu 23. Ustava predviđeno je da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite. Istim članom je utvrđeno da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom. Donošenjem upravo ovog zakona ovakve ustavne garancije su ispunjene.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
1. Osnovne odredbe (čl. 1-7)
Osnovnim odredbama predloga Nacrta zakona o istopolnim zajednicama određen je predmet zakona, pojam istopolne zajednice kojim se definiše registrovana i neregistrovana istopolna zajednica, upotreba rodno osetljivog jezika čime se ostvaruje standard u pogledu ostvarivanja principa rodne ravnopravnosti. U delu Osnovne odredbe su propisana i osnovna načela kojima se utvrđuju načelo ravnopravnosti, poštovanja dostojanstva, međusobnog pomaganja i uvažavanja partnera. Načela su od suštinskog značaja jer se njima garantuje ne samo ravnopravnost i dostojanstvo partnera unutar same istopolne zajednice, već i izvan nje. Značaj načela leži i u primeni samog zakona, jer u slučaju potrebe tumačenja pojedinačnih, posebnih normi zakona, uvek se treba rukovoditi osnovnim načelima zakona, koja izražavaju duh zakona. Daljim odredbama je garantovana zaštita od nasilja u porodici, kao i zabrana diskriminacije u istopolnoj zajednici i u vezi sa istopolnom zajednicom. Odredbe kojima se utvrđuje shodna primena zakona predviđaju shodnu primenu Porodičnog zakona u pogledu tačno navedenih pitanja, a koja su predmet regulisanja Zakona o istopolnim zajednicama, zatim shodnu primenu Zakona o zabrani diskriminacije i zakona koji uređuje matične knjige.
2. Postupak sklapanja istopolne zajednice (čl. 8-17)
Odredbama članova 8-19. Nacrta zakona o istopolnim zajednicama uređen je postupak sklapanja istopolne zajednice. Odredbom člana 8. utvrđen je cilj istopolne zajednice, a to je zajednica života, zatim da se istopolna zajednica sklapa saglasnim i potvrdnim izjavama volje, koja mora biti slobodna, te da se izjave volje daju pred nadležnim organom.
Daljim odredbama su utvrđene smetnje za registraciju istopolne zajednice, postupak registracije (podnošenje prijave namere za sklapanje istopolne zajednice, provera ispunjenosti uslova, određivanje datuma i časa sklapanja istopolne zajednice, povlačenje prijave, čin i postupak sklapanja, upis sklopljene zajednice u registar istopolnih zajednica i dostavljanje izveštaja o registrovanoj istopolnoj zajednici).
3. Prestanak istopolne zajednice (čl. 18-29)
U delu Prestanak istopolne zajednice regulisani su razlozi prestanka istopolne zajednice (smrt partnera, proglašenje nestalog partnera umrlim, poništenje i raskid), zatim razlozi ništavosti i rušljivosti istopolne zajednice, odnosno smetnje koje postoje u trenutku sklapanja istopolne zajednice, a usled kojih je istopolna zajednica ništava (različitost polova, izjava volje, nadležnost, zajednica života, ranija istopolna zajednica i brak, nesposobnost za rasuđivanje, srodstvo), odnosno rušljiva (mane volje – prinuda i zabluda) i koje kao takve vode, odnosno mogu voditi poništenju istopolne zajednice, što je jedan od načina prestanka. Takođe je reulisan i raskid istopolne zajednice kao način prestanka punovažne registrovane istopolne zajednice, a koji može biti sudski ili sporazumni. Sudski raskid registrovane istopolne zajednice podrazumeva sudski postupak za raskid istopolne zajednice, u kome sud svojom odlukom utvrđuje prestanak punovažne registrovane istopolne zajednice, a ovu odluku sud obavezno dostavlja matičaru. Postupak može biti pokrenut tužbom ili sporazmnim predlogom partnera za raskid istopolne zajednice, koja obavezno mora sadržati i sporazum o deobi zajedničke imovine. Sporazumni raskid istopolne zajednice je specifični način prestanka budući da je predviđeno da registrovana istopolna zajednica u kojoj ne živi maloletno dete i partneri nemaju zajedničku imovinu, može biti raskinuta sporazumnim raskidom davanjem sporazumne izjave volje partnera pred matičarem.
4. Pravne posledice istopolne zajednice (čl. 30-37)
U delu Pravne posledice istopolne zajednice propisane su opšta prava i obaveze partnera (sporazumno i zajedničko odlučivanje o svim pitanjima od značaja za zajednički život, zaštita privatnosti porodičnog života i pravo na međusobno zajedništvo, međusobno pomaganje, nega i pomoć u slučaju bolesti i izjednačavanje u pocesnim pravima i procesnom položaju u sudskim i upravnim postupcima sa supružnicima), zatim prava i obaveze partnera u toku krivičnog postupka i u slučaju lišenja slobode u pogledu kojih se izjednačavaju sa supružnicima, u slučaju bolesti i u toku bolničkog lečenja (u slučaju bolesti pravo na obaveštenost, učestvovanje u odlučivanju, pravo na posete u toku bolničkog lečenja, pravo na davanje pristanka za preduzimanje medicinske mere i izjednačenost sa supružnicima i u drugim pravima u ovoj oblasti), zatim lična prava partnera (izbor prezimena), pravo na izdržavanje (pravo na međusobno izdržavanje partnera i pravo deteta jednog partnera na izdržavanje od drugog partnera, pod uslovom da dete nema srodnika koji bi imali obavezu izdržavanja), kao i donošenje odluka u vezi sa detetom drugog partnera u slučaju hitnosti i pravo deteta na održavanje ličnih odnosa. U pogledu ovog poslednjeg bitno je naglasiti da partner roditelja deteta u slučaju hitnosti ima pravo da donosi odluke o preduzimanju neophodnih i neodložnih radnji u skladu sa interesom deteta i da o tome odmah obavesti partnera koji je roditelj deteta, a u slučaju deteta koje živi sa roditeljem partnera, partner ima pravo da donosi i svakodnevne odluke koje se tiču deteta ali uz pristanak partnera koji je roditelj i u najboljem interesu deteta. Ovakvim odrebama, koje uvažavaju činjenicu da su u zajednice života pored istopolnih partnera uključena i deca jednog od partnera, zaštićen je interes deteta i pružen pravni okvir za funkcionisanje porodice. Takođe, uvažavajući još jednom činjenicu da zajednice života uključuju i decu, radi zaštite interesa deteta, utvrđeno je pravo deteta da i posle prestanka istopolne zajednice može održavati lične odnose sa bivšim partnerom, osim ako je to ograničeno sudskom odlukom u najboljem interesu deteta.
5. Imovinski odnosi (čl. 38-47)
U okviru ovog dela odredbama su uređeni pojmovi zajedničke i posebne imovine partnera, kao i imovinska prava partnera, odnosno odgovornosti partnera za sopstvene obaveze i obaveze prema trećim licima. Takođe je predviđena mogućnost zaključenja ugovora o imovini partnera kojim se može isključiti zakonski režim zajedničke imovine. U pogledu naslednih prava utvrđena je shodna primena zakona koji reguliše nasleđivanje i izjednačavanje partnera sa supružnicima u pogledu nasleđivanja.
6. Porezi (čl. 48-50)
U delu Porezi odredbama se propisuje izjednačavanje pravnog položaja partnera istopolne zajednice sa supružnicima u pogledu prava, obaveza ili povlastica u vezi sa poreskim i sličnim fiskalnim davanjima, zabranu stavljanja u nepovoljniji položaj i oslobođenje od obaveze plaćanja poreza na promet nepokretnosti u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.
7. Penzija (član 51)
Odredbom člana 51. predviđeno je da se u slučaju smrti osiguranika ili korisnika penzije pod članom njegove porodice smatra i partner, odnosno dete koje partner izdržava.
8. Druga prava po osnovu istopolne zajednice (čl. 52-55)
U delu Druga prava po osnovu istopolne zajednice utvrđeno je izjednačavanje istopolne zajednice sa bračnom zajednicom u pogledu prava iz radnog odnosa, korišćenja javnih usluga, boravka na teritoriji Republike Srbije, sticanja državljanstva, priznavanje registorovanih, odnosno zasnovanih istopolnih zajednica u inostranstvu i u pogledu međunarodne zaštite.
Takođe, predviđeno je izjednačavanje partnera iz istopolne zajednice sa supružnicima u pogledu prava iz zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, socijalne i dečije zaštite, zatim je utvrđeno da partner i deca partnera istopolne zajednice imaju položaj člana uže porodice u pogledu prava na naknadu štete i utvrđeno je pravo na naknadu štete, u skladu sa zakonom koji uređuje obligacione odnose.
9. Registar istopolnih zajednica (čl. 56-65)
Odredbama članova od 56. do 65. regulisan je Registar istopolnih zajednica, određen je njegov pojam, sadržina, nadležnost za vođenje, ovlašćenja matičara u pogledu vođenja Registra, nadležnost za propisivanje obrasca i bližeg načina vođenja, overavanja i zaključivanja Registra, zatim upotreba i svrha upotrebe podataka iz Registra, pravo na uvid u registar, izdavanje izvoda i uvrenja iz Registra i pravo na zaštitu podataka o ličnosti.
10. Neregistrovana istopolna zajednica (čl. 66-68)
U delu Neregistrovana istopolna zajednica određuje se bliže pojam, odnosno uslovi za priznanje punovažnosti neregistrovane istopolne zajednice i to objektivnog kriterijuma u pogledu njenog trajanja (najmanje tri godine) i da mora ispunjavati iste uslove za valjanost kao i registrovana istopolna zajednica, odnosno da između partnera ne smeju postojati smetnje koje bi bile smetnje za registraciju istopolne zajednice.
Dalje se propisuje da neregistrovana istopolna zajednica proizvodi pravne posledice kao i registrovana istopolna zajednica u pogledu ličnih prava, obaveza u vezi sa izdržavanjem dece partnera i donošenjem odluka u slučaju hitnosti i svakodnevnih odluka u vezi sa decom partnera i imovinskih odnosa partnera, osim u pogledu promene prezimena.
U domenu nasleđivanja, poreskog sistema, penzionog osiguranja, sistema socijalne zaštite i obaveznog zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, prava i obaveza iz radnih odnosa, pristupa javnim i tržišnim uslugama neregistrovana istopolna zajednica proizvodi iste posledice koje su posebnim propisima kojima se uređuju ta područja, priznate vanbračnoj zajednici.
11. Prelazne i završne odredbe (čl. 69-71)
U delu Prelaznih i završnih odredbi predviđeno je da Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. Glasniku RS", a da počinje da se primenjuje protekom jedne godine od stupanja na snagu. Propisano je i da se Registar istopolnih zajednica uspostavlja u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za realizaciju/sprovođenje ovog zakona u 2021. godini nisu potrebna finansijska sredstva. Planiranje i obezbeđivanje sredstava u 2022. i 2023. godini će se vršiti u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije i limitima određenim od strane Ministarstva finansija.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1. Određivanje problema koje zakon treba da reši
U pravnom sistemu Republike Srbije je kao jedina zajednica života između partnera prepoznat brak, odnosno vanbračna zajednica, i to kao zajednica muškarca i žene. Samim tim, partnerstvo dve osobe istog pola i dalje je pravno nevidljivo što onemogućuje osobe koje žive u ovoj vrsti zajednice da ostvaruju brojna prava koja proizilaze iz porodičnog statusa. Postojanje istopolnih partnerstava u svim društvima, pa i u društvu u Srbiji, nameće potrebu da se ovakav vid ostvarivanja zajednice života između dve osobe pravno prepozna i uredi. Istraživanja pokazuju da preko 50% ispitanih pripadnika LGBTI populacije u Srbiji živi u nekom vidu partnerstva a njih 63% odgovorilo je pozitivno u pogledu spremnosti da registruje istopolno partnerstvo ukoliko bi to bilo pravno moguće.
Negativne posledice neprepoznavanja istopolnog partnerstva su višestruke, i pored pripadnika LGBTI zajednice posredno zahvataju čitavo društvo. Neregulisan porodični status u konkretnim slučajevima direktno ugrožava ili može da ugrozi zdravstveno stanje, imovinu, porodični i lični status pojedinca, a svakako kod istog stvara osećaj društvene izopštenosti i poniženosti.
U nedostatku bilo kakvog pravnog rešenja, istopolni partneri pribegavaju pronalaženju alternativnih načina, i koriste sve postojeće pravne i vanpravne mehanizme kako bi barem delimično nadomestili prava koja u tradicionalnoj porodici uživaju supružnici. Ovakav status u sadejstvu sa pritiskom koji stvara konzervativna sredina, dovodi do potpunog odsustva pravne i fizičke sigurnosti. Ovo u delu LGBTI zajednice izaziva revolt što za posledicu ima sve veće udaljavanje stavova, povećanje obostranog animoziteta između LGBTI i većinske heteroseksualne populacije i sve manje prostora za iznalaženje trajnog rešenja. Sa druge strane, kada LGBTI zajednica preko svojih predstavnika pokreće temu ozakonjenja istopolnih partnerstava, ove inicijative u javnosti često ne budu shvaćene kao zahtev za obezbeđivanje uslova za uživanje nekih od osnovnih ljudskih prava, već se iste tumače kao bezobzirno insistiranje na neosnovanim privilegijama.
Budući da sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava Saveta Evrope, kao i Evropskog suda pravde u okviru Evropske unije postavlja pred sve zemlje članice, odnosno kandidate za članstvo, nužnost regulisanja pitanja istopolnih partnerstava, odlaganje rešenja ovog problema pogoršava i pozicije Republike Srbije na međunarodnom planu. Presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Oliari i ostali protiv Italije iz jula 2015. u tom smislu predstavlja jasnu poruku da će se svi slučajevi odbijanja zahteva istopolnih parova za registracijom ubuduće pred ovim sudom tretirati kao akt diskriminacije, što će proizvoditi određenu materijalnu štetu Republici Srbiji a još više štetiti njenom ugledu u međunarodnim organizacijama.
2. Ciljevi koji se postižu donošenjem akta
Polazeći od obaveze da za sve svoje građane, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, stvori uslove za dostojanstven porodični život, nadležni predlagač se oslanja na iskustva onih država koje u ovoj oblasti prednjače. Ta iskustva govore da se radi o pitanju u čijem rešavanju država mora da pokaže odlučnost. Uz manje ili veće razlike, uslovljene dominantnim kulturnim i religijskim modelima u određenoj zemlji, svuda u svetu je ozakonjenje istopolnih partnerstava bilo praćeno otporom dela javnosti što je uzrokovalo da određene inicijative više puta bivaju oborene i ponovo pokretane.
Uživanje osnovnih ljudskih prava, garantovanih Ustavom i međunarodnim ugovorima čiji je Republika Srbija potpisnik, ne bi smelo da bude predmet debate. Zato je nadležni predlagač stava da senzibilizacija šire javnosti o pitanju istopolnih partnerstava može jedino da bude dodatna mera u okviru iznalaženja zakonskog rešenja, a nipošto preduslov za njegovo donošenje. Međutim, kada je reč o obimu prava koja će predloženo rešenje omogućiti LGBTI osobama u Srbiji, debata je, s obzirom na ustavni i zakonski okvir, kao i na društvenu klimu, neophodan preduslov.
Usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama uticalo bi na podizanje svesti o problemima sa kojima se suočavaju pripadnici manjinskih i osetljivih grupa. Zakon bi doprineo promovisanju kulture ljudskih prava, tolerancije, poštovanju i uvažavanju različitosti, što bi doprinelo razvoju inkluzivnog društva zasnovanog na ljudskim pravima i principu vladavine prava, koje svima pruža jednake mogućnosti.
Do sada se na polju regulisanja istopolnih partnerstava nije primenjivao ni jedan propis niti su sprovođene konkretne mere i aktivnosti javnih politika, budući da institut istopolne zajednice tek treba uvesti u pravni sistem Republike Srbije. Ustav Republike Srbije ostavlja prostor da se predmetna oblast zakonski uredi uz usklađivanje nekoliko postojećih zakona i podzakonskih akata. Pored Porodičnog zakona, od značaja za ozakonjenje istopolne zajednice su i propisi koji regulišu nasleđivanje, prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja, naknadu štete, oslobođenje od poreza, kao i propisi koji bi bliže regulisali uspostavljanje registara istopolnih partnerstava na nivou jedinica lokalne samouprave. Nadležni predlagač u tom smislu ističe suštinsku važnost međuresorne saradnje u cilju blagovremenog donošenja svih podzakonskih akata i usklađivanja propisa, bez kojih bi predloženo zakonsko rešenje imalo samo simbolički karakter.
Glavni faktor rizika u procesu kreiranja i implementacije budućeg rešenja jeste otpor dela građanstva i stručne javnosti u Srbiji koja ovakve inicijative doživljava kao pretnju tradicionalnim porodičnim vrednostima. Ovaj problem indukuje druge faktore rizika, kao što su pritisak na donosioce odluka i javne ličnosti koje zagovaraju predloženo rešenje, kao i prikrivena ili otvorena opstrukcija primene zakonskih odredaba od strane nadležnih na nacionalnom ili lokalnom nivou. Jedini efikasan način da se preventivno deluje na ublažavanju ovih faktora rizika jeste kontinuirani društveni dijalog tokom čitavog procesa kreiranja, usvajanja i implementacije zakona, uz praćenje i vrednovanje efekata zakona u svim mapiranim ciljnim grupama.
3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
U cilju rešavanja uočenog problema, a imajući u vidu sve prethodno navedeno, a naročito imajući činjenicu da istopolna zajednica predstavlja dosad pravno neregulisan institut, kao i činjenicu da bi Status quo opcija, odnosno nedonošenje bilo kakvog propisa ostavilo LGBTI osobe bez mogućnosti da registruju zajednice života koje faktički postoje u praksi, te da bi nastavile da trpe sve najblaže rečeno negativne posledice koje takva nemogućnost podrazumeva a koje su prethodno navedene, kao jedina moguća opcija utvrđeno je sledeće:
- Da se problem reši donošenjem Zakona o istopolnim zajednicama. U značajnom broju država u kojima su istopolna partnerstva ozakonjena, rešenje je upravo podrazumevalo donošenje posebnog zakona, dok su prava istopolnih partnera definisana po uzoru na ona garantovana zakonima koji uređuju bračnu zajednicu. Mada neke zemlje poseduju registrovana partnerstva dostupna i za heteroseksualne parove (npr. Francuska), uporedna pravna praksa pokazuje da postoji mogućnost obezbeđivanja većeg obima prava registrovanim partnerima kada je registrovano partnerstvo dozvoljeno samo njima. Ovakav pristup je prihvaćen i od strane vodećih organizacija civilnog društva i eksperata u oblasti zaštite i unapređenja prava LGBTI osoba u Srbiji, što se vidi iz modela zakona koji su poslednjih godina bili dostupni široj javnosti.
Tokom postupka identifikovanja mogućih opcija nije uočena druga mera osim zakonodavne koja bi, dovela do željene promene. Budući da ne postoje jasni kriterijumi za ocenu nivoa spremnosti društva da prihvati donošenje ovakvog propisa, nije moguće ni usloviti donošenje Zakona o istopolnim zajednicama prethodnom promenom društvene klime. Zato nadležni predlagač, polazeći od principa vladavine prava i demokratskih vrednosti, smatra da zakon treba da inicira promenu svesti, a ne obrnuto. Sve zainteresovane strane svakako će imati priliku da daju svoje mišljenje o suštini i karakteru ovog zakona, kao i o predloženim pojedinačnim rešenjima, i to u postupku javne rasprave o nacrtu zakona.
Identifikovane mere upoređene su po standardnim kriterijumima vrednovanja na sledeći način:
- relevantnost: Rezultat jedine moguće identifikovane opcije je da se u pravni sistem uvede pravni pojam istopolne zajednice i obezbedi što više prava iz domena porodično-pravne zaštite za istopolne partnere, a bez pretenzija da se dostigne podudarnost sa statusom koji uživa bračna zajednica. Ovako kreirano rešenje obezbediće nedvosmisleno unapređenje prava LGBTI populacije, istovremeno obezbeđujući nepovredivost statusa tradicionalne porodice, omogućujući društvenu stabilnost i važan iskorak ka bržem razvitku društva u Srbiji i napredak zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji, što je u skladu sa prioritetima definisanim Programom Vlade;
- efikasnost: Nadležni predlagač, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, poseduje neophodne institucionalne i ljudske resurse za realizaciju opcije u skladu sa relativno kratkim rokom koji je određen za realizaciju;
- efektivnost: Kratkoročni cilj predloženog rešenja trebalo bi da bude mogućnost registracije istopolnih partnerstava, dok je srednjoročni cilj usaglašavanje različitih podzakonskih akata sa novim zakonom kao i ublažavanje stavova javnosti prema istopolnim partnerstvima;
- održivost: Promene u pravnom statusu zajednica istopolnih partnera koje bi se postigle opcijom održive su na duži rok uz potencijalnu mogućnost daljeg unapređenja nivoa prava.
4. Zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema?
Iznalaženje sistemskog rešenja predstavljalo bi važan iskorak i za celokupno društvo u Srbiji. Društveni dijalog u procesu izrade i promocije ovakvog propisa, koji bi nadležni predlagač podržavao i usmeravao, doprineo bi tome da, podelama opterećeno društvo, dostigne neophodan stepen svesti o nužnosti poštovanja prava drugih na različitost, i poštovanja prava koja su zagarantovana svima, bez obzira na različitost. Povećanje tolerancije prema LGBTI populaciji doprinelo bi i podizanju opšteg nivoa tolerancije prema drugim manjinskim zajednicama u društvu. Ovo bi, dugoročno posmatrano, relaksiralo odnose u javnom diskursu, ali i u političkom životu u celosti, i usmerilo bi pažnju građana ka izazovima savremenog društva i različitim lokalnim inicijativama od suštinske važnosti za celu zajednicu.
Namera nadležnog predlagača je da sistemski reguliše zajednicu života između istopolnih partnera i prava i obaveze koji iz takvog partnerstva proizilaze.
Cilj je da se u Srbiji što je pre moguće steknu uslovi da LGBTI osobe mogu neometano da planiraju i organizuju sopstveni porodični život. U tom smislu, prednost pri razmatranju mogućih rešenja data je onima koje mogu da se realizuju u što skorijem vremenskom periodu i u postojećem ustavnom okviru. Opredeljenost države ka poštovanju univerzalnog načela ljudskih prava i nediskriminacije obavezuje nadležne institucije da omoguće proces dostizanja većeg nivoa prava LGBTI osoba.
Donošenjem ovakvog propisa država izražava i svoju jasnu privrženost vrednostima koje su ugrađene u zakonodavstvo Evropske unije, ali i svoju odlučnost da, uprkos pritiscima postupa u skladu sa principima vladavine prava. Donošenje Zakona o istopolnom partnerstvu jedna je od aktivnosti predviđenih u Godišnjem planu rada Vlade za 2021. godinu kao i u Akcionom planu za sprovođenje Programa Vlade.
5. Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?
Osnovna ciljna grupa na koju će zakonsko rešenje uticati jesu osobe LGBTI populacije koje ostvaruju ili nameravaju da ostvare zajednicu života sa istopolnim partnerom. Pored značajno veće pravne sigurnosti, za istopolne parove to bi značilo i čin društvene afirmacije i podsticaj da ličnim napretkom daju svoj pun doprinos razvoju celokupnog društva. Posledično, pripadnici LGBTI zajednice na taj način bi imali neophodne uslove da u društvenoj hijerarhiji dodatno napreduju i da na taj način dalje utiču na rušenje stereotipa o LGBTI populaciji. U najuži krug zainteresovanih za donošenje zakonskog rešenja u ovoj oblasti spadaju članovi primarnih porodica istopolnih partnera, koji će posredno osetiti različite pravne i društvene efekte njegove primene.
6. Kakve će troškove primena zakona stvoriti građanima i privredi, naročito malim i srednjim preduzećima?
Zakonom o istopolnim zajednicama ne inicira se stvaranje dodatnih troškova građanima i privredi, kao ni malim i srednjim preduzećima.
7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Da pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju u potpunosti troškove koje će stvoriti. Finansisjki troškovi se odnose na uspostavljanje Registra za vođenje istopolnih zajednica. Kao poželjne dodatne mere mogu se predvideti i obuke za matičare i druge službenike na lokalnom nivou za koje se proceni da bi imali najviše udela u primeni zakonskih odredaba.
8. Da li se zakonom podržavaju stvaranje novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija?
Zakonom o istopolnim zajednicama ne inicira se stvaranje novih privrednih subjekata niti se neposredno utiče na tržišnu konkurenciju.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o ovom aktu?
Javne konsultacije o Polaznim osnovama sprovedene su online od 8. do 24. februara 2021. godine. Podneto je ukupno 19 komentara na Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama (10 komntara su podneli građani, tri institucije, tri nevladine organizacije pojedinačno, jedan politička stranka, jedan nezavisni ekspert, člana radne grupe i jedan grupe udruženja).
Za potrebe izrade Nacrta zakona o istopolnim zajednicama Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je 3. februara 2021. godine formiralo Radnu grupu koju čine predstavnici relevantnih državnih organa i institucija i organizacija civilnog društva. Na sastancima Radne grupe koji su održani 24 i 25. februara 2021. godine prisustvovali su pored članova i predstavnici Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Tima za ljudska prava UN u Srbiji, razmatrane su Polazne osnove za izradu dokumenta i pristigli komentari sa javnih konsultacija, kao i komentari članova Radne grupe.
10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava?
Nadzor nad primenom zakona vršiće Minstarstvo za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog. Efekti primene zakona pratiće se periodiučno kroz dostavljanje izveštaja od strane svih relevantnih organa i institucija nadležćnih za njegovu primenu.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, 04.03.2021.