NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OGLAŠAVANJU - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o oglašavanju (“Službeni glasnik RS”, broj 6/16, 52/19 dr.zakon), u članu 2. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
“3) oglašivač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje se predstavlja oglasnom porukom u okviru svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe, uključujući i druga lica koja posluju u njegovo ime i za njegov račun;”.
U tački 4) posle reči: “vlasnik” dodaje se reč: “platforme.”
Posle tačke 4) dodaje se nova tačka 5) koja glasi:
“5) audio-vizuelna komercijalna komunikacija je audio-vizuelna medijska usluga koja podrazumeva prikazivanje u obliku slika sa ili bez tona čija je namena direktno ili posredno promovisanje robe, usluga ili ugleda fizičkog ili pravnog lica koja obavljaju ekonomsku aktivnost. Takvo prikazivanje se vrši uz novčanu ili drugu naknadu, ili u svrhe sopstvenog promovisanja, a uključeno je u program ili u korisnički generisani video zapis. Vrste audio-vizuelne komercijalne komunikacije su, između ostalog, televizijsko oglašavanje, sponzorstvo, TV prodaja i plasiranje proizvoda. “
Član 2.
U članu 4. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
“Prenosilac oglasne poruke, uključujući društvene mreže, mora obezbediti jednake uslove za sve oglašivače.”
Član 3.
U članu 12. u stavu 3. reč “programa” zamenjuje se rečima: “prezentovanja sadržaja (program, objava na društvenim mrežama i medijskim platformama)”
Član 4.
U članu 15. u stav 2. posle reči: “podatak” dodaju se reči: “(ime, prezime, adresa, JMBG, elektronska adresa i broj telefona)”.
Član 5.
U članu 19. stavu 1. posle tačke, dodaju se reči: “U svrhu određivanja identiteta oglašivača, prenosilac oglasne poruke, dužan je da prikuplja i dalje obrađuje podatke o oglašivaču, i to: poslovnom imenu, adresi sedišta i matičnom broju, a za fizičko lice, ime i prezime, adresu prebivališta i jedinstveni matični broj građana.”
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
“Ako je zakonski uslov za obavljanje delatnosti koja je predmet oglašavanja autorsko pravo, potrebno je obezbediti saglasnost nosioca autorskog prava.”
U stavu 3. posle tačke dodaju se reči: “Po isteku roka za obavezno čuvanje oglasne deklaracije, podaci o ličnosti oglašivača fizičkog lica, brišu se.”
Član 6.
U članu 21. u stavu 4. reč: “ili” zamenjuje se rečju “i”.
U tački 4. reči “dijetetski dodaci” zamenjuju se rečima: “dodaci ishrani (dijetetski suplementi)”:
U stavu 5. posle reči: “na” dodaju se reči: “štampane i onlajn medije.”
Član 7.
U članu 27. u stavu 1. posle reči: “zahtev” dodaju se reči: “i platformi za deljenje ili razmenu video sadržaja.”
Član 8.
U članu 28. u stavu 1. posle reči: “sadržaja” dodaju se reči: “i/ili korisnički generisanom video zapisu.”
St. 2-4. brišu se.
Posle stava 4. dodaje se novi stav koji glasi:
“Plasiranje proizvoda nije dozvoljeno u vestima, programima o aktuelnim društveno-političkim događajima, programima o isključivo potrošačkim pitanjima, verskim programima i dečijim programima.
Član 9.
U članu 30. stav 1. menja se i glasi:
“Programski sadržaji u kojima se plasira proizvod moraju biti jasno označeni obaveštenjem o plasiranju proizvoda i to na početku i na kraju, kao i nakon reklamnih blokova, ukoliko te programske sadržaje proizvodi ili naručuje sam pružalac medijske usluge ili sa njim povezano lice u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava.”
Član 10.
U članu 33. stav 2. menja se i glasi:
“Izuzetno od stava 1. ovog člana dozvoljeno je emitovanje pojedinačne oglasne poruke, odnosno poruke TV prodaje, tokom prenosa sportskih događaja, a izuzetno i u drugim programskim sadržajima, ali samo ukoliko je to nedvosmisleno neophodno, u skladu sa ovim zakonom.”
U stavu 5. reč: “odnosno” zamenjuje se rečima: “osim TV.”
Član 11.
Član 35. menja se i glasi: “Trajanje TV oglašavanja i TV prodaje u programima komercijalnih pružalaca medijske usluge u vremenskom periodu od 6 do 18 časova ne sme da prekorači 20% tog perioda.
Trajanje TV oglašavanja i TV prodaje u programima komercijalnih pružalaca medijske usluge u vremenskom periodu od 18 do 24 časova ne sme da prekorači 20% tog perioda.
Trajanje TV oglašavanja i TV prodaje u programima ustanove javnog medijskog servisa i pružaoca medijske usluge civilnog sektora u vremenskom periodu od 6 do 18 časova ne sme da prekorači 10% tog perioda.
Trajanje TV oglašavanja i TV prodaje u programima ustanove javnog medijskog servisa i pružaoca medijske usluge civilnog sektora u vremenskom periodu od 18 do 24 časova ne sme da prekorači 10% tog perioda.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na televizijske programe u celini namenjene oglašavanju i TV prodaji, kao i televizijske programe u celini namenjene samopromociji.”
Član 12.
U članu 38. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
“Katalozi, lifleti, bukleti, brošure i slični štampani materijali se ne smatraju štampanim medijima u smislu ovog zakona, ali se na njih odnose odredbe ovog zakona.”
Član 13.
U članu 45. stav 5. menja se i glasi:
“U svrhu određivanja identiteta oglašivača, prenosilac oglasne poruke, koji je pružalac usluge informacionog društva u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, dužan je da prikuplja i dalje obrađuje podatke o oglašivaču i to o poslovnom imenu, adresi sedišta i matičnom broju, a za fizičko lice, ime i prezime, adresu prebivališta i jedinstveni matični broj građana, tokom trajanja oglašavanja i 30 dana nakon prestanka oglašavanja. Po isteku roka za obavezno čuvanje podataka o oglašivaču, podaci o ličnosti oglašivača fizičkog lica, brišu se.”
Član 14.
U nazivu iznad člana 46. posle reči: “alkoholnih pića”, dodaju se reči: “i pića sa sadržajem alkohola”
U stavu 1. posle reči: “alkoholnih pića”, dodaju se reči: “i pića sa sadržajem alkohola (u daljem tekstu: alokoholna pića)”.
U stavu 3. reč: “manjim” zamenjuje se rečju: “do”.
U tački 2) reči: “osim na sredstvima javnog prevoza (autobus, tramvaj, taksi sl.)” brišu se.
U tački 3) reči:”, u terminu od 18:00 do 06:00 časova”, brišu se.
U tački 5) posle reči: “oglašavanja” dodaju se reči:”, osim ako su tematski ili ciljno namenjeni deci ili maloletnicima.”
U stavu 4. posle reči: “medijima” dodaju se reči; “katalozima, lifletima, bukletima, brošurama i sličnim štampanim materijalima.”
Član 15.
U članu 47. stav 1. briše se.
Član 16.
Naziv iznad člana 53. menja se i glasi: “Elektronske cigarete i srodni proizvodi”
U stavu 1. reči: “tečnosti i delova za elektronske cigarete zamenjuju se rečima: “i srodnih proizvoda sa ili bez nikotina predviđenih propisima o duvanskim proizvodima.”
Dodaje se novi stav 2. koji glasi: “Pravila o oglašavanju iz prethodnog stava se ne odnose na elektronske uređaje za zagrevanje duvanskih odnosno biljnih proizvoda.”
Član 17.
Član 54. menja se i glasi:
“Zabranjeno je oglašavati igre na sreću ako priređivač nije dobio saglasnost, odobrenje, odnosno dozvolu nadležnog organa za priređivanje igre na sreću.
Zabranjeno je oglašavanje klasičnih igara na sreću na otvorenim površinama, osim na mestu koje je udaljeno najmanje 100 metara vazdušnom linijom od najbližeg kompleksa predškolske, školske, zdravstvene ili ustanove namenjene deci i maloletnicima.
Zabranjeno je oglašavanje posebnih igara na sreću na otvorenim površinama, uključujući i autobuse, taksi i sva druga vozila, kako spolja tako i iznutra, i to: putem oglasnih panoa (bilborda), plakata, displeja, svetlećih reklama i slično, osim:
1) Na sportskim terenima tokom sportskih događaja koje sponzoriše priređivač igara na sreću, odnosno koji sponzoriše sportiste, sportske klubove ili reprezentacije koji su učesnici tih sportskih događaja i manifestacija, kao i obavljanje direktnih promotivnih aktivnosti na sportskim terenima tokom sportskih događaja;
2) Postavljanja sredstava za oglašavanje na spoljnim površinama poslovnih prostorija u kojima se priređuju igre na sreću i na mestima na kojima se vrši uplata za priređivače i to najviše jednog naziva i jednog loga priređivača igre na sreću, tako da ne pokriva više od 25% površine.
3) Obavljanja promotivnih aktivnosti ispred poslovnih prostorija u kojima se priređuju igre na sreću;
4) Postavljanja sredstava za oglašavanje na službenim vozilima priređivača igara na sreću.
Svetleća sredstva za oglašavanje su zabranjena, osim na igračnicama.”
Član 18.
Član 56. menja se i glasi:
“Oglašavanje klasičnih igara na sreću putem elektronskih medija, kao i u bioskopima, pozorištima ili drugim prostorima gde se vrši prikazivanje, odnosno izvođenje predstava, dozvoljeno je, osim ako su tematski ili ciljano namenjene deci ili maloletnicima.
Zabranjeno je oglašavanje posebnih igara na sreću:
1) Na svim televizijama, i na televizijama koje program emituju na nacionalnim frekvencijama, kao i oglašavanje na kablovskim televizijskim kanalima, lokalnim televizijskim kanalima osim za vreme prenosa sportskih događaja, kao i 30 minuta pre i posle prenosa sportskih događaja i to najviše 10 oglasnih poruka u trajanju od najduže 30 sekundi po jednog oglasnoj poruci;
2) u sadržajima elektronskih internet portala i na Google (Google Display Network), Google Search (pretraga), Youtube), osim:
- oglašavanja i isticanja bilo kog sadržaja (ponuda, baneri, bonusi i dr.) na zvaničnim internet adresama priređivača igara na sreću;
- izdanja sportskih internet portala koji su u celini tematski namenjeni objavljivanju sportskih sadržaja;
- internet stranica sportskih klubova i udruženja koja sponzoriše priređivač koji se oglašava;
- društvenih mreža (Facebook, Twitter, Instagram, Tik Tok i dr.);
3) na radijima, osim za vreme prenosa sportskih događaja, i to najviše 10 oglasnih poruka u trajanju od najduže 30 sekundi po jednog oglasnoj poruci;
4) u štampanim medijima, osim na stranicama koje su tematski namenjene izveštavanju o sportskim događajima;
5) učestvovanjem javnih ličnosti, kao što su muzičari, glumci, sportisti, političari, umetnici, influenseri i učestvovanjem svih drugih osoba koje imaju mogućnost da utiču na kupovne odluke drugih zbog svog stvarnog ili pretpostavljenog autoriteta, znanja ili položaja osim ako su ta lica:
- aktivni sportisti sportskih klubova i sportskih društava koja sponzorišu priređivači igara na sreću koji se oglašavaju.
6) u filmovima, spotovima, serijama, pozorišnim predstavama.
Zabranjeno je oglašavanje i promovisanje bonusa priređivača igara na sreću, osim:
1) na sopstvenoj internet stranici priređivača igara na sreću i na njihovim lokacijama;
2) na sopstvenim društvenim mrežama (Facebook, Twitter, Instagram i dr.);
3) slanjem elektronskih poruka igračima koji imaju aktivne naloge na internet stranicama, pod uslovom da su oni prethodno dali saglasnost za primanje takve poruke.
Dozvoljeno je oglašavanje i promovisanje bonusa priređivača igara na sreću:
1) U izdanjima sportskih internet portala koji su u celini tematski namenjeni
objavljivanju sportskih sadržaja;
2) Na internet stranicama sportskih klubova i udruženja koja sponzoriše priređivač koji se oglašava;
3) U štampanim medijima, na stranicama koje su tematski namenjene izveštavanju o sportskim događajima.
Oglašavanje klasičnih i posebnih igara na sreću, uključujući i posredno upućivanje na iste, vrši se uz obaveštenje o zabrani učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću i odgovarajući tekst upozorenja o prevenciji bolesti zavisnosti.
Oglašavanje klasičnih, posebnih igara na sreću i nagradnih igara u robi i uslugama ne sme da:
1) iskorišćava neiskustvo ili nedostatak znanja dece ili maloletnika;
2) koristi decu ili maloletnike u oglašavanju, odnosno usmerava oglašavanje na decu ili maloletnike;
3) povezuje učestvovanje u igrama na sreću sa aktivnostima namenjenim deci ili maloletnicima;
4) povezuje učestvovanje u igrama na sreću sa sticanjem zrelosti.
Oglašivač je dužan da, u oglašavanju prodajnih podsticaja za učestvovanje u igrama na sreću (besplatni krediti, bonusi ili druga sredstva za učestvovanje u igrama na sreću ponuđena učesnicima bez naknade), na jasan i razumljiv način istakne pravila za korišćenje prodajnog podsticaja, a naročito posebne uslove koje učesnik mora da ispuni radi korišćenja prodajnog podsticaja.
Član 19.
Posle člana 56. dodaje se novi član 56a koji glasi:
“Oglašavanjem klasičnih i posebnih igara na sreću ne smatra se sprovođenje društveno odgovornih akcija od strane priređivača igara na sreću, bilo neposredno ili posredstvom drugih lica, kao i javno prikazivanje i izveštavanje o tim akcijama bilo putem medija ili na bilo koji drugi način, i nije zabranjeno u smislu ovog Zakona.
Prilikom sprovođenja društveno odgovornih akcija iz stava 1. ovog člana dozvoljeno je da priređivači igara na sreću istaknu svoj logo/logotip bez pozivanja na učešće u igrama na sreću.”
Član 20.
U članu 64. posle stava 1. dodaje se novi stav koji glasi:
“Sponzorstvom se smatra i vrsta audio-vizuelne komercijalne komunikacije koja predstavlja svaki vid finansijske ili druge podrške javnih ili privatnih entiteta ili fizičkih lica koja nisu uključena u pružanje audio-vizuelne medijske usluge ili usluge platformi za razmenu video zapisa, kao ni u proizvodnju audio-vizuelnih dela, finansiranje audiovizuelnih medijskih usluga, usluga platformi za razmenu video zapisa, korisnički generisanih video zapisa ili programa, u svrhe promocije sponzorovog imena, naziva ili žiga, ugleda aktivnosti ili proizvoda.”
Član 21.
Naziv iznad člana i član 77, menjaju se i glase:
“IZRICANJE MERA
Ako u vršenju inspekcijskog nadzora nadležni inspektor utvrdi da se oglašavanje vrši suprotno odredbama ovog zakona, zapisnikom o inspekcijskom nadzoru zabraniće takvo oglašavanje i naložiće otklanjanje utvrđene nezakonitosti, uključujući uklanjanje oglasne poruke, sa primerenim rokom za otklanjanje.
Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od 24 sata, ni duži od dva meseca, ako drugačije nije propisano.
Ako nadležni inspektor utvrdi da je nadzirani subjekat preduzeo meru koja mu je naložena i otklonio nezakonitost, okončava postupak inspekcijskog nadzora dostavljanjem zapisnika u kojem se navodi da su otklonjene utvrđene nezakonitosti ili nedostaci u njegovom poslovanju ili postupanju.
Ako nadzirani subjekat u ostavljenom roku ne otkloni utvrđenu nezakonitost, nadležni inspektor bez odlaganja donosi rešenje kojim izriče meru za otklanjanje nezakonitosti sa primerenim rokom iz stava 2. ovog člana.
Ako u vršenju nadzora nadležni organ jedinice lokalne samouprave, utvrdi da se oglašavanje na otvorenim površinama vrši suprotno odredbama ovog zakona, rešenjem će naložiti uklanjanje sredstva za oglašavanje.
Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana, može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Žalba iz stava 6. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.
Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana, može se izjaviti žalba u skladu sa zakonom.”
Član 22.
U članu 78. stav 1. tačke 4), 7), 19), 21) 30) i 38) brišu se.
Posle stava 4. dodaju se novi stavovi 5-7. koji glase:
“Novčanom kaznom od 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) ne označi oglasnu poruku oznakom prepoznatljivosti u skladu sa članom 13. ovog zakona;
2) ne istakne telefonsku tarifu u skladu sa članom 17. ovog zakona;
3) ne obezbedi podatke iz člana 45. stav 5. ovog zakona;
4) oglasna poruka ne sadrži upozoravajuću poruku, odnosno upozorenje u skladu sa članom 49. ovog zakona;
5) vrši direktno oglašavanje suprotno članu 63. ovog zakona;
6) ne čuva oglasnu poruku 30 dana od dana poslednjeg objavljivanja, u obliku koji dozvoljava mogućnost uvida u oglasnu poruku, podatke o mestu, vremenu i učestalosti oglašavanja, odnosno onemogući uvid u oglasnu poruku u skladu sa članom 70. ovog zakona.
Za radnje iz stava 5. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000,00 dinara.
Za radnje iz stava 5. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 40.000,00 dinara.”
Član 23.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba člana 17. stav 4. koje će se primenjivati po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Odredbe člana 18. stav 4. važiće godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Oglašavanje je vid komunikacije privrednih subjekata čija je svrha informisanje potencijalnih kupaca o proizvodima i uslugama, u cilju poboljšanja njihovog ekonomskog položaja na tržištu. Kao legitimno sredstvo kojim se pravi razlika između konkurenata potrebno je propisati određena pravila kojima će se omogućiti objektivno isticanje razlika, a koje neće dovesti do narušavanja tržišne utakmice.
Cilj regulisanja oblasti oglašavanja, stoga, čini podsticanje tržišne utakmice privrednih subjekata, obezbeđenja pravne sigurnosti i daljeg poboljšanja standarda potrošača. Oglašavanje predstavlja važnu ekonomsku delatnost, kreativnu industriju, neizostavni deo troškova poslovanja svih lica u lancu - proizvođača i prenosilaca oglasnih poruka, samog oglašivača, njegovog distributera, te i prihoda države, sa krajnjim efektom koji se očitava na primaoca. Sa druge strane, zaštita nedozvoljenog uticaja na svest građana putem metoda koje moderno pravo smatra nedozvoljenim, a etika nečasnim, promocija određenog društveno poželjnog ponašanja i uvažavanje legitimnih interesa svih zainteresovanih strana predstavljaju ideju-vodilju pri izradi ovakvog propisa.
Oglašavanje je na celovit način regulisano Zakonom o oglašavanju (“Službeni glasnik RS”, broj 6/16, 52/19 dr. zakon), u daljem tekstu Zakon. Ipak, potreba da se odgovori zahtevima prakse koji su se pojavili tokom njegove primene, kao i potreba implementacije poboljšanih standarda zaštite građana uslovili su potrebu za donošenjem osavremenjenog propisa koji bi bolje odgovorio zahtevima vremena, te je potrebno izvršiti izmene i dopune ovog Zakona.
Osim toga, predložene izmene i dopune Zakona o oglašavanju predstavljaju korak dalje i u harmonizaciji sa propisima Evropske unije, u skladu sa sporazumom o Stabilizaciji i pridruživanju. Direktiva 13/2010 Evropskog parlamenta i Saveta o pružanju audio-vizuelnih medijskih usluga (AVMS Direktiva) revidirana je 2018. godine (Direktiva 2018/1808/EU) i njom je utvrđen novi regulatorni okvir u vezi sa pružanjem audio-vizuelnih medijskih usluga. Revidirana Direktiva je, nametnula potrebu usaglašavanja sadašnjeg zakonodavstva Republike Srbije sa standardima koji su utvrđeni u njoj.
Direktiva je nastala kao rezultat nastajanja novih vrsta sadržaja kao što su video zapisi ili sadržaji koje generišu korisnici i koji sve više dobijaju na značaju, a novi akteri, pre svega pružaoci usluga videa na zahtev i platformi za razmenu video sadržaja učvrstili su svoj položaj. Novo stanje na tržištu zahteva ažuriran pravni okvir kako bi se uvažila kretanja na tržištu i postigla ravnoteža između pristupa usluga on lajn sadržaja, zaštite potrošača i konkurencije.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENjA
Član 1.
Članom 1. Nacrta zakona menja se i dopunjuje član kojim su određeni osnovni pojmovi upotrebljeni u Zakonu.
Predložena izmena se odnosi na izmenu definicije oglašivača. Definicija oglašivača izmenom ovog člana je obuhvatnija i utvrđuje da je oglašivač pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje se predstavlja oglasnom porukom u okviru svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe, uključujući i druga lica koja posluju u njegovo ime i za njegov račun.
Takođe, imajući u vidu da je u skladu sa potrebama usklađivanja sa zahtevima iz Direktive 2018/1808/EU o audiovizuelnim medijskim uslugama, Zakonom o elktronskim medijima prvi put uveden pojam usluge platforme za razmenu video sadržaja, bilo je važno platforme prepoznati kao prenosioca oglasne poruke. Dalje, data je i definicija audio-vizuelne komercijalne komunikacije kao sredstava koje se koristi za promociju.
Član 2.
Članom 2. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 4. Zakona kojim je, u skladu sa ustavnim načelom slobode govora, propisano da je oglašavanje slobodno i ravnopravno za domaća i strana lica, da je zabranjena cenzura oglasnih poruka zbog mišljenja o javnim stvarima, te podložnost oglašavanja propisima, javnom poretku i samoregulativi. Ovaj član je dopunjen novim stavom kojim se u skladu sa intencijom ovog člana utvrđuje da prenosilac oglasne poruke mora obezbediti jednake uslove za sve oglašivače.
Član 3.
Članom 3. Nacrta zakona je dopunjen član 12. Zakona kojim je utvrđeno da prikriveno, odnosno oglašavanje koje može javnost dovesti u zabludu u pogledu njegove stvarne prirode, nije dozvoljeno i prilikom ocene da li postoji prikriveno oglašavanje umesto u toku programa kako je propisano važećom odredbom, proširen je obuhvat ove norme pa se utvrđuje da li postoji prikriveno oglašavanje u toku prezentovanja sadržaja, odnosno programa, objave na društvenim mrežama i medijskim platformama.
Član 4.
Članom 4. Nacrta zakona dopunjen je član koji uređuje upotrebu ličnog dobra u oglašavanju i to na način da je pojačana zaštita u skladu za zaštitom podataka o ličnosti navođenjem elemenata koji čine podatak o ličnosti.
Član 5.
Članom 5. Nacrta zakona preciznije je definisana oglasna deklaracija kao važan element u procesu oglašavanja. Svrha oglasne deklaracije je određivanje odgovornosti u oglašavanju, kroz precizno identifikovanje učesnika i sadržaja oglasne poruke. Prenosilac oglasne poruke je dužan da prikupi i obrađuje neophodne podatke o oglašivaču, čime se obezbeđuje jasnoća i zakonitost oglašavanja.
U slučajevima kada oglašavanje zahteva posebne saglasnosti ili dozvole, ovi podaci moraju biti uključeni u deklaraciju, što doprinosi pravnoj sigurnosti i poštovanju regulatornih zahteva. Osim toga, kroz dopunu ovog člana novim stavom, posebna pažnja je posvećena zaštiti autorskih prava, zahtevajući saglasnost nosioca prava za oglašavanje.
Čuvanje oglasne deklaracije tokom trajanja oglašavanja i 30 dana nakon njegovog prestanka omogućava laku dostupnost i proveru podataka u slučaju potrebe. Ukoliko prenosilac oglasne poruke ne poseduje oglasnu deklaraciju, on stupa na mesto oglašivača u pogledu obaveza i odgovornosti propisanih ovim zakonom, osim ako se podaci mogu utvrditi iz same oglasne poruke. Ova odredba služi zaštiti integriteta i zakonitosti oglašavanja.
Oglasna deklaracija može biti u pisanom ili elektronskom obliku, što pruža fleksibilnost i prilagođavanje savremenim tehnologijama u komunikaciji i dokumentovanju.
Član 6.
Članom 6. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 21. Zakona. Precizirane su i proširene odredbe koje regulišu sadržaj oglasne poruke u cilju zaštite dece i maloletnika od neprikladnog oglašavanja. Osnovne zabrane iz važećeg propisa su zadržane, ali su dodate konkretne situacije koje se smatraju opasnim za decu, čime se unapređuje zaštita njihove bezbednosti.
Precizirano je da tokom dečijih emisija, kao i najmanje deset minuta pre ili nakon njih, mogu biti emitovane samo one oglasne poruke koje su prikladne za dečiji uzrast, čime se obezbeđuje dodatna zaštita dece od neprimerenih sadržaja. Dodatno je zabranjeno oglašavanje dijetetskih suplemenata, čime se unapređuje zaštita dece i maloletnika od potencijalno štetnih proizvoda.
Proširenjem primene odredbi na štampane i onlajn medije, pored televizijskih i radijskih programa i medijskih usluga na zahtev, obezbeđuje se sveobuhvatnija zaštita dece i maloletnika u različitim medijima. Ovim se osigurava da svi mediji koji se obraćaju deci i maloletnicima poštuju iste standarde.
Ovim izmenama se postiže veći nivo zaštite dece i maloletnika od potencijalno štetnih oglasnih poruka, uz istovremeno unapređenje pravne sigurnosti i transparentnosti u oblasti oglašavanja.
Član 7.
Članom 7. Nacrta zakona proširena je definicija oglašavanja u elektronskim medijima kako bi uključila i platforme za deljenje ili razmenu video sadržaja. Ova izmena je neophodna radi usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zahtevima Direktive 2018/1808/EU o audiovizuelnim medijskim uslugama.
Svrha ovih izmena je da se osiguraju jednaki uslovi oglašavanja u svim elektronskim medijima, uključujući nove digitalne formate koji su postali dominantni u savremenom medijskom pejzažu. Platforme za deljenje video sadržaja predstavljaju značajan deo medijskog tržišta i njihova uključenost u zakonodavni okvir obezbeđuje sveobuhvatnu regulaciju i pravnu sigurnost.
Ova izmena je ključna za modernizaciju pravnog okvira i prilagođavanje tehnološkim promenama, osiguravajući da nacionalno zakonodavstvo ostane usklađeno sa najnovijim evropskim standardima i praksama u oblasti audiovizuelnih medijskih usluga.
Član 8.
Članom 8. Nacrta zakona dopunjava se definicija plasiranja proizvoda i navodi se da se plasiranje proizvoda može vršiti tokom programskih sadržaja i/ili korisnički generisanih video zapisa (na platformama za deljenje ili razmenu video sadržaja). Ovo uključuje plasiranje robe, usluga, žigova ili drugih oznaka kao sastavni deo sadržaja, u zamenu za novčanu ili drugu naknadu.
Izmena je u skladu sa Direktivom 2018/1808/EU o audiovizuelnim medijskim uslugama, koja propisuje obavezu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa novim medijskim trendovima i pravnim standardima Evropske unije. Ovaj pristup obezbeđuje konzistentnost u regulisanju i pravnu sigurnost u oblasti elektronskih medija.
Dodatno, izmenom ovog člana umesto propisivanja da je plasiranje proizvoda zabranjeno, a potom navođenja izuzetaka od ove zabrane, navode se različite vrste programskih sadržaja u kojima nije dozvoljeno plasiranje proizvoda sa ciljem ograničavanja potencijalnih štetnih uticaja na potrošače, osobito u delovima programa koji su namenjeni deci ili u informativnim programima.
Član 9.
Članom 9. Nacrta zakona preciznije su utvrđeni zahtevi obaveštavanja o plasiranju proizvoda, koji se moraju istaći na početku i na kraju programskih sadržaja, kao i nakon reklamnih blokova, što je neophodno kako bi se potrošačima pružile jasnije i transparentnije informacije o prisustvu plasiranih proizvoda u sadržaju koji gledaju ili slušaju.
Ovom izmenom se Zakon usklađuje sa odredbama Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama i postupa u skladu sa zahtevima za zaštitom interesa potrošača u kontekstu audiovizuelnih medijskih usluga.
Član 10.
Članom 10. Nacrta zakona menja se član 33. Zakona koji reguliše emitovanje TV oglašavanja i TV prodaje u elektronskim medijima.
Izmene ovog člana ustanovljavaju jasna pravila o emitovanju oglasnih poruka i poruka TV prodaje u blokovima između pojedinačnih emisija, ali i predviđaju mogućnost emitovanja pojedinačnih oglasnih poruka ili poruka TV prodaje ukoliko je to neophodno, kao što je slučaj sa sportskim događajima ili u određenim programskim sadržajima.
Član 11.
Članom 11. Nacrta zakona uvode se ograničenja za trajanje TV oglašavanja i TV prodaje u programskim sadržajima komercijalnih pružalaca medijske usluge i ustanova javnog medijskog servisa i pružalaca medijske usluge civilnog sektora u skladu sa odredbama Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama (2018/1808/EU). Precizira se da trajanje TV oglašavanja i TV prodaje ne može zauzimati više od 20% vremena u vremenskom periodu od 6 do 18 časova, kao i u vremenskom periodu od 18 do 24 časa za komercijalne pružaoce, odnosno ne više od 10% vremena za ustanove javnog medijskog servisa i pružaoce medijske usluge civilnog sektora. Ove izmene imaju za cilj da utvrde jasne parametre za regulisanje obima TV oglašavanja i TV prodaje u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i učine njihovu primenu pojednostavljenom.
Član 12.
Članom 12. Nacrta zakona dopunjen je član 38. Zakona novim stavom kojim je definisano da se odredbe Zakona shodno odnose i na kataloge, liflete, buklete i brošure. Imajući u vidu da ove vrste štampanih materijala nisu štampani mediji u skladu sa važećom zakonskom regulativnom, bilo ih je važno prepoznati imajući u vidu njihovu primenu. U tom kontekstu, važno je da se na ove promotivne materijale primeni odgovarajuće pravno okruženje kako bi se zaštitili potrošači od obmanjujućih i netačnih informacija, a pravilno primenjivali standardi oglašavanja. Ovaj pristup osigurava integritet tržišta i održavanje poverenja potrošača u promovisanje proizvoda i usluga putem štampanih materijala.
Član 13.
Članom 13. Nacrta zakona dopunjen je član 45. Zakona u svrhu određivanja identiteta oglašivača navođenjem podataka o pravnom ili fizičkom licu koje se oglašava, a koje je prenosilac oglasne poruke, koji je pružalac usluge informacionog društva u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, dužan da prikuplja i dalje obrađuje.
Takođe, dopunom ovog člana, utvrđena je obaveza prenosioca oglasne poruke da po isteku roka za obavezno čuvanje podataka o oglašivaču obriše podatke o ličnosti oglašivača fizičkog lica.
Član 14.
Članom 14. Nacrta zakona menja se član 46. Zakona koji reguliše oglašavanje alkoholnih pića i pića sa sadržajem alkohola, s ciljem zaštite javnog zdravlja i osetljivih grupa poput maloletnih osoba. Predložene izmene ovog člana imaju za cilj da usavrše zakonodavni okvir u oblasti oglašavanja alkohola u skladu sa savremenim standardima i zahtevima društva.
Član 15.
Članom 15. Nacrta zakona vrši se izmena člana 47. Zakona brisanjem stava kojim je zabranjeno u oglašavanju prikazivanje upotrebe ili oponašanje upotrebe alkoholnih pića, što uključuje scene gde se pije alkohol. Predloženo je brisanje ovog stava sa ciljem da se uklone ograničenja koja mogu biti suprotna savremenim standardima i koja ograničavaju slobodu umetničkog izražavanja.
Član 16.
Članom 16. Nacrta zakona proširuje se primena člana 53. kojim je propisana zabrana oglašavanja elektronskih cigareta i na srodne proizvode. Izmene su neophodne radi usaglašavanja sa važećim propisima o duvanskim proizvodima i radi preciznijeg regulisanja novih proizvoda koji su se pojavili na tržištu i predstavljaju neophodan korak u pravcu bolje regulacije oglašavanja elektronskih cigareta i srodnih proizvoda. Primenjivanje pravila o oglašavanju duvanskih proizvoda na ove nove kategorije proizvoda obezbeđuje konzistentnost u regulaciji i zaštitu javnog zdravlja, uz precizno definisanje izuzetaka za elektronske uređaje za zagrevanje duvanskih i biljnih proizvoda. Izmena će dovesti do bolje zaštite potrošača i javnog zdravlja, kao i do pravne sigurnosti u pogledu oglašavanja elektronskih cigareta i srodnih proizvoda. Ova promena će takođe omogućiti privrednim subjektima jasnije i transparentnije uslove poslovanja u skladu sa važećim zakonodavstvom.
Članovi 17- 19.
Članovima 17. i 18. Nacrta zakona propisana su pravila za oglašavanje igara na sreću. Predložene izmene i dopune imaju za cilj unapređivanje regulative oglašavanja igara na sreću osiguravajući bolju zaštitu dece i maloletnika, kao i odgovorno oglašavanje u javnom prostoru. Izmene uključuju precizno utvrđivanje zabranjenih zona za oglašavanje na otvorenim površinama i vozilima, uz izuzetke za sportske događaje u strogo kontrolisanim uslovima, kao i dozvoljavanje oglašavanja na poslovnim prostorijama i službenim vozilima priređivača igara na sreću uz zabranu korišćenja svetlećih sredstava za oglašavanje, osim na igračnicama. Proširene zabrane oglašavanja na različitim medijima i platformama (televizija, internet, radio, štampani mediji) smanjuju izloženost javnosti, posebno dece i maloletnika, oglasima za igre na sreću. Bolja zaštita dece i maloletnika od negativnih uticaja ovakvih oglasnih poruka se postiže i zabranom učešća javnih ličnosti (osim aktivnih sportista) u oglašavanju igara na sreću.
Članom 19. Nacrta zakona dodaje se novi član 56.a kojim se propisuje sprovoćenje društveno odgovornih akcija od strane priređivača igara na sreću, koje se ne smatra oglašavanjem. Naime, priređivači igara na sreću mogu sprovoditi društveno odgovorne akcije i isticati svoj logo, ali bez pozivanja na učešće u igrama na sreću.
Član 20.
Članom 20. u članu 64. Zakona dodaje se stav kojim se navodi da sponzorstvo obuhvata i audio-vizuelnu komercijalnu komunikaciju. Sponzorstvom se smatra i svaki oblik finansijske ili druge podrške pravnog ili fizičkog lica koje nije uključeno u pružanje audiovizuelnih medijskih usluga ili usluga platforme za deljenje video-sadržaja, u cilju finansiranja takvih usluga ili programa radi promocije njihovog imena, naziva ili žiga, imidža, aktivnosti ili proizvoda.
Precizno definisanje sponzorstva u skladu sa zahtevima iz Direktive 2018/1808/EU o audiovizuelnim medijskim uslugama je važan korak za dalje usklađivanje nacionalnih propisa sa evropskim standardima u oblasti medija i oglašavanja.
Definisanje sponzorstva kao vrste audio-vizuelne komercijalne komunikacije koja obuhvata finansijsku ili drugu podršku javnih ili privatnih entiteta ili fizičkih lica koja nisu direktno uključena u pružanje audio-vizuelnih medijskih usluga ili usluga platformi za razmenu video zapisa, omogućava veću transparentnost u oglašavanju. Ovo doprinosi boljem razumevanju uloge i uticaja sponzora na medijski sadržaj od strane potrošača, omogućavajući im da jasno prave razliku između komercijalnog sadržaja i uredničkog sadržaja. Ovo je posebno važno u kontekstu digitalnih platformi i korisnički generisanih video zapisa, gde je granica između komercijalnog i uredničkog sadržaja često nejasna.
Član 21.
Članom 21. Nacrta zakona menja se član 77. Zakona. Ova izmena ima za cilj unapređenje efikasnosti i pravne sigurnosti u postupcima inspekcijskog nadzora nad oglašavanjem i predstavlja važan korak u pravcu unapređenja regulative u oblasti oglašavanja. Jasno definisane mere, rokovi i procedure, doprinose efikasnijem sprovođenju zakona, zaštiti potrošača i obezbeđenju pravne sigurnosti za sve učesnike u procesu oglašavanja.
Član 22.
Članom 22. Nacrta zakona menja se i dopunjava član 78. Zakona kojim su propisane prekršajne sankcije za pravna i fizička lica. Novčani iznosi prekršaja su uređeni u skladu sa Zakonom o prekršajima.
Član 23.
Članom 23. Nacrta zakona propisuje se stupanje na snagu i početak primene Zakona o izmenama i dopunama zakona o oglašavanju.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, 30.09.2024.