PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVLJANSTVU REPUBLIKE SRBIJE - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o državljanstvu Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 90/07 i 24/18), u članu 9. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

“Zahtev za upis deteta u evidenciju državljana može podneti roditelj koji je strani državljanin ako je roditelj koji je državljanin Republike Srbije preminuo ili je lišen roditeljskog prava.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 2.

Član 14. menja se i glasi:

“Član 14.

Stranac kome je primenom propisa o kretanju i boravku stranaca odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji može biti, na svoj zahtev, primljen u državljanstvo Republike Srbije, pod uslovom:

1) da je navršio 18 godina života i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost;

2) da podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Stranac kome je primenom propisa o kretanju i boravku stranaca odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji po osnovu odobrenog prava na azil, može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana i na osnovu odobrenog stalnog nastanjenja u Republici Srbiji ima prebivalište najmanje tri godine.

Pod uslovima iz stava 2. ovog člana, u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen i stranac sa navršenih 14 godina života, na zahtev staratelja i uz njegovu pismenu saglasnost.

Obrazac pismene izjave iz stava 1. tačka 2) ovog člana propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.”

Član 3.

Član 15. menja se i glasi:

“Član 15.

U državljanstvo Republike Srbije može biti primljen stranac koji na osnovu odobrenog privremenog boravka živi u Republici Srbiji najmanje jednu godinu pre podnošenja zahteva za prijem u državljanstvo i ispunjava sledeće uslove:

1) stekao je srednje ili visoko obrazovanje u Republici Srbiji ili poseduje rešenje o priznavanju strane visokoškolske isprave izdato od nadležnog organa u Republici Srbiji;

2) obavlja samostalnu delatnost ili je zaposlen ili radno angažovan kod poslodavca koji ima sedište i koji obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i

3) dâ izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Supružnik lica koje je pod uslovima iz stava 1. ovog člana steklo državljanstvo Republike Srbije može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako podnece pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.”

Član 4.

Posle člana 16. dodaje se član 16a koji glasi:

“Član 16a

Lice nakon navršene 23. godine života, koje je rođeno u inostranstvu i čiji je jedan od roditelja u trenutku njegovog rođenja bio državljanin Republike Srbije, može biti primljeno u državljanstvo Republike Srbije ako bi ostalo bez državljanstva i ako najmanje tri godine boravi na teritoriji Republike Srbije.”

Član 5.

Član 17. menja se i glasi:

“Član 17.

Stranac koji je najmanje deset godina u braku sa državljaninom Republike Srbije može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.”

Član 6.

U članu 18. stav 1. posle reči: “i njegov potomak” dodaju se reči: “do drugog stepena srodstva u pravoj liniji”.

Stav 2. briše se.

U stavu 3. posle reči: “živi u inostranstvu” dodaju se reči: “i nije otpušteno iz državljanstva Republike Srbije”.

Član 7.

Član 19. menja se i glasi:

“Član 19.

U državljanstvo Republike Srbije može biti primljen i stranac čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju.

Za prijem u državljanstvo Republike Srbije lica iz stava 1. ovog člana potrebna je saglasnost Vlade”.

Član 8.

U članu 20. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

“Ako drugi roditelj iz stava 2. ovog člana ne da saglasnost za prijem deteta u državljanstvo Republike Srbije, ili je nepoznatog prebivališta, ili je lišen poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava, zahtev roditelja koji je prijemom stekao državljanstvo Republike Srbije za prijem deteta u državljanstvo Republike Srbije će se prihvatiti ako je to, po mišljenju nadležnog organa starateljstva, u interesu deteta.”.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 9.

Član 30. menja se i glasi:

“Član 30.

Državljanin Republike Srbije koji je podneo zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije istim zahtevom može zatražiti otpust iz državljanstva Republike Srbije i za svoju decu do navršene 18. godine života.

Roditelj ili staratelj može podneti zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije za dete do navršene 18. godine života, ako je to u interesu deteta.

Za otpust deteta iz državljanstva Republike Srbije potrebna je saglasnost drugog roditelja. Ako je dete starije od 14 godina, potrebna je i njegova saglasnost.

Ako drugi roditelj ne dâ saglasnost za otpust deteta iz državljanstva Republike Srbije, ili je nepoznatog prebivališta, ili je lišen poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava, zahtev za otpust deteta iz državljanstva Republike Srbije će se prihvatiti ako je to, po mišljenju nadležnog organa starateljstva, u interesu deteta.”

Član 10.

U članu 32. stav 1. reči: “godinu dana od dana donošenja” zamenjuju se rečima: “pet godina od dana dostavljanja”.

Član 11.

Postupci pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona.

Član 12.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Izmene i dopune Zakona o državljanstvu Republike Srbije, zajedno sa ostalim aktivnostima Vlade Republike Srbije, imaju za cilj da usmere politike i definišu nova zakonska rešenja i daju podršku merama za poboljšanje populacione politike. Predmetne izmene i dopune su deo paketa izmena propisa, zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca, koje su usmerene na privlačenje strane radne snage, a pre svega privlačenje i zadržavanje najkvalitetnijih, visokokvalifikovanih stranih državljana, sa određenim znanjima i veštinama deficitarnim na tržištu rada, a sve u cilju kontinuiranog rasta BDP kroz razvoj privrede, održanja finansijske stabilnosti i pospešivanja životnog standarda građana Republike Srbije.

Takođe, primena Zakona je ukazala na to da postoji potreba za poboljšanjem postojećih zakonskih rešenja kada je u pitanju sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije. Za maloletna lica, olakšani su uslovi za podnošenje zahteva za upis u evidenciju državljana Republike Srbije i za podnošenje zahteva za prestanak državljanstva. S obzirom na opredeljenje Republike Srbije da se iskoreni apatridija i kroz višegodišnje aktivnosti koje su imale za cilj rešavanje problema pravno nevidljivih lica, prepoznata je mogućnost za dopunom nekih normi novim rešenjima, koje bi omogućile određenim kategorijama građana koji žive na teritoriji Republike Srbije, a usled neukosti ili različitih životnih okolnosti do sada nisu uredili svoj status, da dobiju lična dokumenta i time postanu vidljivi u pravnom sistemu Republike Srbije. Napominjemo da je kroz praksu prepoznata želja supružnika državljana Republike Srbije, čija su često i deca državljani Republike Srbije, a koji nisu u prilici da zatraže status stalno nastanjenog stranca, da pod olakšanim uslovima steknu mogućnost da podnesu zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije.

1. Određivanje problema koje Zakon treba da reši

Analizom propisa koji se odnose na kretanje i boravak stranaca i oblast državljanstva prepoznata je potreba za drugačijim zakonskim rešenjima, s obzirom da su prepoznati problemi koji se odnose na duge procedure, rokove i ispunjavanje restriktivnih zakonskih uslova što je otežavalo stranim državljanima koji imaju opredeljenje da stalno borave u Republici Srbiji da steknu status stalno nastanjenog stranca i podnesu zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije. Nova rešenja omogućavaju da se, u cilju razvoja, obezbeđivanja nedostajuće radne snage i privlačenja najkvalitetnijih, visokokvalifikovanih kadrova, koji svojim radom i stručnim znanjima mogu da doprinesu razvoju Republike Srbije, za određene kategorije stranaca propiše olakšan pristup državljanstvu.

Takođe, kroz primenu određenih dosadašnjih zakonskih rešenja prepoznata je potreba da se neka od njih prilagode slučajevima koji se javljaju u praksi i da se omogući da pre svega maloletna lica mogu na lakši način da ostvare ono što je u njihovom interesu, bilo da je u pitanju sticanje ili prestanak državljanstva. U pitanju su zakonska rešenja koja se odnose na podnošenje zahteva, s obzirom da se uvidelo da maloletna lica do navršenih 18 godina kada im je preminuo jedan od roditelja koji je bio državljanin Republike Srbije, nemaju mogućnost podnošenja zahteva za upis u evidenciju o državljanima, a u slučaju otpusta iz državljanstva Republike Srbije maloletnog lica isto je moralo biti razmatrano sa zahtevom jednog roditelja iako ima slučajeva da roditelj nije u mogućnosti da podnese zahtev za otpust za sebe, već samo za decu. Ove odredbe imaju za cilj zaštitu interesa maloletnih lica.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Ovim izmenama i dopunama procedura prijema u državljanstvo Republike Srbije se pojednostavljuje za one kategorije stranaca koji su stalno nastanjeni u Republici Srbiji ili u njoj privremeno borave određeni vremenski period i ispunjavajuju Zakonom propisane uslove, a žele da u Republici Srbiji nastave da žive i rade i integrišu se u društvo.

Takođe, omogućava se unapređenje i zaštita osnovnih ljudskih prava, ostvarivanje prava i interesa dece i sprečavanje rizika od apatridije.

3. Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja akta

Predmetne izmene i dopune Zakona o državljanstvu Republike Srbije sadržinski ne mogu biti prevaziđene i unapređene bez donošenja zakona, jer su pitanja sticanja državljanstva Republike Srbije kao i propisivanje uslova isključivo predmet zakona.

4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije deo je paketa izmena propisa koji uređuju boravak i rad stranaca u Republici Srbiji, zajedno sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, koje je Vlada nedavno utvrdila, i neophodne su za punu realizaciju mera sadržanih u pomenuta dva predloga zakona.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona menja se član 9. Zakona tako što se dodaje novi stav koji će doprineti olakšanom pristupu državljanstvu Republike Srbije za decu do navršene 18. godine, koja su poreklom stekla državljanstvo Republike Srbije, ali zbog smrti ili lišenja roditeljskog prava roditelja koji je državljanin Republike Srbije, u skladu sa dosadašnjim zakonskim rešenjem nisu mogla biti upisana u evidenciju državljana Republike Srbije, s obzirom da roditelj koji je strani državljanin nije mogao podneti zahtev za upis. Dodati stav, omogućava i roditelju koji nije državljanin Republike Srbije da podnese zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije i time ostvari vezu deteta sa državom porekla drugog roditelja.

Članom 2. Predloga zakona menja se član 14. Zakona tako što se propisuju uslovi za prijem u državljanstvo stranca kojem je u Republici Srbiji odobreno stalno nastanjenje pod uslovom da je navršio 18 godina života, da mu nije oduzeta poslovna sposobnost i da podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom, čime se više ne traži da ima otpust iz prethodnog državljanstva i prijavljeno prebivalište najmanje tri godine na teritoriji Republike Srbije. Za strance kojima je stalno nastanjenje odobreno po osnovu odobrenog prava na azil propisane su dve specifičnosti, prvo da se kao dodatan zahtev propisuje prebivalište u Republici Srbiji u trajanju od najmanje tri godine, i drugo, da se u državljanstvo može primiti i lice starije od 14 godina. Propisivanje specifičnijeg režima za strance kojima je odobreno pravo na azil rezultat je konstruktivnog dijaloga sa predstavnicima civilnog sektora koji je vođen u toku izrade Predloga zakona. Naime, sagledavajući uporedna zakonska rešenja država u okruženju, utvrđeno je da se kao uslov za prijem u državljanstvo ove kategorije stranaca zahteva ili prebivalište u određenom trajanju ili otpust iz prethodnog državljanstva. Ocenjeno je da će zahtev za dodatnim prebivalištem u Republici Srbiji u trajanju od tri godine smanjiti mogućnosti za eventualne zloupotrebe i doprineti zaštiti interesa Republike Srbije. Izuzetak koji propisuje mogućnost prijema u državljanstvo lica starijih od 14 godina života, propisan je u cilju zaštite interesa maloletnika bez pratnje, odnosno dece bez roditeljskog staranja.

Članom 3. Predloga zakona menja se član 15. Zakona kojim se propisuju uslovi za prijem u državljanstvo u smislu ispunjavanja uslova u vezi sa stečenim odgovarajućim nivoom obrazovanja i obavljanjem samostalne delatnosti odnosno zaposlenja ili radnog angažovanja kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, uz to da takav stranac ima odobren privremeni boravak na teritoriji Republike Srbije jednu godinu i podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. Takođe, propisuje se da supružnik lica koje je pod ovim uslovima steklo državljanstvo Republike Srbije može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije, ako podnece pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Članom 4. Predloga zakona posle člana 16. Zakona dodaje se novi član 16a kojim se omogućava licu sa navršene 23 godine života da bude primljeno u državljanstvo Republike Srbije, ukoliko je jedan od roditelja bio državljanin Republike Srbije i ako je imao tri godine faktički boravak na teritoriji Republike Srbije, jer poreklom do sada nije uspeo da ga stekne u smislu ovog zakona, a sve u cilju kako bi se sprečila apatridija takvog lica.

Članom 5. Predloga zakona menja se član 17. Zakona i odnosi se na strance koji su dugi niz godina u braku sa državljanima Republike Srbije, ali nisu ostvarili pravo na stalno nastanjenje u Republici Srbiji. Prateći primenu Zakona, uočeno je da stranci koji su dugo godina u braku sa domaćim državljanima, sa njima imaju zajedničku decu koja imaju državljanstvo Republike Srbije ali žive u inostranstvu ili usled različitih okolnosti nemaju uslove za stalno nastanjenje u Republici Srbiji, žele da i sami steknu državljanstvo Republike Srbije, međutim važeća zakonska rešenja nisu predviđala ovakvu mogućnost. Imajući u vidu da ova kategorija stranaca ima snažnu vezu sa Republikom Srbijom, ocenjeno je da bi bilo celishodno omogućiti im da steknu državljanstvo Republike Srbije. Supružnici domaćih državljana koji imaju stalno nastanjenje u Republici Srbiji, a čiji prijem u državljanstvo Republike Srbije je do sada bio uređen odredbom člana 17. Zakona, sada mogu steći državljanstvo saglasno članu 14. Zakona.

Članom 6. Predloga zakona menja se član 18. Zakona koji se odnosi na prijem iseljenika, te se precizira prijem potomka iseljenika do drugog stepena srodstva u pravoj liniji, a u stavu 3. se postavlja zahtev da iseljenik nije otpušten iz državljanstva Republike Srbije, jer je time prekinuta veza sa Republikom Srbijom. Predlog za izmenu ovog člana nastao je iz potrebe da se olakša postupak utvrđivanja činjenica i ekspeditivnije rešavanje podnetih zahteva. Praksa kod sadašnje formulacije ovog člana, kada je u pitanju stepen srodstva je ukazala na činjenicu otežanog utvrđivanja veze između iseljenika i njegovih potomaka daljeg stepena srodstva, zbog čestih promena ličnih podataka iseljenika (ime, prezime, datum i mesto rođenja i dr.) i njihovih potomaka. Takođe, kroz praksu je uočen problem dokazivanja iseljeništva sa teritorije Republike Srbije kada je u pitanju duži protek vremena.

Članom 7. Predloga zakona menja se član 19. Zakona koji uređuje prijem stranca u državljanstvo Republike Srbije kada to predstavlja interes za Republiku Srbiju. Ovaj osnov postoji u našem zakonodavstvu i primenjuje se dugi niz godina, a izmenama se propisuje da o prijemu stranca u državljanstvo Republike Srbije po ovom osnovu, kao i u svim drugim slučajevima odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz saglasnost Vlade.

Članom 8. Predloga zakona vrši se izmena člana 20. Zakona, sa ciljem zaštite interesa maloletnih lica i predviđa mogućnost da se detetu čiji drugi roditelj ne da saglasnost za prijem deteta, koje živi u Republici Srbiji, za prijem u državljanstvo Republike Srbije, ili je nepoznatog prebivališta ili je lišen poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava omogući prijem u državljanstvo Republike Srbije ako je to, po mišljenju nadležnog organa starateljstva, u interesu deteta.

Članom 9. Predloga zakona vrši se izmena člana 30. Zakona, sa ciljem zaštite interesa maloletnih lica i omogućava da za dete do navršene 18. godine života, roditelj ili staratelj koji je državljanin Republike Srbije ili je strani državljanin, ukoliko je roditelj koji je državljanin Republike Srbije preminuo ili je lišen roditeljskog prava, može podneti i poseban, samostalan zahtev za otpust maloletnog deteta iz državljanstva Republike Srbije. Praksa je pokazala da su maloletna deca bila u nepovoljnom položaju i da je bio ugrožen njihov interes jer je prethodno zakonsko rešenje podrazumevalo da obavezno uz zahtev za otpust deteta iz državljanstva Republike Srbije zahtev mora da podnese i roditelj za sebe, a roditelju koji je strani državljanin nije data mogućnost da podnese zahtev.

Članom 10. Predloga zakona menja se član 32. stav 1. Zakona kojim se produžava rok na pet godina, sa trenutno propisane jedne godine, za poništenje rešenja o otpustu iz državljanstva Republike Srbije za lica koja ne uspeju da steknu državljanstvo države koja je izdala garanciju za prijem u strano državljanstvo, obzirom da je praksa pokazala da je postojeći rok često prekratak. Navedenim zakonskim osnovom se sprečava da lice ostane bez državljanstva i jedan je od mehanizama za sprečavanje apatridije.

Član 11. Predloga zakona predstavlja prelaznu odredbu i propisuje da će se postupci pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona.

Članom 12. Predloga zakona propisano je stupanje na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 05.05.2023.
Naslov: Redakcija