PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (“Službeni glasnik RSˮ, br. 10/13, 142/14, 103/15, 101/16 i 35/23), u članu 2. tačka 7) menja se i glasi:

“7) pašnjak je poljoprivredno zemljište na kojem rastu prirodne trave, a koje se održava napasanjem stoke u skladu sa uslovima dobre poljoprivredne prakse;”.

Član 2.

U članu 7v stav 3. reči: “15 dana” zamenjuju se rečima: “osam dana”.

Član 3.

U članu 10. posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

“Korisnik koji je ostvario pravo na podsticaje za biljnu proizvodnju za poljoprivredno zemljište koje je obrađivalo drugo lice u svoje ime i za svoj račun dužan je da vrati novčana sredstva i plati zateznu kamatu počev od dana isplate podsticaja, za ukupan iznos koji je ostvario po osnovu prava na podsticaje za biljnu proizvodnju za tu kalendarsku godinu.”.

Član 4.

U članu 15. stav 3. reči: “deset dinara” zamenjuju se rečima: “15 dinara”.

Član 5.

U članu 18. stav 1. reči: “6.000 dinara” zamenjuju se rečima: “12.000 dinara”.

Stav 3. menja se i glasi:

“Podsticaje iz stava 1. ovog člana lice iz stava 2. ovog člana ostvaruje za zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 100 ha koje obrađuje u svoje ime i za svoj račun.”.

Član 6.

U članu 19. stav 3. menja se i glasi:

“Podsticaje iz stava 1. ovog člana lice iz stava 2. ovog člana ostvaruje za zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 100 ha koje obrađuje u svoje ime i za svoj račun.”.

Član 7.

Posle člana 19. dodaje se član 19a, koji glasi:

“Član 19a

Radi ostvarivanja prava na podsticaje za biljnu proizvodnju lice koje obrađuje poljoprivredno zemljište koje nije u njegovom vlasništvu može ministarstvu prijaviti katastarske parcele koje obrađuje, a koje nisu upisane u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu.

Vlada bliže propisuje način prijavljivanja obrađivanja zemljišta iz stava 1. ovog člana radi ostvarivanja prava na podsticaje za biljnu proizvodnju.”.

Član 8.

U članu 20. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

“2) u Registru prijavilo gajenje odgovarajuće vrste životinja, odnosno podatke o vrsti životinja i broju gazdinstva (HID) na kojima se životinje drže ili uzgajaju;”.

Član 9.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2024. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Sporazumom o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede (u daljem tekstu: Sporazum), broj: 320-00-8239/2023-01 od 22. maja 2023. godine, na osnovu prethodno obavljenih pregovora sa predsednicom Vlade Republike Srbije i ministrom finansija, koji je zaključen između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženja proizvođača mleka,,Naše mlekoˮ, Udruženja Poljoprivrednih proizvođača Subotice, Udruženja,,STIGˮ Požarevac, Udruženja,,Za spas i opstanak stočara zapadne Srbijeˮ, Saveza Udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja,,Adraniˮ, regulisani su međusobni odnosi navedenih strana u oblasti poljoprivrede. Takođe, dana 29. septembra 2023. godine održan je sastanak sa temom ispunjenja Sporazuma na kojem su prisustvovali predstavnici navedenih udruženja. Na ovom sastanku zaključeno je da je radi realizacije Sporazuma neophodno izmeniti i odredbe Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje se odnose na visinu podsticaja za premiju za mleko i podsticaja za biljnu proizvodnju.

Donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (u daljem tekstu: Predlog zakona) predstavlja realizaciju Sporazuma, a u vezi sa povećanjem maksimalne površine obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se može ostvariti pravo na podsticaje za biljnu proizvodnju. Shodno tome, Predlogom zakona propisuje se povećanje maksimalne površine obrađenog poljoprivrednog zemljišta sa 20ha na 100ha za koje se može ostvariti pravo za osnovne i proizvodno vezane podsticaje za biljnu proizvodnju. Cilj ove izmene je da poljoprivredna gazdinstva ostvare pravo na podsticaje za optimalnu površinu poljoprivrednog zemljišta i povećaju svoju konkurentnost, naročito u otežanim uslovima za proizvodnju u poslednjem periodu. Takođe, povećan je minimalan iznos za osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje sa 6.000 dinara na 12.000 dinara, kao i minimalan iznos premije za mleko sa deset dinara na 15 dinara po litru mleka. U vezi sa tim, mere koje se odnose na direktna plaćanja, imaju direktan pozitivan uticaj na smanjenje varijabilnih troškova, odnosno povećava se mogućnost povećanja profita, dok se, s druge strane, utiče na očuvanje stabilnosti dohotka proizvođača. Maksimalne iznose navedenih podsticaja, kao i za druge vrste podsticaja, za svaku budžetsku godinu Vlada propisuje posebnim aktom, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju i zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije. Kako se Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u kalendarskoj godini propisuju nivoi podrške u kalendarskoj godini, na ovaj način je omogućena fleksibilnost u određivanju nivoa podrške na godišnjem nivou u zavisnosti od uslova proizvodnje i potreba korisnika.

Predlogom zakona propisuje se da je korisnik koji je ostvario pravo na podsticaje za biljnu proizvodnju za poljoprivredno zemljište koje je obrađivalo drugo lice u svoje ime i za svoj račun dužan da vrati novčana sredstva i plati zateznu kamatu počev od dana isplate podsticaja, za ukupan iznos koji je ostvario po osnovu prava na podsticaje za biljnu proizvodnju za tu kalendarsku godinu. Navedeno je predloženo iz razloga što su u poslednjem periodu uočeni slučajevi zloupotreba ostvarivanja prava na podsticaje u smislu da podsticaje ostvaruje vlasnik parcele, a ne poljoprivrednik koji stvarno obrađuje zemlju, usled toga što vlasnik parcele sa poljoprivrednikom ne zaključuje pisani formalni ugovor o zakupu zemljišta koji bi bio podoban za upis zemljišta u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Stoga je bilo neophodno propisati da se u navedenim slučajevima vrši povraćaj ukupnog iznosa ostvarenog po osnovu prava na podsticaje u biljnoj proizvodnji sa zakonskom zateznom kamatom. Takođe, propisano je da radi ostvarivanja prava na podsticaje za biljnu proizvodnju lice koje obrađuje poljoprivredno zemljište koje nije u njegovom vlasništvu može ministarstvu prijaviti katastarske parcele koje obrađuje, a koje nisu upisane u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu.

Predlogom zakona precizira se uslov za ostvarivanje prava na korišćenje podsticaja u stočarstvu u vezi sa prijavom vrste i broja životinja, tako što se propisuje da se u Registru poljoprivrednih gazdinstava prijavljuje gajenje odgovarajuće vrste životinja, odnosno podaci o vrsti životinja i broju gazdinstva (HID) na kojima se životinje drže ili uzgajaju.

Takođe, Predlogom zakona usklađuje se definicija “pašnjaka” sa propisima kojima se uređuje poljoprivredno zemljište i predlaže se skraćenje roka za podnošenje žalbe, u cilju ubrzanja postupka i skraćenja vremenskog perioda koji je potreban za efektivnu isplatu podsticaja nakon donošenja rešenja kojim se utvrđuje pravo na podsticaje.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

U odredbi člana 1. ovog zakona izmenjeno je značenje izraza: “pašnjak”, odnosno izvršeno je njegovo usklađivanje sa propisima kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Odredbom člana 2. ovog zakona propisano je skraćenje roka u kom se može izjaviti žalba sa 15 na osam dana.

Odredbom člana 3. ovog zakona propisano je da korisnik koji je ostvario pravo na podsticaje za biljnu proizvodnju za poljoprivredno zemljište koje je obrađivalo drugo lice u svoje ime i za svoj račun dužan je da vrati novčana sredstva i plati zateznu kamatu počev od dana isplate podsticaja, za ukupan iznos koji je ostvario po osnovu prava na podsticaje za biljnu proizvodnju za tu kalendarsku godinu.

Odredbom člana 4. ovog zakona propisano je povećanje minimalnog iznosa od deset dinara na 15 dinara po litru mleka za premiju za mleko.

Odredbama čl. 5. i 6. ovog zakona propisano je povećenje maksimalne površine obrađenog poljoprivrednog zemljišta sa 20ha na 100ha za koje se može ostvariti pravo za osnovne i proizvodno vezane podsticaje za biljnu proizvodnju. Takođe, povećan je minimalni iznos od 6.000 dinara na 12.000 dinara po hektaru za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju.

            Odredbom člana 7. ovog zakona propisano je da radi ostvarivanja prava na podsticaje za biljnu proizvodnju lice koje obrađuje poljoprivredno zemljište koje nije u njegovom vlasništvu može ministarstvu prijaviti katastarske parcele koje obrađuje, a koje nisu upisane u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu. Vlada bliže propisuje način prijavljivanja obrađivanja zemljišta radi ostvarivanja prava na podsticaje za biljnu proizvodnju.

Odredbom člana 8. ovog zakona izmenjena je odredba kojom se propisuju uslovi za ostvarivanje prava korišćenje podsticaja u stočarstvu, tako što je preciziran uslov u vezi sa prijavom vrste i broja životinja, tako što je propisano da se u Registru poljoprivrednih gazdinstava prijavljuje gajenje odgovarajuće vrste životinja, odnosno podaci o vrsti životinja i broju gazdinstva (HID) na kojima se životinje drže ili uzgajaju.

Odredbom člana 9. propisana je završna odredba.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 06.10.2023.