CARINJENJE ROBE KUPLJENE PUTEM INTERNETA: Za pošiljke čija je vrednost veća od 50 evra plaćaju se carina i PDV, dok pošiljke čija je vrednost do 50 evra podležu samo naplati PDV-a u iznosu od 20 odsto. Roba kupljena na popustima i akcijama koje više ne postoje u trenutku kada ona pristigne na carinjenje, a ukoliko faktura ne pristigne uz pošiljku postoji mogućnost da osnovica za carinjenje bude viša, jer u datom trenutku nema načina da se zna da li je roba kupljena na popustu ili ne. Službenici za utvrđivanje carinske vrednosti pored računa koriste i druge metode, poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe

Pandemija korona virusa dovela je do niza promena u celom svetu, a jedna od njih je i češća kupovina preko interneta. Ovaj trend je sve prisutniji i u Srbiji, o čemu u prilog govori i podatak da je broj pošiljaka ove godine veći za 20 odsto u poređenju sa istim periodom 2020. godine.

Za Poštu Srbije i carinu poseban izazov predstavlja kako obezbediti što efikasniji servis u okolnostima višestrukog uvećanja broja pošiljaka, naročito u periodu pred praznike.

Iz Uprave carina kažu da svi oni koji kupuju online treba da znaju da se za pošiljke čija je vrednost veća od 50 evra plaćaju i carina i PDV, dok pošiljke čija je vrednost do 50 evra podležu samo naplati PDV-a u iznosu od 20 odsto.

“Dažbine se obračunavaju po jedinstvenoj carinskoj stopi od 10 odsto na utvrđenu carinsku osnovicu, na šta se obračunava i PDV po stopi od 20 procenata”, navode iz Uprave carina.

Građani koji kupuju preko interneta u vreme prazničnih popusta i raznih akcija trebalo bi da prilikom kupovine insistiraju da prodavac pošalje fakturu uz pošiljku, jer kada pristigne pošiljka bez pratećeg računa carinski službenici moraju na drugi način da utvrde vrednost pristigle robe.

U praksi se dešava da je roba kupljena na popustima i akcijama koje više ne postoje u trenutku kada ona pristigne na carinjenje, a ukoliko faktura ne pristigne uz pošiljku postoji mogućnost da osnovica za carinjenje bude viša, jer u datom trenutku nema načina da se zna da li je roba kupljena na popustu ili ne. Službenici za utvrđivanje carinske vrednosti pored računa koriste i druge metode, poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe.

“Pošto se carinjenje vrši tek kada pošiljka pristigne u zemlju, što je najčešće trenutak kada su cene roba vraćene na veći iznos, obračun dažbina zaista može biti veći od stvarno plaćene cene ukoliko robu ne prati račun. Ako se tako nešto dogodi, savetujemo da građani pre izmirivanja carinskog duga zahtevaju od poštanskog službenika obračun uvoznih dažbina na uvid i na njega, ukoliko imaju primedbi, ulože prigovor”, naglašavaju iz Uprave carina.

Carinjenje paketa počinje prvenstveno određivanjem carinske vrednosti neke robe (u ovom slučaju pošiljke) i to primenom metoda koje su propisane carinskim zakonom i pratećim propisima.

“U praksi se pokazalo da se vrednosti robe proizvoljno navode, i to sa različitim motivima. Nekada se vrednosti više puta uvećavaju, a nekada umanjuju sa ciljem ostvarivanja prava na povlasticu, zbog čega se pri određivanju carinske osnovice uzimaju sa rezervom”, objašnjavaju iz Uprave.

Kada je reč o načinu dostave robe, to je izbor naručioca koji se o tome izjašnjava u momentu porudžbine.

Iz Uprave carina savetuju da je za naše građane i dalje povoljnije da robu primaju putem obične pošte, s obzirom na to da su PTT usluge jeftinije od usluga brze pošte, pa su samim tim ukupni izdaci niži.

Kako se kod poštanskih pošiljaka koje podležu naplati uvoznih dažbina carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine, onda će viša cena transporta znatno uticati na uvećanje vrednosti same pošiljke, pa će i carinske dažbine za takvu pošiljku biti više.

“Svesni neophodnosti unapređenja poslovnih procesa koje treba podržati uvođenjem novih tehnoloških rešenja, Pošta i Carina uveliko rade na uvođenju primera najbolje prakse iz sveta. Na primer, za početak bi zahvaljujući sistemu prethodne najave pošiljaka koje se dopremaju na teritoriju Republike Srbije bila omogućena efikasnija kontrola, a daljim razvojem sistema i potpuna automatizacija prometa pošiljaka”, zaključuju iz Uprave carina.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 5.12.2021.
Naslov: Redakcija