NACRT ZAKONA O ŽELEZNICI - Tekst propisa

I. UVODNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se upravljanje železničkom infrastrukturom, obavljanje delatnosti železničkog prevoza, licenciranje železničkih prevoznika, pristup železničkoj infastrukturi, uslužnim objektima i uslugama, načela i postupci za određivanje i obračun cena pristupa javnoj železničkoj infrastrukturi (u daljem tekstu: cena pristupa) i cena usluga u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza, dodela kapaciteta javne železničke infrastrukture, industrijske železnice i industrijski koloseci, nadležnosti Direkcije za železnice (u daljem tekstu: Direkcija), prava putnika i usluge javnog prevoza putnika železnicom od opšteg ekonomskog interesa.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na unutrašnji i međunarodni železnički saobraćaj, ako potvrđenim međunarodnim ugovorom ili ovim zakonom nije drugačije određeno.

Značenje pojedinih izraza

Član 2.

Pojedini izrazi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:

1)         alternativni prevozni put je drugi prevozni put između istog polazišta i odredišta, ako postoji mogućnost zamene između dva prevozna puta u pružanju usluge prevoza robe ili putnika od strane železničkog prevoznika, što je bliže određeno u Izjavi o mreži;

2)         voz je propisno sastavljen i zakvačen niz vučenih vozila sa jednim ili više vučnih vozila ili samo vučno vozilo ili više zakvačenih vučnih vozila propisno signalisan, sa pripadajućim voznim osobljem, koji saobraća po propisanim pravilima;

3)         “vrednost” označava vrednost usluge, trase, ugovora o obavezi javnog prevoza, ili aranžmana nadoknade za javni prevoz putnika koji odgovara ukupnoj naknadi operateru ili pružaocima javnih usluga, bez PDV-a, uključujući nadoknadu bilo koje vrste koju isplaćuju nadležne vlasti i prihod od prodaje karata koji se ne vraća tom nadležnom organu

4)         gradski i prigradski prevozi su prevozi čija je osnovna svrha zadovoljenje prevoznih potreba gradske sredine ili konurbacije, uključujući prekograničnu konurbaciju, kao i prevoznih potreba između gradske sredine ili konurbacije i njihove okoline;

5)         zona potrebne preglednosti je trodimenzionalni prostor u kojem učesnici drumskog saobraćaja, nakon obaveznog zaustavljanja ispred putnog prelaza, imaju nesmetan vidik iz vozila na obe strane železničke pruge, na udaljenost koja omogućava pravovremeno uočavanje nailaska železničkog vozila u cilju bezbednog prelaska preko železničke pruge.

6)         dodatne usluge su usluge u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza iz člana 21. stav 4. ovog zakona;

7)         dodela kapaciteta je dodela kapaciteta železničke infrastrukture u obliku trase voza koju vrši upravljač infrastrukture;

8)         eksploatacija javne železničke infrastrukture je dodela trase voza, upravljanje saobraćajem i naplata cena pristupa;

9)         železnička vozna sredstva su vučna, vučena i železnička vozila za posebne namene;

10)       železnički prevoznik je privredno društvo ili drugo pravno lice koje je registrovano za pretežnu delatnost pružanja usluga železničkog prevoza robe i/ili putnika i kome je izdata licenca, uz obavezu da obezbedi vuču, ili koje obezbeđuje samo vuču. Železničkim prevoznikom, sa aspekta pristupa železničkoj infrastrukturi, uslužnim objektima i uslugama u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza, smatra se i privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja železnički prevoz za sopstvene potrebe i kome je izdata licenca za prevoz za sopstvene potrebe;

11)       zagušena infrastruktura je deo javne železničke infrastrukture za koji se potražnja za kapacitetom infrastrukture ne može u potpunosti zadovoljiti tokom određenih perioda vremena, pa čak i posle usklađivanja različitih zahteva za kapacitetima infrastrukture;

12)       zaštitni pružni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge u širini od 100 m, računajući od ose krajnjih koloseka;

13)       izvodljiva alternativa je pristup drugom uslužnom objektu koji je ekonomski prihvatljiv železničkom prevozniku i omogućuje mu pružanje predmetne usluge prevoza robe ili putnika;

14)       izjava o mreži je dokument kojim se detaljno utvrđuju opšta pravila, rokovi, postupci i kriterijumi koji se tiču načina obračuna cena i dodele kapaciteta, uključujući i druge relevantne informacije koje su neophodne da bi se mogao podneti zahtev za kapacitet infrastrukture;

15)       industrijska železnica je železnica kojom upravlja privredni subjekat i koristi je za prevoz robe i/ili lica za sopstvene potrebe;

16)       industrijski kolosek je železnički kolosek koji se priključuje na mrežu direktno ili preko drugog industrijskog koloseka i služi za dopremanje i otpremanje robe, kao i za početne, završne i druge radnje (utovar, istovar, manevrisanje i sl.) u železničkom prevozu robe;

17)       integrisane usluge javnog prevoza putnika su povezane usluge prevoza unutar određene geografske oblasti sa jedinstvenim informacionim uslugama, sistemom za prodaju karata i redom vožnje;

18)       infrastrukturni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge u širini od 25 m, mereći od ose krajnjih koloseka koji funkcionalno služi za upotrebu, održavanje i tehnološki razvoj kapaciteta infrastrukture;

19)       javna železnička infrastruktura je mreža koju mogu koristiti železnički prevoznici pod jednakim uslovima i na koju se mogu priključiti industrijske železnice, industrijski koloseci i koloseci radionica i depoa u skladu sa ovim zakonom.

20)       javni prevoz je prevoz lica ili stvari koji je dostupan svakom pod jednakim uslovima i vrši se na osnovu zaključenog ugovora o prevozu putnika ili robe između železničkog prevoznika i korisnika njegovih usluga;

21)       javni prevoz putnika od opšteg interesa obuhvata usluge železničkog prevoza putnika od opšteg ekonomskog interesa koje se pružaju javnosti na nediskriminatorskoj osnovi i kontinuirano;

22)       javno-privatno partnerstvo je ugovor između javnih tela, utvrđenih zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija i jednog ili više privrednih društava koja nisu upravljač infrastrukture, u okviru kojeg privredno društvo delimično ili potpuno gradi i/ili finansira železničku infrastrukturu, i/ili stiče pravo da vrše bilo koju od funkcija upravljača infrastrukture tokom unapred određenog vremenskog perioda;

23)       jedinstvena karta predstavlja jednu ili više karata koje predstavljaju ugovor o prevozu za korišćenje uzastopnih železničkih usluga koje pruža jedan ili više železničkih prevoznika;

24)       kapacitet infrastrukture je mogući broj trasa vozova za raspoređivanje na određenom delu javne železničke infrastrukture u određenom periodu;

25)       karta je validan dokaz o zaključivanju ugovora o prevozu, bez obzira na formu;

26)       kolosek za gariranje je kolosek posebno namenjen za privremeni smeštaj železničkih vozila između dva uvrštavanja u voz;

27)       konurbacija je spajanje dvaju ili više naselja u jednu urbanu celinu;

28)       koordinacija je postupak tokom kojeg upravljač infrastrukture i podnosioci zahteva za kapacitetom infrastrukture pokušavaju da reše sukobljene zahteve;

29)       licenca je isprava kojom organ nadležan za licenciranje potvrđuje sposobnost privrednog društva ili drugog pravnog lica koje je registrovano za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe i/ili putnika da pruža usluge železničkog prevoza kao železnički prevoznik, koje mogu biti ograničene na pružanje određene vrste usluga ili obavljanje železničkog prevoza za sopstvene potrebe;

30)       manipulativna pruga je deo železničke infrastrukture koji služi za prevoz robe za potrebe privrednih subjekata, po potrebi i bez utvrđenog reda vožnje;

31)       međunarodni prevoz putnika obuhvata uslugu prevoza putnika vozom koji prelazi najmanje jednu državnu granicu i kod koje je osnovna svrha usluge da prevozi putnike između stanica u različitim državama, pri čemu voz može biti sastavljen od različitih delova koji mogu imati različita polazišta i odredišta, ako sva putnička kola pređu najmanje jednu državnu granicu;

32)       međunarodni prevoz robe obuhvata transportnu uslugu u okviru koje roba vozom prelazi najmanje jednu državnu granicu.

33)       metro je prostorno nezavisan šinski sistem visokog kapaciteta za prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama;

34)       mreža je mreža pruga uključujući i stanične koloseke sa svim elementima železničke infrastrukture kojom upravlja upravljač javne železničke infrastrukture, a namenjena železničkom prevozu robe i/ili putnika kao i prevozu za sopstvene potrebe.

35)       nadzorni odbor je organ u privrednom društvu koje obavlja nadzorne zadatke, uključujući vršenje kontrole nad odborom direktora i opšte strateške odluke u vezi sa privrednim društvom;

36)       nadoknada za obavezu javnog prevoza obuhvata korist, naročito finansijsku, koju nadležni organ neposredno ili posredno pruža iz javnih sredstava tokom perioda sprovođenja obaveze javnog prevoza ili u vezi sa tim periodom;

37)       neposredno dodeljivanje je dodeljivanje ugovora o obavezi javnog prevoza određenom železničkom prevozniku bez prethodnog tenderskog postupka;

38)       obaveza javnog prevoza putnika je zahtev koji je definisan ili utvrđen od strane nadležnog organa u cilju obezbeđivanja usluga javnog prevoza železnicom od opšteg interesa, a koji železnički prevoznik, ako bi postupao rukovodeći se samo komercijalnim interesima, ne bi prihvatio ili ga ne bi prihvatio u istoj meri ili pod istim uslovima bez nadoknade;

39)       odbor direktora je organ privrednog društva koje obavlja izvršne i administrativne funkcije, odgovorno za svakodnevno upravljanje privrednim društvom;

40)       održavanje železničke infrastrukture obuhvata radove koji se izvode u cilju očuvanja stanja i kapaciteta postojeće infrastrukture;

41)       okvirni sporazum je pravno obavezujući opšti sporazum kojim se utvrđuju prava i obaveze podnosilaca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture i upravljača infrastrukture u pogledu kapaciteta infrastrukture koji će se dodeljivati i cenama koje će se naplaćivati u periodu dužem od perioda primene jednog važećeg reda vožnje;

42)       operator uslužnog objekta je subjekt odgovoran za upravljanje jednim ili više uslužnih objekata ili pružanje jedne ili više usluga železničkim prevoznicima iz člana 21. ovog zakona, uključujući i upravljanje železničkom infrastrukturom koja čini deo infrastrukture uslužnog objekta;

43)       operater javnog prevoza putnika je železnički prevoznik koji pruža usluge javnog prevoza putnika;

44)       opšte pravilo je mera koja se bez diskriminacije primenjuje na sve usluge javnog prevoza putnika iste vrste na određenim relacijama za koje je odgovoran nadležni organ;

45)       osnovne usluge su usluge u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza iz člana 21. stav 1. ovog zakona;

46)       plan poboljšanja kapaciteta infrastrukture obuhvata meru ili niz mera sa rokovima za njihovo sprovođenje sa ciljem ublažavanja ograničenja kapaciteta infrastrukture koja dovode to toga da se jedan deo infrastrukture proglasi zagušenom infrastrukturom;

47)       podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture podrazumeva železničkog prevoznika ili međunarodnu grupaciju železničkih prevoznika ili druga lica i pravne subjekte, kao što su nadležni organi, pošiljaoci, špediteri i operatori u kombinovanom transportu, koji imaju interes za obavljanje javne usluge ili komercijalni interes za pribavljanje kapaciteta infrastrukture;

48)       prateće usluge su usluge u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza iz člana 21. stav 5. ovog zakona;

49)       prevoz putnika je prevoz putnika železnicom, koji je dostupan javnosti, na osnovu ugovora o prevozu, isključujući prevoz putnika drugim vrstama šinskog prevoza kao što su metro ili tramvaji;

50)       prevoz robe je prevoz robe železnicom, koji je dostupan javnosti, na osnovu ugovora o prevozu;

51)       prevoz za sopstvene potrebe je prevoz železnicom koji vrši privredno društvo ili drugo pravno lice za sopstvene potrebe, odnosno za potrebe obavljanja njegove delatnosti, što obuhvata i delatnosti u vezi sa izgradnjom, ispitivanjem, održavanjem ili obnovom železničke infrastrukture ili u vezi sa pružanjem usluga iz člana 21. ovog zakona;

52)       prekogranični sporazum je svaki sporazum između dve ili više država čija je svrha da olakša pružanje prekograničnih železničkih usluga;

53)       prodavac karata je svaki posrednik u prodaji železničkih usluga koji zaključuje ugovore o prevozu putnika i prodaje karte u ime železničkog prevoznika ili za sopstveni račun;

54)       pružni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge u širini od 8 m, u naseljenom mestu 6 m, mereći od ose krajnjih koloseka, zemljište ispod pruge i vazdušni prostor u visini od 14 m.

55)       putovanje je prevoz putnika od otpremne do uputne stanice;

56)       vozna isprava ili sezonska karta je karta za neograničen broj putovanja koja omogućuje ovlašćenom imaocu putovanje železnicom na određenom pravcu ili mreži u toku određenog vremenskog perioda;

57)       putni prelaz je mesto ukrštanja železničke pruge koja pripada javnoj železničkoj infrastrukturi, industrijskoj železnici ili industrijskom koloseku i puta u istom nivou, koji obuhvata i ukrštanje tih koloseka sa pešačkom ili biciklističkom stazom, u širini od 3 m mereno od ose koloseka, uključujući i prostor između koloseka kada se na putnom prelazu nalazi više koloseka;

58)       razvoj železničke infrastrukture obuhvata planiranje mreže, finansijsko i investiciono planiranje, kao i izgradnju i modernizaciju infrastrukture;

59)       razumna dobit je stopa povraćaja sopstvenog kapitala koja uzima u obzir rizik, uključujući rizik na prihod, ili nedostatak takvog rizika, koji trpi operator uslužnog objekta i u skladu je sa prosečnom stopom za dati sektor tokom proteklih godina;

60)       regionalni prevoz je prevozna usluga čija je osnovna svrha da ispuni potrebe za prevozom u regionu, uključujući prekogranično područje u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom;

61)       red vožnje je akt upravljača javne železničke infrastrukture kojim se utvrđuje plan saobraćaja vozova za prevoz putnika i robe, kao i za sopstvene potrebe na javnoj železničkoj infrastrukturi tokom perioda važenja tog reda vožnje;

62)       rezervacija je ovlašćenje, u papirnom ili elektronskom obliku, kojim se daje pravo licu koje se prevozi na prethodno potvrđeni personalizovani aranžman prevoza (sedište, postelja, ležaj i dr.);

63)       roba podrazumeva stvari koje se prevoze u železničkom teretnom saobraćaju;

64)       teretni koridor predstavlja određene železničke pruge, uključujući železničke trajektne linije na teritoriji između država, koje povezuju dva ili više terminala, duž glavnog prevoznog pravca i, po potrebi, duž alternativnih prevoznih pravaca i deonica koje ih povezuju, uključujući železničku infrastrukturu i uslužne objekte i usluge koje se pružaju železničkim prevoznicima;

65)       teretni terminal je objekat duž pruge sa teretnim saobraćajem koji je posebno uređen kako bi se omogućio utovar robe na teretne vozove i/ili istovar robe sa njih, kao i integracija usluga železničkog teretnog transporta sa uslugama drumskog, pomorskog, rečnog i vazdušnog transporta, odnosno formiranje ili promena sastava teretnih vozova i, po potrebi, služi za sprovođenje graničnih postupaka na granicama sa drugim zemljama;

66)       tranzit je prelazak preko teritorije Republike Srbije bez utovara ili istovara robe, odnosno bez ulazak ili izlazak putnika na teritoriji Republike Srbije;

67)       trasa voza je kapacitet infrastrukture neophodan za saobraćaj voza između dva službena mesta, u predviđenom vremenu i pod tačno utvrđenim tehničko-tehnološkim uslovima na javnoj železničkoj infrastrukturi;

68)       turističko-muzejska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama, kojom se vrši prevoz putnika u turističke svrhe, uključujući i prevoz železničkim voznim sredstvima muzejske vrednosti;

69)       ugovor o uslovima i načinu finansiranja upravljanja javnom železničkom infrastrukturom je ugovor između nadležnog organa i upravljača infrastrukture iz člana 27. ovog zakona kojim se uređuju međusobna prava i obaveze između ugovornih strana;

70)       ugovor o obavezi javnog prevoza je ugovor o javnim uslugama prevoza putnika koji zaključuju operator javnog prevoza putnika i nadležni organ u skladu sa ovim zakonom;

71)       ugovor o prevozu putnika je ugovor o prevozu uz finansijsku naknadu ili besplatno zaključen između železničkih prevoznika ili prodavca karata i putnika za pružanje jedne ili više usluga prevoza;

72)       upravljač javne železničke infrastrukture je privredno društvo ili drugo pravno lice odgovorno za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom.

73)       operator stanice je pravno lice ili preduzetnik kome je poverena odgovornost za upravljanje uslužnim objektom iz člana 21. stav 2. tačka 1) ovog zakona, koji može biti i upravljač infrastrukture; Putničkom stanicom se smatra svaka stanica koja je otvorena za prevoz putnika.

74)       usluge javnog železničkog prevoza putnika obuhvataju javni železnički prevoz putnika, isključujući prevoz putnika ostalim vidovima šinskog prevoza, kao što su metro ili tramvaji;

75)       uslužni objekat podrazumeva postrojenje, uključujući zemljište, zgrade i opremu, posebno raspoređene, kao celina ili delimično, kako bi omogućili pružanje jedne ili više usluga iz člana 21. st. 1, 4. i 5. ovog zakona, što uključuje i koloseke koji povezuju mrežu sa uslužnim objektima.

Nezavisnost železničkih prevoznika i upravljača infrastrukture

Član 3.

Obavljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i delatnosti obavljanja prevoza putnika i prevoza robe u železničkom saobraćaju uređuje se na načelima razdvajanja poslova upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i poslova obavljanja prevoza u železničkom saobraćaju.

U pogledu rukovođenja, upravljanja i kontrole nad administrativnim, ekonomskim i računovodstvenim pitanjima, železnički prevoznici u neposrednom ili posrednom državnom vlasništvu ili pod kontrolom države imaju nezavisan status.

Upravljač infrastrukture odgovoran je za sopstveno rukovođenje, upravljanje i kontrolu, u skladu sa ovim zakonom.

Bilansi uspeha i bilansi stanja vode se i objavljuju odvojeno, sa jedne strane, za delatnost železničkih prevoznika i, sa druge strane, za delatnost upravljanja železničkom infrastrukturom.

Odvojeni bilansi uspeha i bilansi stanja vode se i objavljuju, sa jedne strane, za poslove koji se odnose na pružanje usluga železničkog teretnog prevoza i, sa druge, za delatnosti koje se odnose na pružanje usluga prevoza putnika.

Javna sredstva isplaćena za oblast delatnosti iz stava 4. ovog člana ne mogu se prenositi sa jedne na drugu delatnost.

Javna sredstva isplaćena za aktivnosti koje se odnose na obavezu javnog prevoza putnika, iskazuju se odvojeno na relevantnim računima i ne prenose se na delatnosti koje se odnose na pružanje drugih usluga prevoza niti bilo kojih drugih delatnosti.

Računi za različita područja delatnosti navedena u st. 4. i 5. ovog člana se vode na takav način da omogućuju praćenje zabrane prenosa javnih sredstava isplaćenih na ime jedne delatnosti na drugu i praćenje korišćenja prihoda od cena pristupa i usluga, kao i prihoda iz drugih komercijalnih delatnosti.

II. ŽELEZNIČKA INFRASTRUKTURA

Elementi železničke infrastrukture

Član 4.

Železničku infrastrukturu, u smislu ovog zakona, čine pruga i stanični koloseci na mreži, industrijske železnice, industrijski koloseci, koloseci unutar železničkih radionica za popravku i depoa ili garaža za lokomotive, koji su priključeni na mrežu.

 Železnička infrastruktura se sastoji od sledećih elemenata:

1)         pružni pojas;

2) pruga i trup pruge, odnosno nasip, usek, zasek, odvodni kanali i zaštitni jarkovi, drenažni rovovi, obložni zidovi, zasadi za zaštitu kosina itd.; peroni i utovarno-istovarne rampe uključujući i one u putničkim stanicama i teretnim terminalima; službene pešačke staze; pregradni zidovi, žive ograde, ograde; protivpožarni pojasevi; uređaji za zagrevanje skretnica; pregrade za zaštitu od snega itd.;

3) građevinski objekti: mostovi, propusti i podvožnjaci, tuneli, galerije i nadvožnjaci; potporni zidovi, objekti za zaštitu od lavina, odrona, buke itd;

4) putni prelazi, uključujući sredstva za osiguranje putnih prelaza;

5) gornji stroj, odnosno: šine, šinski žlebovi i zaštitne šine; pragovi i podužni nosači, kolosečni pričvrsni i spojni pribor, zastor od tucanika ili šljunka; skretnice, ukrštaji itd; okretnice i prenosnice;

6) prilazi za putnike i robu, uključujući drumski pristup i pristup za putnike koji dolaze ili odlaze peške;

7) signalno-sigurnosni i telekomunikacione uređaji na otvorenim prugama i u stanicama, uključujući postrojenja za proizvodnju, transformisanje i distribuciju električne energije za signalizaciju i telekomunikacije, zgrade za takve uređaje i/ili postrojenja, kolosečne kočnice;

8) instalacije za osvetljenja za potrebe saobraćaja i bezbednosti;

9) postrojenje za transformaciju i prenos električne energije za vuču vozova: dvofazni dalekovodi 110 kV, podstanice izuzev razvodnog postrojenja 110 kV u toj podstanici, napojni kablovi između podstanica i kontaktnih vodova, kontaktna mreža i nosači, treća šina sa nosačima;

10) zgrade ili delovi zgrada koji su u funkciji upravljanja železničkom infrastrukturom, uključujući deo opreme za obračun i naplatu cena.Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) bliže određuje elemente železničke infrastrukture.

Klasifikacija železničkih pruga

Član 5.

Železničke pruge na mreži u Republici Srbiji se prema nameni, ekonomskom značaju, značaju koji imaju u međunarodnom i unutrašnjem železničkom saobraćaju, načinu upravljanja železničkom infrastrukturom, kao i planiranju razvoja železničke infrastrukture, klasifikuju na sledeći način:

1) magistralne pruge - od značaja za međunarodni saobraćaj;

2) regionalne pruge - od značaja za regionalni saobraćaj;

3) lokalne pruge - od značaja za lokalni saobraćaj;

4) manipulativne pruge - od značaja za privredne subjekte;

5) pruge turističke i /ili muzejske železnice.

Magistralne pruge - od značaja za međunarodni saobraćaj, dele se na:

1)         glavne magistralne (koridorske) pruge, koje imaju status indikativnog proširenja osnovne Transevropske mreže pruga (TEN-T), indikativnog proširenja proširene osnovne Transevropske mreže pruga (TEN-T), i/ili se nalaze na mreži međunarodnih teretnih koridora za konkurentni prevoz robe, i;

2)         ostale magistralne pruge, koje unutar čvorova i van njih funkcionalno povezuju glavne magistralne (koridorske) pruge, ili povezuju luke na unutrašnjim vodama i terminale sa glavnim magistralnim (koridorskim) prugama, ili su deo indikativnog proširenja sveobuhvatne Transevropske mreže (TEN-T), ili povezuju mrežu pruga u Republici Srbiji sa susednim državama.

Pod železničkim prugama koje imaju status indikativnog proširenja osnovne Transevropske mreže pruga, indikativnog proširenja proširene osnovne Transevropske mreže pruga, i indikativnog proširenja sveobuhvatne Transevropske mreže, smatraju se pruge utvrđene Aneksom IV Uredbe (EU) 2024/1679 Evropskog Parlamenta i Saveta od 13. juna 2024. godine o smernicama Unije za razvoj Transevropske mreže saobraćajnica, dok se pod železničkim prugama koje se nalaze na mreži međunarodnih teretnih koridora za konkurentni prevoz robe smatraju koridori uspostavljeni na osnovu Uredbe o načinu ostvarivanja saradnje u pogledu uspostavljanja i organizacije međunarodnih teretnih koridora za konkurentni prevoz robe i utvrđivanje pravila za odabir, organizaciju, upravljanje i indikativno planiranje ulaganja u teretne koridore (“Sl. glasnik RS”, br. 63/2019).

Pored podele na klase iz stava 1. ovog člana, pruge se dele i na kategorijeu skladu sa propisima kojima se reguliše bezbednost železničkog saobraćaja.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo) donosi akt o klasifikaciji železničkih pruga koje pripadaju javnoj železničkoj infrastrukturi.

Direkcija uređuje način i uslove organizovanja javnog prevoza u turističke svrhe na turističko-muzejskoj železnici.

1. Upravljanje javnom železničkom infrastrukturom

Javna železnička infrastruktura

Član 6.

Javna železnička infrastruktura je dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, koje mogu koristiti železnički prevoznici pod jednakim uslovima, u skladu sa ovim zakonom.

Javna Železnička infrastruktura ne obuhvata industrijske železnice i industrijske koloseke, kao ni koloseke unutar železničkih radionica za popravku,i depoa, od odvojne skretnice kojom su priključeni na javnu železničku infrastrukturu.Pravo pristupa javnoj železničkoj infrastrukturi imaju svi zainteresovani železnički prevoznici pod jednakim uslovima, na način propisan ovim zakonom.

Pravo priključka na javnu železničku infrastrukturu imaju svi vlasnici:industrijskih železnica, industrijskih koloseka, koloseka železničkih radionica za popravku i depoa, pod jednakim uslovima, na način propisan ovim zakonom.

Javna železnička infrastruktura koristi se pod uslovima i na način utvrđenim ovim zakonom.

Na javnoj železničkoj infrastrukturi železnički saobraćaj odvija se pod uslovima utvrđenim propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Upravljanje javnom železničkom infrastrukturom je delatnost od opšteg interesa.

Delatnost iz stava 5. ovog člana može obavljati privredno društvo ili drugo pravno lice, čiji se pravni položaj uređuje zakonom kojim se uređuje upravljanje privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

Upravljač infrastrukture mora da ima sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, koji izdaje Direkcija.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom izdaje se u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Na pruge turističko-muzejske železnice ne primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje pristup železničkoj infrastrukturi i uslugama, obračun cena pristupa i dodela kapaciteta železničke infrastrukture.

Nezavisnost upravljača infrastrukture

Član 7.

            U vertikalno integrisanom privrednom društvu nijedan pravni subjekt, odnosno organizaciona jedinica ne sme imati odlučujući uticaj na odluke upravljača infrastrukture u pogledu osnovnih funkcija.

Članovi nadzornog odbora i odbora direktora upravljača infrastrukture i rukovodioci koji neposredno odgovaraju nadzornom odboru, odnosno odboru direktora dužni su da postupaju na nediskriminatorski način i na njihovu nepristrasnost ne sme uticati bilo kakav sukob interesa.

Upravljač infrastrukture organizovan je kao subjekt koji je pravno odvojen od svakog železničkog prevoznika, a u vertikalno integrisanom privrednom društvu mora biti pravno odvojen od bilo kojeg drugog pravnog subjekta, odnosno organizacione jedinice unutar vertikalno integrisanog privrednog društva.

Članovi odbora direktora upravljača infrastrukture ne mogu istovremeno biti imenovani ili zaposleni kao članovi odbora direktora železničkog prevoznika.

Lica zadužena za odlučivanje o osnovnim funkcijama ne mogu istovremeno biti imenovani ili zaposlena kao članovi odbora direktora železničkog prevoznika.

Ukoliko postoji nadzorni odbor, članovi nadzornog odbora upravljača infrastrukture ne mogu istovremeno biti imenovani ili zaposleni kao članovi nadzornog odbora železničkog prevoznika.

Članovi nadzornog odbora privrednog društva koje je deo vertikalno integrisanog privrednog društva i koje vrši kontrolu i nad železničkim prevoznikom i nad upravljačem infrastrukture ne mogu istovremeno biti imenovani ili zaposleni kao članovi odbora direktora upravljača infrastrukture.

U vertikalno integrisanom privrednom društvu, članovi odbora direktora upravljača infrastrukture i lica zadužena za odlučivanje o osnovnim funkcijama ne primaju naknadu za postignute rezultate od nekog drugog pravnog subjekta u vertikalno integrisanom privrednom društvu, niti dobijaju ikakve bonuse koji se pretežno odnose na finansijske rezultate određenog železničkog prevoznika, ali im se mogu ponuditi podsticaji u vezi sa sveobuhvatnim učinkom železničkog sistema.

Ukoliko različiti pravni subjekti u vertikalno integrisanom privrednom društvu imaju zajedničke informacione sisteme, pristup poverljivim informacijama u vezi sa osnovnim funkcijama ograničen je na ovlašćena lica upravljača infrastrukture. Poverljive informacije ne smeju se prosleđivati drugim pravnim subjektima u vertikalno integrisanom privrednom društvu.

Vertikalno integrisano privredno društvo

Član 8.

Vertikalno integrisano privredno društvo je privredno društvo u kome:

1) upravljača infrastrukture kontroliše privredno društvo koje istovremeno kontroliše jednog ili više železničkih prevoznika koji pružaju usluge železničkog prevoza na mreži upravljača infrastrukture;

2) upravljača infrastrukture kontroliše jedan ili više železničkih prevoznika koji pružaju usluge železničkog prevoza na mreži upravljača infrastrukture; ili

3) upravljač infrastrukture kontroliše jednog ili više železničkih prevoznika koji pružaju usluge železničkog prevoza na mreži upravljača infrastrukture.

Vertikalno integrisano privredno društvo ujedno podrazumeva privredno društvo koje se sastoji od posebnih organizacionih celina, uključujući organizacionu jedincu koja upravlja infrastrukturom i jednu ili više organizacionih celina koje pružaju usluge prevoza, a koje nemaju poseban pravni subjektivitet.

Ako su upravljač infrastrukture i železnički prevoznik potpuno nezavisni jedan od drugog, a oba su pod direktnom kontrolom Republike Srbije bez subjekta posrednika, ne smatra se da oni čine vertikalno integrisano društvo u smislu ovog zakona.

Nezavisnost osnovnih funkcija upravljača infrastrukture

Član 9.

Osnovne funkcije upravljača infrastrukture su:

1) odlučivanje u vezi sa dodelom trase voza, uključujući utvrđivanje i procenu raspoloživosti kapaciteta infrastrukture i dodelu pojedinačnih trasa vozova, u skladu sa ovim zakonom;

2) utvrđivanje visine cena pristupa i aktivnosti u vezi sa naplatom pristupa, u skladu sa ovim zakonom.

Upravljač infrastrukture ima organizacionu nezavisnost i nezavisnost u odlučivanju u pogledu osnovnih funkcija uzimajući u obzir ograničenja koja su određena članom 4. stav 3. i čl. 26. i 35. ovoga zakona.

 U skladu sa odredbom stava 2. ovog člana:

1)         železnički prevoznik ili bilo koji drugi pravni subjekt ne može uticati na upravljača infrastrukture u vezi sa osnovnim funkcijama, pri čemu se ne dovodi u pitanje uloga Republike Srbije u vezi sa pravilima za određivanje cene pristupa i okvira za dodelu kapaciteta u skladu sa čl. 26. i 35. ovog zakona;

2)         železnički prevoznik ili bilo koji drugi pravni subjekt u okviru vertikalno integrisanog privrednog društva ne može imati odlučujući uticaj na imenovanje i razrešenje osoba zaduženih za donošenje odluka o osnovnim funkcijama;

3)         mobilnost lica zaduženih za osnovne funkcije ne sme da dovede do sukoba interesa.

Nepristrasnost upravljača infrastrukture u pogledu upravljanja saobraćajem i planiranja održavanja

Član 10.

Funkcije upravljanja saobraćajem i planiranja održavanja moraju se obavljati na transparentan i nediskriminatorski način, pri čemu lica koja su nadležna za odlučivanje u pogledu ovih funkcija ne smeju biti u sukobu interesa.

Upravljač infrastrukture dužan je da u slučajevima većih poremećaja odvijanja saobraćaja koji utiču na pružanje usluga železničkih prevoznika istima omogući sveobuhvatan i pravovremen pristup relevantnim informacijama, na transparentan i nediskriminatorski način.

Upravljač infrastrukture prilikom dugoročnog planiranja radova većeg obima na održavanju i/ili obnovi železničke infrastrukture, koji mogu imati za posledicu izmenu reda vožnje, dužan je da konsultuje podnosioce zahteva i u najvećoj mogućoj meri uzima u obzir njihove primedbe.

Upravljač infrastrukture dužan je da planira radove na održavanju na nediskriminatorski način.

Poveravanje funkcija upravljača infrastrukture

Član 11.

Upravljač infrastrukture može, uz prethodnu saglasnost Vlade i pod uslovom da to ne dovodi do sukoba interesa i da je poverljivost komercijalno osetljivih informacija zagarantovana:

1)         angažovati drugi pravni subjekt za vršenje funkcija, pod uslovom da taj subjekt nije železnički prevoznik, ne kontroliše železničkog prevoznika i nije pod kontrolom železničkog prevoznika;

2)         angažovati za izvođenje radova i povezanih poslova u vezi sa razvojem, održavanjem i obnovom železničke infrastrukture železničkog prevoznika ili privredno društvo koje kontroliše železničkog prevoznika ili je pod kontrolom železničkog prevoznika.

U vertikalno integrisanom privrednom društvu, za osnovne funkcije ne sme angažovati ni jedan pravni subjekt vertikalno integrisanog privrednog društva osim ako je taj subjekt nadležan isključivo za osnovne funkcije.

Upravljač infrastrukture vrši nadzor i u potpunosti je odgovoran za građenje, eksploataciju, održavanje i obnovu javne železničke infrastrukture na mreži, kao i za učešće u njenom razvoju u okviru utvrđene opšte politike razvoja i finansiranja infrastrukture.

Svaki pravni subjekt koji vrši osnovne funkcije mora ispunjavati uslove iz čl. 7, 9, 10. i 12. ovog zakona,

Izuzetno od člana 3. stav 1, tačka 72) i člana 7. stav 1. i 2. ovog zakona, funkcije upravljanja infrastrukturom mogu vršiti različiti upravljači infrastrukture, uključujući ugovorne strane u ugovorima o javno-privatnom partnerstvu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija, ukoliko ispunjavaju zahteve iz člana 7. st. 3-9. i čl. 9, 10. i 12. ovog zakona i da su potpuno odgovorni za vršenje datih funkcija.

Upravljač infrastrukture može zaključivati sporazume o saradnji sa jednim ili više železničkih prevoznika na nediskriminatorski način i radi pružanja pogodnosti korisnicima usluga železničkog prevoza, kao što su smanjeni troškovi ili poboljšanje pokazatelja učinka na delu mreže na koji se odnosi sporazum.

Direkcija za železnice vrši nadzor nad zaključivanjem i primenom sporazuma iz stava 7. ovog člana i u opravdanim slučajevima može predložiti otkazivanje sporazuma.

Finansijska transparentnost

Član 12.

Upravljač infrastrukture može prihode od upravljanja infrastrukturom, uključujući javna sredstva, upotrebljavati isključivo za finansiranje sopstvenog poslovanja, uključujući i otplatu zajmova, u skladu sa propisima kojima se uređuju privredna društva.

Upravljač infrastrukture može prihod iz stava 1. ovog člana upotrebiti i za isplatu dividendi vlasnicima privrednih društava, koji mogu uključivati sve privatne vlasnike udela, ali ne mogu uključivati privredna društva koja su deo vertikalno integrisanog privrednog društva i koja sprovode kontrolu i nad železničkim prevoznikom i nad upravljačem infrastrukture.

Upravljač infrastrukture ne sme ni direktno ni indirektno odobravati zajmove železničkom prevozniku.

Železnički prevoznik ne sme ni direktno ni indirektno odobravati zajmove upravljaču infrastrukture.

Zajmovi između pravnih subjekata vertikalno integrisanog privrednog društva se odobravaju, isplaćuju i otplaćuju po tržišnim stopama i uslovima u skladu sa procenjenim rizikom.

Sve usluge koje upravljaču infrastrukture nude drugi pravni subjekti u vertikalno integrisanom privrednom društvu, pružaju se na osnovu ugovora i plaćaju se ili po tržišnim cenama ili po cenama koje predstavljaju trošak usluge uz razumnu profitnu maržu.

Dugovi upravljača infrastrukture jasno se odvajaju od dugova drugih pravnih subjekata u vertikalno integrisanim privrednim društvima i takvi dugovi se otplaćuju odvojeno.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, konačna otplata dugova može se izvršiti preko privrednog društva koje je deo vertikalno integrisanog privrednog društva i koje vrši kontrolu i nad železničkim prevoznikom i nad upravljačem infrastrukture, ili preko drugog pravnog subjekta u tom privrednom društvu.

Računi upravljača infrastrukture i drugih pravnih subjekata u vertikalno integrisanom privrednom društvu se vode na način koji omogućava odvojeno računovodstvo i transparentne finansijske tokove u privrednom društvu.

U vertikalno integrisanom privrednom društvu, upravljač infrastrukture vodi detaljnu evidenciju o svim komercijalnim i finansijskim odnosima sa drugim pravnim subjektima u tom privrednom društvu.

Mehanizmi konsultacije

Član 13.

Upravljač infrastrukture je dužan da organizuje redovne konsultacije sa zainteresovanim železničkim prevoznicima i podnosiocima zahteva uz učešće Direkcije za železnice kao posmatrača.

Prema potrebi na konsultacije mogu biti pozvani i predstavnici korisnika usluga železničkog prevoza putnika i robe i predstavnici državnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Konsultacije se između ostalog mogu odnositi na:

1)         potrebe podnosioca zahteva u vezi sa održavanjem i razvojem kapaciteta infrastrukture;

2)         ciljne vrednosti pokazatelja učinka iz Ugovora o uslovima i načinu finansiranja upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i podsticaje za smanjenje troškova u vezi sa pristupom infrastrukturi i smanjenje visine cene pristupa.

3)         sadržaj i primenu izjave o mreži;

4)         pitanja u vezi sa intermodalnošću i interoperabilnošću;

5)         sva druga pitanja u vezi sa uslovima za pristup infrastrukturi, korišćenjem infrastrukture i kvalitetom usluga upravljača infrastrukture.

Upravljač infrastrukture dužan je, uz prethodne razgovore sa zainteresovanim stranama da izradi i objavi smernice za konsultacije.

Konsultacije se vrše najmanje jednom godišnje i upravljač infrastrukture objavljuje na svojoj internet stranici pregled aktivnosti preduzetih u skladu sa ovim članom.

Konsultacijama na osnovu ovog člana se ne dovodi u pitanje pravo podnosioca zahteva na podnošenje Zahteva Direkciji za železnice, kao ni ovlašćenja Direkcije za železnice.

Član 14.

Upravljač infrastrukture učestvuje i ostvaruje saradnju u okviru Evropske mreže upravljača infrastrukture radi olakšavanja pružanja efikasnih i delotvornih usluga železničkog prevoza.

Aktivnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom

Član 15.

Upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, u smislu ovog zakona, obuhvata:

1) organizovanje, regulisanje i upravljanje železničkim saobraćajem;

2) obezbeđenje pristupa i korišćenja železničke infrastrukture;

3) održavanje železničke infrastrukture;

4) zaštita železničke infrastrukture;

5) vršenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji, odnosno modernizaciji železničke infrastrukture;

6) druge aktivnosti utvrđene ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema.

Upravljač infrastrukture je dužan da obezbedi bezbedno i nesmetano organizovanje, regulisanje i upravljanje železničkim saobraćajem, nesmetan pristup i korišćenje javne železničke infrastrukture i pristup uslužnim objektima koji su mu povereni na upravljanje i uslugama koje on pruža u tim objektima svim zainteresovanim podnosiocima zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, pod ravnopravnim, nediskriminatorskim i transparentnim uslovima, kao i trajno i neprekidno održavanje i zaštitu železničke infrastrukture, u skladu sa propisima.

Prenos poslova upravljanja

Član 16.

Ako upravljač infrastrukture, posle sprovedene analize i procene potreba tržišta, oceni da nema dovoljno interesovanja za pristup i korišćenje određenog dela javne železničke infrastrukture, dužan je da, pre sprovođenja postupka iz člana 19. ovog zakona, o tome obavesti Vladu, zainteresovanu autonomnu pokrajinu, odnosno jedinicu lokalne samouprave.

Ako oceni da postoji interes da se nastavi upravljanje infrastrukturom na konkretnom delu javne železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, može odlučiti da preuzme finansiranje upravljanja tim delom javne železničke infrastrukture i zaključi sa upravljačem infrastrukture ugovor iz člana 27. ovog zakona.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave koja oceni da postoji interes da se nastavi upravljanje infrastrukturom na konkretnom delu javne železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana može odlučiti da samostalno osnuje upravljača infrastrukture.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, na zahtev autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave, upravljač infrastrukture donosi odluku o prenosu poslova upravljanja infrastrukturom na predmetnom delu železničke infrastrukture novoosnovanom upravljaču infrastrukture, uz saglasnost Vlade.

Prenos poslova upravljanja infrastrukturom iz stava 4. ovog člana se odnosi na regionalne, lokalne i manipulativne pruge.

Upravljanje javnom železničkom infrastrukturom iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili privredno društvo koje ima interes da učestvuje u finansiranju upravljanja javnom železničkom infrastrukturom na određenom delu mreže, može zaključiti poseban ugovor sa upravljačem infrastrukture na period kraći od pet godina, kojim će se urediti predmet i način finansiranja i međusobna prava i obaveze ugovornih strana u vezi sa učešćem u finansiranju upravljanja na predmetnom delu javne železničke infrastrukture. Upravljač infrastrukture obaveštava Vladu o svim zaključenim ugovorima iz ovog stava i njihovoj realizaciji.

Obustavljanje korišćenja dela javne železničke infrastrukture i oduzimanje svojstva dobra u opštoj upotrebi

Član 17.

Korišćenje dela javne železničke infrastrukture za vršenje prevoza može biti obustavljeno ako za taj deo ne postoji javni interes ili interes železničkih prevoznika za pružanjem usluga železničkog prevoza, odnosno prevoza za sopstvene potrebe.

Upravljač infrastrukture je dužan da pre donošenja odluke o obustavljanju korišćenja dela javne železničke infrastrukture obavesti o svojoj nameri da obustavi korišćenje dela javne železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana nadležne državne organe, organe teritorijalne autonomije, organe lokalne samouprave, kao i organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organi), podnosioce zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, železničke prevoznike i druge zainteresovane strane, kao i da objavi u dnevnim listovima i drugim sredstvima javnog informisanja obaveštenje o toj nameri, radi pružanja mogućnosti zainteresovanim stranama da iznesu svoje stavove, najkasnije šest meseci pre dana predviđenog za obustavljanje korišćenja.

Odluku o obustavljanju korišćenja dela javne železničke infrastrukture iz stava 2. ovog člana donosi upravljač infrastrukture, po isteku roka iz stava 2. ovog člana, uz saglasnost Vlade.

Deo javne železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana, upravljač infrastrukture može da preuredi u manipulativnu prugu ili za druge namene i da propiše uslove i način korišćenja.

Ako se ukaže potreba za ponovnim uspostavljanjem saobraćaja na delu javne železničke infrastrukture iz stava 3. ovog člana upravljač infrastrukture donosi odluku, uz saglasnost Vlade.

Ako ne postoji interes za bilo koju vrstu prevoza na delu javne železničke pruge iz stava 2. ovog člana, upravljač infrastrukture donosi akt kojim se predlaže oduzimanje svojstva dobra u opštoj upotrebi tom delu železničke infrastrukture.

Odluku o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi železničkoj infrastrukturi iz stava 6. ovog člana, donosi Narodna skupština, na predlog Vlade.

Sa delom javne železničke infrastrukture kojem je u skladu sa stavom 7. ovog člana, oduzeto svojstvo dobra u opštoj upotrebi, može se raspolagati u skladu sa zakonom.

2. Pristup javnoj železničkoj infrastrukturi i uslužnim objektima

Pristup javnoj železničkoj infrastrukturi

Član 18.

Železnički prevoznici imaju pravo pristupa javnoj železničkoj infrastrukturi i uslužnim objektima pod ravnopravnim, nediskriminatorskim i transparentnim uslovima u svrhu obavljanja prevoza robe i putnika, u skladu sa ovim zakonom.

Pravo pristupa u svrhu obavljanja prevoza robe uključuje pristup kolosecima koji povezuju objekte luka na unutrašnjim vodama i ostale uslužne objekte iz člana 23. ovog zakona i pristup kolosecima koje može koristiti više korisnika.

Pravo pristupa u svrhu obavljanja prevoza putnika uključuje pristup kolosecima koji povezuju uslužne objekte iz člana 21. ovog zakona.

Železnički prevoznik koji pruža uslugu prevoza putnika ima pravo prijema i otpreme putnika u službenom mestu koje je za to predviđeno.

Pristup uslugama

Član 19.

Upravljač infrastrukture obezbeđuje svim železničkim prevoznicima, na nediskriminatorski način, minimalni pristupni paket usluga utvrđen članom 22. ovog zakona.

Operatori uslužnih objekata na nediskriminatorski način pružaju svim železničkim prevoznicima pristup uslužnim objektima, uključujući i pristup kolosecima i uslugama koje se pružaju u tim objektima, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje plovidba i luke na unutrašnjim vodama.

Kako bi se garantovala potpuna transparentnost i nediskriminatorski pristup uslužnim objektima iz člana 21. stav 2. tač. 1, 2, 3, 4, 7. i 9. ovog zakona i pružanju usluga u ovim objektima, ako je operator uslužnog objekta pod neposrednom ili posrednom kontrolom železničkog prevoznika koji je aktivan na tržištu usluga železničkog prevoza za koje se koristi objekat, operator uslužnog objekta mora biti nezavisan od tog železničkog prevoznika u pogledu organizacije i odlučivanja, s tim da ova nezavisnost ne podrazumeva uspostavljanje odvojenog pravnog subjekta za uslužni objekat i može se ostvariti organizacijom odvojenih odeljenja u okviru jednog pravnog subjekta.

Za sve uslužne objekte iz člana 21. stav 2. ovog zakona operator uslužnog objekta i privredni subjekat u čijem je sastavu vode odvojene račune, uključujući odvojene bilanse stanja i bilanse uspeha.

Ako funkcionisanje uslužnog objekta iz člana 21. stav 2. tač. 1, 2, 3, 4, 7. i 9. ovog zakona obezbeđuje upravljač infrastrukture ili je operator uslužnog objekta pod neposrednom ili posrednom kontrolom upravljača infrastrukture, smatra se da je garantovana potpuna transparentnost i nediskriminatorski pristup tom uslužnom objektu ako je ostvarena nezavisnost osnovnih funkcija upravljača infrastrukture iz člana 8. ovog zakona.

Na zahteve za pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu iz člana 21. stav 2. ovog zakona operator uslužnog objekta odgovara u razumnom roku koji utvrđuje Direkcija.

Zahteve za pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu mogu da podnose lica iz člana 3. tačka 47) ovog zakona osnovana, odnosno registrovana u Republici Srbiji, kao i međunarodne grupacije železničkih prevoznika čiji je najmanje jedan član registrovan u Republici Srbiji.

Zahtevi iz stava 6. ovog člana mogu se odbiti isključivo ako postoje izvodljive alternative koje železničkim prevoznicima omogućuju da obavljaju prevoz robe ili putnika na istim ili alternativnim prevoznim putevima pod ekonomski prihvatljivim uslovima.

Operator uslužnog objekta nije obavezan da ulaže u resurse ili objekte kako bi ispunio sve zahteve železničkih prevoznika.

Ako se zahtevi železničkih prevoznika odnose na pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu kojim upravlja operator uslužnog objekta iz stava 3. ovog člana, operator uslužnog objekta je dužan da opravda u pisanom obliku odluku o odbijanju i navede izvodljive alternative u drugim objektima.

Operator uslužnog objekta iz člana 21. stav 2. ovog zakona će, u slučaju sukobljenih zahteva železničkih prevoznika, nastojati da ispuni sve zahteve u meri u kojoj je to moguće.

Ako nije dostupna izvodljiva alternativa, i nije moguće ispuniti sve zahteve za kapacitetom za relevantan uslužni objekat, podnosilac zahteva može podneti zahtev za pokretanje postupka (u daljem tekstu: Zahtev) Direkciji, u roku od 30 dana od dana saznanja za odbijanje njegovog zahteva za pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu.

Ako se uslužni objekat iz člana 21. stav 2. ovog zakona ne koristi najmanje dve uzastopne godine, a operatoru tog objekta su železnički prevoznici izrazili interes za pristup, vlasnik tog uslužnog objekta je obavezan da objavi da je eksploatacija objekta dostupna za lizing ili zakup kao železnički uslužni objekat, u celosti ili delimično, osim ako operator tog uslužnog objekta dokaže da je u toku postupak vraćanja u prethodno stanje zbog čega nije moguća njegova upotreba od strane bilo kog železničkog prevoznika.

Ako operator uslužnog objekta pruža bilo koju od usluga iz člana 21. stav 4. ovog zakona kao dodatnu uslugu, pruža ih železničkim prevoznicima na njihov zahtev i na nediskriminatorski način.

Železnički prevoznici mogu da zahtevaju, kao pomoćne usluge, usluge navedene u članu 21. stav 5. ovog zakona od upravljača infrastrukture ili drugih operatora uslužnih objekata.

Operator uslužnog objekta nije u obavezi da izvrši tražene pomoćne usluge, ali ako odluči da ponudi bilo koju od ovih usluga, pruža ih železničkim prevoznicima na njihov zahtev i na nediskriminatorski način.

Vlada, radi nesmetanog funkcionisanja tržišta železničkih usluga, svojim aktom bliže uređuje pojedinosti postupka i kriterijume koji se primenjuju za pristup uslugama koje se pružaju u uslužnim objektima navedenim u članu 21. st. 2, 4. i 5. ovog zakona.

3. Usluge koje se pružaju železničkim prevoznicima

Minimalni pristupni paket usluga

Član 20.

Upravljač infrastrukture pruža železničkim prevoznicima sa kojima je zaključio ugovor o korišćenju javne železničke infrastrukture minimalni pristupni paket usluga, koji obuhvata:

1) postupanje sa zahtevima za kapacitetom javne železničke infrastrukture;

2) pravo da se koristi dodeljeni kapacitet;

3) korišćenje javne železničke infrastrukture, uključujući rasputnice i odvojne stanice;

4) upravljanje saobraćajem vozova, uključujući signalizaciju, regulisanje, prijem i otpremu vozova, komunikaciju i pružanje informacija o kretanju voza;

5) korišćenje opreme za napajanje električnom energijom za vuču, ako postoji;

6) sve ostale informacije neophodne za realizaciju ili izvršenje prevoza za koji je kapacitet dodeljen.

Cena pristupa uključuje minimalni pristupni paket usluga.

Osnovne, dodatne i prateće usluge

Član 21.

Železničkim prevoznicima, na njihov zahtev, mora biti omogućen pristup, uslužnim objektima, uključujući pristupne koloseke, kao i korišćenje osnovnih usluga koje se pružaju u ovim objektima, pod uslovima koji su nediskriminatorski i transparentni, u skladu sa ovim zakonom.

Uslužni objekti iz stava 1. ovog člana su:

1) stanične zgrade, odnosno deo staničnih zgrada, u putničkim stanicama, namenjen putnicima u železničkom saobraćaju, i drugi objekti u funkciji putničkog saobraćaja, uključujući displej za informacije o putovanju i odgovarajuće mesto za usluge izdavanja karata;

2) teretni terminali;

3) ranžirne stanice i koloseci za formiranje vozova, uključujući koloseke za manevrisanje;

4) koloseci za gariranje namenjeni vozilima železničkih prevoznika koja su u funkciji korišćenja dodeljenog kapaciteta infrastrukture;

5) objekti za održavanje, s izuzetkom objekata u kojima se vrše radovi koji se ne izvode rutinski kao deo svakodnevnih aktivnosti i zahtevaju da se vozilo isključi iz saobraćaja, a namenjeni su za održavanje vozova za velike brzine ili za druge vrste voznih sredstava koja zahtevaju specifične objekte;

6) ostali tehnički objekti, uključujući objekte za čišćenje i pranje;

7) objekti luka na unutrašnjim vodama povezani sa železničkim aktivnostima;

8) objekti za pružanje pomoći;

9) objekti za skladištenje i snabdevanje gorivom, za koje se cene iskazuju odvojeno.

Železničkim prevoznicima se, pored minimalnog pristupnog paketa usluga i osnovnih usluga, mogu pružati i dodatne i prateće usluge.

Dodatne usluge mogu da obuhvataju:

1) električnu energiju za vuču;

2) predgrevanje putničkih vozova;

3) prilagođene ugovore za:

(1) kontrolu prevoza opasne robe,

(2) pomoć u saobraćanju specijalnih vozova.

Prateće usluge mogu da obuhvataju:

1) pristup telekomunikacionim mrežama;

2) pružanje dodatnih informacija;

3) tehnički pregled voznih sredstava;

4) usluge izdavanja karata u putničkim stanicama;

5) usluge održavanja koje se pružaju u objektima u kojima se vrše radovi koji se ne izvode rutinski kao deo svakodnevnih aktivnosti i zahtevaju da se vozilo isključi iz saobraćaja, a namenjeni su za održavanje vozova za velike brzine ili za druge vrste voznih sredstava koja zahtevaju specifične objekte.

Obezbeđivanje električne energije za vuču železničkim prevoznicima od strane upravljača infrastrukture, odnosno operatora uslužnog objekta, ne smatra se energetskom delatnošću u smislu propisa kojima se uređuje energetika. Upravljač infrastrukture, odnosno operator uslužnog objekta koji poseduje element železničke infrastrukture iz člana 4. stav 2. tačka 9) ovog zakona, je krajnji kupac električne energije u smislu propisa kojima se uređuje energetika.

Upravljač infrastrukture posebno iskazuje cene za osnovne, dodatne i prateće usluge koje on pruža uz minimalni pristupni paket usluga, u skladu sa zaključenim ugovorom o korišćenju infrastrukture.

Operatori uslužnih objekata u svojoj Informaciji iz člana 24. ovog zakona preciziraju minimalni paket osnovnih usluga koje pružaju železničkim prevoznicima.

Železničkim prevoznicima kojima je omogućen pristup kolosecima koji povezuju sa uslužnim objektom, odnosno kolosecima koji su u sklopu infrastrukture uslužnog objekta, operator uslužnog objekta pruža minimalni pristupni paket usluga, na koji se shodno primenjuje član 24. ovog zakona.

Operator uslužnog objekta i podnosilac zahteva za pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu, odnosno železnički prevoznik koga odredi podnosilac zahteva koji nije železnički prevoznik, ugovorom uređuju međusobna prava i obaveze u vezi sa dogovorenim uslugama iz ovog člana i pristupom kolosecima koji čine infrastrukturu tog uslužnog objekta.

III. OBRAČUN CENA PRISTUPA I DODELA KAPACITETA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE

1. Opšti principi

Efikasno korišćenje kapaciteta infrastrukture

Član 22.

Način obračuna cena pristupa i dodela kapaciteta javne železničke infrastrukture moraju biti u skladu sa načelima utvrđenim ovim zakonom i omogućiti upravljaču infrastrukture optimalno efikasno iskorišćenje raspoloživih kapaciteta infrastrukture.

2. Izjava o mreži

Član 23.

Upravljač infrastrukture, posle konsultacija sa zainteresovanim stranama, izrađuje i objavljuje Izjavu o mreži. Upravljač infrastrukture je dužan da sadržinu radne verzije Izjave o mreži učini dostupnom zainteresovanim stranama objavljivanjem na svojoj internet stranici najkasnije deset dana pre obavljanja konsultacije, kao i da o tome obavesti Direkciju.

Izjava o mreži se objavljuje na srpskom jeziku i može se pribaviti posle plaćanja cene koja ne premašuje troškove njenog objavljivanja. Tekst Izjave o mreži se stavlja na raspolaganje besplatno u elektronskom obliku na internet stranici upravljača infrastrukture na srpskom i engleskom jeziku, kao i na internet stranici međunarodnog udruženja upravljača infrastrukture.

Izjava o mreži sadrži sledeće informacije:

1) deo kojim se utvrđuje priroda infrastrukture koja je na raspolaganju železničkim prevoznicima i uslove za pristup istoj. Informacije u ovom delu su na godišnjem nivou konzistentne sa registrom železničke infrastrukture koji se objavljuju u skladu sa zakonom kojim se uređuje interoperabilnost železničkog sistema ili se pozivaju na ovaj registar;

2) deo o načelima obračuna cena i visini cena koji sadrži detaljne informacije o načinu obračuna cena, kao i informacije o cenama, kao i ostale relevantne informacije o pristupu koje se odnose na usluge iz člana 21. ovog zakona za koje postoji samo jedan raspoloživi pružalac usluga. Ovaj deo sadrži detalje metodologije, pravila i, po potrebi, skale koje se koriste za primenu čl. 29-43. ovog zakona, u pogledu troškova i cena. Ovaj deo sadrži informacije o promenama cena o kojima je već odlučeno ili koje se predviđaju za period od narednih pet godina, ako su raspoložive;

3) deo o načelima i kriterijumima za dodelu kapaciteta. Ovim se utvrđuju opšte karakteristike kapaciteta infrastrukture koje su na raspolaganju železničkim prevoznicima i sva ograničenja koja se odnose na njenu upotrebu, uključujući moguće zahteve za kapacitetom za održavanje. Takođe se preciziraju postupci i rokovi koji se odnose na postupak dodele kapaciteta. Ovaj deo sadrži specifične kriterijume koji se primenjuju tokom tog postupka, naročito:

(1) postupke u skladu sa kojima podnosioci zahteva mogu da zahtevaju kapacitete od upravljača infrastrukture,

(2) zahteve koji se tiču podnosioca zahteva,

(3) raspored za podnošenje zahteva i postupak dodele i procedure po kojima se zahtevaju informacije o raspoređivanju i procedure za zakazivanje planiranih i nepredviđenih radova na održavanju i ograničenja kapaciteta,

(4) načela kojima se rukovode postupci koordinacije i sistem rešavanja sporova obezbeđen kao deo ovog postupka,

(5) postupke koji se prate i kriterijume koji se koriste kada je infrastruktura zagušena,

(6) detalje o ograničenjima u pogledu korišćenja infrastrukture,

(7) uslove pod kojima se, prilikom određivanja prioriteta za postupak dodele, uzimaju u obzir prethodni nivoi iskorišćenja kapaciteta.

Navode se detalji mera preduzetih da se obezbedi adekvatan tretman usluga prevoza robe, međunarodnih usluga i zahteva u skladu sa ad hoc postupkom. Sadrži šablon obrasca za podnošenje zahteva za dodelu kapaciteta. Upravljač infrastrukture objavljuje i detaljne informacije o postupcima dodele međunarodnih trasa vozova;

4) deo sa informacijama u vezi sa podnošenjem zahteva za licencu i sertifikat o bezbednosti železnice koji se izdaju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju ili upućivanje na veb sajt na kojem se takve informacije objavljuju u elektronskom obliku besplatno;

5) deo sa informacijama o postupcima za rešavanje sporova i Zahteva koji se odnose na pitanja pristupa železničkoj infrastrukturi i uslugama i sistemu učinka navedenom u članu 32. stav 2. tačka 7) i članu 43. stav 7. ovog zakona;

6) deo sa informacijama o pristupu i obračunu cena usluga u uslužnim objektima iz člana 21. ovog zakona, uključujući i minimalni paket osnovnih usluga koje pružaju železničkim prevoznicima, uključujući i pristup kolosecima. Operatori uslužnih objekata koje ne kontroliše upravljač infrastrukture dostavljaju informacije o cenama pristupa uslužnom objektu i cenama pružanja usluga, kao i informacije o tehničkim uslovima pristupa radi uključivanja u Izjavu o mreži ili ukazuju na veb sajt na kojem se te informacije objavljuju u elektronskom obliku besplatno;

7) model okvirnih sporazuma između upravljača infrastrukture i podnosilaca zahteva u skladu sa članom 39. ovog zakona.

Opštim uslovima ugovora o korišćenju infrastrukture koji zaključuju upravljač infrastrukture i železnički prevoznik kojem je dodeljen kapacitet infrastrukture smatra se deo Izjave o mreži koji sadrži podatke koji se odnose na:

1) uslove za pristup železničkoj infrastrukturi, uslužnim objektima i uslugama koje pruža upravljač infrastrukture;

2) načela i način određivanja i obračuna cena;

3) visinu cene pristupa, cene pristupa uslužnim objektima kojima upravlja upravljač infrastrukture i cene usluga koje u njima pruža, za dodatne i prateće usluge koje pruža upravljač infrastrukture;

4) načela i kriterijume za dodelu infrastrukturnog kapaciteta.

Upravljač infrastrukture može u Izjavi o mreži propisati postupke i mere koje preduzima, u slučaju ako železnički prevoznik svojim aktivnostima ometa eksploataciju mreže, da bi se obezbedilo korišćenje staničnih koloseka svim železničkim prevoznicima pod ravnopravnim uslovima.

Na izradu i objavljivanje izmena i dopuna Izjave o mreži u delu koji se odnosi na načela i način određivanja i obračuna i visinu cene pristupa, cene pristupa uslužnim objektima kojima upravlja upravljač infrastrukture, cene usluga koje u njima pruža i cene dodatnih i pratećih usluga koje pruža upravljač infrastrukture, shodno se primenjuju odredbe st. 1. i 2. ovog člana. Te izmene i dopune Izjave o mreži moraju biti objavljene najmanje šest meseci pre početka primene.

Upravljač infrastrukture dužan je da objavi tekst izmena i dopuna Izjave o mreži na svojoj internet stranici i/ili da u objavljenom prečišćenom tekstu Izjave o mreži, na početku teksta navede u kom delu su izvršene izmene i kratak sadržaj izmena, a da u samom tekstu Izjave o mreži jasno naznači izmene.

Upravljač infrastrukture je dužan da vrši izmene i dopune Izjave o mreži ako dođe do bilo koje promene podataka koje ona sadrži.

Izjava o mreži se objavljuje u roku koji ne može biti kraći od četiri meseca pre poslednjeg dana za podnošenje zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture.

Zahtev koji se odnosi na sadržinu Izjave o mreži može se podneti Direkciji u roku od sedam meseci od dana njenog objavljivanja.

U odnosu na sadržinu izmena i dopuna Izjave o mreži, Zahtev se može podneti Direkciji u roku od 30 dana od dana objavljivanja.

Informacija o uslužnom objektu

Član 24.

Lučki operater u smislu zakona kojim se uređuje plovidba i luke na unutrašnjim vodama i koji pruža usluge u luci na unutrašnjim vodama, koja je povezana sa železničkom infrastrukturom i operator teretnog terminala izrađuju i objavljuju Informaciju o tom uslužnom objektu, koja sadrži detaljne informacije neophodne za pristup uslužnom objektu za čije je upravljanje odgovoran i uslugama u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza iz člana 21. ovog zakona koje se u tom uslužnom objektu pružaju.

Ako su operator uslužnog objekta i davalac usluga u tom objektu različita pravna lica, dužni su da donesu i objave zajedničku Informaciju za taj uslužni objekat.

Operatori uslužnih objekata koji nisu obuhvaćeni stavom 1. ovog člana obavezni su ili da izrade i objave Informaciju o uslužnom objektu iz stava 1. ovog člana ili da dostave sve relevantne informacije upravljaču infrastrukture radi objavljivanja u Izjavi o mreži.

Ministar propisuje bliže elemente Informacije o uslužnom objektu iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ugovor o korišćenju javne železničke infrastrukture

Član 25.

Železnički prevoznik kome je dodeljen kapacitet infrastrukture ili železnički prevoznik koji ima zaključen ugovor sa podnosiocem zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture koji nije železnički prevoznik, zaključuje ugovor sa upravljačem infrastrukture o uređivanju međusobnih prava i obaveza u vezi sa korišćenjem dodeljenog kapaciteta infrastrukture i ugovorenim uslugama koje pruža upravljač infrastrukture.

Ugovorom o korišćenju javne železničke infrastrukture bliže se uređuju međusobna prava i obaveze između upravljača infrastrukture i železničkog prevoznika, a koja se posebno odnose na garantovanje tehničkih i drugih uslova za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja, primenu propisa koji uređuju transport opasne robe, kao i na plaćanje cena pristupa i cena usluga.

Ugovori iz stava 1. ovog člana zaključuju se pod uslovima koji su nediskriminatorski i transparentni, u skladu sa ovom zakonom.

Ugovori iz stava 1. ovog člana zaključuju se najkasnije mesec dana pre početka važenja novog reda vožnje, odnosno odmah po dodeli ad hoc trase.

Ako posle zaključivanja ugovora iz stava 1. ovog člana, a za vreme važenja tog ugovora, železnički prevoznik preko ovlašćenog lica podnese na dokazani način ad hoc zahtev za dodelu trase, smatra se da je zaključen aneks tog ugovora momentom dodele tražene trase od strane upravljača infrastrukture.

Ministar bliže uređuje obavezne elemente ugovora o korišćenju železničke infrastrukture.

3. Cene pristupa i usluga

Uspostavljanje, određivanje i obračun cena

Član 26.

Metodologiju za određivanje cena pristupa iz člana 20. ovog zakona i cena usluga iz člana 21. ovog zakona utvrđuje Vlada, poštujući nezavisnost upravljanja utvrđenu članom 7. ovog zakona.

Vlada može aktom iz stava 1. ovog člana da uređuje vremenski ograničene sisteme kompenzacije za korišćenje železničke infrastrukture, za dokazivo neplaćene troškove konkurentskih vidova transporta koji se tiču zaštite životne sredine, nezgoda i infrastrukture, u meri u kojoj ti troškovi premašuju ekvivalentne troškove železnice.

Upravljač infrastrukture utvrđuje specifična pravila za obračun cena pristupa i cena usluga koja su usklađena sa metodologijom za određivanje cena iz stava 1. ovog člana. Metodologija za određivanje cena i specifična pravila za obračun cena pristupa i pružanja usluga sadržani su u Izjavi o mreži ili se ukazuje na internet stranicu na kojoj se one objavljuju.

Upravljač infrastrukture utvrđuje i naplaćuje cene pristupa iz člana 20. ovog zakona i cene za pružanje svojih usluga iz člana 21. ovog zakona u skladu sa metodologijom za određivanje cena iz stava 1. ovog člana i pravilima za obračun cena iz stava 3. ovog člana.

Visinu cena pristupa i cena pristupa uslužnim objektima kojima upravlja upravljač infrastrukture i, kada je moguće, visinu cena usluga iz člana 21. ovog zakona koje se pružaju u tim uslužnim objektima, upravljač infrastrukture utvrđuje na neodređeno vreme i dostavlja Direkciji na mišljenje. Direkcija daje mišljenje na visine cena iz ovog stava u roku od dva meseca od dana prijema zahteva upravljača infrastrukture za davanje mišljenja.

Vlada daje saglasnost na visinu cene pristupa i cene pristupa delu javne železničke infrastrukture koji povezuje sa uslužnim objektima iz člana 21. ovog zakona.

Izmenu cena iz stava 5. ovog člana vrši upravljač infrastrukture u slučaju promene okolnosti koje utiču na njihovu visinu, po prethodno pribavljenom mišljenju Direkcije. Direkcija daje mišljenje na izmenjenu visinu cena u roku od dva meseca od dana prijema zahteva upravljača infrastrukture za davanje mišljenja. Vlada daje saglasnost na izmenjenu visinu cene pristupa i cene pristupa delu javne železničke infrastrukture koji povezuje sa uslužnim objektima iz člana 21. ovog zakona.

U slučaju povećanja cena koje su objavljene u Izjavi o mreži, upravljač infrastrukture je dužan da objavi izmenu Izjave o mreži u pogledu cena najkasnije šest meseci pre početka primene izmena Izjave o mreži.

Upravljač infrastrukture je dužan da obračun i naplatu cena vrši prema istim načelima za celu mrežu, izuzev u slučajevima iz člana 30. ovog zakona.

Upravljač infrastrukture obavezan je da prilikom utvrđivanja cena primeni takav obračun cena kojim se različitim železničkim prevoznicima, a koji obavljaju iste vrste prevoza, obezbeđuju jednake i nediskriminatorske cene u skladu sa pravilima utvrđenim u Izjavi o mreži.

Upravljač infrastrukture poštuje komercijalnu poverljivost informacija koje mu dostavljaju podnosioci zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture.

Ugovor o uslovima i načinu finansiranja upravljanja javnom železničkom infrastrukturom

Član 27.

Međusobna prava i obaveze upravljača infrastrukture i Vlade, odnosno autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave uređuju se upravnim ugovorom o uslovima i načinu finansiranja upravljanja javnom železničkom infrastrukturom za period koji nije kraći od pet godina, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju upravni ugovori.

Upravljač infrastrukture zaključuje ugovor iz stava 1. ovog člana sa autonomnom pokrajinom ili jedinicom lokalne samouprave uz saglasnost Vlade.

Za poslove u vezi sa staranjem o bezbednosti u železničkom saobraćaju, održavanja i poboljšanja kvaliteta usluga upravljača infrastrukture, posebno će se predvideti podsticaji za smanjenje troškova upravljanja železničkom infrastrukturom, za pristup infrastrukturi koja povezuje sa uslužnim objektima i za usluge koje pruža upravljač infrastrukture, ugovorom iz stava 1. ovog člana ili regulatornim merama ili kombinacijom podsticaja, kao i za smanjenje visine cena, putem regulatornih mera.

Podsticaji regulatornim merama iz stava 3. ovog člana treba da budu zasnovani na analizi ostvarivih smanjenja troškova, ne dovodeći u pitanje nadležnosti Direkcije iz člana 137. ovog zakona.

Uslovi ugovora iz stava 1. ovog člana i struktura dogovorenih plaćanja za obezbeđivanje finansiranja upravljača infrastrukture se dogovaraju unapred za čitav ugovorni period, a po usvajanju zakona kojim se utvrđuje budžet Republike Srbije, odnosno odluke kojom se utvrđuje budžet autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave zaključuje se aneks tog ugovora, kojim se opredeljuje obim sredstava na godišnjem nivou za finansiranje upravljanja javnom železničkom infrastrukturom za svaku budžetsku godinu.

Ugovorne strane iz stava 1. ovog člana dužne su da pre potpisivanja predmetnog ugovora obaveste sve poznate podnosioce zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, i na njihov zahtev, potencijalne podnosioce zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, da imaju mogućnost da izraze svoje stavove o sadržini predmetnog ugovora.

Ugovor iz stava 1. ovog člana objavljuje se u roku od 30 dana od dana zaključivanja na internet stranicama ugovornih strana. Upravljač infrastrukture je dužan da uskladi Program poslovanja i godišnji Program izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja iz člana 54. stav 3. ovog zakona sa ugovorom iz stava 1. ovog člana.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana će se osigurati, uzimajući u obzir normalne poslovne uslove, u periodu od pet godina, da stanje na poslovnim računima upravljača infrastrukture bude rezultat ravnoteže prihoda od cena pristupa javnoj železničkoj infrastrukturi, cena usluga iz člana 21. ovog zakona koje pruža upravljač infrastrukture i prihoda od drugih komercijalnih poslova i sredstava obezbeđenih od strane države s jedne strane i rashoda za javnu železničku infrastrukturu s druge strane.

Upravljač infrastrukture uspostavlja i održava registar svojih sredstava i sredstava za čije upravljanje je odgovoran, koji će se koristiti za ocenu potrebnog finansiranja za njihovu popravku ili zamenu. Registar će uključivati i detalje o rashodima usled obnove i unapređenja infrastrukture.

Upravljač infrastrukture određuje način opredeljivanja troškova za različite usluge koje nudi železničkim prevoznicima.

Osnovna načela i elementi ugovora o uslovima i načinu finansiranja upravljanja javnom železničkom infrastrukturom

Član 28.

Ugovor o uslovima i načinu finansiranja upravljanja javnom železničkom infrastrukturom sadrži najmanje sledeće elemente:

1) oblast primene ugovora u pogledu infrastrukture i uslužnih objekata, strukturiranih u skladu sa čl. 20. i 21. ovog zakona. Ugovor obuhvata sve aspekte upravljanja infrastrukturom, uključujući održavanje i obnovu infrastrukture koja je već u upotrebi. Po potrebi, može da se obuhvati i izgradnja nove infrastrukture;

2) strukturu plaćanja ili sredstava opredeljenih za usluge upravljača infrastrukture navedene u čl. 20. i 21. ovog zakona, na održavanje i obnavljanje i rešavanje postojećih zaostalih stavki za održavanje i obnovu. Po potrebi, može da se obuhvati struktura plaćanja ili sredstava dodeljenih za novu infrastrukturu;

3) ciljeve efikasnosti usmerene na korisnike, u vidu pokazatelja i kriterijuma kvaliteta koji pokrivaju elemente kao što su:

(1) efikasnost rada vozova, između ostalog u pogledu brzine na pruzi i pouzdanosti, i zadovoljstva korisnika,

(2) kapaciteti mreže,

(3) upravljanje osnovnim sredstvima,

(4) obim aktivnosti,

(5) nivo bezbednosti,

(6) zaštita životne sredine;

4) nivo mogućih kašnjenja u održavanju i sredstva čija će se upotreba postepeno prekinuti i prema tome pokrenuti različite finansijske tokove;

5) podsticaje iz člana 27. stav 3. ovog zakona;

6) minimalne obaveze izveštavanja upravljača infrastrukture u smislu sadržaja i učestalosti izveštavanja, uključujući informacije koje se objavljuju godišnje;

7) trajanje ugovora, koje se sinhronizuje i u skladu je sa trajanjem plana poslovanja, koncesije ili dozvole upravljača infrastrukture, gde je primenljivo, i metodologijom za određivanje cena koju donosi Vlada;

8) pravila postupanja u slučajevima velikih poremećaja u radu i vanrednih situacija, uključujući planove za postupanje u nepredviđenim situacijama i prevremeni raskid ugovora, kao i pravovremeno obaveštavanje korisnika;

9) korektivne mere koje se preduzimaju ako bilo koja od strana krši svoje ugovorne obaveze ili, pod izuzetnim okolnostima, koje utiču na raspoloživost javnih sredstava. Ovo uključuje uslove i postupke za ponovno pregovaranje i prevremeni raskid.

Načela obračuna i naplate cena

Član 29.

Za pristup i korišćenje železničke infrastrukture i uslužnih objekata, odnosno za pružanje usluga iz člana 21. ovog zakona plaća se cena upravljaču infrastrukture, odnosno operatoru uslužnog objekta.

Sredstva ostvarena naplatom cena iz stava 1. ovog člana prihod su upravljača infrastrukture, odnosno operatora uslužnog objekta i koriste se za finansiranje njihovog poslovanja.

Upravljač infrastrukture i operator uslužnog objekta dužni su da dostave Direkciji sve neophodne informacije o utvrđenim cenama kako bi se omogućilo vršenje nadležnosti Direkcije.

Upravljač infrastrukture i operator uslužnog objekta obavezni su da, na zahtev, dokažu železničkom prevozniku da su cene pristupa, cene pristupa uslužnom objektu i cene usluga koje su mu fakturisane u skladu sa ovim zakonom, sa Izjavom o mreži i sa Informacijom o uslužnom objektu.

Cene pristupa i cene pristupa kolosecima koji povezuju sa uslužnim objektima, određuju se na osnovu troškova direktno nastalih kao rezultat saobraćanja vozova.

Vlada bliže uređuje način i modalitete izračunavanja troškova koji su nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza, kao i slučajeve u kojima Direkcija može sprovesti pojednostavljenu kontrolu obračuna cene pristupa i cene pristupa kolosecima koji povezuju sa uslužnim objektima.

Cene pristupa mogu da uključe cenu koja odražava nedostatak kapaciteta odredivog dela infrastrukture tokom perioda zagušenja.

Cene iz st. 5. i 7. ovog člana mogu se utvrditi prema proseku zasnovanom na obimu saobraćanja vozova u određenom vremenu, s tim da, tako utvrđena cena pristupa i cena pristupa kolosecima koji povezuju sa uslužnim objektima mora biti srazmerna troškovima usluga pruženih železničkom prevozniku.

Cena koja se naplaćuje za pristup kolosecima unutar uslužnih objekata iz člana 21. stav 2. ovog zakona i pružanje usluga u tim objektima ne mogu premašiti troškove pružanja usluga plus razumnu dobit.

Ako usluge iz člana 21. ovog zakona, kao dodatne i prateće usluge nudi samo jedan snabdevač, cene koje se naplaćuju za te usluge ne mogu premašiti troškove pružanja takve usluge, uvećane za razumnu dobit.

Cena koju upravljač infrastrukture naplaćuje za uslugu iz člana 21. stav 4. tačka 1. ovog zakona ne može premašiti troškove pružanja te usluge.

Kada napajanje električnom energijom za vuču, kao dodatnu uslugu, vrši upravljač infrastrukture, naknada za utrošenu električnu energiju za vuču ne može premašiti troškove pružanja te dodatne usluge.

Moguća je naplata cena za kapacitete korišćene za održavanje infrastrukture. Takve cene ne premašuju neto gubitak prihoda upravljača infrastrukture koji je posledica održavanja.

Operator uslužnog objekta za pružanje usluga iz člana 21. ovog zakona dužan je da dostavi upravljaču infrastrukture informacije o cenama koje se objavljuju u Izjavi o mreži ili ukazuje na internet stranicu na kojoj su te informacije dostupne besplatno u elektronskom obliku, u skladu sa članom 23. ovog zakona.

Izuzeci od načela obračuna i naplate

Član 30.

Upravljač infrastrukture može da obračuna i naplati dodatak, u cilju potpunog pokrića svojih troškova, pod uslovom da tržište železničkih usluga to može da podnese i na osnovu načela efikasnosti, transparentnosti i nediskriminacije, garantujući pri tom optimalnu konkurentnost segmenata železničkog tržišta. Ovakav sistem naplate uzima u obzir postignuto povećanje produktivnosti železničkih prevoznika.

Radi uvođenja dodataka iz stava 1. ovog člana u sistem naplate, upravljač infrastrukture prilikom definisanja spiska tržišnih segmenata razmatra i poredi najmanje sledeće:

1) usluge prevoza putnika naspram usluga prevoza robe;

2) vozove koji prevoze opasnu robu naspram ostalih teretnih vozova;

3) usluge u unutrašnjem saobraćaju naspram usluga u međunarodnom saobraćaju;

4) kombinovani transport naspram direktnih vozova;

5) usluge u gradskom ili regionalnom putničkom saobraćaju naspram usluga u međugradskom putničkom saobraćaju;

6) saobraćaj blok vozova naspram vozova sa pojedinačnim kolima;

7) usluge redovnog prevoza naspram povremenih usluga prevoza.

Za određene buduće investicione projekte, kao i za određene investicione projekte koji su u toku ili su završeni u prethodnih 30 godina, upravljač infrastrukture može da utvrdi ili nastavi da utvrđuje veće visine cena na osnovu dugoročnih troškova takvih projekata, ako se njima povećava efikasnost i/ili isplativost i ako se inače ti investicioni projekti ne bi mogli ili se nisu mogli preduzeti. Ovakav sistem naplate može da obuhvati i dogovore između upravljača infrastrukture, s jedne strane, i podnosilaca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture ili železničkih prevoznika, s druge strane o podeli rizika koji se odnosi na nove investicije.

Cena pristupa koja bude utvrđena kao deo koridora u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumom, može se drugačije odrediti, na način koji utvrđuje Vlada.

Ako upravljač infrastrukture namerava da modifikuje suštinske elemente sistema obračuna i naplate na način propisan ovim članom, dužan je da to objavi najkasnije tri meseca pre roka za objavljivanje Izjave o mreži iz člana 23. ovog zakona.

Upravljač infrastrukture dužan je da obezbedi da su cene pristupa za isto korišćenje infrastrukture uporedive i da na istom segmentu tržišta za uporedive usluge važe iste cene, kao i da u Izjavi o mreži prikaže da sistem naplate zadovoljava ove zahteve, u meri u kojoj je to moguće bez obelodanjivanja komercijalno osetljivih informacija.

Popusti

Član 31.

Ne dovodeći u pitanje načelo direktnih troškova iz člana 29. ovog zakona, upravljač infrastrukture može da uvede popuste železničkim prevoznicima za cene minimalnog pristupnog paketa usluga, pristupa železničkoj infrastrukturi koja povezuje sa uslužnim objektima i drugih usluga iz člana 21. ovog zakona, samo na način utvrđen ovim članom.

Upravljač infrastrukture može odobriti popust u iznosu koji odgovara stvarnoj uštedi upravljača infrastrukture u administrativnim troškovima. Prilikom utvrđivanja nivoa popusta, ne uzimaju se u obzir uštede troškova koje su već sadržane u utvrđenoj ceni.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, upravljač infrastrukture može odobriti vremenski ograničeni popust, koji mora biti dostupan svim korisnicima železničke infrastrukture kako bi se podstakao razvoj novih usluga železničkog prevoza ili kojim se podstiče korišćenje nedovoljno iskorišćene železničke infrastrukture.

Popusti iz stava 1. ovog člana mogu da se odnose samo na cene koje se naplaćuju za deo železničke infrastrukture koji odredi upravljač infrastrukture.

Slični sistemi popusta se primenjuju za slične usluge. Sistemi popusta se primenjuju na nediskriminatorski način za svakog železničkog prevoznika.

Sistem učinka

Član 32.

Sistemi za obračun i naplatu cena pristupa, kroz sisteme učinka, podstiču železničke prevoznike i upravljača infrastrukture da minimiziraju poremećaje i poboljšaju učinak železničke mreže. Ovaj sistem može da uključuje penale za aktivnosti koje ometaju eksploataciju mreže, obeštećenje za prevoznike koji trpe zbog poremećaja i bonuse kojima se nagrađuje za učinak bolji od planiranog.

Sistem učinka iz stava 1. ovog člana zasniva se na sledećim osnovnim načelima, koja se primenjuju na čitavoj mreži upravljača infrastrukture:

1) kako bi se ostvario ugovoren nivo učinka i ne bi ugrozila ekonomska održivost usluge, upravljač infrastrukture se, u toku postupka izrade Izjave o mreži, sa podnosiocima zahteva dogovara o glavnim parametrima sistema učinka, naročito o trajanju kašnjenja, maksimalnim iznosima plaćanja u okviru sistema učinka koji se odnose i na pojedinačne vožnje vozova i za sve vožnje vozova železničkog prevoznika tokom datog vremenskog perioda;

2) upravljač infrastrukture dostavlja železničkim prevoznicima važeći red vožnje, na osnovu kojeg se računaju kašnjenja, najkasnije pet dana pre kretanja voza. Upravljač infrastrukture može da primeni kraći period obaveštavanja u slučaju nepredviđenih okolnosti, više sile ili kasnih izmena važećeg reda vožnje;

3) sva kašnjenja se raspoređuju u jednu od sledećih klasa i pod-klasa kašnjenja:

(1) upravljanje eksploatacijom/planiranjem koje se može pripisati upravljaču infrastrukture:

- izrada reda vožnje,

- formiranje voza,

- greške u procedurama eksploatacije,

- nepravilna primena pravila prioriteta,

- osoblje,

- ostali uzroci;

(2) postrojenja infrastrukture za koje je odgovoran upravljač infrastrukture:

- signalno-sigurnosni uređaji i instalacije,

- signalno-sigurnosni uređaji i instalacije na putnim prelazima u nivou,

- telekomunikacione instalacije,

- oprema za snabdevanje električnom energijom,

- kolosek,

- građevinski objekti,

- osoblje,

- ostali uzroci;

(3) uzroci koji nastaju kao rezultat građevinskih radova za koje je odgovoran upravljač infrastrukture:

- planirani građevinski radovi,

- nepravilnosti u izvršenju građevinskih radova,

- ograničenje brzine zbog defekta koloseka,

- ostali uzroci;

(4) uzroci za koje su odgovorni drugi upravljači infrastrukture:

- kašnjenje koje je prouzrokovao prethodni upravljač infrastrukture,

- kašnjenje koje je prouzrokovao naredni upravljač infrastrukture;

(5) komercijalni uzroci koji se mogu pripisati železničkom prevozniku:

- prekoračenje vremena stajanja,

- zahtev železničkog prevoznika,

- utovarne operacije,

- nepravilnosti pri utovaru,

- komercijalna priprema voza,

- osoblje,

- ostali uzroci;

(6) železnička vozna sredstva za koja je odgovoran železnički prevoznik:

- plan obrta železničkih voznih sredstava i izmene plana obrta,

- formiranje voza koje vrši železnički prevoznik,

- problemi sa putničkim kolima (prevoz putnika),

- problemi sa teretnim kolima (prevoz tereta),

- problemi sa kolima, lokomotivama i motornim garniturama,

- osoblje,

- ostali uzroci;

(7) uzroci koji se mogu pripisati drugim železničkim prevoznicima:

- koje je prouzrokovao naredni železnički prevoznik,

- koje je prouzrokovao prethodni železnički prevoznik;

(8) spoljni uzroci koji se ne mogu pripisati ni upravljaču infrastrukture, ni železničkom prevozniku:

- štrajk,

- administrativne formalnosti,

- spoljni uticaj,

- uticaj vremenskih prilika i prirodni uzroci,

- kašnjenje usled spoljnih uzroka na narednoj mreži,

- ostali uzroci;

(9) sekundarni uzroci za koje nije odgovoran ni upravljač infrastrukture, ni železnički prevoznik:

- nezgode, nesreće i opasnosti,

- zauzetost koloseka zbog kašnjenja istog voza,

- zauzetost koloseka zbog kašnjenja drugog voza,

- obrt,

- veza vozova,

- potrebno je dalje istraživanje;

4) ako je moguće, kašnjenja se pripisuju jednom subjektu, uz razmatranje odgovornosti za uzrokovanje poremećaja, kao i mogućnosti ponovne normalizacije saobraćajnih uslova;

5) pri proračunu plaćanja uzima se u obzir prosečno kašnjenje vozova sa sličnim zahtevima za tačnost;

6) što je ranije moguće upravljač infrastrukture obaveštava železničkog prevoznika o proračunu plaćanja u sklopu sistema učinka. Ovaj proračun obuhvata sva kašnjenja vozova u periodu od najviše 30 dana;

7) ne dovodeći u pitanje postojeće postupke po Zahtevima i odredbe člana 142. ovog zakona, u slučaju sporova koji se odnose na sistem učinka, određuje se način rešavanja sporova koji omogućuje rešavanje takvih sporova bez odlaganja. Utvrđeni način rešavanja sporova mora biti nepristrasan u odnosu na uključene strane. Kod primene ovog načina rešavanja sporova odluka se donosi u roku od deset radnih dana.

Jednom godišnje upravljač infrastrukture objavljuje prosečan godišnji nivo učinka koji su ostvarili železnički prevoznici na osnovu glavnih parametara dogovorenih za sistem učinka.

Cene za rezervisanje kapaciteta infrastrukture

Član 33.

Radi podsticanja efikasnog korišćenja kapaciteta infrastrukture upravljač infrastrukture može da naplaćuje podnosiocima zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, odnosno angažovanom železničkom prevozniku ako podnosilac zahteva nije železnički prevoznik, odgovarajuće cene za kapacitete infrastrukture koji su dodeljeni ali nisu korišćeni.

Upravljač infrastrukture dužan je da naplati cenu iz stava 1. ovog člana podnosiocu zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture kojem je dodeljena trasa voza, odnosno angažovanom železničkom prevozniku, koji redovno propušta da koristi dodeljene trase ili deo njih. Upravljač infrastrukture u Izjavi o mreži objavljuje kriterijume za utvrđivanje ovakvog propuštanja korišćenja.

Direkcija kontroliše kriterijume iz stava 2. ovog člana.

Upravljač infrastrukture u svakom trenutku mora biti u mogućnosti da informiše svaku zainteresovanu stranu o kapacitetima infrastrukture koji su već dodeljeni železničkim prevoznicima.

4. Dodela kapaciteta infrastrukture

Pravo na kapacitet

Član 34.

Kapacitet infrastrukture dodeljuje upravljač infrastrukture.

Dodeljeni kapacitet infrastrukture ne može se preneti na treće lice.

Trgovina kapacitetima infrastrukture je zabranjena i vodi isključivanju iz dalje dodele kapaciteta.

Korišćenje kapaciteta od strane železničkog prevoznika koje je angažovao podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta koji nije železnički prevoznik ne smatra se prenošenjem iz stava 2. ovog člana.

Pravo korišćenja određenog kapaciteta infrastrukture u obliku trase voza može se odobriti podnosiocima zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture u maksimalnom trajanju od perioda važenja jednog reda vožnje.

Upravljač infrastrukture i podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture mogu zaključiti okvirni sporazum iz člana 39. ovog zakona za korišćenje kapaciteta železničke infrastrukture na duži rok nego što je to period važenja jednog reda vožnje.

Postupak dodele kapaciteta

Član 35.

Postupak dodele kapaciteta sprovodi upravljač infrastrukture, pod uslovom nezavisnosti iz člana 7. ovog zakona.

Upravljač infrastrukture se stara o tome da se postupak iz stava 1. ovog člana sprovodi na pravičan i nediskriminatorski način, u skladu sa ovim zakonom.

Upravljač infrastrukture je dužan da čuva poverljivost komercijalno osetljivih informacija koje mu se dostavljaju.

Saradnja u dodeli kapaciteta infrastrukture na više od jedne mreže

Član 36.

Upravljač infrastrukture, u cilju efikasne dodele kapaciteta infrastrukture u funkciji obavljanja međunarodnog prevoza, uključujući i kapacitete obuhvaćene okvirnim sporazumom iz člana 39. ovog zakona, ostvaruje saradnju sa drugim uključenim upravljačima infrastrukture prilikom organizovanja trasa vozova koji prelaze više od jedne mreže.

Upravljač infrastrukture može u saradnji sa drugim uključenim upravljačima infrastrukture, ako se proceni postojanje potrebe, da predloži i organizuje međunarodne trase vozova kako bi se olakšalo saobraćanje teretnih vozova koji su predmet ad-hoc zahteva iz člana 45. ovog zakona.

Upravljač infrastrukture informiše Direkciju o razvoju zajedničkih načela i praksi kao rezultat saradnje iz st. 1. i 2. ovog člana.

Upravljač infrastrukture obavezan je da obezbedi da njegovo učešće u saradnji iz st. 1. i 2. ovog člana, metode rada i svi relevantni kriterijumi koji se koriste za ocenu raspoloživosti i dodelu kapaciteta infrastrukture budu javno dostupni.

Teretni koridori

Član 37.

U cilju optimalnog korišćenja železničke infrastrukture Vlada će preduzeti mere radi učešća u uspostavljanju međunarodnih železničkih koridora za konkurentni prevoz robe, na kojima bi teretni vozovi mogli obavljati prevoz pod povoljnijim uslovima i bez većih zadržavanja prelaziti iz jedne nacionalne mreže u drugu, kako bi se omogućilo poboljšanje u pogledu uslova korišćenja železničke infrastrukture.

Vlada će bliže urediti način ostvarivanja saradnje u pogledu uspostavljanja i organizacije međunarodnih teretnih koridora za konkurentni prevoz robe i utvrđivanja pravila za odabir, organizaciju, upravljanje i indikativno planiranje ulaganja u teretne koridore.

Podnosioci zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture

Član 38.

Zahteve za kapacitete infrastrukture mogu da podnose lica iz člana 3. tačka 47) ovog zakona osnovana, odnosno registrovana u Republici Srbiji, kao i međunarodne grupacije železničkih prevoznika čiji je najmanje jedan član registrovan u Republici Srbiji.

Radi korišćenja dodeljenog kapaciteta infrastrukture podnosioci zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture koji nisu železnički prevoznici imenuju železničkog prevoznika za zaključivanje ugovora iz člana 25. ovog zakona sa upravljačem infrastrukture. Time se ne dovodi u pitanje pravo podnosilaca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture da zaključuju okvirne sporazume iz člana 39. ovog zakona sa upravljačima infrastrukture.

Upravljač infrastrukture može utvrditi uslove koje mora da ispunjava podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, kako bi obezbedio da budu osigurana njegova legitimna očekivanja koja se odnose na buduće prihode i korišćenje kapaciteta infrastrukture, koji moraju biti navedeni u Izjavi o mreži.

Uslovi iz stava 3. ovog člana moraju biti odgovarajući, transparentni, nediskriminatorski i precizno navedeni u Izjavi o mreži.

Uslovi iz stava 3. ovog člana mogu se odnositi samo na:

1) davanje finansijskog obezbeđenja, koje ne može preći primereni iznos proporcionalan očekivanom obimu poslova podnosioca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture i

2) sposobnost da sačini zahtev za dodelu kapaciteta infrastrukture na način određen u Izjavi o mreži.

Finansijsko obezbeđenje u smislu stava 5. tačka 1) ovog člana znači:

1) avansno plaćanje ili

2) podnošenje garancije za osiguranje plaćanja duga upravljaču infrastrukture koju izdaje banka ili druga finansijska institucija.

Podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture može izabrati za koje će se finansijsko obezbeđenje iz stava 6. ovog člana opredeliti. Ako podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture izvrši avansno plaćanje, upravljač infrastrukture ne može istovremeno tražiti druga finansijska obezbeđenja za iste planirane aktivnosti.

Upravljač infrastrukture može od podnosioca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture tražiti finansijsko obezbeđenje ako njegova kreditna sposobnost ukazuje na to da bi mogao imati probleme s redovnim plaćanjem cene pristupa. Upravljač infrastrukture je obavezan da u odgovarajućem delu Izjave o mreži navede kriterijume koji se odnose na kreditnu sposobnost. Upravljač infrastrukture zasniva svoje zahteve za finansijsko obezbeđenje na izveštaju o kreditnoj sposobnosti koji nije stariji od dve godine, koji izdaje ovlašćeni subjekt za procenu kreditne sposobnosti.

Upravljač infrastrukture ne može tražiti finansijsko obezbeđenje:

1) od železničkog prevoznika koga je odredio podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture koji nije železnički prevoznik, ako je podnosilac zahteva već dao finansijsko obezbeđenje za pokriće budućih plaćanja za iste planirane aktivnosti i

2) ako će cenu pristupa direktno plaćati upravljaču infrastrukture nadležni organ u skladu sa zaključenim ugovorom o obavezi javnog prevoza.

Iznos finansijskog obezbeđenja za jednog podnosioca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture ne može premašiti procenjeni iznos cena pristupa za dva meseca korišćenja traženog kapaciteta železničke infrastrukture.

Upravljač infrastrukture ne može tražiti da finansijsko obezbeđenje postane važeće ili bude plaćeno više od deset dana pre prvog dana meseca u kojem železnički prevoznik započne sa železničkim prevozom u vezi sa cenama pristupa koje su pokrivene tim finansijskim obezbeđenjem. Ako se kapacitet infrastrukture dodeli posle tog trenutka, upravljač infrastrukture može tražiti finansijsko obezbeđenje u kratkom roku.

Upravljač infrastrukture ne može odbiti zahtev za dodelu kapaciteta infrastrukture, odnosno dodelu određene trase voza, iz razloga što podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture nije sačinio svoj zahtev u skladu sa Izjavom o mreži, osim ako podnosilac zahteva ne odgovori na dva uzastopna zahteva upravljača infrastrukture za dostavljanje nedostajućih informacija ili ponovo odgovara na način koji ne ispunjava uslove utvrđene Izjavom o mreži koji se odnose na postupak dodele trasa voza.

U slučaju iz stava 12. ovog člana, upravljač infrastrukture mora imati zadovoljavajuće dokaze da je preduzeo sve razumne mere kako bi podržao ispravno i blagovremeno podnošenje zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture koje može dostaviti Direkciji na njen zahtev.

Okvirni sporazumi

Član 39.

Upravljač infrastrukture i podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture mogu da zaključe okvirni sporazum.

Okvirnim sporazumom iz stava 1. ovog člana preciziraju se karakteristike ponuđenog kapaciteta infrastrukture potrebnog podnosiocu zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture tokom vremenskog perioda koji prelazi jedan period važenja reda vožnje.

Okvirnim sporazumom se ne precizira detaljno trasa voza, već se nastoji da se zadovolje legitimne komercijalne potrebe podnosioca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture.

Okvirnim sporazumima ne može se isključivati mogućnost da odgovarajuću infrastrukturu koriste drugi podnosioci zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, odnosno železnički prevoznici.

Okvirni sporazumi moraju omogućavati da se njegovi uslovi izmene ili ograniče kako bi se omogućila bolja upotreba železničke infrastrukture.

Okvirni sporazumi mogu da sadrže kazne za slučaj izmena ili raskidanja sporazuma.

Okvirni sporazumi se, u načelu, zaključuju na period od pet godina ili kraće i mogu se obnoviti na periode jednake njihovom prvobitnom trajanju. Svaki period duži od pet godina mora biti opravdan postojanjem komercijalnih ugovora, specijalizovanih investicija ili rizika.

Za usluge koje koriste specijalizovanu infrastrukturu iz člana 48. ovog zakona koja zahteva značajne i dugoročne investicije, koje podnosilac zahteva propisno opravda, okvirni sporazum može da se zaključi na period od 15 godina. Periodi duži od 15 godina dozvoljeni su isključivo u izuzetnim slučajevima, naročito kada je reč o dugoročnim investicijama velikog obima, i naročito ako su takve investicije obuhvaćene ugovorenim obavezama, uključujući višegodišnji plan amortizacije.

U izuzetnim slučajevima iz stava 8. ovog člana, okvirnim sporazumom mogu se utvrditi detaljne karakteristike kapaciteta koji se pruža podnosiocu zahteva tokom trajanja okvirnog sporazuma. Te karakteristike mogu da uključuju frekvenciju, obim i kvalitet trasa voza.

Upravljač infrastrukture može da smanji rezervisani kapacitet koji je, tokom perioda od najmanje 30 dana, korišćen manje nego što je dozvoljeno graničnom kvotom iz člana 49. ovog zakona.

Upravljač infrastrukture je dužan da svakoj zainteresovanoj strani, na njen zahtev, učini dostupnom osnovne informacije o svakom zaključenom okvirnom sporazumu, poštujući pri tom komercijalnu poverljivost informacija.

Upravljač infrastrukture dostavlja Direkciji svaki zaključeni okvirni sporazum u roku od deset dana od dana potpisivanja.

Vlada propisuje postupke, sadržinu i kriterijume koji se odnose na okvirne sporazume za dodelu kapaciteta železničke infrastrukture, kao i obaveze upravljača infrastrukture u pogledu informisanja u vezi sa okvirnim kapacitetima.

Raspored za postupak dodele

Član 40.

Red vožnje utvrđuje upravljač infrastrukture jednom za kalendarsku godinu i po pravilu stupa na snagu u ponoć, druge subote u decembru tekuće godine. Ako se vrše izmene ili dopune reda vožnje posle zime, naročito kako bi se uzele u obzir, po potrebi, izmene ili dopune redova vožnje za međunarodne putničke vozove, to se vrši u ponoć druge subote u junu, i u drugim intervalima između tih datuma ako je potrebno.

Upravljač infrastrukture u okviru uspostavljene međunarodne saradnje sa drugim upravljačima infrastrukture može dogovoriti drugo vreme početka važenja ili izmena i dopuna reda vožnje, o čemu je dužan da blagovremeno obavesti javnost i Direkciju.

Zahtevi za dodelu kapaciteta infrastrukture putem unosa trasa voza u red vožnje mogu se podneti upravljaču infrastrukture najranije 12 meseci, a najkasnije osam meseci pre stupanja na snagu reda vožnje. Upravljač infrastrukture razmatra i zahteve primljene posle tog roka.

Najkasnije 11 meseci pre nego što red vožnje stupi na snagu, upravljač infrastrukture vodi računa o tome da su privremene međunarodne trase vozova uspostavljene u saradnji sa drugim relevantnim upravljačima infrastruktura.

Upravljač infrastrukture izrađuje nacrt reda vožnje najkasnije četiri meseca posle isteka roka za podnošenje zahteva iz stava 3. ovog člana. Upravljač infrastrukture odlučuje o zahtevima koje primi posle roka iz stava 3. ovog člana u skladu sa postupkom objavljenim u Izjavi o mreži.

Upravljač infrastrukture može promeniti dodeljenu trasu voza ako je to neophodno kako bi se osiguralo najveće moguće usklađivanje svih zahteva za dodelu kapaciteta i ako na to pristane podnosilac zahteva kome je trasa dodeljena. Upravljač infrastrukture će ažurirati nacrt reda vožnje najkasnije 30 dana pre stupanja na snagu reda vožnje kako bi bile uključene sve trase vozova koje su dodeljene posle roka iz stava 3. ovog člana.

Vlada propisuje raspored za postupak dodele kapaciteta infrastrukture po zahtevima za unos kapaciteta infrastrukture u obliku trasa voza u red vožnje, posebno kod ograničenja kapaciteta, kao i postupak izrade reda vožnje i njegovih izmena.

Upravljač infrastrukture se u okviru uspostavljene saradnje dogovara sa drugim relevantnim zainteresovanim upravljačima infrastrukture o tome koje sve međunarodne trase vozova treba uključiti u red vožnje, pre početka konsultacija o nacrtu reda vožnje. Prilagođavanje postignutih dogovora vrši se samo ako je neophodno.

Prevoz putnika i robe u železničkom saobraćaju vrši se u skladu sa redom vožnje unapred utvrđenim od upravljača infrastrukture u skladu sa ovim zakonom.

Red vožnje, odnosno izmene i dopune reda vožnje za javni prevoz putnika objavljuje upravljač infrastrukture u sredstvima javnog informisanja, ističe na vidnim mestima u staničnim zgradama i objavljuje i na drugi uobičajen način najkasnije pet dana pre stupanja na snagu.

Železnički prevoznik dužan je da se pridržava objavljenog reda vožnje, kao i da obezbedi redovno i uredno odvijanje prevoza za vreme važenja reda vožnje, osim u slučajevima većih poremećaja saobraćaja koji su nastali zbog elementarnih nepogoda, ozbiljnih nesreća i težih oštećenja železničke infrastrukture.

Direkcija propisuje sastavne delove reda vožnje, oblik i njihovu sadržinu.

Zahtevi za dodelu kapaciteta infrastrukture

Član 41.

Podnosioci zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture mogu da podnesu zahtev upravljaču infrastrukture za zaključivanje ugovora iz člana 25. ovog zakona, kojim im se dodeljuje kapacitet infrastrukture uz plaćanje cene u skladu sa ovim zakonom.

Zahtevi koji se odnose na unos trasa voza u red vožnje u postupku izrade reda vožnje moraju se podneti u roku utvrđenom članom 40. stav 3. ovog zakona. Zahtevi koji se odnose na izmenu važećeg reda vožnje podnose se u rokovima koje utvrđuje Vlada aktom iz člana 40. stav 7. ovog zakona.

Podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture koji je sa upravljačem infrastrukture zaključio okvirni sporazum podnosi zahtev iz stava 1. ovog člana u skladu sa tim sporazumom.

Postupak raspoređivanja

Član 42.

Upravljač infrastrukture zadovoljava, koliko je moguće, sve zahteve za dodelu kapaciteta infrastrukture, uključujući zahteve za trasama vozova koje prelaze više od jedne mreže i, koliko je moguće, uzima u obzir sva ograničenja za podnosioce zahteva, uključujući ekonomske efekte na njihovo poslovanje.

Upravljač infrastrukture može dati prioritet posebnim uslugama u okviru postupka raspoređivanja, isključivo u skladu sa čl. 44. i 46. ovog zakona.

Upravljač infrastrukture je dužan da konsultuje zainteresovane strane u vezi sa nacrtom reda vožnje i da im omogući da u roku od najmanje 30 dana dostave svoje stavove upravljaču infrastrukture.

Zainteresovane strane iz stava 3. ovog člana uključuju sve podnosioce zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, kao i druga lica koja žele da im se omogući da daju svoje komentare u vezi sa tim kako važeći red vožnje može da utiče na njihovu sposobnost da nabave železničke usluge tokom tog perioda važenja reda vožnje.

Upravljač infrastrukture preduzima odgovarajuće mere za rešavanje svih iznetih problema.

Postupak koordinacije

Član 43.

Kada se u toku postupka raspoređivanja iz člana 42. ovog zakona pojave sukobljeni različiti zahtevi za dodelu kapaciteta infrastrukture i ako sve zahteve za dodelu kapaciteta infrastrukture nije moguće zadovoljiti na drugi način, upravljač infrastrukture će preduzeti mere da putem koordinacije zahteva obezbedi najbolju moguću usklađenost svih zahteva.

Ako nastane situacija koja zahteva koordinaciju, upravljač infrastrukture ima pravo da, u razumnim granicama, predloži kapacitete infrastrukture koji se razlikuju od zahtevanih.

Upravljač infrastrukture preduzima mere da, putem konsultacija sa odgovarajućim podnosiocima zahteva, reši sve nastale konflikte.

U cilju sprovođenja konsultacije iz stava 3. ovog člana upravljač infrastrukture će, u razumnim granicama, učiniti dostupnim, besplatno, u pisanom ili elektronskom obliku, sledeće informacije:

1) trase vozova koje zahtevaju svi ostali podnosioci zahteva na istim prevoznim putevima;

2) trase vozova koje su preliminarno dodeljene svim drugim podnosiocima zahteva na istim prugama;

3) alternativne trase vozova predložene na relevantnim prevoznim putevima u skladu sa stavom 2. ovog člana;

4) sve detalje kriterijuma koji se koriste u postupku dodele kapaciteta.

Informacije iz stava 4. ovog člana se pružaju poštujući komercijalnu poverljivost informacija i bez navođenja identiteta ostalih podnosilaca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, osim uz pisanu saglasnost.

Načela sprovođenja postupka koordinacije određuju se u Izjavi o mreži. Ova načela treba da odražavaju teškoće u dogovaranju međunarodnih trasa vozova i efekte koje modifikacija može imati na ostale upravljače infrastrukture.

Nezavisno od postupaka po Zahtevima iz člana 137. ovog zakona podnetim Direkciji, upravljač infrastrukture određuje u Izjavi o mreži način rešavanja sporova u vezi sa sukobljenim zahtevima za dodelu kapaciteta infrastrukture.

Upravljač infrastrukture je dužan da odluči po zahtevu za dodelu kapaciteta infrastrukture u roku od deset radnih dana od dana okončanja postupka rešavanja sporova iz stava 7. ovog člana.

Ako upravljač infrastrukture odbije zahtev za dodelu kapaciteta infrastrukture ili ponudi kapacitet infrastrukture pod drugačijim uslovima u odnosu na podneti zahtev, podnosilac tog zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture može pokrenuti postupak pred Direkcijom u skladu sa članom 137. ovog zakona.

Zagušena infrastruktura

Član 44.

Ako, posle postupka koordinacije i konsultacija iz člana 43. ovog zakona, nije moguće adekvatno udovoljiti zahtevima za kapacitetom infrastrukture, upravljač infrastrukture bez odlaganja proglašava taj deo infrastrukture zagušenim. To će se takođe učiniti i za infrastrukturu za koju se može očekivati da će u bliskoj budućnosti trpeti od nedovoljnog kapaciteta.

Ako se infrastruktura proglasi zagušenom, upravljač infrastrukture sprovodi analizu kapaciteta u skladu sa članom 47. ovog zakona, osim ako se plan za poboljšanje kapaciteta iz člana 48. ovog zakona već nije počeo sprovoditi.

Ako cene iz člana 29. ovog zakona nisu naplaćene ili nisu postigle zadovoljavajući rezultat i infrastruktura je proglašena zagušenom, upravljač infrastrukture može, pored toga, upotrebiti kriterijume prioriteta za dodelu kapaciteta infrastrukture.

Kriterijume prioriteta utvrđuje upravljač infrastrukture, uzimajući u obzir značaj određenih prevoznih usluga za društvo, u odnosu na bilo koju drugu uslugu, kojima se usled toga daje prednost.

U slučaju iz stava 3. ovog člana Vlada može odobriti upravljaču infrastrukture nadoknadu koja odgovara gubitku prihoda usled potrebe da se određeni kapacitet infrastrukture dodeli za obavljanje određenih usluga.

Prilikom utvrđivanja kriterijuma prioriteta, upravljač infrastrukture dužan je da zahtevima za dodelu kapaciteta infrastrukture u funkciji pružanja usluga javnog prevoza putnika da prioritet, kao i da vodi računa o promovisanju razvoja nacionalnog i međunarodnog železničkog prevoza robe, pod nediskriminatorskim uslovima.

Postupci i kriterijumi koji će se primenjivati u slučaju zagušenja infrastrukture objavljuju se u Izjavi o mreži.

Ad hoc zahtevi za dodelu kapaciteta infrastrukture

Član 45.

Ad hoc zahtevi za dodelu kapaciteta infrastrukture su zahtevi za pojedinačne trase vozova koji se podnose u toku važenja utvrđenog reda vožnje.

Upravljač infrastrukture je dužan da odgovori na ad hoc zahteve iz stava 1. ovog člana u najkraćem mogućem roku, a najduže u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva.

Upravljač infrastrukture dužan je da učini dostupnim informacije o raspoloživom slobodnom kapacitetu infrastrukture svim podnosiocima, kao i potencijalnim podnosiocima, zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture koji bi mogli izraziti zainteresovanost da koriste taj kapacitet.

Upravljač infrastrukture, gde je potrebno, procenjuje potrebu za rezervnim kapacitetima koji će ostati raspoloživi u okviru poslednjeg izrađenog reda vožnje kako bi imao mogućnost da brzo odgovori na predvidljive ad hoc zahteve za kapacitetom. Upravljač infrastrukture će postupiti na ovaj način i u slučaju zagušenja infrastrukture.

Specijalizovana infrastruktura

Član 46.

Kapacitet infrastrukture se smatra raspoloživim za korišćenje u svrhu svih vrsta usluga prevoza koje odgovaraju karakteristikama neophodnim za obavljanje saobraćaja na trasi voza.

Izuzetno, ako postoje odgovarajući alternativni prevozni putevi, upravljač infrastrukture može, posle konsultacija sa zainteresovanim stranama, da odredi posebnu infrastrukturu za specifične vrste saobraćaja (u daljem tekstu: specijalizovana infrastruktura).

Ako se odredi specijalizovana infrastruktura iz stava 2. ovog člana, upravljač infrastrukture može prilikom dodele kapaciteta infrastrukture, dati prioritet toj vrsti saobraćaja.

Davanje prioriteta iz stava 3. ovog člana ne može biti u suprotnosti sa pravilima o zaštiti konkurencije.

Određivanje specijalizovane infrastrukture ne isključuje njeno korišćenje za ostale vrste saobraćaja kada postoje raspoloživi kapaciteti.

Upravljač infrastrukture objavljuje u Izjavi o mreži podatke o određenoj specijalizovanoj infrastrukturi.

Analiza kapaciteta

Član 47.

Upravljač infrastrukture dužan je da u slučaju zagušenja infrastrukture iz člana 46. ovog zakona sprovede analize kapaciteta infrastrukture sa ciljem da se odrede ograničenja kapaciteta infrastrukture koja sprečavaju da se adekvatno izađe u susret zahtevima za dodelu kapaciteta i predloži metode koje će omogućiti da se zadovolje dodatni zahtevi. Analizom kapaciteta utvrđuju se razlozi zagušenja i koje mere se mogu preduzeti u kratkoročnom i srednjoročnom periodu da se smanji zagušenje.

Analizom kapaciteta razmatra se infrastruktura, postupci rada, karakter različitih usluga koje se realizuju, kao i efekti svih tih faktora na kapacitet infrastrukture. Mere koje treba razmotriti obuhvataju posebno preusmeravanje usluga, menjanje vremenskih termina usluga, promene brzine i poboljšanja infrastrukture.

Upravljač infrastrukture dužan je da završi analizu kapaciteta u roku od šest meseci od dana utvrđivanja da je infrastruktura zagušena.

Plan za poboljšanje kapaciteta

Član 48.

U roku od šest meseci od završetka analize kapaciteta iz člana 47. ovog zakona, upravljač infrastrukture donosi plan za poboljšanje kapaciteta.

Plan za poboljšanje kapaciteta se izrađuje posle konsultacija sa korisnicima relevantne zagušene infrastrukture.

Planom za poboljšanje kapaciteta se utvrđuju:

1) razlozi zagušenja;

2) mogući budući razvoj saobraćaja;

3) ograničenja za razvoj infrastrukture;

4) mogućnosti i troškovi za poboljšanje kapaciteta, uključujući moguće promene cena pristupa.

Po osnovu analize troškova i koristi mogućih utvrđenih mera, planom iz stava 1. ovog člana određuju se i aktivnosti koje će se preduzeti radi poboljšanja kapaciteta infrastrukture, uključujući i dinamiku za sprovođenje mera.

Plan iz stava 1. ovog člana donosi se uz saglasnost Ministra.

Upravljač infrastrukture će obustaviti naplaćivanje cena pristupa za relevantnu infrastrukturu u skladu sa članom 29. ovog zakona u slučajevima kada:

1) ne donese plan za poboljšanje kapaciteta ili

2) ne ostvari napredak u sprovođenju aktivnosti određenih planom za poboljšanje kapaciteta.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, upravljač infrastrukture može, uz odobrenje Direkcije, da nastavi da naplaćuje ove cene ako:

1) nije moguće realizovati plan za poboljšanje kapaciteta iz razloga koji su van njegove kontrole ili

2) raspoložive mogućnosti nisu ekonomski ili finansijski izvodljive.

Korišćenje trasa vozova

Član 49.

Upravljač infrastrukture će u Izjavi o mreži precizirati uslove pod kojima će uzeti u obzir prethodne nivoe iskorišćenja trasa vozova prilikom određivanja prioriteta za postupak dodele.

Naročito kada se radi o zagušenoj infrastrukturi, upravljač infrastrukture zahteva predaju trase voza koja je, tokom perioda od najmanje 30 dana, bila korišćena manje nego što je dozvoljeno graničnom kvotom koja se utvrđuje u Izjavi o mreži, osim ako se to desilo usled ne-ekonomskih razloga koji su izvan kontrole podnosioca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture.

Ako železnički prevoznik tokom realizacije trase voza svojim aktivnostima i železničkim voznim sredstvima ograniči ili ugrozi kapacitet železničke infrastrukture, dužan je da postupi po zahtevu upravljača infrastrukture i u razumno kratkom roku otkloni poremećaj izazvan železničkim vozilima koja ograničavaju ili ugrožavaju kapacitet infrastrukture, a u suprotnom upravljač infrastrukture će, o trošku železničkog prevoznika trase voza preduzeti potrebne radnje.

Kapacitet infrastrukture za radove na održavanju

Član 50.

Upravljač infrastrukture rezerviše kapacitete infrastrukture koji su neophodni radi izvođenja radova na održavanju infrastrukture u toku postupka raspoređivanja iz člana 42. ovog zakona.

Upravljač infrastrukture na odgovarajući način uzima u obzir efekte koje rezervisanje kapaciteta infrastrukture za planirane radove na održavanju koloseka ima na podnosioce zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture.

Upravljač infrastrukture je dužan da bez odlaganja obavesti zainteresovane strane o kapacitetu infrastrukture koji nije na raspolaganju zbog neplaniranih radova na održavanju.

Direkcija može zatražiti od upravljača infrastrukture da joj dostavi podatke iz stava 3. ovog člana, ako to smatra potrebnim.

Posebne mere koje se preduzimaju u slučaju poremećaja

Član 51.

U slučaju poremećaja u saobraćanju vozova uzrokovanih tehničkim kvarom ili nesrećom, upravljač infrastrukture preduzima sve neophodne mere da se uspostavi redovno stanje. U tu svrhu, on sastavlja plan za postupanje u nepredviđenim situacijama, sa spiskom tela koja treba da obavesti u slučaju ozbiljnih nesreća ili ozbiljnih poremećaja u saobraćanju vozova.

U slučaju poremećaja koji bi mogao imati uticaj na prekogranični saobraćaj, upravljač infrastrukture deli sve relevantne informacije i sarađuje sa drugim upravljačima infrastrukture na čiju mrežu i saobraćaj bi ovaj poremećaj mogao uticati, radi normalizacije prekograničnog saobraćaja.

O nastalim poremećajima u saobraćanju vozova uzrokovanih tehničkim kvarom ili nesrećom i planiranom vremenu za uspostavljanje redovnog stanja upravljač infrastrukture, bez odlaganja, obaveštava korisnike tog dela železničke infrastrukture.

U hitnim slučajevima i ako je to neophodno, usled oštećenja koje dovodi do toga da je infrastruktura privremeno neupotrebljiva, dodeljene trase vozova mogu se povući bez upozorenja, i to na onoliko vremena koliko je potrebno za popravku sistema.

Upravljač infrastrukture angažuje sredstva železničkih prevoznika koja smatra najpodesnijim za uspostavljanje redovnog stanja.

Železnički prevoznici su dužni da stave na raspolaganje svoja vozna sredstva na zahtev upravljača infrastrukture u smislu stava 4. i 5. ovog člana.

U vanrednim situacijama se postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuju vanredne situacije.

5. Prekogranični sporazumi

Član 52.

U cilju nesmetanog obavljanja međunarodnog železničkog prevoza mogu se zaključiti prekogranični sporazumi sa susednim državama.

Odredbe prekograničnih sporazuma ne mogu diskriminisati železničke prevoznike, niti ograničavati slobodu železničkih prevoznika da pružaju prekogranične usluge.

Poštujući načela iz prekograničnog sporazuma, upravljač infrastrukture može sa upravljačem infrastrukture iz susedne države zaključiti akt kojim se uređuje međusobna saradnja.

IV IZGRADNjA, REKONSTRUKCIJA I ODRŽAVANjE JAVNE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE

1. Izgradnja i rekonstrukcija železničke infrastrukture

Izgradnja železničke infrastrukture

Član 53.

Izgradnja železničke infrastrukture vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata i zakonima kojima se uređuju bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema.

Pod izgradnjom železničke infrastrukture, u smislu ovog zakona, smatra se izgradnja nove železničke pruge, kao i izgradnja telekomunikacionih, signalno-sigurnosnih, elektro-energetskih, elektrovučnih i drugih postrojenja i uređaja, zgrada i objekata na novoj i postojećim prugama.

Upravljač javne železničke infrastrukture, u slučaju izgradnje i modernizacije pruge, nema obavezu plaćanja naknade za priključak na distributivni sistem električne energije.

Nacionalni program javne železničke infrastrukture

Član 54.

Vlada donosi Nacionalni program železničke infrastrukture (u daljem tekstu: Nacionalni program), koji obuhvata:

1) postojeće karakteristike i stanje železničke infrastrukture Republike Srbije;

2) razvojne komponente u izgradnji novih kapaciteta infrastrukture od posebnog značaja za Republiku Srbiju;

3) planove izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture sa definisanjem strukture, dinamike realizacije i prioriteta, visine i izvora finansijskih sredstava potrebnih za izvršenje aktivnosti iz Nacionalnog programa.

Nacionalni program donosi se za period od pet godina.

Na osnovu Nacionalnog programa upravljač infrastrukture izrađuje godišnji Program izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja sa projekcijom za naredne četiri godine.

Upravljač infrastrukture objavljuje na svojoj internet stranici predlog programa iz stava 3. ovog člana, konsultuje podnosioce zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture i druge zainteresovane strane u postupku donošenja programa i daje im rok od najmanje 15 dana za dostavljanje sugestija i predloga u vezi sa programom.

Program iz stava 3. ovog člana se projektuje tako da obezbedi optimalno i efikasno korišćenje, obezbeđivanje i razvoj železničke infrastrukture, pritom obezbeđujući finansijsku ravnotežu i obezbeđivanje sredstava za ostvarivanje tih ciljeva.

Upravljač infrastrukture dva puta godišnje podnosi Ministarstvu izveštaj o realizaciji godišnjeg programa izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja.

Ministarstvo podnosi Vladi jedanput godišnje izveštaj o realizaciji Nacionalnog programa na osnovu izveštaja iz stava 6. ovog člana.

Ministar propisuje sadržinu i formu izveštaja iz stava 6. ovog člana.

Član 55.

Upravljač infrastrukture je dužan, da pre otpočinjanja radova, a najmanje 120 dana ranije, objavi početak radova na izgradnji, rekonstrukciji i obnovi javne železničke infrastrukture u dnevnim listovima ili na drugi uobičajeni način, da bi privredno društvo, drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji se stara o objektima ugrađenim u pružnom i infrastrukturnom pojasu (cevovodi, vodovodi, električne, telefonske i vazdušne linije, podzemni kablovi i druge slične instalacije i uređaji), kao i u slučaju kada namerava da te objekte izgradi, mogao da uskladi radove na tim objektima sa radovima na izgradnji, rekonstrukciji i obnovi železničke infrastrukture.

Upravljač infrastrukture i privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog člana, uređuju ugovorom međusobna prava i obaveze u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji, rekonstrukciji i obnovi železničke infrastrukture i radove na objektima ugrađenim ili koji će se ugraditi u pružnom pojasu.

Obaveza je privrednog društva, drugog pravnog lica, odnosno preduzetnika koji se stara o objektima ugrađenim u pružnom pojasu (cevovodima, vodovodima, električnim, telefonskim i vazdušnim linijama, podzemnim kablovima i drugim sličnim instalacijama i uređajima) da o svom trošku i u zahtevanom roku od strane upravljača infrastrukture, iste izmesti pre početka radova na rekonstrukciji i obnovi železničke infrastrukture ili ih prilagodi potrebama izvođenja radova, a ako to ne učini upravljač infrastrukture je ovlašćen da navedene radnje preduzme o trošku tog lica.

Obaveza je lica iz stava 3. ovog člana da pre početka radova na izgradnji javne železničke infrastrukture, u roku koji odredi upravljač infrastrukture, objekte iz stava 3. ovog člana izmesti ili ih prilagodi potrebama izvođenja radova, a troškove izmeštanja navedenih objekata, podrazumevajući i troškove gradnje, odnosno postavljanja tih objekata na drugoj lokaciji, snosi upravljač infrastrukture.

Upravljač infrastrukture vodi evidenciju o ugrađenim objektima iz stava 1. ovog člana, po prugama, mestu ugradnje i upravljačima tih objekata.

Član 56.

Ako železničku infrastrukturu treba rekonstruisati ili obnoviti zbog izgradnje drugog objekta (javni put, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), deo železničke infrastrukture koji se rekonstruiše ili obnavlja mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji te železničke infrastrukture, bez obzira na stvarno stanje u kome se nalazila u momentu rekonstrukcije.

Troškove rekonstrukcije ili obnove železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana snosi investitor objekta zbog čije izgradnje se vrši rekonstrukcija železničke infrastrukture, ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač infrastrukture.

Rekonstrukcija železničke infrastrukture

Član 57.

Rekonstrukcija železničke infrastrukture jeste izvođenje građevinskih i drugih radova u zaštitnom pružnom pojasu sa pripadajućim objektima, u skladu sa posebnim zakonom, tehničkim propisima i standardima, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema železničke infrastrukture, kao i izvođenje radova koji obuhvataju radove velikog obima, zamene elemenata železničke infrastrukture, kojima se ne menja njeno celokupno funkcionisanje, a u cilju unapređenja funkcionalnih i konstruktivnih karakteristika železničke infrastrukture u celini ili njenih pojedinih elemenata.

 Modernizacija železničke infrastrukture obuhvata radove velikog obima na infrastrukturi kojima se poboljšava njeno celokupno funkcionisanje;

Upravljač infrastrukture upisuje u javne knjige, katastar nepokretnosti i katastar vodova, sve promene na zemljištu i objektima javne železničke infrastrukture.

Obnova železničke infrastrukture kojom se ne menja funkcija i položaj u prostoru postojećeg objekta

Utvrđivanje javnog interesa

Član 58.

Utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje, rekonstrukcije i održavanja javne železničke infrastrukture.

Korisnik eksproprijacije je Republika Srbija, a predlog za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti, koji je potreban za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje javne železničke infrastrukture, može podneti lice koje, u skladu sa odredbama ovog zakona, obavlja delatnost upravljanja javnom železničkom infrastrukturom.

Javni interes utvrđen ovim zakonom traje do dobijanja upotrebne dozvole za izgrađenu javnu železničku infrastrukturu, a za rekonstrukciju i održavanje do završetka radova na rekonstrukciji i održavanju javne železničke infrastrukture.

Eksproprijacija, administrativni prenos i nepotpuna eksproprijacija nepokretnosti za potrebe javne železničke infrastrukture

Član 59.

Rekonstrukcija ili izgradnja javne železničke infrastrukture, kao i druge infrastrukture (kao što su telekomunikacioni predajnici i kablovi, elektroenergetski vodovi, regulacija vodotokova, putna infrastruktura, vodovodi, gasovodi i sl.) za potrebe izgradnje rekonstrukcije i održavanja javne železničke infrastrukture van granica pružnog pojasa, je u javnom interesu.

Predlog za eksproprijaciju nepokretnosti iz stava 1. ovog člana podnosi lice iz člana 58. stav 2. ovog zakona.

Kada je radi rekonstrukcije ili izgradnje javne železničke infrastrukture sprovedena potpuna eksproprijacija, nepokretnost koja je eksproprisana postaje vlasništvo Republike Srbije.

Kada je za potrebe izgradnje i rekonstrukcije, odnosno modernizacije javne železničke infrastrukture sprovedena nepotpuna eksproprijacija, korisnik eksproprijacije je upravljač železničke infrastrukture. Korisnik nepotpune eksproprijacije za izgradnju neželezničkog objekta u pružnom pojasu je lice koje je na osnovu posebnog zakona ili odluke nadležnog organa, donesene na osnovu posebnog zakona, zaduženo za njegovo upravljanje i održavanje i koje je sklopilo ugovor o službenosti prolaza za predmetni neželeznički objekat kroz pružni pojas sa upravljačem javne železničke infrastrukture. Upravljač infrastrukture u ime Republike Srbije, kao vlasnika, zaključuje ugovore kojima se uspostavlja službenost u korist nepokretnosti koje su u svojini Republike Srbije.

Rekonstruisane ili izgrađene objekte infrastrukture preuzima pravno lice koje je na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje korišćenje i upravljanje određene infrastrukture ili odluke nadležnog organa donete na osnovu tog zakona ovlašćeno za njihovo korišćenje i upravljanje, u roku od 30 dana od dana izdavanja upotrebne dozvole.

Pravno lice koje je u skladu sa ovim zakonom određeno za korisnika eksproprijacije, ima sva prava i obaveze koje ima korisnik eksproprijacije u skladu sa propisima kojima se uređuje eksproprijacija.

Na postupak eksproprijacije i druga pitanja vezana za eksproprijaciju koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje eksproprijacija.

2. Održavanje železničke infrastrukture

Član 60.

Održavanje železničke infrastrukture podrazumeva izvođenje radova na očuvanju i ponovnom uspostavljanju ispravnog stanja (i kapaciteta), kao i sprovođenje mera za utvrđivanje i ocenu postojećeg stanja elemenata železničke infrastrukture.

Upravljač infrastrukture je dužan da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu železničke infrastrukture, u cilju nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona.(ili u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i tehničkim propisima i standardima.)

Tehnološku celinu za održavanje čine svi elementi javne železničke infrastrukture.

Upravljač javne železničke infrastrukture je dužan, da odmah po nastanku, pristupi otklanjanju posledica nastalih usled smetnji, nezgoda, nesreća i elementarnih nepogoda u cilju ponovnog uspostavljanja železničkog saobraćaja.

Obnova železničke infrastrukture obuhvata radove na održavanju infrastrukture velikog obima, kojima se vrši zamena elemenata na postojećoj infrastrukturi, bez promene njihovih tehničkih parametara.

Upravljač infrastrukture posebnim aktom odobrava uvođenje svake lagane vožnje ili trajno ograničenje brzine u odnosu na projektovane parametre pruge, sa obrazloženjem razloga smanjenja brzine saobraćaja i smanjenja kapaciteta pruge, uz propisivanje tehničkih mera za njihovo saniranje, kao i planirani rok za ukidanje lagane vožnje, koji dostavlja republičkom inspektoru za železnički saobraćaj.

Član 61.

Ako javnu železničku infrastrukturu treba sanirati ili adaptirati zbog izgradnje drugog objekta (javni put, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), deo javne železničke infrastrukture koji se sanira ili adaptira mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji te železničke infrastrukture, bez obzira na stvarno stanje u kome se nalazila u momentu sanacije ili adaptacije.

Troškove saniranja ili adaptiranja železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana snosi investitor objekta zbog čije izgradnje se vrši saniranje ili adaptiranje železničke infrastrukture, ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač infrastrukture.

Član 62.

Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija na mostu izgrađenom za javnu železničku infrastrukturu i javni put vrši upravljač železničke infrastrukture u skladu sa saobraćajno-tehničkim propisima i standardima. O kolovoznoj konstrukciji puta stara se upravljač putne infrastrukture, dok se o koloseku brine upravljač infrastrukture.

Troškove održavanja zajedničkih stubova i konstrukcije na mostu iz stava 1. ovog člana, snose u jednakim iznosima upravljač železničke infrastrukture i upravljač putne infrastrukture.

Upravljač putne infrastrukture zaštitnom ogradom odvaja putnu od javne železničke infrastrukture kako na mostu tako i na deonicama puteva na kojima postoje mesta sa rastojanjem manjim od 4,5 m mereno od ose koloseka.

Upravljač železničke infrastrukture i upravljač putne infrastrukture dužni su da zaključe ugovor kojim bliže uređuju međusobne odnose u pogledu mostova i u tim okvirima utvrđuju: vrstu i obim radova na održavanju zajedničkih stubova i zajedničke konstrukcije na mostu, propisno obeležavanje i osvetljenje mosta, održavanja rastojanja između šine i kontrašine, rukovanje uređajem za upravljanje saobraćajem na mostu, vreme izvođenja tih radova, visinu troškova za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na mostu, način plaćanja troškova i uređuju druga pitanja iz tih odnosa.

Ugovor iz stava 2. ovog člana zaključuje se na neodređeno vreme uz mogućnost menjanja i obnavljanja. O promenama tehničkih ili ekonomskih podataka koji utiču na ugovor upravljači su dužni da najkasnije do 31. decembra tekuće godine obaveste jedan drugog kako bi se Aneksom menjao ugovor. Aneks ugovora se zaključuje najkasnije do 31. marta za tekuću godinu.

Troškove održavanja zajedničkih stubova i konstrukcije na mostu, održavanja i rukovanja uređajima za upravljanje saobraćajem i propisnog obeležavanja i osvetljavanja mosta snose u jednakim iznosima upravljač železničke infrastrukture i upravljač putne infrastrukture.

Troškove održavanja koloseka na mostu snosi upravljač železničke infrastrukture.

Troškove održavanja kolovozne konstrukcije na mostu, kao i rastojanja između glavne šine i kontrašine snosi upravljač putne infrastrukture.

Upravljač železničke infrastrukture i upravljač putne infrastrukture dužni su da zaključe ugovor kojim će precizno biti definisana međusobna prava i obaveze o održavanju:

1) zajedničkih stubova, zajedničkih konstrukcija i održavanju i rukovanju uređajima za upravljanje saobraćajem - snose u jednakim iznosima upravljač železničke infrastrukture i upravljač putne infrastrukture;

2) kolovozne konstrukcije puta na mostu, kao i rastojanja između glavne šine i konstrukcije kolovoza - snosi upravljač putne infrastrukture.

3) signalizacija na plovnom putu

Ugovor iz stava 4. ovog člana zaključuje se na neodređeno vreme, uz obavezu upravljača železničke infrastrukture da o promeni tehničkih podataka godišnje obavesti upravljača putne infrastrukture.

Član 63.

Ako na železničkoj infrastrukturi dođe do prekida saobraćaja zbog elementarnih nepogoda i drugih nesreća, a upravljač infrastrukture nije u stanju sam da otkloni nastale poremećaje i uspostavi železnički saobraćaj u što je moguće kraćem roku, jedinica lokalne samouprave na čijoj je teritoriji došlo do prekida železničkog saobraćaja pruža pomoć i u saradnji sa upravljačem infrastrukture određuje mere za otklanjanje poremećaja i uspostavljanje železničkog saobraćaja u najkraćem mogućem roku.

U slučaju da se za otklanjanje elementarnih nepogoda i drugih nesreća iz stava 1. ovog člana, koriste usluge fizičkih i pravnih lica, tehnička sredstva i materijal, odgovarajuća naknada pada na teret upravljača infrastrukture, uz mogućnost refundiranja troškova od osnivača.

3. Putni prelazi, rekonstrukcija i održavanje putnih prelaza

Član 64.

Razmak između dva ukrštanja železničke infrastrukture i puta ne može da bude manji od 2.000 m, osim u izuzetnim slučajevima koje propisuje Ministar.

Član 65.

Na putnom prelazu, železničkom infrastrukturom i železničkim saobraćajem upravlja upravljač železničke infrastrukture (upravljač infrastrukture, operator uslužnog objekta, vlasnik, odnosno ovlašćeni upravljač industrijskog koloseka koji čini deo železničke infrastrukture), a putnom, uličnom i pešačkom infrastrukturom i saobraćajem upravlja upravljač putne infrastrukture, tako što je svaki upravljač dužan da stvori uslove za bezbedan prelazak mesta ukrštanja na infrastrukturi kojom upravlja.

U toku izvođenja radova na putnim prelazima, izmenom železničkog saobraćaja upravlja upravljač železničke infrastrukture, a izmenom drumskog saobraćaja upravlja upravljač putne infrastrukture.

Član 66.

Ako do ukrštanja železničke infrastrukture i puta dođe po zahtevu jedinice lokalne samouprave, privrednog društva ili drugog pravnog lica ili preduzetnika, troškove izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza, troškove postavljanja uređaja i naprava i druge troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, snosi upravljač putne infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.

Upravljač železničke infrastrukture, koji obustavlja prevoz, dužan je dostaviti upravljaču puta zahtev za uklanjanje saobraćajnih znakova na putu kojim se upozoravaju učesnici u drumskom saobraćaju na putni prelaz, a železničke elemente putnog prelaza i uređaje za zatvaranje saobraćaja na putnom prelazu da privremeno ukloni, dok traje vreme obustave prevoza.

Ukrštanje železničke infrastrukture sa javnim putevima van prostora za koji su doneti urbanistički planovi u načelu izvodi se njihovim svođenjem na najneophodniji broj, usmeravanjem dva ili više javnih puteva na zajedničko mesto ukrštanja.

Ukrštanje železničke infrastrukture sa nekategorisanim putevima izvodi se usmeravanjem tih puteva na najbliži javni put koji se ukršta sa odnosnom železničkom infrastrukturom. Ako to nije moguće treba međusobno povezati nekategorisane puteve i izvesti njihovo ukrštanje sa železničkom infrastrukturom na zajedničkom mestu.

Upravljač železničke infrastrukture određuje mesto ukrštanja u skladu sa uslovima za uređenje prostora i uslovima za bezbednost saobraćaja, u sporazumu sa upravljačem nekategorisanih puteva.

Član 67.

O otvaranju novih i ukidanju postojećih putnih prelaza na javnoj železničkoj infrastrukturi odlučuje Ministar, na zahtev upravljača putne infrastrukture ili zainteresovanog privrednog društva ili drugog pravnog lica ili preduzetnika, uz prethodno pribavljeno mišljenje upravljača železničke infrastrukture.

Na zahtev upravljača putne infrastrukture ili zainteresovanog privrednog društva ili drugog pravnog lica ili preduzetnika putni prelaz može da se otvori i koristi sa ograničenim rokom funkcionisanja, ako se ne narušava bezbednost i funkcionisanje javne železničke infrastrukture, uz prethodno pribavljeno mišljenje upravljača železničke infrastrukture.

Zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana treba da sadrži detaljno obrazloženje sa saobraćajno-tehničkom analizom potrebe, načina, mesta i mera za osiguranje bezbednog saobraćaja, za svako otvaranje novog i ukidanje postojećeg putnog prelaza i mišljenje upravljača infrastrukture.

Obrazloženi zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana može podneti i upravljač železničke infrastrukture uz prethodno pribavljeno mišljenje upravljača putne infrastrukture.

Upravljač putne infrastrukture dužan je da učini dostupnim sve raspoložive podatke potrebne za izradu obrazloženja iz stava 4. ovog člana.

Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Ministar bliže uređuje način otvaranja i korišćenja putnog prelaza sa ograničenim rokom funkcionisanja, kao i obrazac zahteva za otvaranje i korišćenje putnog prelaza sa ograničenim rokom funkcionisanja.

Član 68.

Ako se putni prelaz rekonstruiše, zamenjuje nadvožnjakom odnosno podvožnjakom ili se ukida zbog usmeravanja puta, troškove izmena izvršenih zbog toga na železničkoj infrastrukturi i putu, ako se drugačije ne sporazumeju, snose:

1) upravljač železničke infrastrukture - ako je ta promena uslovljena pretežno potrebama železničkog saobraćaja;

2) upravljač putne infrastrukture - ako je ta promena uslovljena pretežno potrebama drumskog saobraćaja, a na putu koji koristi pretežno određeno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik, troškove izmena na železničkoj infrastrukturi i putu snosi u celosti to preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik.

Član 69.

Ako izgradnjom putne infrastrukture dođe do njenog ukrštanja sa železničkom infrastrukturom u nivou, troškove izgradnje dela puta u zoni putnog prelaza snosi upravljač putne infrastrukture.

Ako izgradnjom železničke infrastrukture dođe do njenog ukrštanja sa putnom infrastrukturom u nivou, troškove izgradnje dela puta u zoni putnog prelaza snosi upravljač železničke infrastrukture.

Član 70.

 Upravljač železničke infrastrukture i Upravljač putne infrastrukture dužni su da zaključe ugovor kojim bliže uređuju međusobne odnose u pogledu održavanja putnih prelaza. Upravljač železničke infrastrukture opštim aktom utvrđuje način obračuna, vrstu i visinu troškova za održavanje putnih prelaza.

Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se na period od najviše deset godina uz mogućnost obnavljanja, a Aneks ugovora iz stava 1. ovog člana mora biti potpisan najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu.

Ako upravljač železničke infrastrukture i upravljač putne infrastrukture ne zaključe ugovor iz stava 1. ovog člana u roku iz stava 2. ovog člana, upravljač železničke infrastrukture može, u cilju održavanja putnog prelaza u stanju kojim se osigurava bezbedno odvijanje saobraćaja, utvrditi da je neophodno izvođenje određenih radova na održavanju kolovoza na putnom prelazu i sprovesti izvođenje tih radova o trošku upravljača putne infrastrukture.

Upravljač putne infrastrukture dužan je da plati upravljaču železničke infrastrukture troškove iz stava 3. ovog člana u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o visini troškova.

Član 71.

Upravljač železničke infrastrukture i upravljač javnog puta dužni su da na putnom prelazu sprovedu mere u cilju odvijanja bezbednog i nesmetanog saobraćaja i da vrše održavanje u skladu sa propisima.

Upravljač železničke infrastrukture na putnom prelazu održava elemente kolosečne konstrukcije, žlebove za prolaz točkova šinskih vozila, signalne uređaja i znakove koji upozoravaju železničke radnike u vozu na putni prelaz, železničke telefonske telekomunikacijske veze na putnim prelazima, uređaje za davanje znakova kojima se učesnicima u drumskom saobraćaju najavljuje približavanje voza putnom prelazu, uređaje za zatvaranje saobraćaja na putnom prelazu i zonu potrebne preglednosti unutar pružnog pojasa.

Upravljač javnog puta na putnom prelazu održava kolovoznu konstrukciju, drumsku saobraćajnu signalizaciju i zonu potrebne preglednosti unutar putnog zemljišta.

Ministar bliže propisuje način ukrštanja železničke pruge i javnog puta i određivanje zone potrebne preglednosti na putnom prelazu.

Član 72.

Troškove održavanja putnog prelaza i troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snose:

1) upravljač železničke infrastrukture za troškove održavanja koloseka i ostalih delova železničke infrastrukture na putnom prelazu, signalnih uređaja i znakova koji upozoravaju železničke radnike u vozu na putni prelaz, železničkih telefonskih telekomunikacijskih veza sa putnim prelazima;

2) upravljač putne infrastrukture za troškove održavanja kolovoza na putnom prelazu, za vrednost usluge održavanja žlebova za prolaz točkova šinskih vozila i troškove saobraćajne signalizacije na putevima kojom se reguliše drumski saobraćaj ispred putnog prelaza;

3) upravljač železničke infrastrukture i upravljač putne infrastrukture zajedno, na ravne delove, za troškove održavanja uređaja za davanje znakova kojima se učesnicima u drumskom saobraćaju najavljuje približavanje voza putnom prelazu i uređaja za zatvaranje saobraćaja na putnom prelazu, kao i za troškove rukovanja uređajima za zatvaranje saobraćaja na putnom prelazu i druge neposredne troškove za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu.

Ako nekategorisani put koristi pretežno određeno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik, troškove održavanja kolovoza i osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana snosi u celini to preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik.

U slučaju spora u vezi sa određivanjem pretežnog korisnika iz stava 3. ovog člana, pretežnog korisnika određuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, a ako ima više korisnika sa približno jednakim udelom, oni snose jednak deo troškova.

Kod kategorisanih puteva upravljač železničke infrastrukture i upravljač putne infrastrukture postupaju u skladu sa odredbama stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana.

Član 73.

Odredbe čl. 64-72. ovog zakona shodno se primenjuju i na putne prelaze na industrijskoj železnici, industrijskim kolosecima, kao i na kolosecima unutar železničkih radionica, depoa ili garaža za lokomotive, a posebno u pogledu prava i obaveza privrednog društva ili drugog pravnog lica koji upravlja industrijskom železnicom, kao i vlasnika, odnosno korisnika industrijskog koloseka.

4. Zaštita železničke infrastrukture

Član 74.

U infrastrukturnom pojasu, osim u zoni pružnog pojasa, izuzetno se mogu graditi objekti koji nisu u funkciji železničkog saobraćaja i tramvajski i trolejbuski kontaktni vodovi i postrojenja, a na osnovu ispunjenih uslova i saglasnosti koju podnosiocu zahteva izdaje upravljač infrastrukture, kao povereno javno ovlašćenje, u formi rešenja, i ako je izgradnja tih objekata predviđena urbanističkim planom jedinice lokalne samouprave koja propisuje njihovu zaštitu. Propisane mere zaštite tih objekata sprovodi investitor objekta o svom trošku.

U pružnom i infrastrukturnom pojasu mogu se postavljati nadzemni i podzemni elektroenergetski vodovi, telegrafske i telefonske vazdušne linije i vodovi, kanalizacije i cevovodi i drugi vodovi i slični objekti i postrojenja na osnovu ispunjenih uslova izdatih tehničkih uslova i izdate saglasnosti upravljača infrastrukture, koja se izdaje u formi rešenja.

Upravljač železničke infrastrukture zaključuje ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza na neodređeno vreme, a visina naknade se utvrđuje posebnim zakonom.

 Ukoliko posebnim zakonom iz stava 3. ovog člana nije utvrđena obaveza za plaćanje naknade za određena lica ili za određene načine korišćenja na osnovu prava službenosti prolaza u pružnom i infrastrukturnom pojasu, način uspostavljanja prava službenosti i visinu naknade će utvrditi upravljač železničke infrastrukture svojim aktom.

Ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza zaključuje se između upravljača javne železničke infrastrukture i upravljača komunalne infrastrukture, kao i drugih pravnih lica koja postavljaju nadzemne i podzemne vodove u slučajevima iz stava 2. ovog člana i u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.

Ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza zaključuje se između upravljača infrastrukture i upravljača industrijske železnice i industrijskog koloseka u slučajevima izgradnje i rekonstrukcije infrastrukture industrijske železnice i industrijskog koloseka.

U infrastrukturnom pojasu u zoni građevinskih objekata kao što su železnički mostovi, vijadukti i tuneli na udaljenosti ne manjoj od 8 m od spoljne ivice nosača mosta, spoljne ivice portala tunela mogu se izuzetno graditi i objekti koji nisu u funkciji železničkog saobraćaja, a ispod donje ivice konstrukcije mosta i vijadukta moguća je izgradnja objekata ne bliže od 3 m, mereno od ivice konstrukcije, a na osnovu ispunjenih uslova izdatih tehničkih uslova i saglasnosti upravljača infrastrukture, koja se izdaje u formi rešenja.

U zaštitnom pružnom pojasu, na udaljenosti 50 m od ose krajnjeg koloseka, ili drugoj udaljenosti u skladu sa posebnim propisom, ne mogu se graditi objekti kao što su rudnici, kamenolomi u kojima se koriste eksplozivna sredstva, industrija hemijskih i eksplozivnih proizvoda, postrojenja i drugi slični objekti.

Protiv rešenja o odbijanju zahteva za izdavanje saglasnosti iz st. 1, 2. i 6. ovog člana investitor objekta može da podnese žalbu Ministarstvu.

Ministar bliže propisuje uslove i način za pribavljanje saglasnosti upravljača infrastrukture, sadržinu tehničke dokumentacije i aktivnosti koje investitor komunalne infrastrukture (vodovod, kanalizacija, gasovod, kablovi i sl.) treba da izvrši tokom pribavljanja saglasnosti upravljača infrastrukture, izgradnje i eksploatacije kroz pružni pojas.

Radnje ugrožavanja železničkog saobraćaja

Član 75.

U pružnom pojasu zabranjeno je vršenje radnji kojima se ugrožava železnički saobraćaj, a naročito:

1) svako oštećivanje, uništavanje, uklanjanje ili oduzimanje elemenata ili delova elemenata železničke infrastrukture iz člana 4. stav 1. tač. 2)-9) ovog zakona, bez obzira na količinu i vrednost oštećenih, uništenih, uklonjenih ili oduzetih elemenata infrastrukture;

2) nanošenje štete železničkim voznim sredstvima;

3) namirivanje vučnih vozila pogonskim gorivom na mestima koja nisu predviđena za te radnje;

4) neovlašćeno otvaranje vrata i otvora na teretnim kolima i tovarnim jedinicama u toku prevoza;

5) uklanjanje sredstava koja obezbeđuju tovarne jedinice koje se prevoze železnicom od samopokretanja;

6) pretovar, pretakanje, utovar, istovar, utakanje i/ili istakanje robe iz kola - kola cisterni na mestima koja nisu predviđena za te radnje, osim u slučajevima nužde kod sanacije posledica nesreća ili nezgoda;

7) bacanje ili stavljanje bilo kakvog predmeta na železničku prugu;

8) bacanje bilo kakvog predmeta na železnička vozna sredstva ili vozila koja se prevoze vozom;

9) prelaženje preko pruge i staničnih koloseka i neovlašćeno hodanje prugom;

10) dodirivanje i prilaz (delovima tela, alatom ili opremom) na rastojanju manjem od 2 m (u svim pravcima - opasna zona) delovima kontaktne mreže koji su pod naponom;

11) izvođenje radova u blizini železničke pruge koji bi mogli oštetiti železničku prugu ili umanjiti stabilnost terena, ili na bilo koji drugi način ugrožavati ili ometati železnički saobraćaj;

12) neovlašćeno podizanje branika, odnosno polubranika putnog prelaza, stavljanje ili vešanje bilo čega na branik, polubranik ili drugi signalno-sigurnosni uređaj putnog prelaza, ili na bilo koji drugi način ometanje normalnog funkcionisanja branika, polubranika ili drugog uređaja na putnom prelazu, kao i prelaženje preko putnog prelaza kada su branici, odnosno polubranici spušteni ili ako signalno-sigurnosni uređaji pokazuju zabranjen prelaz preko pruge;

13) neovlašćeno uklanjanje zaštitnih konstrukcija, opreme, zaštitnih ograda i protivzvučnih barijera koje su u funkciji zaštite železničkog saobraćaja;

14) oštećivanje, uništavanje ili uklanjanje znakova obaveštenja, upozorenja i zabrane.

U dogovoru sa nadležnim državnim organima, upravljač infrastrukture i železnički prevoznici preduzimaju adekvatne mere u okviru svojih nadležnosti, u cilju obezbeđivanja i zaštite železničke infrastrukture i železničkih voznih sredstava, obezbeđivanja odvijanja i podizanja nivoa bezbednosti i zaštite železničkog saobraćaja.

Upravljač infrastrukture može vršiti snimanje železničke infrastrukture, iz vazduha i sa tla, u cilju zaštite imovine neophodne za obavljanje svoje delatnosti, a u svrhu sprečavanja radnji kojima se ugrožava železnički saobraćaj, zaštite imovine i nadzora nad objektima, koji su u funkciji bezbednosti železničkog saobraćaja.

Snimanje železničke infrastrukture iz stava 3. ovog člana može se vršiti kao vid tehničke zaštite u skladu sa propisima kojima se uređuje privatno obezbeđenje.

Podatke o ličnosti koje prikupi upotrebom uređaja za snimanje železničke infrastrukture, upravljač infrastrukture može dalje obrađivati samo ukoliko je to neophodno za ostvarivanje svrhe iz stava 3. ovog člana.

Ministar bliže propisuje način obrade i korišćenja podataka do kojih se došlo prilikom snimanja železničke infrastrukture.

Član 76.

U infrastrukturnom pojasu zabranjeno je svako odlaganje otpada, smeća kao i izlivanje otpadnih voda.

U infrastrukturnom pojasu ne može se saditi visoko drveće koje svojom visinom može ugroziti železničku infrastrukturu, odnosno bezbednost železničkog saobraćaja, postavljati znakovi, izvori jake svetlosti ili bilo koji predmeti i sprave koje bojom, oblikom ili svetlošću smanjuju vidljivost železničkih signala ili koje mogu dovesti u zabunu radnike u vezi značenja signalnih znakova ili na drugi način ugroziti bezbednost železničkog saobraćaja.

Upravljač infrastrukture ovlašćen je da od vlasnika, odnosno držaoca zahteva hitno otklanjanje nepravilnosti iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ukoliko se vlasnik odnosno držalac ogluši o zahtev, upravljač infrastrukture otklanja nepravilnosti iz stava 1. i 2. ovog člana o trošku vlasnika odnosno držaoca i pokreće sudski postupak za sudsku zaštitu.

Član 77.

Privredna društva, pravna lica i preduzetnici koji vrše pošumljavanje goleti i uređenje bujica u zaštitnom pružnom pojasu i upravljač infrastrukture sporazumno utvrđuju učešće u troškovima pošumljavanja goleti i uređenja bujica i vododerina, imajući u vidu značaj i obim ovih radova za zaštitu železničke infrastrukture.

Član 78.

Na mestima gde železnica prolazi kroz šumu ili pored šume, odnosno zemljišta zasađenog poljoprivrednim kulturama koje su lako zapaljive, upravljač infrastrukture je dužan da preduzme propisane mere za zaštitu od požara u pružnom pojasu, a železnički prevoznik mere zaštite od požara od železničkih vozila.

Korisnici, odnosno sopstvenici šuma i zemljišta iz stava 1. ovog člana, dužni su da u pojasu širine 10 m u šumama uredno uklanjaju drveće, rastinje i lišće, a u pojasu širine 5 m na drugom zemljištu blagovremeno uklanjaju sazrele poljoprivredne kulture i po potrebi preduzimaju druge mere zaštite od požara.

Širina pojasa iz stava 2. ovog člana računa se od spoljne ivice pružnog pojasa.

5. Gradska železnica

Član 79.

Gradska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama koja je funkcionalno nezavisna od javne železničke infrastrukture kojom se vrši javni prevoz putnika na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno području naseljenih mesta u sastavu jedinice lokalne samouprave.

Gradska železnicai metro, uslovi za njihovu izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za organizovanje prevoza gradskom železnicom, i metroom, uređuju se posebnim zakonom.

6. Industrijska železnica i industrijski kolosek

Član 80.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i zaštita javne železničke infrastrukture shodno se primenjuju i na industrijsku železnicu i industrijske koloseke.

Industrijska železnica može biti priključena na železničku infrastrukturu upravljača infrastrukture.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može imati industrijski kolosek priključen na železničku infrastrukturu upravljača infrastrukture, kao i industrijske koloseke, postrojenja, uređaje i objekte na tim kolosecima, železnička vozna sredstva i druga sredstva izgrađena po posebnim tehničkim normativima i standardima.

Priključenje industrijskih železnica iz stava 2. ovog člana i industrijskih koloseka iz stava 3. ovog člana, održavanje odvojnih skretnica i postupak usaglašavanja predmera radova uređuju ugovorom upravljač infrastrukture i privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je vlasnik, odnosno korisnik industrijske železnice, odnosno industrijskog koloseka.

Održavanje odvojnih skretnica vrši upravljač infrastrukture, a troškove održavanja snosi vlasnik, odnosno korisnik industrijske železnice, odnosno industrijskog koloseka.

Upravljač infrastrukture optim aktom utvrđuje način obračuna, vrstu i visinu troškova za održavanje odvojnih skretnica.

Kod izgradnje novog, rekonstrukcije i dogradnje postojećeg industrijskog koloseka, vlasnik industrijskog koloseka i upravljač infrastrukture ugovorom o konstituisanju prava službenosti prolaza definišu uslove za izvođenje radova.

Vlasnik, odnosno korisnik industrijskog koloseka, dužan je da donese akt kojim se utvrđuje način za organizovanje i regulisanje manevarskog rada, održavanje i zaštitu industrijskog koloseka, lice odgovorno za sprovođenje akta, održavanje železničkih voznih sredstava i drugih sredstava koja se koriste na industrijskom koloseku, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Direkcije.

Vlasnik, odnosno korisnik industrijske železnice dužan je da donese akt o uslovima i načinu obavljanja prevoza na industrijskoj železnici i kojim određuje lice odgovorno za sprovođenje akta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Direkcije.

Nakon davanja saglasnosti na akt, Direkcija dostavlja upravljaču infrastrukture.

Vlasnik, odnosno korisnik industrijske železnice i vlasnik, odnosno korisnik industrijskog koloseka, dužan je da omogući pristup poslovnim prostorijama, potrebnoj dokumentaciji i industrijskoj železnici, odnosno industrijskom koloseku, ovlašćenim licima Direkcije koja imaju službenu legitimaciju, radi sprovođenja postupka davanja saglasnosti na akte iz st. 8. i 9. ovog člana-

 Obrazac službene legitimacije iz stava 2. ovog člana propisuje Direkcija.

Izmene i dopune akta iz st. 8. i 9. ovog člana donose se po prethodno pribavljenoj saglasnosti Direkcije, a moraju se dostaviti Direkciji na saglasnost najkasnije 15 dana od dana nastanka promenjenih okolnosti u odnosu na važeći akt.

Direkcija propisuje sadržinu akta iz st. 8. i 9. ovog člana.

Za izdavanje saglasnosti iz st. 8. i 9. ovog člana plaća se taksa.

Visina taksi iz stava 12. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

7. Koncesija i javno-privatno partnerstvo

Član 81.

Koncesija i javno-privatno partnerstvo mogu se davati za izgradnju, rekonstrukciju i upravljanje železničkom infrastrukturom, u skladu sa propisima kojima se uređuju upravni ugovori, javno-privatno partnerstvo i koncesija.

V. PREVOZ U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU

1. Opšti uslovi za obavljanje prevoza na javnoj železničkoj infrastrukturi

Član 82.

Javni prevoz putnika i robe na javnoj železničkoj infrastrukturi obavlja železnički prevoznik koji ima licencu i sertifikat o bezbednosti za prevoz, izdate od Direkcije, odnosno nadležnog organa druge države na osnovu potvrđenog međunarodnog ugovora, i ugovor o korišćenju javne železničke infrastrukture.

Železnički prevoznik za sopstvene potrebe može obavljati prevoz na javnoj železničkoj infrastrukturi ako ima licencu za prevoz za sopstvene potrebe i ispunjava propisane uslove za bezbednost saobraćaja predviđene zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Upravljač infrastrukture može saobraćati na javnoj železničkoj infrastrukturi za potrebe obavljanja njegove delatnosti ako ima odobrenje koje izdaje Direkcija i ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju, a koji se odnose na prevoz za sopstvene potrebe.

Odobrenje iz stava 3. ovog člana Direkcija izdaje na zahtev upravljača infrastrukture koji pruži dokaz da ispunjava uslove koji se odnose na stručnost i pokriće za građansku odgovornost.

Na uslove iz stava 3. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 86. ovog zakona koje se odnose na privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja ili će obavljati železnički prevoz za sopstvene potrebe.

Na izdavanje, suspenziju i oduzimanje odobrenja iz stava 3. ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 85-88. ovog zakona.

Poslovanje železničkih prevoznika u skladu sa komercijalnim načelima

Član 83.

Železnički prevoznici koji pružaju usluge prevoza robe i putnika posluju prema tržišnim principima i upravljaju aktivnostima koje su pod odgovornošću njihovih upravnih organa, u interesu pružanja efikasnih i odgovarajućih usluga po najnižim troškovima za kvalitet usluge koji se traži.

Železničkim prevoznicima iz stava 1. ovog člana se upravlja u skladu sa načelima koja važe za komercijalna preduzeća, bez obzira na njihovu vlasničku strukturu, uključujući i izvršavanje obaveze javnog prevoza koju je ustanovio nadležni organ u skladu sa ovim zakonom.

Železnički prevoznici iz stava 1. ovog člana donose planove poslovanja, uključujući programe investiranja i finansiranja. Navedeni planovi se pripremaju tako da se ostvari finansijska ravnoteža preduzeća i tehnički, komercijalni, finansijski i drugi ciljevi upravljanja, uz navođenje načina za ostvarivanje tih ciljeva.

2. Licenciranje železničkih prevoznika

Član 84.

Licenca se izdaje podnosiocu zahteva, privrednom društvu ili drugom pravnom licu čija je registrovana pretežna delatnost pružanje usluga železničkog prevoza robe i/ili putnika, kao i privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja ili će obavljati železnički prevoz za sopstvene potrebe, osnovanom u Republici Srbiji, koji pruži dokaze o ispunjavanju uslova koji se odnose na dobar ugled, finansijsku sposobnost, stručnost i pokriće za građansku odgovornost, u skladu sa ovim zakonom.

Uslov koji se odnosi na dobar ugled podnosilac zahteva privredno društvo ili drugo pravno lice koje je registrovano za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe i/ili putnika ispunjava ako:

1) podnosilac zahteva za izdavanje licence i lica ovlašćena za upravljanje nisu pravosnažno osuđivani za teška krivična dela, krivična dela protiv privrede i privredne prestupe;

2) podnosilac zahteva za izdavanje licence i lica ovlašćena za upravljanje nisu osuđivani za kažnjiva dela utvrđena propisima u oblasti železničkog transporta, radnih odnosa, bezbednosti i zdravlja na radu, kao i carinskim propisima, ako podnosilac zahteva traži da obavlja prekogranični prevoz robe, koji podleže carinskim procedurama;

3) nad podnosiocem zahteva za izdavanje licence nije pokrenut postupak stečaja ili likvidacije;

Uslov koji se odnosi na dobar ugled podnosilac zahteva privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja ili će obavljati železnički prevoz za sopstvene potrebe ispunjava ako nad podnosiocem zahteva za izdavanje licence nije pokrenut postupak stečaja ili likvidacije.

Uslov koji se odnosi na finansijsku sposobnost podnosilac zahteva privredno društvo ili drugo pravno lice koje je registrovano za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe i/ili putnika ispunjava ako je podnosilac zahteva finansijski sposoban da ispunjava svoje postojeće i potencijalne obaveze, koje su realno procenjene, za period od 12 meseci.

Radi utvrđivanja ispunjenosti uslova u pogledu finansijske sposobnosti, podnosilac zahteva iz stava 4. ovog člana dostavlja Direkciji uz zahtev informacije i dokaze o:

1) raspoloživim sredstvima, uključujući iznos sredstava na bankovnom računu, rezervisana sredstva za prekoračenja i zajmove;

2) novčanim sredstvima i osnovnim sredstvima koji su dostupni kao jemstvo;

3) obrtnim sredstvima;

4) relevantnim troškovima, uključujući troškove nabavke vozila, zemljišta, objekata, instalacija i voznih sredstava;

5) troškovima aktive podnosioca zahteva;

6) plaćanju poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosa).

Uslov iz stava 4. ovog člana ne smatra se ispunjenim ako podnosilac zahteva neredovno uplaćuje dospele poreze i doprinose.

Uslov koji se odnosi na finansijsku sposobnost podnosilac zahteva privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja ili će obavljati železnički prevoz za sopstvene potrebe ispunjava ako redovno uplaćuje dospele poreze i doprinose.

Uslov koji se odnosi na stručnost podnosilac zahteva ispunjava ako ima ili će u trenutku kada bude započeo sa radom imati uspostavljenu unutrašnju organizaciju i rukovodstvo koje poseduje odgovarajuće znanje i iskustvo neophodno da na bezbedan i pouzdan način obavlja operativnu kontrolu i nadzor nad obavljanjem delatnosti koje su navedene u licenci.

Uslov koji se odnosi na pokriće za građansku odgovornost podnosilac zahteva privredno društvo ili drugo pravno lice koje je registrovano za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe i/ili putnika ispunjava ako je adekvatno osiguran ili poseduje odgovarajuće garancije po tržišnim uslovima za pokriće, u skladu sa važećim zakonskim propisima i potvrđenim međunarodnim ugovorima, za svoju odgovornost u slučaju nesreće, posebno kada se radi o putnicima, prtljagu, robi, poštanskim pošiljkama i trećim licima.

Uslov koji se odnosi na pokriće za građansku odgovornost podnosilac zahteva privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja ili će obavljati železnički prevoz za sopstvene potrebe ispunjava ako je adekvatno osiguran ili poseduje odgovarajuće garancije po tržišnim uslovima za pokriće, u skladu sa važećim zakonskim propisima i potvrđenim međunarodnim ugovorima, za svoju odgovornost u slučaju nesreće, posebno kada se radi o trećim licima.

Prilikom ocene o ispunjenosti uslova iz st. 9. i 10. ovog člana mogu se uzeti u obzir specifični detalji i stepen rizika različitih vrsta prevoza, naročito prevoza za svrhe kulture ili baštine.

Ne može se zahtevati da pokriće iz st. 9. i 10. ovog člana proizvede dejstvo pre nego što podnosilac zahteva započne obavljanje prevoza.

Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana dužan je da u zahtevu naznači planirani dan otpočinjanja vršenja prevoza robe i/ili putnika, odnosno prevoza za sopstvene potrebe, koji mora biti u periodu do šest meseci od dana podnošenja zahteva. Podnosilac zahteva koji će obavljati prevoz samo sa vučom dužan je da to izričito navede u zahtevu.

Direkcija izdaje licencu:

1) za prevoz robe i/ili putnika;

2) za prevoz za sopstvene potrebe.

Licencu izdaje Direkcija u formi rešenja i na obrascu licence.

Za svaku izdatu licencu Direkcija sačinjava dokument koji sadrži informacije o izdatoj licenci, koji objavljuje na svojoj internet stranici.

Privredno društvo ili drugo pravno lice kojem je izdata licenca za prevoz za sopstvene potrebe ne sme pružati uslugu prevoza niti zaključivati ugovore o prevozu železnicom.

Obrazac licence iz stava 15. ovog člana i sadržinu i formu dokumenta iz stava 16. ovog člana propisuje Direkcija.

Direkcija bliže uređuje način dokazivanja ispunjenosti uslova za izdavanje licence, posebno iznos minimalnog pokrića iz st. 9. i 10. ovog člana i minimalne iznose i iznose relevantne za utvrđivanje ispunjavanja uslova iz stava 4. ovog člana.

Član 85.

Licencu je Direkcija dužna da izda ako su ispunjeni uslovi iz člana 89. stav 1. ovog zakona, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Licenca se izdaje na neodređeno vreme, dok železnički prevoznik ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom i neprenosiva je.

Izdavanje licence nije uslovljeno posedovanjem sertifikata o bezbednosti za prevoz, koje izdaje Direkcija u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Rešenje o odbijanju izdavanja licence konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

O izdatim licencama Direkcija vodi evidenciju.

Član 86.

Direkcija proverava najmanje svakih 5 godina da li železnički prevoznik, ispunjava uslove iz člana 84. stav 1. ovog zakona i ažurira dokument koji sadrži informacije o izdatoj licenci.

Ako postoji ozbiljna sumnja da železnički prevoznik ispunjava uslove iz člana 89. stav 1. ovog zakona, Direkcija može u svako doba da proveri da li železnički prevoznik i dalje ispunjava uslove za izdavanje licence.

Ako se prilikom provere iz st. 1. i 2. ovog člana utvrdi da neki od uslova iz člana 89. stav 1. ovog zakona nije ispunjen, Direkcija će rešenjem suspendovati ili oduzeti licencu.

U slučaju kada je licenca suspendovana ili oduzeta zbog neispunjavanja uslova koji se odnosi na finansijsku sposobnost iz člana 84. stav 4. ovog zakona, Direkcija može izdati privremenu licencu, do reorganizacije železničkog prevoznika pod uslovom da bezbednost nije ugrožena. Privremena licenca se izdaje na period koji ne može biti duži od šest meseci od dana izdavanja.

Ako železnički prevoznik ne obavlja prevoz u periodu od šest meseci neprekidno ili kada ne otpočne sa obavljanjem prevoza u periodu od šest meseci od dana izdavanja licence, Direkcija može rešenjem oduzeti licencu ili je suspendovati dok se ne steknu uslovi da se nastavi obavljanje prevoza za koji je izdata licenca.

Podnosilac zahteva za izdavanje licence može tražiti da se odredi duži rok za otpočinjanje obavljanja prevoza, uzimajući u obzir posebnu prirodu usluga koje će pružati.

Imalac licence je dužan da obavesti Direkciju o izvršenim statusnim promenama, promeni pravne forme ili reorganizaciji u roku od 30 dana od dana nastale promene. Direkcija može rešenjem odlučiti da je to lice dužno da ponovo podnese zahtev za dobijanje licence.

Lice iz stava 7. ovog člana može nastaviti sa obavljanjem prevoza, osim ako Direkcija ne oceni da je bezbednost u železničkom saobraćaju ugrožena, u kom slučaju mu Direkcija rešenjem oduzima licencu.

Ako je usled statusnih promena, promene pravne forme ili reorganizacije železnički prevoznik brisan iz registra privrednih subjekata, ili je na drugi način prestao da postoji, licenca prestaje da važi po sili zakona.

U slučaju kada imalac licence namerava da značajno izmeni ili proširi delatnost, dužan je da dostavi Direkciji zahtev za proveru ispunjenosti uslova iz člana 89. ovog zakona.

Direkcija rešenjem oduzima licencu železničkom prevozniku protiv koga je pokrenut stečajni ili postupak likvidacije, osim ako železnički prevoznik u razumnom vremenskom periodu dostavi dokaze o zadovoljavajućem finansijskom restrukturiranju.

Imalac licence je dužan da obavesti Direkciju o promeni podataka sadržanih u rešenju o izdavanju licence (poslovno ime, sedište i dr), koja ne predstavlja promenu u smislu stava 7. ovog člana, kao i da u roku od 30 dana od dana nastale promene podnese odgovarajući zahtev za izmenu rešenja o izdavanju licence.

Direkcija po zahtevu iz stava 12. ovog člana donosi rešenje o izmeni rešenja o izdavanju licence, izdaje novi obrazac licence i sačinjava novi dokument koji sadrži informacije o izdatoj licenci.

Direkcija rešenjem suspenduje licencu ako je istekao period pokrića za građansku odgovornost.

Uz rešenje doneto na osnovu ovog člana Direkcija će sačiniti novi dokument sa ažuriranim informacijama o izdatoj licenci.

Rešenje Direkcije iz ovog člana je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Imalac licence dužan je da Direkciji, na njen zahtev, dostavi podatke o ispunjenosti uslova za izdavanje licence, kao i da bez odlaganja obavesti Direkciju o svim promenama koje nastanu u vezi sa tim uslovima.

O donošenju rešenja o suspendovanju ili oduzimanju licence i rešenja o izdavanju privremene licence, i o izmeni rešenja o izdavanju licence, Direkcija u najkraćem roku obaveštava upravljača infrastrukture.

Sadržinu licence, način provere ispunjenosti propisanih uslova i obaveze prevoznika u pogledu dostavljanja dokumentacije za potrebe periodične provere finansijskog poslovanja i ispunjenosti drugih uslova, bliže uređuje Direkcija.

Član 87.

Za izdavanje licence plaća se taksa i prihod je budžeta Republike Srbije.

Visina takse iz stava 1. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Član 88.

Železnički prevoznik, kome je suspendovana ili oduzeta licenca, ne može obavljati prevoz putnika i robe u železničkom saobraćaju, kao ni prevoz za sopstvene potrebe, osim u slučaju iz člana 91. stav 8. ovog zakona.

3. Pružanje usluga prevoza putnika

Član 89.

Javni prevoz putnika koji se obavlja po objavljenom redu vožnje, može biti:

1) gradski prevoz - na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

2) prigradski prevoz - na širem području jedinice lokalne samouprave ako ga čine ustaljeni dnevni tokovi putnika;

3) regionalni prevoz - na području jednog regiona, odnosno teritoriji autonomne pokrajine;

4) daljinski prevoz - između dve jedinice lokalne samouprave na dužim rastojanjima;

5) međunarodni prevoz - između dve ili više država.

Član 90.

Ulazak i izlazak putnika vrši se na železničkim stanicama i drugim službenim mestima koji su uneti u red vožnje voza, a ulazak i izlazak lica u prevozu za sopstvene potrebe vrši se na mestima koja su za to određena.

Železničke stanice i druga službena mesta koja će biti uneta u red vožnje za ulazak i izlazak putnika nakon izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih pruga moraju biti uređena peronima i osvetljena.

Član 91.

U vučnom vozilu voza kojim se obavlja prevoz moraju se, za sve vreme prevoza, nalaziti dokumenta propisana zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

U vučnom vozilu voza kojim se obavlja javni prevoz robe, mora se za sve vreme prevoza, nalaziti i tovarni list ili ispis elektronskog tovarnog lista, odnosno drugi dokument koji sadrži sve podatke kao i tovarni list.

U vučnom vozilu voza kojim se obavlja prevoz za sopstvene potrebe, mora se za sve vreme prevoza, nalaziti i:

1) spisak radnika i drugih lica overen od strane imaoca železničkih voznih sredstava ili drugi dokaz o pravu tih radnika i lica na prevoz;

2) dokument iz koga se može utvrditi vlasnik i vrsta robe koje se prevoze.

Član 92.

U obavljanju prevoza za sopstvene potrebe železnički prevoznik za sopstvene potrebe može da vrši železnički prevoz koji je u funkciji obavljanja delatnosti za koju je registrovan.

Član 93.

U vanrednim situacijama Vlada može odrediti mere kojima se obezbeđuje funkcionisanje železničkog saobraćaja u nastalim okolnostima i kojih je dužan da se pridržava železnički prevoznik i upravljač infrastrukture.

VI. PRAVA PUTNIKA

Lična bezbednost putnika

Član 94.

U dogovoru sa nadležnim državnim organima železnički prevoznici, upravljač javne infrastrukture i operateri stanica preduzimaju adekvatne mere u okviru svojih nadležnosti i prilagođavaju ih propisanom nivou obezbeđivanja da bi obezbedili ličnu bezbednost putnika na železničkim stanicama i u vozu kao i upravljanje rizikom.

Oni sarađuju i razmenjuju informacije o najboljim praksama u pogledu prevencije aktivnosti, za koje se očekuje da mogu ugroziti nivo bezbednosti.

Nedopuštenost odricanja i propisivanja ograničenja

Član 95.

Obaveze prema putnicima propisane ovim zakonom ne mogu se ograničiti niti je moguće odreći ih se, naročito odstupanjem ili restriktivnom klauzulom u ugovoru o prevozu. Ugovorni uslovi, čija je direktna ili posredna svrha odricanje od prava koja proizilaze iz ovog zakona, odstupanje od njih ili njihovo ograničenje, nisu obavezujući za putnika.

Železnički prevoznici, organizatori putovanja ili prodavci karata putnicima mogu ponuditi povoljnije uslove prevoza u odnosu na prava utvrđena ovim zakonom.

Standardi kvaliteta usluga

Član 96.

Železnički prevoznici utvrđuju standarde kvaliteta usluga prevoza putnika i sprovode sistem upravljanja kvalitetom sa ciljem održanja kvaliteta usluga.

Minimum standarda kvaliteta usluga naročito obuhvata:

1)         informacije i karte;

2)         tačnost usluga, i opšte principe rešavanja poremećaja u pružanju usluga;

3)         kašnjenje:

(1) ukupno prosečno kašnjenje usluge izraženo u procentima po kategoriji usluge (daljinski, regionalni i gradski/prigradski);

(2) procenat kašnjenja prouzrokovani sledećim okolnostima:

 - vanrednim okolnostima koje nisu povezane sa železničkim saobraćajem, poput ekstremnih vremenskih uslova, velikih prirodnih katastrofa ili velikih kriza javnog zdravlja, koje železnički prevoznik, bez obzira na to što je preduzeo potrebne mere, nije mogao izbeći i čije posledice nije mogao sprečiti;

- krivicom putnika; ili

- ponašanjem trećeg lica koje železnički prevoznik, bez obzira na to što je preduzeo potrebne mere, nije mogao izbeći i čije posledice nije mogao sprečiti, poput lica na pruzi, krađe kabla, hitnih slučajeva u vozu, aktivnosti izvršenja zakona, sabotaže ili terorizma;

(3) procenat usluga koje kasne u polasku;

(4) procenat usluga koje kasne u dolasku:

a) procenat kašnjenja kraćih od 60 minuta;

b) procenat kašnjenja od 60 do 119 minuta;

v) procenat kašnjenja od 120 minuta ili više;

4)         otkazivanje usluga:

(1) otkazivanje usluge izraženo u procentima prema kategoriji usluge (međunarodne, domaće, regionalne i gradske/prigradske);

(2) otkazivanje usluga izraženo u procentima po kategorijama usluge (međunarodna, unutrašnje daljinska, regionalna i gradska/prigradska) uzrokovana okolnostima iz stava 2. tačka 3) podtačka (2) ovog člana;

5) čistoću voznih sredstava)

5)         istraživanje o zadovoljstvu korisnika;

6)         postupanje po pritužbama i reklamacijama putnika, refundiranje i nadoknadu za nepoštovanje standarda kvaliteta usluga;

7)         pružanje pomoći osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću, konsultacije o toj pomoći sa reprezentativnim organizacijama i, po potrebi, predstavnicima osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću.

Standardi kvaliteta iz st. 1. ovog člana, pored ostalog, naročito obuhvataju ciljne vrednosti učinka poslovanja koje prevoznik definiše, i to za one ključne pokazatelje iz st. 2. ovog člana koji se mogu kvantifikovati. Sistem upravljanja kvalitetom treba da bude takav da podržava ostvarenje definisanih ciljnih vrednosti kvaliteta, kao i da uzme u obzir efikasno korišćenje raspoloživih resursa (finansijskih, ljudskih, tehničkih, organizacionih, i dr).

Železnički prevoznici prate svoj učinak u pogledu standarda kvaliteta usluga i na svojoj internet stranici objavljuju izveštaj o učinku u pogledu kvaliteta usluga za prethodne dve godine, najkasnije do 30. juna tekuće godine.

Izveštaj iz stava __ovog člana obuhvata i analizu razloga neostvarenosti ciljnih vrednosti iz st. 3. ovog člana, kao i predloge rešenja u pogledu ostvarivanja planiranog učinka.

 Operator stanice utvrđuje standarde u pogledu kvaliteta usluga na osnovu relevantnih elemenata navedenih u stavu 2. ovog člana.

 Operator stanice prati svoj učinak na osnovu standarda iz stava 4. ovog člana i omogućava pristup informacijama o tome na zahtev Direkcije i drugih organa javne vlasti.

Nediskriminatorski uslovi ugovora

Član 97.

Ne dovodeći u pitanje povlastice, železnički prevoznici, prodavci karata ili organizatori putovanja moraju objaviti ugovorne uslove i tarife bez direktne ili indirektne diskriminacije na osnovu nacionalnosti putnika ili mesta rada železničkog prevoznika, prodavca karata ili organizatora putovanja.

Stav 1. ovog člana primenjuje se i na železničke prevoznike i prodavce karata kada prihvataju putničke rezervacije u skladu sa članom 106.

Obaveza pružanja informacija o prekidu usluge

Član 98.

Železnički prevoznici ili, kada je primenljivo, nadležni organi odgovorni za ugovor o obavezi javnog prevoza moraju objaviti odgovarajućim sredstvima i drugim pristupačnim oblicima, u skladu sa tehničkim specifikacijama interoperabilnosti za podsistem telematske aplikacije za prevoz putnika, kao i tehničkim specifikacijama interoperabilnosti koje se odnose na pristupačnost železničkog sistema osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću, odluku o privremenom ili trajnom prekidu usluga i to pre početka primene te odluke.

Informacije o putovanju

Član 99.

Železnički prevoznici, organizatori putovanja i prodavci karata koji nude ugovore o prevozu putnika u ime jednog ili više železničkih prevoznika pružaju putnicima, prema zahtevu, najmanje informaciju o putovanju u regionalnom, daljinskom i međunarodnom prevozu, za koje železnički prevoznik nudi ugovor o prevozu:

1) pre putovanja:

(1) opšti uslovi ugovora,

(2) red vožnje i uslovi najbržeg putovanja,

(3) red vožnje i uslovi za sve raspoložive cene uz isticanje najnižih cena karata

(4) pristupačnost, uslovi pristupa i postojanje prostorija u vozu namenjenih osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću, u skladu sa tehničkim specifikacijama interoperabilnosti za podsistem telematske aplikacije za prevoz putnika, kao i tehničkim specifikacijama interoperabilnosti koje se odnose na pristupačnost železničkog sistema osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću;

(5) raspoloživost kapacitetai uslovi pristupa za bicikl,

(6) raspoloživost mesta u kolima za sedenje, kao i u kušet i spavaćim kolima u 1. i 2. kolskom razredu;

(7) poremećaji u saobraćaju i kašnjenja (planirano i u stvarnom vremenu) ;

(8) raspoloživost opreme u vozu, uključujući bežični pristup internetu, pristup sanitarnim prostorijama i raspoloživost usluga u vozu, uključujući pomoć koju osoblje pruža putnicima;

(9)informacija pre kupovine o tome da li je karta (ili karte) jedinstvena karta;

(10) uslovi za prevoz prtljaga i procedure za podnošenje zahteva za povraćaj izgubljenog prtljaga ;

(11) procedure za podnošenje pritužbi;

2) tokom putovanja:

(1) usluge i oprema u vozu, uključujući bežični pristup internetu;

(2) sledeća stanica,    

(3) poremećaji u saobraćaju i kašnjenja,

(4) glavne vezne usluge (presedanje),

(5) pitanja sigurnosti i bezbednosti.

3) postupci u vezi sa sistemom za rezervaciju:

(1) zahtev u vezi sa raspoloživošću usluga železničkog prevoza uključujući primenljive tarife;

(2) zahtev u vezi sa rezervacijama usluga železničkog prevoza;

(3) zahtev za delimično ili potpuno otkazivanje rezervacije.

Železnički prevoznici, i kada je to moguće prodavci karata i organizatori putovanja i p tokom putovanja putniku pružaju najmanje informacije iz stava 1. tačka 2) ovog stava. U slučaju da operator stanice poseduje ove informacije, takođe ima obavezu da ih pruži putniku.

Informacije iz st. 1. i 2. ovog člana pružaju se u najprikladnijem obliku, kada je to moguće, na osnovu informacija o putovanju u stvarnom vremenu uključujući korišćenje odgovarajućih informacionih tehnologija. Naročita pažnja se posvećuje da informacije budu dostupne u skladu sa tehničkim specifikacijama interoperabilnosti za podsistem telematske aplikacije za prevoz putnika, kao i tehničkim specifikacijama interoperabilnosti koje se odnose na pristupačnost železničkog sistema osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću

Član 100.

Upravljač infrastrukture železničkim prevoznicima, prodavcima karata, organizatorima putovanja i operaterima stanica dostavljaju podatke u stvarnom vremenu o dolascima i polascima vozova.

Železnički prevoznici drugim železničkim prevoznicima, prodavcima karata i organizatorima putovanja koji prodaju njihove usluge pružaju pristup minimalnim informacijama o putovanju navedenima u članu 99. st. 1 i 2.

Informacije se dostavljaju i pristup informacijama odobrava se na nediskriminatorski način i bez nepotrebnog odlaganja. Samo jedan zahtev dovoljan je za stalni pristup informacijama. Upravljač infrastrukture i železnički prevoznik koji su dužni da stave na raspolaganje informacije u skladu sa st. 1. i 2. mogu zatražiti zaključivanje ugovora ili drugog sporazuma na osnovu kojeg se dostavljaju informacije ili se odobrava pristup informacijama.

Uslovima bilo kojeg ugovora ili sporazuma o upotrebi informacija ne mogu se nepotrebno ograničavati mogućnosti njihove ponovne upotrebe niti se informacije mogu upotrebljavati za ograničavanje konkurencije.

Železnički prevoznici od drugih železničkih prevoznika, organizatora putovanja i prodavaca karata mogu zahtevati pravičnu, razumnu i srazmernu finansijsku naknadu za troškove nastale pružanjem pristupa informacijama, a upravljač infrastrukture može zahtevati naknadu u skladu s primenjivim pravilima.

Informacije se šalju, a pristup osigurava odgovarajućim tehničkim sredstvima, kao što su interfejsi za programiranje aplikacija.

Raspoloživost karata

Član 101.

Železnički prevoznici, prodavci karata i organizatori putovanja izdaju, gde je moguće, karte, jedinstvene karte i rezervacije.

Bez uticaja na st. 3. i 4. ovog člana, železnički prevoznici direktno ili posredstvom prodavaca karata ili organizatora putovanja prodaju karte putnicima barem na jedan od sledećih načina:

 na blagajnama za prodaju karata, drugim prodajnim mestima ili prodajnim automatima;

putem mobilne aplikacije, veb sajta ili nekom drugom široko dostupnom informacionom tehnologijom u vozu.

Nadležni organi mogu zahtevati od železničkih prevoznika da nude karte za usluge koje se pružaju u okviru ugovora o obavezi javnog prevoza na više od jednog načina prodaje.

Kada na stanici polaska ne postoji blagajna za prodaju karata ili prodajni automat, putnici na stanici moraju biti obavešteni o:

1) mogućnosti za kupovinu karata putem mobilne aplikacije, veb sajta ili u vozu, kao i o procedurama za takvu kupovinu;

2) najbližoj železničkoj stanici ili mestu na kojem postoji blagajna za prodaju karata odnosno prodajni automat.

 Ako na stanici polaska ne postoji blagajna za prodaju karata, pristupačan uređaj za prodaju karata ni drugi pristupačan način za kupovinu karte unapred, osobama s invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću mora biti dopušteno kupiti karte u vozu bez dodatnih troškova.

Železnički prevoznici mogu ograničiti ili uskratiti pravo iz stava 5. ovog člana zbog opravdanih razloga bezbednosti ili u slučaju obavezne rezervacije.

Ako u vozu nema vozopratnog osoblja, železnički prevoznik savetuje osobe s invaliditetom i smanjenom pokretljivošću o tome trebaju li kupiti kartu i obaveštava ih o tome kako mogu kupiti kartu.

Jedinstvena karta

Član 102.

Ako usluge železničkog prevoza putnika iz daljinskog ili regionalnog saobraćaja pruža samo jedan železnički prevoznik, taj železnički prevoznik nudi jedinstvenu kartu za te usluge. Za druge usluge železničkog prevoza putnika železnički prevoznici ulažu sve razumne napore kako bi ponudili jedinstvene karte i međusobno sarađuju u tu svrhu.

Jedan železnički prevoznik iz stava 1. ovog člana uključuje i sve železničke prevoznike koji su u celosti u vlasništvu istog vlasnika ili koji su društva kćeri u stoprocentnom vlasništvu jednog od uključenih železničkih prevoznika.

Za putovanja sa jednim ili više presedanja, putnik se pre kupovine karte ili karata obaveštava o tome čini li ta karta ili čine li te karte jedinstvenu kartu.

Za putovanja sa jednim ili više presedanja karta ili karte kupljene od železničkog prevoznika u jednoj komercijalnoj transakciji čine jedinstvenu kartu, a železnički prevoznik snosi odgovornost u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju ugovori o prevozu u železničkom saobraćaju.

Ako su karta ili karte kupljene u jednoj komercijalnoj transakciji, a prodavac karata ili organizator putovanja kombinovao je karte na svoju inicijativu, prodavac karata ili organizator putovanja koji je prodao kartu ili karte snosi odgovornost za izvršavanje povrata ukupnog iznosa plaćenog u toj transakciji za kartu ili karte i, osim toga, za plaćanje naknade koja je jednaka 75 % tog iznosa ako putnik propusti jednu ili više veza.

Pravom na povrat ili naknadu iz stava 5. ovog člana ne dovodi se u pitanje pravo putnika na dalju naknadu štete.

 Prodavac karata i organizator putovanja ne snose odgovornost iz st. 4. i 5. ovog člana ako je na kartama, na nekom drugom dokumentu ili u elektronskom obliku, na način kojim se putniku omogućava da ponovno prikaže informacije u svrhu naknadne upotrebe, navedeno da karte predstavljaju zasebne ugovore o preevozu, a putnik je o tome bio obavešten pre kupovine.

Teret dokazivanja da su putniku pružene informacije iz ovog člana snosi železnički prevoznik, organizator putovanja ili prodavac karata koji je prodao kartu ili karte.

Prodavci karata ili organizatori putovanja odgovorni su za rešavanje zahteva i mogućih pritužbi putnika u skladu sa stavom 5. ovog zakona. Povrat troškova i naknada iz stava 5. ovog člana isplaćuju se u roku od 30 dana nakon prijema zahteva.

Prevoz bicikala vozom

Član 103.

Železnički prevoznici omogućavaju putnicima da u voz za prevoz putnika unesu bicikl, kada je prikladno, za određenu novčanu naknadu, ako se njima jednostavno rukuje, ako ovo ne utiče nepovoljno na konkretnu železničku uslugu, i ako to dozvoljavaju železnička vozna sredstva.

Prilikom nabavke novih ili unapređenja postojećih voznih sredstva za koje je potrebna nova dozvola za korišćenje vozila u skladu sa zakonom kojim se uređuje interoperabilnost železničkog sistema železnički prevoznici obezbeđuju da u voznim sredstvima, u kojima se koriste ova železnička vozila, postoji odgovarajući broj mesta za bicikle.

Stav 2. ovog člana ne primenjuje se na kola-restorane, spavaća kola ili kušet-kolima.

Železnički prevoznici određuju odgovarajući broj mesta za bicikle uzimajući u obzir sastav voza, vrstu usluge i potražnju za biciklističkim prevozom. Odgovarajući broj mesta za bicikle utvrđuje se planovima iz stava 5. ovog člana. Ako takvi planovi ne postoje ili takav broj nije naveden u planovima, svaki voz mora imati najmanje četiri mesta za bicikle.

Železnički prevoznici mogu da izrađuju i redovno ažuriraju planove u cilju povećanja i unapređenja prevoza bicikala, kao i da donose druga rešenja koja podstiču kombinovani prevoz železnicom i biciklom.

Nadležni organi mogu izraditi planove iz stava 6. ovog člana za usluge koje se pružaju na osnovu ugovora o obavezi javnog prevoza.

Avansna isplata

Član 104.

Ukoliko prevoz regulisan jednim ugovorom o prevozu izvrše uzastopni prevoznici, železnički prevoznik koji je obavezan ugovorom o prevozu da pruži uslugu prevoza u toku kojeg se dogodi nesreća smatra se odgovornim u slučaju smrti ili povrede putnika. Kada uslugu prevoza nije pružio ugovorni prevoznik, već izvršni prevoznik, ti prevoznici su solidarno odgovorni.

Na odgovornost prevoznika iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe Jedinstvenih pravila za ugovor o međunarodnom železničkom prevozu putnika - CIV - Dodatak A, Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine u verziji na osnovu Protokola o izmenama od 3. juna 1999. godine ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori”, broj 8/84, Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”, broj 3/93, "Službeni glasnik RS", broj 102/07 i “Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 1/10, 2/13, 17/15, 7/17 i 9/19).

U slučaju smrti putnika ili ako putnik pretrpi povrede tokom korišćenja prevozne usluge, železnički prevoznik koji je obavezan ugovorom o prevozu da pruži uslugu prevoza, u toku kojeg se dogodi nesreća, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana utvrđivanja identiteta fizičkog lica koje ima pravo na naknadu, izvrši avansnu isplatu u iznosu koji je neophodan da se namire trenutne finansijske potrebe srazmerno pretrpljenoj šteti.

Avansni iznos iz stava 3. ovog člana ne može biti manji od 21.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po putniku u slučaju smrti.

Avansnom isplatom ne dovode se u pitanje pravila o utvrđivanju odgovornosti železničkog prevoznika. Avansna isplata može biti obuhvaćena kasnijim iznosima isplaćenim na osnovu zakona ali je nepovratna, osim u slučajevima kada je šteta nastala usled nemara ili krivicom putnika ili kada lice koje je primilo avansnu isplatu nije lice koje ima pravo na naknadu.

Ugovorni prevoznik je prevoznik sa kojim je putnik zaključio ugovor o prevozu.

Uzastopni prevoznik je prevoznik koji na osnovu ugovora o prevozu zaključenog između putnika i ugovornog prevoznika, preuzima obavezu daljeg prevoza.

Izvršni prevoznik je prevoznik koji nije zaključio ugovor o prevozu sa putnikom, a kome je ugovorni prevoznik poverio izvršenje prevoza potpuno ili delimično.

Osporavanje odgovornosti

Član 105.

Železnički prevoznik i u situaciji kada ospori svoju odgovornost za fizičku povredu putnika, dužan je da učini razuman napor da pomogne putniku u potraživanju naknade štete od trećeg lica.

Pravo na prevoz

Član 106.

Železnički prevoznici i operatori stanica, uz aktivno učešće reprezentativnih organizacija, i prema potrebi, predstavnika osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću utvrđuju ili uvode nediskriminativna pravila pristupačnosti u svrhu prevoza osoba sa invaliditetom, uključujući njihove personalne asistente i osoba sa smanjenom pokretljivošću.

Pravilima iz stava 1. ovog člana moraju se uzeti u obzir dogovori postignuti između železničkog prevoznika i upravljača stanice ili upravljača infrastrukture za obezbeđivanje pomagala za ulazak i obezbeđivanje pomoći tehničkim specifikacijama interoperabilnosti koje se odnose na pristupačnost železničkog sistema sa invaliditetom i osobama smanjene pokretljivosti.

Rezervacije i karte se prodaju osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću bez dodatnih troškova.

Železnički prevoznik, prodavac karata ili organizator putovanja ne mogu odbiti prihvatanje rezervacije, ili izdavanje karte, osobi sa invaliditetom ili osobi sa smanjenom pokretljivošću, ili zahtevati da ova osoba bude u pratnji druge osobe, sve dok to nije neophodno u skladu sa pravilima pristupačnosti iz stava 1. ovog člana.

Informacije osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću

Član 107.

Po zahtevu, operator stanice, železnički prevoznik, prodavac karata ili organizator putovanja pružaju osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću informacije o pristupačnosti stanica i povezanih objekata, kao i železničkih usluga i o uslovima pristupa voznim sredstvima u skladu sa pravilima pristupa iz člana 106. stav 1. ovog zakona i informišu osobe sa invaliditetom i osobe sa smanjenom pokretljivošću o raspoloživom prostoru u vozu.

Pružanje pomoći na železničkoj stanici i u vozu

Član 108.

Osobama sa invaliditetom ili osobama sa smanjenom pokretljivošću pomaže se na sledeći način:

1)         personalni asistent, može putovati po posebnoj ceni i, ako je primenjivo, besplatno i, ako je izvodljivo, sedeti pored osobe sa invaliditetom;

2)         ako železnički prevoznik zahteva da putnik u vozu bude u pratnji u skladu sa članom 106. stav 4. ovog zakona, osoba u pratnji ima pravo da putuje besplatno i, ako je to izvodljivo, pravo da sedne pored osobe sa invaliditetom ili osobe sa smanjenom pokretljivošću;

3)         dozvoljeno je da budu u pratnji psa vodiča u skladu sa propisima sa kojima se reguliše kretanje pasa vodiča;

4)         kada su u pitanju vozovi bez vozopratnog osoblja, operatori stanice ili železnički prevoznici, u skladu sa pravilima o pristupačnosti iz člana 106. stav 1. ovog zakona, pružaju besplatnu pomoć pri -ulasku i izlasku kada je u stanici prisutno obučeno osoblje;

5)         pri odlasku, tranzitu ili dolasku sa stanice na kojoj prisutno osoblje, operator stanice ili železnički prevoznik pruža besplatnu pomoć kako bi toj osobi omogućio ulazak u voz, presedanje za koju ima kartu ili izlazak iz voza, pod uslovom da je u stanici prisutno obučeno osoblje. Ako je obaveštenje o potrebi za pomoći dato unapred u skladu sa članom 109. stav 1. tačka 1), operator stanice ili železnički prevoznik će obezbediti pružanje pomoći;

6)         na stanicama na kojima ne postoji osoblje, železnički prevoznici pružaju besplatnu pomoć u vozu i tokom ulaska i izlaska ako je u vozu prisutno obučeno osoblje;

7)         ako obučeno osoblje nije prisutno u vozu i na stanici, operator stanice ili železnički prevoznik čine sve razumne napore da omoguće putovanje železnicom za ta lica;

8)         železnički prevoznik ulaže sve razumne napore da omoguće da osobe sa invaliditetom ili osobe sa smanjenom pokretljivošću imaju pristup istim uslugama u vozu kao i ostali putnici, ako takva lica ne mogu pristupiti ovim uslugama samostalno i bezbedno.

Pravilima iz člana 106. stav 1. ovog zakona utvrđuju se uslovi za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana.

Uslovi pod kojima se pruža pomoć

Član 109.

Železnički prevoznici, operatori stanica, prodavci karata i organizatori putovanja moraju sarađivati radi pružanja pomoći osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću u skladu sa čl. 106. i 108. ovog zakona, u skladu sa sledećim pravilima:

1) pomoć se pruža pod uslovom da su železnički prevoznik, operator stanice, prodavac karata ili organizator putovanja koji je prodao kartu ili jedinstvena kontaktna tačka iz tačke 6) ovog stava, ako je to primenljivo, obavešteni o potrebi osobe sa invaliditetom i osobe sa smanjenom pokretljivošću za pomoć najviše 36 sati pre nego što je potrebno pružiti pomoć. Kada se karta odnosi na više putovanja, dovoljno je jednom dostaviti obaveštenje. Takva obaveštenja prosleđuju se svim železničkim prevoznicima i upravljačima stanica uključenim u putovanje i prihvataju se bez dodatnih troškova, bez obzira na upotrebljeno sredstvo komunikacije; Ako karta ili sezonska karta omogućuje više putovanja, dovoljno je jedno obaveštenje pod uslovom da su pružene odgovarajuće informacije o vremenskom rasporedu sledećih putovanja i da je obaveštenje u svakom slučaju dato najmanje 24 sata pre nego što je prva takva pomoć potrebna. Putnik ili njegov predstavnik ulažu sve razumne napore da obaveste o otkazivanju takvih sledećih putovanja najmanje 12 sati unapred;

2) železnički prevoznici, upravljači stanica, prodavci karata i organizatori putovanja preduzimaju neophodne mere za primanje obaveštenja iz tačke 1) ovog člana. Ako prodavci karata ne mogu da prihvate takva obaveštenja, navode alternativna prodajna mesta ili alternativne načine za davanje obaveštenja;

3) ukoliko ne prime obaveštenje u skladu sa tačkom 1) ovog stava, železnički prevoznik i operator stanice preduzimaju razumne napore za pružanje pomoći na način koji će osobi sa invaliditetom ili osobi sa smanjenom pokretljivošću omogućiti putovanje;

4) ne dovodeći u pitanje odredbe iz tačke 6) ovog stava operator stanice i svako drugo ovlašćeno lice mora odrediti mesta, na kojima osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću može da najavi svoj dolazak na železničku stanicu zatraži pomoć. Nadležnosti u pogledu određivanju takvih mesta i pružanja informacija o njima utvrđuju se o pravilima o pristupačnosti iz člana 106. stav 1. ovog zakona;

5) pomoć se pruža pod uslovom da se osoba sa invaliditetom ili osoba sa smanjenom pokretljivošću pojavi na određenom mestu u vreme koje odredi železnički prevoznik ili operator stanice koji pruža pomoć. To vreme ne može biti duže od 60 minuta pre objavljenog vremena odlaska ili vremena kada se od svih putnika traži da se prijave. Ukoliko se ne odredi vreme do kojeg osoba sa invaliditetom ili osoba sa smanjenom pokretljivošću treba da se prijavi, ta osoba se mora prijaviti na za to određenom mestu najmanje 30 minuta pre objavljenog vremena odlaska ili vremena kada se od svih putnika traži da se prijave;

6) operator stanice i železnički prevoznik na svom području sarađuju na uspostavljanju i korišćenju jedinstvenih kontaktna tačaka za osobe sa invaliditetom i osobe sa smanjenom pokretljivošću. Uslovi za funkcionisanje jedinstvenih kontaktnih tačaka utvrđeni su pravilima o pristupačnosti iz člana 106. stav 1. Ove jedinstvene kontakt tačke su odgovorne za:

(1) primanje zahteva za pomoć na stanicama;

(2) komunikacija pojedinačnih zahteva za pomoć upravnicima stanica i železničkim prevoznicima;

(3) pružanje informacija o pristupačnosti.

Dolazak u smislu ovog člana je momenat kada se na peronu uputne stanice otvore vrata voza i dozvoli izlazak putnika.

Osposobljavanje osoblja

Član 110.

Železnički prevoznici i operatori stanica moraju osigurati da se svim članovima osoblja, koji u okviru svojih redovnih dužnosti direktno pružaju pomoć osobama s invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću omogući osposobljavanje za pružanje pomoći u cilju zadovoljavanja potreba osoba s invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću.

Železnički prevoznici i upravljači stanica moraju osigurati da se svim članovima osoblja koji rade na stanicama ili vozovima, a koji su u direktom kontaktu sa putnicima, omoguće osposobljavanje i redovnu obuku za obnovu znanja radi podizanja svesti o potrebama osoba s invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću.

Železnički prevoznici i upravljači stanica mogu prihvatiti da u osposobljavanju iz stava 1. ovog člana učestvuju zaposleni sa invaliditetom, putnici sa invaliditetom i putnici sa smanjenom pokretljivošću i/ili organizacija koje ih predstavljaju.

Pritužbe

Član 111.

Železnički prevoznik i operator stanice čiji je godišnji prosečan promet veći od 10.000 putnika dnevno, uspostavljaju mehanizam za postupanje po osnovu pritužbi, u vezi sa pravima putnika propisanim ovim zakonom. Železnički prevoznik i operator stanice dužni su da na svojoj internet stranici i na drugi odgovarajući način učine putnicima široko dostupne kontakt informacije i radni jezik u vezi sa podnošenjem pritužbi.

Mehanizam iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na odredbe iz člana 84. stav 9. i člana 104. ovog zakona.

Putnici koji koriste mehanizme iz stava 1. ovog člana mogu podneti pritužbu železničkom prevozniku ili upravljaču stanice u okviru njihove nadležnosti.

Pritužba mora biti podneta u roku od tri meseca od događaja na koji se pritužba odnosi.

Železnički prevoznik i operator stanice dužni su da u roku od 30 dana od prijema pritužbe, dostavi obrazložen odgovor ili, u opravdanim slučajevima, da informiše putnika do kog datuma u periodu do tri meseca od dana prijema pritužbe putnik može očekivati odgovor.

Železnički prevoznik i operator stanice dužni su da čuvaju podatke neophodne za ocenu pritužbe tokom celog trajanja postupka rešavanja pritužbi, koji obuhvata i postupke rešavanja pritužbi iz čl. 141. i 142. ovog zakona, i na zahtev te podatke dostavljaju Direkciji ili drugom nadležnom organu.

Pojedinosti postupka po pritužbama moraju biti dostupni javnosti, na način koji je prilagođen osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću.

Pojedinosti postupka iz stava 6. ovog člana biće dostupne na zahtev na srpskom jeziku i jeziku države u kojoj železnički prevoznik posluje.

U izveštaju iz člana 96. stav 4. ovog zakona železnički prevoznik objavljuje broj i kategorije primljenih i rešenih pritužbi, vreme potrebno za odgovor i preduzete mere za poboljšanje.

Informisanje putnika o njihovim pravima

Član 112.

Pri prodaji karata za putovanje železnicom, osim u gradskom i prigradskom saobraćaju, železnički prevoznici, upravljači stanica, prodavci karata i organizatori putovanja informišu putnike na stanicama, u vozu ili na svojim internet stranicama o njihovim pravima iz ovog zakona, kao i o kontakt informacijama Direkcije.

Železnički prevoznici, upravljači stanica, prodavci karata i organizatori putovanja pružaju informacije iz stava 1. ovog člana, u papirnoj ili elektronskoj formi ili na bilo koji drugi način, uključujući i pristupačne forme, u skladu sa tehničkim specifikacijama interoperabilnosti koje se odnose na pristupačnost železničkog sistema osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću.

U slučaju otkazivanja putovanja, propuštene veze ili dugog kašnjenja, lica iz stava 2. ovog člana obaveštavaju gde se ove informacije mogu dobiti.

Propuštena veza je situacija u kojoj je putnik propustio jednu ili više usluga tokom putovanja vozom, koja je prodata u vidu jedinstvene karte, zbog kašnjenja ili otkazivanja jedne ili više prethodnih usluga ili zbog polaska pre predviđenog vremena polaska.

Pravo na podnošenje pritužbe

Član 113.

Putnici koji smatraju da im je uskraćeno pravo utvrđeno čl. 96-112. ovog zakona mogu podneti pritužbu Direkciji.

Direkcija razmatra i pritužbe zainteresovanih lica koja nisu putnici, a koje se odnose na prava utvrđena čl. 96-112. ovog zakona.

Član 114.

Odredbe čl. 95-99, čl. 103-105. i čl. 111-113. ovog zakona ne primenjuju se na gradski i prigradski železnički prevoz putnika.

Kašnjenje u smislu odredbi koje se odnose na prava putnika je vremenska razlika između vremena predviđenog dolaska putnika u skladu sa objavljenim redom vožnje i vremena njihovog stvarnog ili očekivanog dolaska.

Usluga u smislu odredbi koje se odnose na prava putnika je usluga železničkog prevoza putnika koja se obavlja između železničkih stanica prema redu vožnje, uključujući i usluge prevoza koje se nude za preusmeravanje.

Usluge železničkog prevoza putnika iz daljinskog saobraćaja u smislu odredbi koje se odnose na prava putnika je usluga železničkog prevoza putnika koja nije usluga gradskog železničkog prevoza putnika, usluga prigradskog železničkog prevoza putnika ili regionalna usluga železničkog prevoza putnika.

VII. KOMBINOVANI TRANSPORT

Član 115.

Kombinovani transport je vrsta intermodalnog transporta, u smislu ovog zakona, obuhvata prevoz tovarne jedinice (kontejner ili izmenjivi transportni sud), celog ili dela drumskog vozila kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a početni i završni deo prevoznog puta drumskim transportom na što je moguće kraćim rastojanjima.

Član 116.

Kombinovani transport može biti:

1) kombinovani transport sa pratnjom koji se odnosi na transport drumskog vozila železnicom sa pratnjom vozača;

2) kombinovani transport bez pratnje koji se odnosi na transport drumskog vozila ili tovarne jedinice železnicom bez pratnje vozača.

Član 117.

Tovarne jedinice ili drumska vozila natovareni na železnička vozna sredstva, koja prekoračuju propisane dimenzije mogu se prevoziti pod uslovima koje utvrđuje upravljač infrastrukture.

Član 118.

Da bi se kombinovani transport odvijao potrebno je da tovarne jedinice, drumska vozila i železnička vozna sredstva koja učestvuju u kombinovanom transportu ispunjavaju tehničke i tehnološke uslove i standarde propisane za tu vrstu transporta.

Tovarne jedinice koje se transportuju na železničkim voznim sredstvima moraju biti na određeni način označene.

Železnička vozna sredstva koja transportuju tovarne jedinice moraju biti specijalizovana za kombinovani transport i na određeni način označena.

Železnička infrastruktura na kojoj se odvija kombinovani transport mora ispunjavati posebne tehničko-tehnološke uslove i na određeni način biti označena.

Ministar propisuje vrste, način označavanja i bliže tehničke uslove koje moraju da ispune tovarne jedinice, železnička vozna sredstva i železnička infrastruktura u obavljanju kombinovanog transporta.

Član 119.

Vlada bliže uređuje odvijanje kombinovanog transporta do i od terminala za kombinovani transport koji se nalazi na železničkoj mreži i određuje dokumente koje drumski prevoznik treba da poseduje u obavljanju tog vida transporta.

Član 120.

U cilju unapređenja kombinovanog transporta, Vlada bliže uređuje državnu pomoć i stimulativne mere, u skladu sa propisima koji uređuju ovu oblast.

VIII. PREVOZ OD OPŠTEG INTERESA U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU

Član 121.

Prevoz od opšteg interesa u železničkom saobraćaju je gradski, prigradski, regionalni i daljinski prevoz putnika, kao i prevoz putnika međunarodnim vozovima na teritoriji Republike Srbije.

Član 122.

Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadležni organ), može, u cilju obezbeđivanja prevoza od opšteg interesa, utvrditi železničkom prevozniku obavezu javnog prevoza.

Kriterijumi za utvrđivanje obaveze javnog prevoza su:

1) postojanje opšteg interesa;

2) dostupnost drugih vrsta prevoza;

3) troškovi zamene prevoza u železničkom saobraćaju drugim vidom prevoza;

4) kvalitativne i kvantitativne mogućnosti železničkog prevoznika.

Član 123.

 Nadležni organ utvrđuje specifikacije za obaveze javnog prevoza i oblast njihove primene, u skladu sa definicijom iz člana 3. tačka 39) ovog zakona. Specifikacije uključuju mogućnost grupisanja usluga kojima se pokrivaju troškovi sa uslugama kojima se ne pokrivaju troškovi.

Pri utvrđivanju ovih specifikacija i oblasti njihove primene, nadležni organ poštuje načelo srazmernosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Specifikacije treba da budu usklađene sa ciljevima politika navedenim u dokumentima transportne politike.

Sadržaj i format dokumenata o politikama u oblasti javnog prevoza, kao i postupci za konsultacije sa relevantnim zainteresovanim stranama, utvrđeni su u skladu sa zakonom kojim se uređuju planski sistem Republike Srbije.

Specifikacijama za obavezu javnog prevoza i sa njima povezanom nadoknadom neto finansijskog učinka obaveze javnog prevoza:

a) ostvaruju se ciljevi politika u oblasti javnog prevoza na isplativ način; i

b) dugoročno se finansijski podržava pružanje usluga javnog prevoza putnika, u skladu sa zahtevima utvrđenim u politikama u oblasti javnog prevoza.

Član 124.

Prava, obaveze i odgovornosti železničkog prevoznika i nadležnog organa u vezi sa obavezom javnog prevoza uređuju se upravnim ugovorom o obavezi javnog prevoza, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju upravni ugovori.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, obaveze javnog prevoza koje za cilj imaju određivanje maksimalnih tarifa za sve putnike ili za određene kategorije putnika takođe mogu biti uređene opštim pravilima.

Nadležni organ pruža železničkom prevozniku nadoknadu za obavezu javnog prevoza u iznosu neto finansijskog rezultata, pozitivnog ili negativnog, za nastale troškove i ostvarene prihode u skladu sa tarifnim obavezama ustanovljenim opštim pravilima na način koji onemogućuje isplatu previsoke nadoknade za obavezu javnog prevoza. Nadležni organ zadržava pravo da obaveze javnog prevoza za koje su određene maksimalne tarife uključi u ugovore o tim obavezama.

Obračun i pružanje nadoknade za obavezu javnog prevoza mora se vršiti na način da železnički prevoznik održi postojeći nivo ili unapredi nivo efikasnog upravljanja, kao pružalac usluga javnog prevoza, koje može biti predmet objektivne procene, kao i da se obezbedi dovoljno visok standard pružanja usluga prevoza putnika.

Nadoknade za obaveze javnog prevoza po zaključenim ugovorima o obavezi javnog prevoza ili sa opštim pravilima, moraju se obračunavati u skladu sa pravilima o obračunavanju nadoknade za obavezu javnog prevoza koje propisuje Vlada.

Ugovor iz stava 1. ovog člana može zaključiti i grupa nadležnih organa sa železničkim prevoznikom

Član 125.

Ugovor o obavezi javnog prevoza i opšta pravila sadrže naročito odredbe kojima se:

1) jasno utvrđuju obaveze koje se odnose na obavezu javnog prevoza, propisane ovim zakonom i bliže uređene u skladu sa članom 123. ovog zakona, koje železnički prevoznik mora poštovati, kao i odgovarajuće relacije;

2) utvrđuju unapred, na objektivan i transparentan način, parametri na osnovu kojih se izračunava iznos nadoknade za obavezu javnog prevoza, kao i priroda i obim eventualno dodeljenih isključivih prava, na način koji onemogućuje isplatu previsoke nadoknade.

 U slučaju ugovora koji nisu dodeljeni u skladu sa članom 124. i članom 128. st. 1, 4 i 5. ovog zakona parametri iz tačke 2) ovog stava se određuju tako da se onemogući da iznos te nadoknade premaši iznos potreban da se pokriju neto finansijski rezultati nastalih troškova i ostvarenih prihoda vršenjem obaveze javnog prevoza, uzimajući u obzir deo prihoda koji zadržava železnički prevoznik i primerenu dobit;

3) uređuje podela troškova vezanih za obavezu javnog prevoza. Ovi troškovi posebno mogu uključivati troškove za osoblje, energiju, cene pristupa i cene usluga iz člana 21. ovog zakona, održavanje i popravku voznih sredstava i instalacije neophodne za obavezu javnog prevoza, fiksne troškove i odgovarajući povraćaj kapitala;

4) uređuje podela prihoda od prodaje karata, odnosno koji prihod železnički prevoznik može zadržati, isplatiti ga nadležnom organu, ili se može podeliti između njih;

5) određuje trajanje ugovora o obavezi javnog prevoza;

6) utvrđuju zahtevi kvaliteta uključujući obezbeđivanje pristupačnog prelaza za putnike sa invaliditetom, ako nadležni organ, u skladu sa zakonom, zahteva od železničkog prevoznika da poštuje određene zahteve kvaliteta;

7) utvrđuje nivo kvaliteta usluge koju obezbeđuje železnički prevoznik (kontinuitet, redovitost, pouzdanost, kapaciteti, pristupačnost za putnike sa invaliditetom, minimalni standardi kvaliteta izvršenja obaveze javnog prevoza - informisanje, raspoloživost i izdavanje voznih karata i sl.);

8) utvrđuju pokazatelji za ocenu kvaliteta ugovorene obaveze javnog prevoza, sa obrascima tabela koje popunjava železnički prevoznik i dostavlja nadležnom organu;

9) utvrđuje obaveza železničkog prevoznika da izveštava nadležni organ o realizaciji ugovornih obaveza, uključujući način i dinamiku izveštavanja, uz propisane obrasce izveštaja koje železnički prevoznik dostavlja nadležnom organu;

10) utvrđuju posledice neizvršavanja ili neurednog izvršavanja ugovornih obaveza;

11) utvrđuje postupak izmene ugovora.

Isključivo pravo u smislu ovog člana je pravo kojim se železnički prevoznik ovlašćuje da pruža određene usluge javnog prevoza putnika železnicom na određenoj trasi voza ili mreži ili na određenom području, uz isključivanje svih drugih železničkih prevoznika.

Član 126.

Ugovor o obavezi javnog prevoza može se dodeliti:

1) na osnovu odluke nadležnog organa o neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza u slučaju da postoji samo jedan železnički prevoznik za prevoz putnika;

2) na osnovu javnog konkursa, otvorenog za sve železničke prevoznike.

U slučaju dodele ugovora iz stava 1. tačka 1) ovog člana, ugovor o obavezi javnog prevoza ne može trajati duže od deset godina, a u slučaju dodele ugovora iz stava 1. tačka 2) ovog člana, ugovor o obavezi javnog prevoza ne može trajati duže od 15 godina.

Ukoliko je to opravdano troškovima povezanim sa određenim geografskim položajem, trajanje ugovora o obavezi javnog prevoza navedeno u stavu 2. ovog člana može se za najudaljenije regione produžiti najviše za 50 odsto.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, trajanje ugovora o obavezi javnog prevoza, imajući u vidu uslove amortizacije sredstava, po potrebi se može produžiti za najviše polovinu trajanja ugovora iz stava 2. ovog člana, ako železnički prevoznik obezbeđuje sredstva koja čine značajan deo ukupnih sredstava potrebnih za izvršenje obaveze javnog prevoza obuhvaćenih ugovorom o obavezi javnog prevoza i povezana su prvenstveno sa uslugama prevoza putnika koje su obuhvaćene ugovorom o obavezi javnog prevoza.

Ako je to opravdano amortizacijom kapitala u vezi sa izuzetnim investicijama u železničku infrastrukturu i vozna sredstva i ako je ugovor dodeljen u konkurentskom tenderskom postupku, ugovor o javnom prevozu može trajati i duže.

U slučaju ugovora o obavezi javnog prevoza koji se odnosi na više vidova prevoza, trajanje ugovora je ograničeno na 15 godina, ako prevoz železnicom ili drugim oblicima šinskog prevoza čini više od 50 odsto vrednosti usluga.

Postupak i način dodele ugovora o obavezi javnog prevoza na osnovu javnog konkursa

Član 127.

Javni konkurs za dodelu ugovora o obavezi javnog prevoza sprovodi nadležni organ iz člana 122. ovog zakona uz poštovanje načela transparentnosti i nediskriminacije.

Nadležni organ je obavezan da čuva poverljivost svih tehničkih, ekonomskih, finansijskih i drugih podataka iz dostavljene ponude.

Ako nije drugačije predviđeno zakonom ili sudskom odlukom ili konkursnom dokumentacijom, nijedna strana u pregovorima ne može trećem licu otkriti tehničke, cenovne ili druge elemente u vezi sa razgovorima, komunikacijom ili pregovorima bez saglasnosti druge strane.

Na tajnost dokumentacije u postupcima dodele ugovora o obavezi javnog prevoza primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.

Nadležni organi su dužni da najkasnije godinu dana pre objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ili godinu dana pre neposredne dodele, u “Službenom glasniku Republike Srbije” budu objavljene najmanje sledeće informacije:

1) naziv i adresa nadležnog organa;

2) predviđeni način dodeljivanja;

3) usluge i područja koja mogu biti obuhvaćena dodelom.

Nadležni organi mogu odlučiti da ove informacije ne objave ako se ugovor o obavezi javnog prevoza odnosi na pružanje usluga javnog prevoza putnika u obimu do 50.000 km.

Ako posle objavljivanja dođe do izmene informacija, nadležni organ će bez odlaganja objaviti ispravku. Takva ispravka ne dovodi u pitanje utvrđeni dan direktne dodele ili poziva za učešće na tenderu.

Pri sprovođenju ugovora o obavezi javnog prevoza železnički prevoznici ispunjavaju obaveze koje se odnose na prava zaposlenih u skladu sa zakonima kojima se uređuju radni odnosi, penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje

Nadležni organi mogu zahtevati da izabrani operater javnog prevoza osoblju koje je prethodno bilo angažovano na pružanju usluga dodeli sva prava koja bi im bila na raspolaganju da je došlo do promene poslodavca u smislu zakona kojim se uređuje oblast rada. Ako nadležni organi od operatora javnog prevoza zahtevaju da poštuje određene socijalne standarde, ti standardi će biti sadržani u konkursnoj dokumentaciji i u ugovorima o obavezi javnog prevoza, kao i spisak osoblja na koje se takvi zahtevi odnose, uz transparentan prikaz svih detalja koji se tiču njihovih ugovornih prava i uslova pod kojima se smatra da su zaposleni povezani sa uslugama.

Ako nadležni organi zahtevaju od železničkog prevoznika da poštuje određene standarde kvaliteta i socijalne standarde ili da utvrđuju socijalne ili kriterijume kvaliteta,, ovi standardi i kriterijumi se uključuju u konkursnu dokumentaciju i u ugovore o obavezi javnog prevoza. U slučaju preuzimanja osoblja od strane drugog prevoznika prilikom takve eventualne promene, konkursna dokumentacija i ugovori o obavezi javnog prevoza, po potrebi, sadrže informacije o pravima i obavezama koje se odnose na premeštaj osoblja.

Konkursna dokumentacija i ugovori o obavezi javnog prevoza na transparentan način utvrđuju da li i u kom obimu postoji mogućnost zaključenja podugovora. U slučaju podugovaranja, operator kojem je u skladu sa ovim zakonom povereno vršenje usluga javnog prevoza putnika dužan je da sam pruža veći deo tih usluga. Ugovor o obavezi javnog prevoza utvrđuje uslove podugovaranja u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.

Ugovorom o obavezi javnog prevoza se nalaže prevozniku da nadležnom organu dostavi informacije od značaja za dodelu ugovora o obavezi javnog prevoza uz poštovanje propisa kojima se uređuje tajnost podataka. pri čemu se poštuje komercijalnu poverljivost informacija.

Nadležni organ svim zainteresovanim stranama stavlja na raspolaganje potrebne informacije za pripremu ponuda u okviru javnog konkursa, uz poštovanje propisa kojima se uređuje tajnost podataka.

Informacije iz stava 13. ovog člana obuhvataju informacije o potražnji putnika, cenama karata, troškovima i prihodima u vezi sa javnim prevozom putnika na koji se odnosi javni konkurs, kao i detalje o specifikacijama infrastrukture koje su od značaja za eksploataciju potrebnih voznih sredstava, kako bi se zainteresovanim stranama omogućilo da izrade nacrte poslovnih planova.

Upravljač železničke infrastrukture dostavlja nadležnim organima sve potrebne specifikacije infrastrukture.

Na postupak i način dodele ugovora o obavezi javnog prevoza na osnovu javnog konkursa u delu koji nije uređen ovim zakonom, uključujući i postupak za zaštitu prava u slučaju nepoštovanja odredaba ovog člana, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.

Član 128.

Nadležni organ dodeljuje ugovore o obavezi javnog prevoza na osnovu konkurentskog tenderskog postupka izuzev u slučajevima propisanim ovim zakonom. Konkurentski tenderski postupak mora biti otvoren za sve operatore javnog prevoza putnika, pravičan i sproveden uz poštovanje načela transparentnosti i nediskriminacije. Nakon podnošenja ponuda i eventualnog preliminarnog izbora, konkurentski tenderski postupak može obuhvatiti pregovore u skladu sa načelima transparentnosti i nediskriminacije radi utvrđivanja najboljeg načina za ispunjavanje posebnih ili složenih zahteva.

U pogledu ugovora o obavezi javnog prevoza dodeljenih na osnovu konkurentnog tenerskog postupka, nadležni organ može na ograničeni period odlučiti da neposredno dodeli nove ugovore ako smatra da je neposredna dodela opravdana usled izuzetnih okolnosti. Izuzetne okolnosti obuhvataju sledeće situacije:

1)         postoji veći broj konkurentskih tenederskih postupaka koje već sprovodi nadležni organ ili drugi nadležni organi, što bi moglo uticati na broj i kvalitet ponuda koje bi verovatno bile primljene ako bi se na taj ugovor primenjivao konkurentski tenderski postupak ili

2)         ukoliko su promene u oblasti primene jednog ili više ugovora o obavezi javnog prevoza neophodne kako bi se optimizovalo pružanje usluga javnog prevoza putnika.

Trajanje ugovora dodeljenih u skladu sa ovim stavom srazmerno je odgovarajućim izuzetnim okolnostima i u svakom slučaju ne mogu trajati duže od 5 godina. Nadležni organ dužan je da objavi ugovore uz poštovanje poverljivosti poslovnih informacija i poslovnih interesa. Prilikom zaključivanja sledećeg ugovora koji se odnosi na iste usluge obaveze javnog prevoza ne primenjuju se odredbe ovog stava.

U skladu sa stavom 3. ovog člana nadležni organ može doneti odluku da objavi obaveštenje o nameri pokretnja konkurentskog tenderskog postupka na svojoj internet stranici. Obaveštenje sadrži detaljan opis usluga koje su predmet ugovora koji se dodeljuje, kao i vrstu i trajanje ugovora. Operatori javnog prevoza putnika mogu iskazati svoj interes u roku koji je odredio nadležni organ koji ne sme biti kraći od 60 dana od dana objavljivanja obaveštenja.

Ukoliko nakon isteka roka iz stava 4. ovog člana:

1) samo jedan operator izrazi zainteresovanost za učešće u postupku dodele ugovora o obavezi javnog prevoza;

2) dokaže da je sposoban da pruža transportnu uslugu u skladu sa obavezama utvrđenim ugovorom o obavezi javnog prevoza;

3) da nedostatak konkurencije nije posledica neopravdanog sužavanja kriterijuma konkurentskog tenderskog postupka;

4) ne postoji prihvatljiva alternativa,

nadležni organ može započeti pregovore sa operaterom iz tačke 1) ovog stava kako bi dodelio ugovor bez dalje procedure objavljivanja javnog konkursa.

Član 129.

Nadležni organ može doneti odluku da ugovor o obavezi javnog prevoza dodeli neposredno u slučaju da je prosečna godišnja vrednost ugovora o obavezi javnog prevoza procenjena na manje od 7.500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ili da se odnose na pružanje usluga javnog prevoza putnika godišnjeg obima do 500.000 km.

Nadležni organ može odlučiti da neposredno dodeli ugovor o obavezi javnog prevoza:

1) ukoliko smatra da je neposredna dodela opravdana usled relevantnih strukturnih i geografskih karakteristika tržišta i date mreže, i naročito usled veličine, karakteristika potražnje, složenosti mreže, tehničke i geografske izolacije i usluga obuhvaćenih ugovorom, i

2) ukoliko bi takav ugovor doveo do poboljšanja kvaliteta usluga i/ili isplativosti, u poređenju sa prethodno dodeljenim ugovorom o obavezi javnog prevoza.

U slučaju neposredne dodele ugovora o obavezi javnog prevoza nadležni organ u ugovoru utvrđuje merljive, transparentne i proverljive zahteve efikasnosti.

Zahtevi efikasnosti naročito obuhvataju tačnost usluga, učestalost vozova, kvalitet železničkih vozila i prevozni kapacitet za putnike.

Ugovor sadrži posebne pokazatelje učinka koji omogućavaju nadležnom organu da sprovodi periodične procene, kao i efektivne i odvraćajuće mere koje se primenjuju ako železnički prevoznik ne ispunjava zahteve u pogledu učinka.

Nadležni organ periodično procenjuje da li je železnički prevoznik postigao ciljeve radi ispunjenja zahteva u pogledu učinka na način utvrđen ugovorom i izveštaj objavljuje na svojoj internet stranici. Periodične procene sprovode se najmanje na svakih pet godina. Nadležni organ preduzima odgovarajuće i pravovremene mere, uključujući uvođenje efektivnih i odvraćajućih ugovornih kazni ako neophodna poboljšanja u pogledu kvaliteta usluga i/ili isplativosti nisu postignuta. Nadležni organ može u svakom trenutku u raskinuti ugovor dodeljen na osnovu ove odredbe ako železnički prevoznik ne ispunjava zahteve u pogledu učinka.

Nadležni organ može odlučiti da neposredno dodeli ugovor o obavezi javnog prevoza u slučaju kad se oni odnose isključivo na vršenje usluga železničkog prevoza putnika od strane operatera koji istovremeno upravlja celom železničkom infrastrukturom ili velikim delom železničke infrastrukture na kojoj se usluge pružaju, ako je ta železnička infrastruktura izuzeta od primene čl. 7, 9, 10, 11, 12, 19. i 54. i odredbi koji se odnose na naplatu cena pristupa i dodelu kapaciteta infrastrukture u skladu sa članom 2. ovog zakona.

Izuzetno od člana 128. stav 1. ovog zakona trajanje neposredno dodeljenih ugovora u skladu sa st. 2 - 7. ovog člana ne sme preći deset godina.

Izuzetak predviđen stavom 8. ovog člana ne primenjuje se na član 126. st. 3. i 4. ovog zakona.

U skladu sa ovim članom ugovori o obavezi javnog prevoza se objavljuju pri čemu se uzima u obzir poštovanje poverljivosti poslovnih informacija i poslovnih interesa.

Član 130.

U slučaju prekida pružanja usluga ili neposrednog rizika u pogledu prekida pružanja usluge, nadležni organ može preduzimati vanredne mere. Vanredne mere mogu biti u obliku neposredne dodele ili izmene ugovora o obavezi javnog prevoza u pogledu produženja trajanja ugovora ili zahteva za izvršavanje određenih obaveza javnog prevoza. Operator javnog prevoza putnika ima pravo žalbe protiv odluke o nametanju izvršavanja određenih obaveza javnog prevoza. Produženje ugovora o obavezi javnog prevoza vanrednom merom ili nametanje takvog ugovora ne može trajati duže od dve godine.

U cilju povećanja konkurencije među železničkim prevoznicima, nadležni organ može odlučiti da ugovore o obavezi javnog prevoza kojima su obuhvaćeni delovi iste mreže ili grupe relacija dodele različitim železničkim prevoznicima. Nadležni organ, pre pokretanja konkurentskog tenderskog postupka, može odlučiti da ograniči broj ugovora koji se dodeljuju istom železničkom prevozniku.

Na postupak za zaštitu prava u slučaju nepoštovanja odredaba ovog člana, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke, a postupak može pokrenuti bilo koje lice koje ima ili je imalo interes za dobijanje određenog ugovora i koje trpi ili bi moglo pretrpeti štetu zbog nepoštovanja ovih odredaba.

Železnička vozna sredstva

Član 131.

Sa ciljem pokretanja konkurentnog tenderskog postupka, nadležni organi procenjuju da li su neophodne mere koje bi obezbedile delotvoran i nediskriminatorski pristup odgovarajućim železničkim voznim sredstvima.

Procenom iz stava 1. ovog člana uzima se u obzir prisustvo društava za lizing železničkih voznih sredstava na tržištu ili prisustvo drugih učesnika na tržištu koji obezbeđuju usluge lizinga železničkih voznih sredstava. Nadležni organi objavljuju izveštaj o proceni na svojoj internet stranici.

Nadležni organi mogu odlučiti, u skladu sa važećim propisima, kao i pravilima o državnoj pomoći, da preduzmu odgovarajuće mere radi obezbeđenja delotvornog i nediskriminatorskog pristupa odgovarajućim železničkim voznim sredstvima.

Merama iz stava 3. ovog člana može se obuhvatiti:

1) nabavka železničkih voznih sredstava od strane nadležnog organa korišćenih u svrhu izvršenja ugovora o obavezi javnog prevoza kako bi bila dostupna izabranom operatoru javnog prevoza putnika po tržišnoj ceni ili u okviru ugovora o obavezi javnog prevoza, u skladu sa članom 4. stav 1. tačka b), članom 6. i, po potrebi, sa Aneksom;

2) obezbeđivanje garancije od strane nadležnog organa za finansiranje železničkih voznih sredstava korišćnih u svrhu izvršenja ugovora o obavezi javnog prevoza po tržišnoj ceni ili u okviru ugovora o obavezi javnog prevoza u skladu sa članom 4. stav 1. tačka b), članom 6. i, po potrebi, sa Aneksom, uključujući garanciju kojom se pokriva rizik preostale vrednosti;

3) obaveza nadležnog organa iz ugovora o obavezi javnog prevoza da po tržišnoj ceni preuzme železnička vozna sredstva prema unapred definisanim finansijskim uslovima nakon isteka ugovora; ili

4) saradnja sa drugim nadležnim organima radi dobijanja većeg broja železničkih voznih sredstava.

Ukoliko se železnička vozna sredstva stave na raspolaganje novom operateru javnog prevoza putnika, nadležni organ u konkursnoj dokumentaciji navodi sve dostupne informacije o ceni održavanja železničkih voznih sredstava, kao i o stanju železničkih voznih sredstava.

Član 132.

Nadležni organ jednom godišnje objavljuje na svojoj internet stranici izveštaj o utvrđenim obavezama javnog prevoza, izabranim železničkim prevoznicima i isplatama nadoknada za obavezu javnog prevoza i isključivim pravima dodeljenim izabranim železničkim prevoznicima na ime te nadoknade.

Ovaj izveštaj omogućuje praćenje i ocenjivanje uspešnosti, kvaliteta i finansiranja obaveze javnog prevoza i, ako je to primereno, pruža informacije o prirodi i obimu dodeljenih isključivih prava.

U slučaju direktne dodele ugovora o obavezi javnog prevoza, nadležni organ će objaviti sledeće informacije u roku od jedne godine od dodele: ime ugovarača, njegovu vlasničku strukturu i, ako je potrebno, ime jednog ili više lica koja vrše kontrolu; trajanje ugovora o obavezi javnog prevoza; opis usluga prevoza koje se pružaju; opis parametara finansijske nadoknade za obavezu javnog prevoza; ciljni kvalitet, kao što su tačnost i pouzdanost i predviđene nagrade i kaznene mere; uslove koji se odnose na neophodna sredstva.

Na zahtev zainteresovanih lica, nadležni organ dostavlja informaciju o razlozima na kojima se zasniva odluka o neposrednoj dodeli ugovora o javnom prevozu.

Član 133.

Sredstva za nadoknadu obaveze javnog prevoza iz člana 122. ovog zakona prevoznicima obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u budžetu autonomne pokrajine, odnosno u budžetu jedinice lokalne samouprave.

U slučaju zaključivanja višegodišnjeg ugovora o obavezi javnog prevoza, po usvajanju zakona kojim se utvrđuje budžet Republike Srbije, odnosno odluke kojom se utvrđuje budžet autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave zaključuje se aneks tog ugovora, kojim se opredeljuje obim sredstava na godišnjem nivou za nadoknadu obaveze javnog prevoza za svaku budžetsku godinu.

Za sredstva iz stava 1. ovog člana železnički prevoznik dužan je da vodi posebnu računovodstvenu evidenciju.

Troškovi izvršenja obaveze javnog prevoza moraju biti u ravnoteži sa poslovnim prihodom i isplatama od strane nadležnih organa, bez mogućnosti prenosa prihoda u drugi sektor aktivnosti železničkog prevoznika kao pružaoca usluga javnog prevoza.

Ako železnički prevoznik, pored obaveze javnog prevoza vrši i druge aktivnosti, dužan je da za te aktivnosti vodi posebnu računovodstvenu evidenciju.

Varijabilni troškovi, odgovarajuća izdvajanja za fiksne troškove i primerena dobit u vezi sa drugim aktivnostima pružaoca usluga javnog prevoza ne mogu se finansirati iz prihoda ostvarenih od aktivnosti koje se obavljaju u okviru obaveze javnog prevoza.

IX. DIREKCIJA ZA ŽELEZNICE

1. Status i poslovi Direkcije

Član 134.

Direkcija, kao posebna organizacija, obavlja poslove državne uprave u oblasti železnice utvrđene ovim zakonom, kao i zakonima kojima se uređuju bezbednost u železničkom saobraćaju, interoperabilnost železničkog sistema i žičare za prevoz lica.

Sedište Direkcije je u Beogradu.

Direkcija ima status pravnog lica.

Direktor Direkcije

Član 135.

Za direktora Direkcije postavlja se lice koje je nezavisno od bilo kojih interesa na tržištu koji se odnose na sektor železnice i nema nikakvog interesa u poslovnim odnosima sa bilo kojim od preduzeća ili subjekata koji su predmet regulisanja.

Za direktora Direkcije ne može se postaviti lice koje je u prethodnoj godini imalo neposrednu ili posrednu vezu sa preduzećima ili telima koja su predmet regulisanja.

Direktor Direkcije najmanje dve godine po razrešenju sa dužnosti ne može biti angažovan po bilo kom osnovu na stručnim ili upravljačkim poslovima u preduzećima ili telima koja su predmet regulisanja.

Nadležnosti Direkcije

Član 136.

Direkcija obavlja poslove:

1) u oblasti regulisanja tržišta železničkih usluga;

2) u oblasti licenciranja železničkih prevoznika;

3) u oblasti prava putnika;

4) u oblasti bezbednosti u železničkom saobraćaju i interoperabilnosti železničkog sistema;

5) u oblasti žičara;

6) u oblasti metroa;

7) ostvarivanja međunarodne saradnje u okviru svoje nadležnosti;

8) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuju oblasti bezbednosti u železničkom saobraćaju, interoperabilnosti železničkog sistema i žičara za prevoz lica.

Nadležnost Direkcije u oblasti regulisanja tržišta železničkih usluga

Član 137.

Direkcija odlučuje po Zahtevima koje mogu podneti podnosioci zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, odnosno podnosioci zahteva za pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu, koji smatraju da su nepravedno tretirani, diskriminisani ili na bilo koji drugi način oštećeni, a naročito protiv odluka koje je doneo upravljač infrastrukture ili, tamo gde je odgovarajuće, železnički prevoznik ili operator uslužnog objekta, a koji se tiču:

1)         Izjave o mreži u nacrtu i krajnjem obliku;

2)         kriterijuma koje one sadrže;

3)         postupka dodele i rezultata tog postupka;

4)         sistema obračuna i naplate cena;

5)         visine i/ili strukture cena pristupa koje je u obavezi, ili može biti u obavezi da plati;

6)         Informacije o uslužnom objektu;

7)         primene odredaba člana 19. ovog zakona, a posebno pristupa i naplate usluga;

8)         upravljanja saobraćajem;

9)         planiranja obnove i redovnog ili vanrednog održavanja;

10)       usklađenosti sa zahtevima, uključujući one u vezi sa sukobom interesa, utvrđenim u čl. 7, 9, 10, 11. i 12. ovog zakona.

Zahtev iz stava 1. ovog člana Direkciji mogu podneti i železnički prevoznici koje su angažovali podnosioci zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture koji nisu železnički prevoznici.

Zahtev iz stava 1. tač. 1), 2), 4), 5) i 6) ovog člana Direkciji mogu podneti i potencijalni podnosioci zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, odnosno podnosioci zahteva za pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu.

Zahtev koji se odnosi na postupak dodele i rezultat tog postupka može se podneti u toku postupka dodele, a najkasnije u roku od 30 dana od dana njegovog okončanja.

Zahtev koji se odnosi na obračun visine i/ili strukturu obračunate cene može podneti železnički prevoznik koji je zaključio ugovor sa upravljačem infrastrukture ili operatorom uslužnog objekta u roku od tri meseca od dana dostavljanja obračuna.

Odlučivanje po Zahtevu iz stava 1. ovog člana predstavlja odlučivanje u upravnoj stvari u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Ne dovodeći u pitanje ovlašćenja tela nadležnog za zaštitu konkurencije, Direkcija je ovlašćena da prati stanje konkurencije na tržištu železničkih usluga a naročito, kontroliše postupanja upravljača infrastrukture, železničkog prevoznika i operatora uslužnog objekta u smislu stava 1. ovog člana na sopstvenu inicijativu i sa ciljem sprečavanja diskriminacije prema podnosiocima zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture. Direkcija naročito, proverava da li Izjava o mreži sadrži diskriminatorne odredbe ili stvara diskreciona ovlašćenja upravljača infrastrukture kojima bi se mogli diskriminisati podnosioci zahteva.

Za potrebe praćenja stanja konkurencije na tržištu železničkih usluga, Direkcija, između ostalog, prikuplja i analizira ključne pokazatelje učinka i druge podatke od relevantnih aktera na tržištu, uključujući železničke prevoznike i upravljača infrastrukture.

Način prikupljanja podataka iz stava 8. ovog člana, rokove za njihovu dostavu, kao i formu i sadržinu podataka, propisuje Direkcija posebnim pravilnikom.

Glavne zaključke analize stanja konkurencije na tržištu železničkih usluga Direkcija objavljuje u okviru godišnjeg izveštaja iz stava 21. ovog člana.

Direkcija se stara o tome da cene koje utvrdi upravljač infrastrukture budu u skladu sa ovim zakonom i da su nediskriminatorske. Pregovori između podnosioca zahteva i upravljača infrastrukture u pogledu visine cena pristupa se dozvoljavaju samo ako se vode pod nadzorom Direkcije. Direkcija interveniše ako oceni da se pregovori ne odvijaju saglasno odredbama ovog zakona.

Direkcija može davati neobavezujuća mišljenja o nacrtima planova poslovanja, ugovora između nadležnih organa i upravljača infrastrukture o uslovima i načinu finansiranja upravljanja železničkom infrastrukturom iz člana 29. ovog zakona i planovima za poboljšanje kapaciteta iz člana 50. ovog zakona, kako bi ukazala posebno da li su ovi akti usklađeni sa situacijom na tržištima železničkih usluga.

Direkcija redovno, a u svakom slučaju najmanje na svake dve godine, konsultuje predstavnike korisnika usluga železničkog prevoza robe i putnika, kako bi se uzeli u obzir njihovi stavovi o železničkom tržištu.

Direkcija razmatra sve pritužbe u smislu ovog člana i, po potrebi, zahteva relevantne informacije i pokreće konsultacije sa svim relevantnim stranama, u roku od 30 dana od prijema pritužbe. Direkcija odlučuje o svim pritužbama, preduzima mere za ispravku stanja i obaveštava relevantne strane o rešenju donetom u roku od najviše šest nedelja od prijema svih relevantnih informacija. Ne dovodeći u pitanje pravo tela za zaštitu konkurencije, Direkcija, po potrebi, odlučuje na sopstvenu inicijativu o odgovarajućim merama za otklanjanje diskriminacije podnosilaca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, poremećaja tržišta i svih ostalih neželjenih dešavanja na ovim tržištima, naročito u smislu stava 1. ovog člana. Direkcija je ovlašćena da sprovodi revizije ili pokreće eksternu reviziju nad upravljačem infrastrukture, operatorima uslužnih objekata i, po potrebi, železničkim prevoznicima, kako bi se utvrdila usklađenost sa odredbama za razdvajanje računa utvrđenim članom 3. i odredbama o finansijskoj transparentnosti utvrđenim u članu 13. ovog zakona. U slučaju vertikalno integrisanih privrednih društava, ova ovlašćenja se proširuju na sve pravne subjekte. U tom smislu, Direkcija ima pravo da zahteva sve relevantne informacije. Naročito, Direkcija je ovlašćena da zahteva od upravljača infrastrukture, operatora uslužnih objekata i svih privrednih društava ili drugih subjekata koji vrše ili integrišu različite vrste železničkog transporta ili upravljanja infrastrukturom u skladu sa čl. 3. i 19. ovog zakona da dostave odgovarajuće računovodstvene informacije, sa dovoljno detalja koji se smatraju neophodnim i proporcionalnim.

Upravljač infrastrukture, železnički prevoznik i operator uslužnog objekta dužni su da omoguće pristup poslovnim prostorijama i poslovnoj dokumentaciji ovlašćenim licima Direkcije koja obavljaju poslove iz st. 1, 7, 8. i 11. ovog člana, koja imaju službenu legitimaciju.

Obrazac službene legitimacije iz stava 12. ovog člana propisuje Direkcija.

Ne dovodeći u pitanje ovlašćenja tela nadležnog za pitanja državne pomoći, Direkcija može, ako na osnovu primljenih finansijskih izveštaja ustanovi da postoji mogućnost povrede odredaba zakona kojim se uređuje državna pomoć, da o tome obavesti nadležne organe.

Finansijski tokovi iz člana 12. st. 1. i 2. ovog zakona, zajmovi iz člana 13. stav 5. ovog zakona, kao i dugovi iz člana 12. st. 7. i 8. ovog zakona podležu nadzoru Direkcije za železnice.

Direkcija sarađuje sa telom nadležnim za zaštitu konkurencije, daje stručna mišljenja i obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom.

Direkcija objavljuje doneta rešenja iz st. 1. i 11. ovog člana na svojoj internet stranici.

Direkcija priprema godišnji izveštaj o obavljanju poslova u oblasti regulisanja tržišta železničkih usluga u prethodnoj godini i dostavlja ga Vladi najkasnije do kraja septembra tekuće godine. Izveštaj se objavljuje na internet stranici Direkcije.

Nadležnost Direkcije u oblasti licenciranja železničkih prevoznika

Član 138.

Direkcija sprovodi postupak licenciranja železničkih prevoznika iz čl. 84-87. ovog zakona.

Železnički prevoznici su dužni da omoguće pristup poslovnim prostorijama i poslovnoj dokumentaciji ovlašćenim licima Direkcije koja obavljaju poslove iz stava 1. ovog člana, koja imaju službenu legitimaciju.

Obrazac službene legitimacije iz stava 2. ovog člana propisuje Direkcija.

Nadležnost Direkcije u oblasti prava putnika

Član 139.

Direkcija prima i razmatra pritužbe putnika i zainteresovanih lica koje se odnose na prava utvrđena čl. 96-112. ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima.

U postupku po pritužbi iz stava 1. ovog člana ili po službenoj dužnosti, Direkcija može rešenjem utvrditi mere za otklanjanje utvrđene povrede prava putnika u skladu sa ovim zakonom i rok za sprovođenje utvrđenih mera.

Direkcija vrši kontinuiranu kontrolu kvaliteta usluga koje pružaju železnički prevoznici u vezi sa ostvarivanjem prava putnika. Kontrola obuhvata praćenje poštovanja standarda, regulativa i propisa koji se odnose na kvalitet prevoza, bezbednost, udobnost i pristupačnost usluga za sve kategorije putnika. Direkcija će preduzimati neophodne mere i aktivnosti radi unapređenja kvaliteta usluga i zaštite prava putnika, uključujući izdavanje mišljenja, preporuka i naloženih mera u slučaju nepoštovanja važećih propisa.

Železnički prevoznici i upravljači stanica dužni su da omoguće pristup železničkoj stanici i voznim sredstvima ovlašćenim licima Direkcije koja imaju službenu legitimaciju, a koja obavljaju poslove po pritužbama putnika koji smatraju da im je uskraćeno pravo utvrđeno čl. 96-112. ovog zakona, ili po službenoj dužnosti. U postupku po pritužbi putnika ili po službenoj dužnosti, Direkcija može rešenjem utvrditi mere za otklanjanje utvrđene povrede odredaba čl. 96-112. ovog zakona i rok za sprovođenje utvrđenih mera.

Direkcija prima i razmatra i predstavke zainteresovanih lica koje se odnose na odredbe čl. 96-112. ovog zakona.

U postupku iz stava 1. i 2. ovog člana Direkcija može davati mišljenja i preporuke.

Železnički prevoznici i upravljači stanica dužni su da omoguće pristup službenim prostorijama, železničkoj stanici i voznim sredstvima ovlašćenim licima Direkcije koja imaju službenu legitimaciju, a koja obavljaju poslove po pritužbama putnika koji smatraju da im je uskraćeno pravo utvrđeno čl. 96-112. ovog zakona, ili po službenoj dužnosti.

Obrazac službene legitimacije iz stava 3. ovog člana propisuje Direkcija.

Član 140.

Direkcija prati primenu odredbi ovog zakona kojima se uređuju prava putnika, uključujući i tehničke specifikacije interoperabilnosti za podsistem telematske aplikacije za prevoz putnika i tehničke specifikacije interoperabilnosti koje se odnose na pristupačnost železničkog sistema osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću, u meri u kojoj se ovaj zakon na njih poziva, i preduzima neophodne mere za obezbeđenje poštovanja prava putnika.

Za potrebe vršenja nadležnosti Direkcije iz stava 1. ovog člana, železnički prevoznici, upravljači stanica, upravljač infrastrukture, prodavci karata i organizatori putovanja dostavljaju Direkciji relevantna dokumenta i informacije na njen zahtev, bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema zahteva. U složenim slučajevima, Direkcija može produžiti ovaj rok na najviše tri meseca od prijema zahteva. Pri vršenju nadležnosti iz stava 1. ovog člana, Direkcija uzima u obzir informacije u vezi sa pravima putnika dobijene od nadležnog inspektora za železnički saobraćaj. Direkcija može odlučiti o preduzimanju mera u pojedinačnim predmetima koji se odnose na prava putnika koje joj prosledi nadležni inspektor za železnički saobraćaj.

Direkcija svake dve godine do 30. juna sledeće kalendarske godine objavljuje na svojoj internet stranici izveštaj sa statističkim podacima o svom radu u oblasti prava putnika, uključujući i podatke o izrečenim prekršajnim kaznama.

Član 141.

Ne dovodeći u pitanje prava potrošača da traže druga sredstva pravne zaštite na osnovu zakona kojim se uređuju prava potrošača, putnik može u roku od tri meseca od prijema obaveštenja o odbijanju pritužbe od strane železničkog prevoznika ili operatera stanice, ili po proteku roka za odgovor iz člana 111. stav 5. ovog zakona, podneti pritužbu Direkciji..

Ako je potrebno, Direkcija će obavestiti podnosioca pritužbe o mogućnosti vansudskog rešavanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.

Direkcija će potvrditi prijem pritužbe u roku od dve nedelje od prijema iste. Postupak po pritužbi može trajati najduže tri meseca od dana prijema pritužbe. U složenim slučajevima Direkcija može da produži navedeni rok na šest meseci, u kom slučaju obaveštava putnika o razlozima za produženje i o očekivanom vremenu potrebnom za okončanje postupka. Samo oni predmeti koji uključuju druge pravne procedure mogu trajati duže od šest meseci.

Postupak postupanja po pritužbama mora biti pristupačan osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću.

Član 142.

O sprovođenju odredaba čl. 96. - 112. ovog zakona koja uređuju prava putnika stara se Direkcija, po pritužbi putnika ili po službenoj dužnosti.

Ukoliko nadležna inspekcija u vršenju nadzora ustanovi moguće kršenje odredaba iz stava 1. ovog člana, o tome bez odlaganja obaveštava Direkciju radi sprovođenja postupka iz njene nadležnost.

Nadležnost Direkcije u oblasti bezbednosti u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema

Član 143.

Direkcija obavlja sledeće poslove:

1) izdavanje, ažuriranje, obnavljanje, i oduzimanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz, kao i provera da li se upravljači infrastrukture i železnički prevoznici pridržavaju uslova utvrđenih u njima;

2) praćenje, unapređivanje, primena i razvoj bezbednosti i regulatornog okvira za bezbednost, kao i sistema nacionalnih propisa o bezbednosti, uključujući i donošenje podzakonskih akata iz oblasti bezbednosti železničkog saobraćaja i interoperabilnosti železničkog sistema;

3) vođenje registara propisanih zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i zakonom kojim se uređuje interoperabilnost železničkog sistema;

4) nadzor nad usaglašenošću činilaca interoperabilnosti sa osnovnim zahtevima u skladu sa zakonom kojim se uređuje interoperabilnost železničkog sistema;

5) izdavanje dozvola za korišćenje strukturnih podsistema, u skladu sa zakonom kojim se uređuje interoperabilnost železničkog sistema;

6) izdavanje dozvola za korišćenje železničkih vozila;

7) donosi granske standarde iz oblasti železničkog saobraćaja;

8) druge poslove utvrđene zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i zakonom kojim se uređuje interoperabilnost železničkog sistema.

Direkcija, kao organ nadležan za regulisanje bezbednosti u železničkom saobraćaju:

1) obavlja poslove iz svoje nadležnosti na otvoren, nediskriminatorski i transparentan način, omogućava svim strankama da iskažu svoj stav i navodi razloge za svoje odluke;

2) odmah odgovara na molbe i zahteve i traži dostavljanje dodatnih informacija bez odlaganja i donosi odluke u roku od četiri meseca od dostavljanja svih traženih informacija;

3) pri obavljanju poslova u svakom trenutku može da zatraži tehničku pomoć upravljača infrastrukture i železničkih prevoznika ili drugih kvalifikovanih tela;

4) u procesu izrade nacionalnog regulatornog okvira, konsultuje se sa svim uključenim licima i zainteresovanim stranama, uključujući u to upravljače infrastrukture, železničke prevoznike, proizvođače, pružaoce usluga održavanja, korisnike i predstavnike zaposlenih;

5) sprovodi nadzore i provere potrebne za izvršenje svojih poslova i ima pravo da izvrši uvid u sve relevantne dokumente, kao i u objekte, instalacije i opremu upravljača infrastrukture, železničkih prevoznika i drugih privrednih subjekata kojima Direkcija izdaje isprave propisane zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Ovlašćena lica Direkcije koja obavljaju poslove iz stava 2. tačka 5) ovog člana dužna su da imaju službenu legitimaciju, čiji obrazac propisuje Direkcija.

Nadležnost Direkcije u oblasti žičara za prevoz lica

Član 144.

Direkcija u oblasti žičara za prevoz lica obavlja sledeće poslove:

1) vođenje evidencije žičara, specifičnih vučnih instalacija i svih subjekata određenih zakonom kojim se uređuju žičare za prevoz lica koji utiču na bezbednost rada žičara;

2) izdavanje odobrenja za rad žičara;

3) druge poslove utvrđene zakonom kojim se uređuju žičare za prevoz lica.

Član 145.

Nadležnost Direkcije u oblasti metroa

Direkcija u oblasti metroa obavlja sledeće poslove:

1)         Izdaje dozvolu za korišćenje podsistema

2)         Imenuje telo za ocenu rizika

3)         Sprovodi nadzor nad sistemom upraljanja bezbednošću, nakon izdavanja sertifikata o bezbednosti metro sistema

4)         druge poslove utvrđene zakonom kojim se uređuje metro.

Član 146.

Računovodstvene informacije koje se na zahtev dostavljaju Direkciji su:

1. Odvajanje računa:

1) odvojeni bilansi uspeha i bilansi stanja za aktivnosti pružanja usluga prevoza robe, putnika i aktivnosti upravljanja infrastrukturom;

2) detaljne informacije o pojedinačnim izvorima i korišćenju javnih sredstava i drugih vidova kompenzacija na transparentan i detaljan način, uključujući detaljan pregled novčanih tokova preduzeća kako bi se utvrdilo na koji način se koriste ova javna sredstva i drugi vidovi kompenzacija;

3) kategorije troškova i dobiti kako bi se omogućilo utvrđivanje da li se javlja unakrsno subvencionisanje između ovih različitih aktivnosti, u skladu sa zahtevima Direkcije;

4) metodologija koja se koristi za raspodelu troškova između različitih aktivnosti;

5) ako je regulisano preduzeće deo grupe, svi detalji o plaćanjima između preduzeća.

2. Praćenje cena pristupa:

1) različite kategorije troškova, naročito takve da daju dovoljno informacija o marginalnim/direktnim troškovima različitih usluga ili grupa usluga kako bi se omogućio nadzor cena pristupa;

2) dovoljno informacija kako bi se omogućilo praćenje pojedinačnih cena koje se plaćaju za usluge (ili grupe usluga); ako to zahteva Direkcija, ove informacije sadrže podatke o obimima pojedinačnih usluga, cenama za pojedinačne usluge i ukupnim prihodima od pojedinačnih usluga koje plaćaju interni i eksterni korisnici;

3) troškovi i prihodi za pojedinačne usluge (ili grupe usluga) iskazani na način koji u svom zahtevu odredi Direkcija, kako bi se uočile moguće povrede konkurencije, o čemu Direkcija obaveštava telo nadležno za zaštitu konkurencije.

3. Pokazatelji o finansijskom učinku:

1) izjava o finansijskom učinku;

2) zbirna izjava o troškovima;

3) izjava o troškovima održavanja;

4) izjava o operativnim troškovima;

5) izjava o prihodima;

6) dodatne napomene kojima se proširuju i razjašnjavaju izjave, ako je potrebno.

Član 147.

Postupak pred Direkcijom pokreće se Zahtevom ili po službenoj dužnosti u skladu sa ovim zakonom.

Za Zahtev iz stava 1. ovog člana plaća se taksa za zahtev kojim se pokreće postupak kod organa u skladu sa zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Direkcija je ovlašćena da rešenjem naloži upravljaču infrastrukture, operatoru uslužnog objekta, železničkim prevoznicima, podnosiocima zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture i trećim licima koja su u vezi sa železničkim sektorom, da joj dostavi podatke koji su joj potrebni radi vršenja njenih nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.

Tražene informacije se dostavljaju u razumnom roku koji svojim rešenjem određuje Direkcija i koji ne prelazi 30 dana, osim ako, pod izuzetnim okolnostima, Direkcija pristane i odobri vremenski ograničeno produženje koje ne prelazi dodatne dve nedelje.

Ako Direkcija u vršenju svojih nadležnosti u skladu sa ovim zakonom ustanovi postojanje diskriminacije ili mogućnost diskriminacije prema podnosiocima i potencijalnim podnosiocima zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture i železničkim prevoznicima ili drugu povredu odredaba ovog zakona u okviru njene nadležnosti, rešenjem će utvrditi meru za otklanjanje utvrđene povrede u skladu sa ovim zakonom.

Kada se radi o postupku po Zahtevu podnosioca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture koji se odnosi na odluku upravljača infrastrukture kojom se odbija njegov zahtev za dodelu kapaciteta infrastrukture ili protiv utvrđenih uslova ponude kapaciteta infrastrukture, Direkcija može rešenjem utvrditi ili da nema osnova za izmenu odluke upravljača infrastrukture ili naložiti upravljaču infrastrukture da izmeni svoju odluku u skladu sa uputstvima Direkcije.

Direkcija sprovodi izvršenje rešenja Direkcije u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Direkcija je ovlašćena da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u okviru njene nadležnosti.

Član 148.

Protiv rešenja Direkcije žalba nije dozvoljena, a protiv njega se može podneti tužba Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja.

2. Finansiranje Direkcije

Član 149.

Sredstva za rad Direkcije obezbeđuju se:

1) iz budžeta Republike Srbije;

2) iz drugih izvora u skladu sa zakonom.

X. NADZOR

Član 150.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, kao i zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema vrši Ministarstvo.

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko republičkog inspektora za železnički saobraćaj (u daljem tekstu: Inspektor), u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Poverava se autonomnoj pokrajini na njenoj teritoriji vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, kao i zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema.

Član 151.

Inspektor ne može da izrađuje ili učestvuje u izradi tehničke dokumentacije i tehničkoj kontroli tehničke dokumentacije za objekte koji su predmet inspekcijskog nadzora i da vrši stručni nadzor nad izgradnjom, odnosno izvođenjem radova na objektima koji su predmet inspekcijskog nadzora.

Član 152.

U vršenju inspekcijskog nadzora Inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1) radove na i održavanju železničke infrastrukture;

2) tehničku dokumentaciju za održavanje železničke infrastrukture;

3) ispunjenost uslova propisanih za lica koja vrše poslove projektovanja, unutrašnje i tehničke kontrole tehničke dokumentacije, rukovođenja izvođenjem radova i vršenja stručnog nadzora;

4) stanje železničke infrastrukture, pravilno održavanje železničke infrastrukture, stanje i održavanje železničkih voznih sredstava po propisanim saobraćajno-tehničkim uslovima i propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju, u cilju obezbeđenja železničke infrastrukture i železničkih voznih sredstava za bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja, kao i da li se o železničkim vozilima vodi propisana evidencija;

5) regulisanje i upravljanje saobraćajem po propisanim saobraćajno-tehničkim uslovima i propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema, u cilju bezbednog i nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja;

6) ispunjenost uslova za upravljanje železničkom infrastrukturom;

7) ispunjenost uslova za prevoz putnika, lica i robe u železničkom saobraćaju;

8) ispunjenost uslova za upotrebu industrijske železnice i industrijskog koloseka i za rad na industrijskoj železnici i industrijskom koloseku;

9) obavljanje prevoza putnika, lica i robe u železničkom saobraćaju na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema;

10) da li se pravilno i redovno izvršava utvrđeni i objavljeni red vožnje u železničkom saobraćaju;

11) da li se železnički saobraćaj vrši na način i pod uslovima utvrđenim zakonom, drugim propisima i opštim aktima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema i da li se sprovode mere koje se odnose na bezbednost u železničkom saobraćaju;

12) da li je železnički prevoznik, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik organizovao unutrašnji nadzor nad bezbednim odvijanjem železničkog saobraćaja i da li se ta kontrola redovno i efikasno vrši, kao i da li ostvaruje efikasnu zaštitu ljudi, imovine i životne sredine u oblasti železničkog saobraćaja na propisan način u skladu sa zakonom, drugim propisima i opštim aktima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema;

13) da li se u saobraćaju na železničkoj infrastrukturi pravilno primenjuju propisi o posedanju vozova i vučnih vozila železničkim radnicima i da li ti radnici ispunjavaju uslove u pogledu stručne spreme i obučenosti ili zdravstvene sposobnosti za obavljanje poslova i zadataka, kao i da li se pravilno primenjuju propisi o ukupnom radnom vremenu, ukupnom trajanju smene i upravljanja vučnim vozilom voza, odmorima i o rasporedu u smenama voznog i staničnog osoblja, kao i osoblja u drugim službenim mestima;

14) da li se pravilno sprovode propisane mere za obezbeđenje saobraćaja na putnim prelazima i na mestima ukrštanja železničkih pruga;

15) da li se pravilno sprovodi propisani unutrašnji red u železničkom saobraćaju;

16) sprovođenje propisanih mera tehničke i fizičke zaštite železničke infrastrukture koje su od posebnog značaja za bezbedno odvijanje i funkcionisanje železničkog saobraćaja i mera zaštite od odronjavanja, bujica i drugih elementarnih nepogoda, kao i mera za obezbeđenje železničkog saobraćaja u zimskom periodu;

17) da li se primenjuju propisi kojima se uređuju pružni, infrastrukturni i zaštitni pružni pojas;

Pored prava i dužnosti iz stava 1. ovog člana, u vršenju inspekcijskog nadzora Inspektor ima pravo i dužnost da izvrši proveru da li se pravilno sprovode mere bezbednosti propisane zakonima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema.

Član 153.

U vršenju inspekcijskog nadzora Inspektor je ovlašćen da:

1) zabrani, odnosno obustavi izvršenje radova koji se izvode protivno zakonu i drugim propisima, tehničkim normativima i standardima prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju železničke infrastrukture, protivno uslovima bezbednog odvijanja železničkog saobraćaja na železničkoj infrastrukturi ili protivno propisanim merama za zaštitu železničke infrastrukture, kao i pri održavanju železničkih voznih sredstava;

2) naredi privremeno isključenje iz saobraćaja železničkih voznih sredstava i železničke infrastrukture koji ne odgovaraju propisanim tehničkim i drugim uslovima, ako postoji opasnost da bi se njihovom upotrebom, odnosno daljim korišćenjem u saobraćaju ugrozila bezbednost u železničkom saobraćaju;

3) naredi otklanjanje nedostataka na železničkoj infrastrukturi i železničkim voznim sredstvima kojima se ugrožava ili može biti ugrožena bezbednost u železničkom saobraćaju, i po potrebi odredi način i mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka;

4) naredi rušenje i uklanjanje zgrada, postrojenja, uređaja, drugih objekata i materijala izgrađenih, odnosno postavljenih u pružnom pojasu protivno odredbama ovog zakona;

5) naredi privremenu zabranu železničkog saobraćaja na novoizgrađenoj ili rekonstruisanoj železničkoj infrastrukturi, kao i privremenu zabranu upotrebe novoizgrađenog ili rekonstruisanog vozila, ako prethodno nije izvršen tehnički pregled i doneto rešenje kojim se dozvoljava njihova upotreba;

6) naredi da se u upravljanju i regulisanju železničkog saobraćaja otklone nepravilnosti kojima se ugrožava ili može biti ugroženo bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja i po potrebi odredi način i mere za otklanjanje nepravilnosti u upravljanju i regulisanju železničkog saobraćaja;

 7) naredi da se u korišćenju industrijske železnice i industrijskog koloseka otklone nepravilnosti kojima može biti ugroženo bezbedno odvijanje saobraćaja ili bezbedno obavljanje manevarskog rada;

8) naredi da se privremeno obustave radovi koji se izvode u pružnom pojasu ili u neposrednoj blizini železničke infrastrukture, ako postoji opasnost da se tim radovima ugrozi bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja;

9) naredi obustavu radova koji se obavljaju u pružnom ili u zaštitnom pružnom pojasu, kao i prostoru ispod mosta i vijadukta i iznad trase tunela, ako se oni izvode bez građevinske dozvole i nadležnog građevinskog inspektora;

10) zabrani upravljanje železničkom infrastrukturom ako nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom;

11) zabrani korišćenje železničke infrastrukture ako nisu ispunjeni uslovi za prevoz putnika, lica i robe u železničkom saobraćaju;

12) naredi rušenje železničke infrastrukture ili njenog dela, za koje nije izdato odobrenje za izgradnju, odnosno rekonstrukciju;

13) naredi izgradnju kolovoznog zastora na zemljanom putu koji se ukršta sa železničkom infrastrukturom u istom nivou, u zoni putnog prelaza;

14) naredi otklanjanje nedostataka koji se odnose na održavanje železničke infrastrukture,, odnosno železničkih voznih sredstava i organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja i manevarskog rada, i po potrebi odredi način i mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka;

15) zabrani prevoz putnika, lica i robe koji se obavlja protivno odredbama ovog zakona;

16) zabrani izvršenje naređenja koja su protivna odredbama zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema;

17) zabrani obavljanje poslova i zadataka voznom, odnosno staničnom osoblju, koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu stručne spreme i obučenosti ili psihičke i fizičke sposobnosti za vršenje svojih poslova i zadataka, odnosno licu koje nema propisanu dozvolu za upravljanje vučnim vozilom, odnosno za regulisanje železničkog saobraćaja na železničkoj infrastrukturi;

18) zabrani voznom, odnosno staničnom osoblju obavljanje poslova i zadataka, ako ustanovi da postoji opasnost da će daljim vršenjem i regulisanjem železničkog saobraćaja ugroziti bezbednost u železničkom saobraćaju (zamor, alkohol, rad duži od propisanog i sl.);

19) privremeno udalji ili zahteva udaljenje železničkog radnika ili odgovornog lica sa poslova i zadataka, ako ustanovi da su ugrozili bezbednost u železničkom saobraćaju;

20) privremeno udalji železničkog radnika u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema.

21) nadležnom pravosudnom organu podnese krivičnu prijavu ili zahtev za pokretanje prekršajnog postuka, odnosno preduzme druge radnje i mere na koje je zakonom ili drugim propisom ovlašćen.

O utvrđenim nepravilnostima i naloženim merama Inspektor izveštava Direkciju i može predložiti oduzimanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, odnosno industrijskom železnicom, licence za prevoz i sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Član 154.

Inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora nosi službeno odelo i službenu legitimaciju.

Izgled i korišćenje službenog odela Inspektora propisuje Ministar.

Član 155.

Privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice nad kojim se vrši inspekcijski nadzor, dužan je da Inspektoru omogući neometano vršenje inspekcijskog nadzora i da bez odlaganja omogući uvid u zahtevanu dokumentaciju i podatke, kao i nesmetan pristup objektima, sredstvima ili osoblju.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da izvrše naložene inspekcijske mere.

Član 156.

Inspektor može upravljaču infrastrukture, železničkom prevozniku, privrednom društvu, drugom pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, da usmenim rešenjem izrekne meru i da bez odlaganja sačini službenu belešku o naloženoj meri a da u roku od tri dana od dana izricanja usmenog rešenja donese pisano rešenje.

Član 157.

Nadzirani subjekt u oblasti železničkog saobraćaja dužan je da dostavlja Inspektoru izveštaje o izvršenom unutrašnjem nadzoru železničkog saobraćaja, a naročito: o stanju železničkih pruga i železničkih vozila; o svakoj ozbiljnoj nesreći; o radovima koji se izvode na pruzi ili u blizini železničkih pruga, postrojenja ili objekata na pruzi i o drugim podacima i preduzetim merama koji su od značaja za bezbednost u železničkom saobraćaju.

Član 158.

Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostave pisanog rešenja.

Žalba odlaže izvršenje rešenja.

Izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, žalba ne odlaže izvršenje rešenja kada je neophodno preduzimanje hitnih mera radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angažovanih lica, privredu, životnu sredinu, biljni ili životinjski svet, javne prihode, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost, što se posebno obrazlaže u rešenju.

XI. KAZNENE ODREDBE

1. Krivično delo

Oštećenje železničke infrastrukture

Član 159.

Ko ošteti, uništi, ukloni ili oduzme element ili deo elementa železničke infrastrukture iz člana 4. stav 1. tač. 2)-9) ovog zakona, bez obzira na količinu i vrednost oštećenih, uništenih ili oduzetih elemenata ili delova elemenata železničke infrastrukture, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 12 godina.

2. Prekršaji

Član 160.

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice:

1) ako nije računovodstveno razdvojeno upravljanje javnom železničkom infrastrukturom od delatnosti prevoza putnika i robe (član 3. stav 4);

2) ako nisu računovodstveno razdvojene delatnosti pružanja usluga prevoza putnika i usluga teretnog prevoza (član 3. stav 5);

3) ako je član organa upravljanja upravljača infrastrukture ili član organa upravljanja subjekta na tržištu železničkih usluga istovremeno i član organa upravljanja njihovog kontrolnog privrednog društva u smislu člana 6. stav 7. ovog zakona;

4) ako je član organa upravljanja subjekta na tržištu železničkih usluga, odnosno član organa upravljanja njegovog kontrolnog društva istovremeno član organa upravljanja upravljača infrastrukture u smislu člana 6. stav 8. ovog zakona;

5) ako upravlja železničkom infrastrukturom, a nema sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, izdat od Direkcije (član 6. stav 9);

6) ako ne obezbedi bezbedno i nesmetano organizovanje, regulisanje i upravljanje železničkim saobraćajem, nesmetan pristup i korišćenje železničke infrastrukture i pristup uslužnim objektima koji su mu povereni na upravljanje i uslugama koje on pruža u tim objektima svim zainteresovanim podnosiocima zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, pod ravnopravnim, nediskriminatorskim i transparentnim uslovima, kao i trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu železničke infrastrukture (članu 15. stav 2);

7) ako ne postupi u skladu sa članom 11. stav 2. ovog zakona;

8) ako donese odluku o obustavljanju korišćenja dela javne železničke infrastrukture bez saglasnosti Vlade (član 17. stav 3);

9) ako za sve uslužne objekte iz člana 21. stav 2. ovog zakona operator uslužnog objekta i privredni subjekat u čijem je sastavu ne vode odvojene račune, uključujući odvojene bilanse stanja i bilanse uspeha (član 19. stav 4);

10) ako ne objavi Izjavu o mreži i/ili izmene i dopune Izjave o mreži u skladu sa članom 23. ovog zakona;

11) ako ne objavi Informaciju o uslužnom objektu iz člana 24. stav 1. ovog zakona;

12) ako ne donesu i objave zajedničku Informaciju o uslužnom objektu iz člana 24. stav 2);

13) ako ne dostavi Direkciji na mišljenje utvrđenu visinu cena i visinu cena pristupa uslužnim objektima i, kada je moguće, visinu cena za pružanje osnovnih, dodatnih i pratećih usluga (član 26. stav 5);

14) ako trguje infrastrukturnim kapacitetom (član 34. stav 3);

15) ako ne učini dostupnom osnovne informacije o svakom zaključenom okvirnom sporazumu na način utvrđen članom 39. stav 11. ovog zakona;

16) ako ne izradi nacrt reda vožnje u skladu sa članom 40. stav 5. ovog zakona;

17) ako upravljač infrastrukture ne objavi red vožnje, odnosno izmene i dopune reda vožnje za javni prevoz putnika na način propisan članom 40. stav 10. ovog zakona;

18) ako posle neuspešne koordinacije bez odlaganja ne proglasi trasu voza koja je predmet koordinacije zagušenom (član 44. stav 1);

18) ako ne rešava po ad hoc zahtevima u najkraćem mogućem roku, a najduže u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva (član 45. stav 2);

19) ako ne završi analizu kapaciteta u roku od šest meseci od kada je utvrđeno da je infrastruktura zagušena (član 47. stav 3);

20) ako u roku ne izradi plan poboljšanja kapaciteta (član 48. stav 1);

21) ako bez odlaganja ne obavesti zainteresovane strane o kapacitetu infrastrukture koji nije na raspolaganju zbog neplaniranih radova na održavanju (član 50. stav 3);

22) ako ne sastavi plan za postupanje u nepredviđenim situacijama, sa spiskom tela koja treba da obavesti u slučaju ozbiljnih nesreća ili ozbiljnih poremećaja u saobraćanju vozova (član 51. stav 1);

23) ako ne stavi na raspolaganje svoja sredstva na način propisan članom 51. stav 6. ovog zakona;

24) ako ne izradi godišnji Program izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja sa projekcijom za naredne četiri godine (član 54. stav 3);

25) ako ne objavi na svojoj internet strani predlog Programa izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraća, ne konsultuje podnosioce zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture i druge zainteresovane strane u postupku donošenja programa i ne omogući im rok od najmanje 15 dana za dostavljanje sugestija i predloga u vezi programa (član 54. stav 4);

26) ako železničku infrastrukturu ne održava u stanju koje osigurava bezbedan i nesmetan železnički saobraćaj, kao i kvalitetan i uredan prevoz (član 60. stav 2);

27) ako ne vrši održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija na mostu izgrađenom za javnu železničku infrastrukturu i javni put, odnosno ako se ne stara o kolovoznoj konstrukciji puta ili o koloseku u skladu sa članom 62. stav 1. ovog zakona;

28) ako sa upravljačem železničke infrastrukture ne zaključi ugovor iz člana 70. stav 1. ovog zakona;

29) ako na putnom prelazu ne sprovedu propisane mere za bezbedan i nesmetan saobraćaj i putne prelaze ne održavaju u stanju kojim se obezbeđuje bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja (član 71. stav 1);

30) ako gradi objekte kao što su rudnici, kamenolomi u kojima se koriste eksplozivna sredstva, industrija hemijskih i eksplozivnih proizvoda, postrojenja i drugi slični objekti suprotno odredbi člana 74. stav 8. ovog zakona;

31) ako izvrši radnju iz člana 75. stav 1. tač. 2)-14) ovog zakona;

32) ako odlaže otpad, smeće ili izliva otpadne vode u infrastrukturnom pojasu (član 76. stav 1);

33) ako sadi visoko drveće koje svojom visinom može ugroziti železničku infrastrukturu, odnosno bezbednost železničkog saobraćaja, postavlja znakove, izvore jake svetlosti ili bilo koje predmete i sprave koje bojom, oblikom ili svetlošću smanjuju vidljivost železničkih signala ili koje mogu dovesti u zabunu radnike u vezi značenja signalnih znakova ili na drugi način ugroziti bezbednost železničkog saobraćaja (član 76. stav 2);

34) ako ne preduzme propisane mere za zaštitu od požara u pružnom pojasu, odnosno mere zaštite od požara od železničkih vozila (član 78. stav 1);

35) ako u pojasu širine 10 m u šumama ne uklanjaju uredno drveće, rastinje i lišće, a u pojasu širine 5 m na drugom zemljištu ne uklanjaju blagovremeno sazrele poljoprivredne kulture i ne preduzimaju po potrebi druge mere zaštite od požara (član 78. stav 2);

36) ako ne donese, odnosno ne izmeni akt, uz prethodno pribavljenu saglasnost Direkcije, u skladu sa članom 80. st. 8, 9. i 10. ovog zakona;

37) ako obavlja prevoz putnika, lica i robe u železničkom saobraćaju na železničkoj infrastrukturi, a nema licencu ili sertifikat o bezbednosti za prevoz izdate od Direkcije, odnosno od nadležnog organa druge države na osnovu potvrđenog međunarodnog ugovora ili ugovor o korišćenju železničke infrastrukture (član 82. stav 1);

38) ako obavlja saobraćaj bez odobrenja iz člana 82. stav 3. ovog zakona;

39) ako ne obavesti Direkciju o izvršenim statusnim promenama, promeni pravne forme ili reorganizaciji u roku iz člana 86. stav 7. ovog zakona;

40) ako ne dostavi Direkciji zahtev za proveru ispunjenosti uslova (član 86. stav 10);

41) ako ne obavesti Direkciju o promeni podataka sadržanih u rešenju o izdavanju licence (član 86. stav 12.);

42) ako u vučnom vozilu voza kojim se obavlja prevoz nema dokumenata propisanih u članu 91. ovog zakona;

43) ako obavlja prevoz za sopstvene potrebe suprotno članu 92. ovog zakona;

44) ako ne obezbedi pristupačnost železničkog sistema osobama sa invaliditetom i osobama smanjene pokretljivosti na način propisan članom 98. ovog zakona;

45) ako ne pruža pomoć na železničkoj stanici osobama sa invaliditetom ili osobama sa smanjenom pokretljivošću na način propisan čl. 108. i 109. ovog zakona;

46) ako ne obezbedi uslove za pružanje pomoći osobama sa invaliditetom ili osobama sa smanjenom pokretljivošću na način propisan članom 109. ovog zakona;

47) ako ne označi na određeni način tovarne jedinice koje se transportuju na železničkim voznim sredstvima (član 118. stav 2);

48) ako železnička vozna sredstva koja transportuju tovarne jedinice nisu specijalizovana za kombinovani transport ili nisu na određeni način označena (član 118. stav 3);

49) ako železnička infrastruktura na kojoj se odvija kombinovani transport ne ispunjava posebne tehničko-tehnološke uslove ili nije na određeni način označena (član 118. stav 4);

50) ako ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 137. stav 12. ovog zakona;

51) ako ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 138. stav 2. ovog zakona;

52) ako ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 139. stav 3. ovog zakona;

53) ako ne postupi po nalogu Direkcije (član 147. stav 3);

54) ako ne postupi u skladu sa rešenjem Direkcije (član 147. st. 5. i 6);

55) ako ne postupi po nalogu Inspektora (član 155. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice privrednog društva ili drugog pravnog lica novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara.

Novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. tač. 31), 32) i 33) ovog člana.

Član 161.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice:

1) ako primeni izmenjene cene koje su objavljene u Izjavi o mreži pre roka iz člana 23. stav 8. ovog zakona;

2) ako pre otpočinjanja radova, a najmanje 120 dana ranije, ne objavi početak radova na izgradnji, rekonstrukciji i obnovi železničke infrastrukture u dnevnim listovima ili na drugi uobičajeni način (član 55. stav 1);

3) ako Inspektoru ne dostavlja posebna akta iz člana 60. stav 6. ovog zakona;

4) ako ne utvrdi standarde kvaliteta usluga prevoza putnika i ne sprovode sistem upravljanja kvalitetom sa ciljem održanja kvaliteta usluga (član 96. stav 1)

5) ako ne prate svoj učinak u pogledu standarda kvaliteta usluga i ne objave svake godine na svojoj internet stranici izveštaj o učinku u pogledu kvaliteta usluga u skladu sa članom 96. stav 3. ovog zakona;

6) ako ne objavi odgovarajućim sredstvima odluku o prekidu davanja usluga (član 98);

7) ako nudi ugovore o prevozu putnika u ime jednog ili više železničkih prevoznika, a nije na zahtev putnika pružila najmanje informaciju iz člana 99. ovog zakona;

8) ako ne pruži putniku obaveštenje iz člana 101. stav 4. ovog zakona;

9) ako ne omogući putniku da unese bicikl u voz, pod uslovima iz člana 103. ovog zakona;

10) ako ne učini razuman napor da pomogne putniku u potraživanju naknade štete od trećeg lica (član 105);

11) ako osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću naplati rezervaciju ili kartu uz dodatni trošak (član 106. stav 2);

12) ako odbije prihvatanje rezervacije ili izdavanje karte osobi sa invaliditetom ili osobi sa smanjenom pokretljivošću, ili zahteva da ova osoba bude u pratnji druge osobe, sve dok to nije neophodno u skladu sa pravilima pristupa iz člana 106. stav 1. ovog zakona (član 106. stav 3);

13) ako ne pruži osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću informacije o pristupačnosti železničkih usluga i o uslovima pristupa voznim sredstvima u skladu sa pravilima pristupa iz člana 106. stav 1. i ne informiše osobe sa invaliditetom i osobe sa smanjenom pokretljivošću o raspoloživom prostoru u vozu (član 107);

14) ako ne uspostavi mehanizam za delovanje iz člana 111. stav 1. ovog zakona;

15) ako u roku od 30 dana ne dostavi putniku obrazložen odgovor ili, u opravdanim slučajevima, ne informiše putnika do kog datuma u periodu do tri meseca od dana prijema pritužbe putnik može očekivati odgovor (član 111. stav 5);

16) ako ne objavi na svojoj internet stranici godišnju informaciju o broju i kategoriji primljenih pritužbi u vezi sa pravima putnika propisanim ovim zakonom (član 111. stav 9);

17) ako pri prodaji karata ne informiše putnike o njihovim pravima iz čl. 96-111. ovog zakona, kao i o kontakt informacijama Direkcije (član 112);

18) ako ne omogući Inspektoru neometano vršenje inspekcijskog nadzora i da bez odlaganja omogući uvid u zahtevanu dokumentaciju i podatke, kao i nesmetan pristup objektima, sredstvima ili osoblju (član 155. stav 1);

19) ako Inspektoru ne dostavlja izveštaje iz člana 157. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice privrednog društva ili drugog pravnog lica novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 162.

Direkcija za železnice je dužna da svoju unutrašnju organizaciju uskladi sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Privredna društva i drugi privredni subjekti na koje se odnosi ovaj zakon, dužni su da poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postupci koji su pokrenuti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 163.

Javna železnička infrastruktura sa elementima iz člana 4. ovog zakona koja se koristi za obavljanje saobraćaja, a izgrađena je do dana stupanja na snagu ovog zakona, upisaće se u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima i vodovima kao javna svojina Republike Srbije.

Upis iz stava 1. ovog člana sprovodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra po službenoj dužnosti na osnovu ovog zakona.

Javna železnička infrastruktura izgrađena do dana stupanja na snagu ovog zakona, koja nije evidentirana u katastru nepokretnosti i katastru vodova evidentira se, po zahtevu upravljača javne železničke infrastrukture, kod organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra na osnovu ovog zakona i geodetskog elaborata postojećeg stanja, izrađenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar.

Osim prava svojine, na javnoj železničkoj infrastrukturi u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima, upisaće se i prava službenosti, koncesiono pravo na javnoj železničkoj infrastrukturi, odnosno drugo srodno pravo u smislu ovog zakona, u skladu sa propisima koji uređuju katastar nepokretnosti.

Lice kome na osnovu pravosnažne sudske odluke bude utvrđeno pravo na naknadu za oduzetu nepokretnost, stiče pravo na naknadu u visini tržišne vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje eksproprijacija, ako to pravo nije ostvarilo.

Na upis javne železničke infrastrukture u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, ne primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja i upis prava svojine na nepokretnostima, ako su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 164.

Propisi za izvršavanje ovog zakona biće doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se propisi doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 165.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o železnici (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18 i 62/23).

Član 166.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba čl. 108. st. 1. tač. 4) i 6) i 109. ovog zakona, koje se primenjuju po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, odredaba čl. 103., 106. st. 1. i 2. i 110. ovog zakona, koje se primenjuju počev od 1. januara 2028. godine i odredaba člana 104. ovog zakona, koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno od dana početka pune primene Transportne zajednice u skladu sa članom 40. Ugovora o osnivanju Transportne zajednice i članom 1. Protokola VI - Prelazni aranžmani između Evropske unije, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (“Službeni glasnik RS”, broj 11/17), ako puna primena Transportne zajednice počne pre pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Rok od najviše 36 sati predviđen članom 114. stav 1. tački 1) ovog zakona primenjuje se do 30. juna 2026. godine, a nakon toga taj rok je najmanje 24 sata.

 

Izvor: Vebsajt Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 04.09.2024.