Zastava Bosne i Hercegovine

PRIJAVLJIVANJE PRIHODA OSTVARENOG IZ INOSTRANSTVA: Frilenseri koji su na primer u jednoj godini u proseku prihodovali 80.000 dinara bruto mesečno, bili bi dužni da za poreze i doprinose uplate oko 270.000 dinara godišnje


Poreska uprava je već uradila ono što je najavila i pokazala da sa njom nema više šale. Rešenja za neplaćene poreze i doprinose na zarade počela su da stižu na adrese građana koji iz Srbije rade za poslodavce u inostranstvu.

Frilenseru koji je radio preko Upvorka, vodeće svetske platforme za rad preko interneta, stiglo je rešenje da plati 20 odsto poreza, 25,5 za PIO i 10,3 procenta za zdravstveno, što su sve propisane dažbine za uplate iz inostranstva, koje se računaju kao prihod za prethodne četiri godine. Njegovo poresko rešenje objavili su Udruženje radnika na internetu i Startit.

Poreska kontrola ovog frilensera, koji novac zarađuje kreiranjem video-igrica za mobilne telefone, počela je u junu ove godine. Tada je po službenoj dužnosti pokrenut postupak utvrđivanja poreza na ostvaren prihod po osnovu uplata novca iz inostranstva na devizne račune. Kako piše u dokumentu, "kamata je obračunata od datuma prispeća poreske obaveze do 21. septembra 2020. godine". Tako će, osim obračunatog poreza, morati da plati i kamatu za četvorogodišnji period.

Milan Pogačar iz Udruženja radnika na internetu kaže da im je stiglo četiri ili pet ovakvih rešenja. Oni traže da se obustavi naplata poreza i doprinosa fizičkim licima koja su dobijala devizne doznake iz inostranstva, objašnjavajući da su to svi ljudi koji su prihodovali iz inostranstva, bilo da su radili za stranog poslodavca, ili da je reč o prodaji preko interneta.

Takvih je kaže 750.000, odnosno toliko je njih do juna primalo devizne doznake iz inostranstva, prema podacima Narodne banke Srbije. Mada se procenjuje da ih ima više od 100.000.

Zahtevamo svaku obustavu naplate i pokretanje postupaka do završetka pregovora sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom. Tražimo da se takva rešenja ne sprovode iz više razloga. Zato što su, na primer, ne samo kamate nego i doprinosi obračunati, iako ne bi trebalo. Jer je 2019. godine donesen Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju fizičkih lica gde su prvi put frilenseri prepoznati da mogu uopšte da uplate poreze i doprinose. Porez zakonski može unazad da se obračuna pet godina, ali zakon ne može da se primenjuje retroaktivno – kaže Pogačar.

On se slaže sa procenom Centra za istraživanje javnih politika, da su u proseku prihodi frilensera oko 80.000 bruto mesečno za muškarce i 60.000 dinara za žene. Prema njihovoj proceni, čak i da je najmanji dug za porez u pitanju, po najpovoljnijoj neoporezivoj osnovici od 50 odsto, srpski frilenser duguje ozbiljan iznos. U slučaju da su na primer u jednoj godini u proseku prihodovali 80.000 dinara bruto mesečno, bili bi dužni da za poreze i doprinose uplate u najboljem slučaju oko 270.000 dinara godišnje (2.300 evra).

Ipak, neki frilenseri zarađuju mnogo više od ovog proseka. Dovoljno je posetiti sajt, koji se bavi analitikom zarada na društvenim mrežam i uveriti se da pojedini srpski jutjuberi, preko ove platforme zarađuju godišnje 15.000 dolara i više. Oni najpopularniji sa više od milion pratilaca prihoduju godišnje čak od 618.000 do 860.000 dolara. Ovo su maksimalni iznosi koje zarađuju srpski jutjuberi. Većina prihoduje daleko manje i oni to sami objašnjavaju u video-snimcima koje objavljuju.

Upitan kako ovo objašnjava Pogačar odgovara da veruje da je dobar deo jutjubera u legalnim tokovima poslovanja.

Ako je bilo ko od njih imao veće prihode ušao je u legalne tokove poslovanja ili kao paušalac ili je osnovao d. o. o. Ukoliko to nisu uradili u ozbiljnom su prekršaju. Kada govorimo o frilenserima ne govorimo o milionerima, već o ljudima koji na internetu zarađuju mesečno 300 do 400 dolara – naglašava Pogačar.

Ovih dana su se čuli predlozi da bi za frilensere ubuduće trebalo uvesti progresivne poreske stope i da prihode do određenog iznosa ne bi trebalo oporezivati.

Milica Bisić, poreski stručnjak i profesorka na FEFA fakultetu, kaže da se ne može samo za jednu kategoriju obveznika uvoditi skala, a za drugu ne. Ona smatra da nije rešenje da se za nekoga ko nije plaćao porez sve vreme, a trebalo je, uvede neko posebno oporezivanje. Kako bi se nazvala ta poreska osnovica, pita ona. To su prihodi, koji su ostvareni samostalnom delatnošću.

Ta samostalna delatnost ne mora da bude registrovana i to nije prekršaj što se tiče načina na koji su obavljali delatnost. Ali ne može se samo za tu vrstu samostalne delatnosti izmišljati neki poseban način oporezivanja. Ako se pokušava da se menja poreski sistem onda mora da se vodi računa o tome kako će to uticati i na druge obveznike. Ne može njima sada 200 evra mesečno da se ne oporezuje, a da se zaposlenom u preduzeću oporezuje manji iznos. Neoporezivi iznos zarade u Srbiji je 16.300 dinara. Ne bi to bilo ispravno sa stanovišta pravednosti poreske politike da oni koji jednako zarađuju budu nejednako oporezovani – smatra Bisićeva.

To što se Poreska uprava tek probudila ne opravdava obveznike da ne plate porez. Naša sagovornica objašnjava da u poreskom sistemu postoji mogućnost da se traži odlaganje plaćanja poreza. Ali ono ne postoji za ovako masovnu situaciju jer podrazumeva da određeni poreski obveznik u nekom trenutku nije mogao da odvoji taj iznos koji treba da plati i da je podneo zahtev za odloženo plaćanje.

Ono što bi možda moglo da bude rešenje za ovu konkretnu situaciju jeste da se definiše odgovarajući postupak reprograma. Odnosno, za dve godine da se definiše odloženo plaćanje i za te dve godine ide kamata za to odlaganje. Ukoliko se uzme u obzir da pet godina nisu plaćali porez, da bi im se produžio rok moguće je napraviti novi okvir koji bi im olakšao plaćanje. Dakle, moglo bi da se razmotri povoljnije plaćanje nego što predviđa postojeći sistem. Sama situacija ih je podsetila da treba da plaćaju porez, a nije ideja da se oni ekonomski unište – navodi Bisićeva.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 04.11.2020.
Naslov: Redakcija