ODLUKA O VISINI MINIMALNE CENE RADA ZA 2025. GODINU: Minimalni iznosi zarada će se kretati u rasponu od 49.280 dinara za 160 radnih sati do 56.672 dinara za 184 radna sata. Za mesec sa 176 radnih sati, poslodavci će za isplatu minimalne neto zarade ubuduće plaćati ukupne doprinose od 30.168 dinara

Minimalna zarada u 2025. godini biće veća za 13,7 odsto i iznosiće u proseku oko 53.590 dinara. Od 1. januara ova zarada će tako sa ovogodišnjih 47.154 biti povećana na 53.529 dinara, dok će minimalna cena radnog sata biti 308 dinara. Poslodavci su, kao kompenzaciju, dobili uvećanje neoporezivog dela zarade za isti procenat za koji je povećan minimalac - 13,7 odsto, što je u nominalnom iznosu 3.423 dinara. Dakle, umesto dosadašnjih 25.000 dinara u sledećoj godini neće se oporezivati 28.423 dinara.

Minimalni iznosi zarada će se tako u sledećoj godini kretati u rasponu od 49.280 dinara za 160 radnih sati do 56.672 dinara za 184 radna sata. Tako će, na primer, za mesec sa 176 radnih sati, poslodavci za isplatu minimalne neto zarade ubuduće plaćati ukupne doprinose od 30.168, umesto dosadašnjih 26.545 dinara.

Da podsetimo, sindikati su izjednačavanje minimalca sa minimalnom potrošačkom korpom ocenili kao simboličan rezultat, budući da će ovo povećanje uticati na standard ograničenog broja ljudi, zbog čega je, kako su rekli, potrebno da vlada stvori ambijent koji će omogućiti rast prosečne zarade.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da u našoj zemlji zvanično ima oko 100.000 radnika na minimalnoj zaradi, ali još nekoliko stotina hiljada zaposlenih prima zarade koje nisu najniže, ali su blizu tog minimalnog iznosa.

- Svake godine dolazi do dogovora sindikata, poslodavaca i vlade, pa je tako bilo i ovog puta i povećanje minimalne zarade je zadovoljavajuće, jer je veće od predviđenog rasta BDP-a i inflacije i iznosiće 13,7 odsto. Vlada je prihvatila i to da se napravi kompenzacija poslodavcima, povećanjem neoporezivog dela zarade. Treba imati u vidu da trošak privrednika nije samo izražen u porezu na minimalac. On se neće plaćati do iznosa od 28.000 dinara, ali će se i dalje isplaćivati na tu uvećanu platu, oko pedesetak odsto svega ostalog, a to su doprinosi za penzije i zdravstvo - kaže Atanacković.

S obzirom na to da Srbiju očekuje i donošenje novog zakona o radu, a time i usaglašavanje sa ovim propisima u Evropi, naš sagovornik iz Unije poslodavaca Srbije podseća da bi možda trebalo razmišljati i o uvođenju takozvanih sektorskih zarada koje bi se definisale potpisivanjem posebnih kolektivnih ugovora.

Da podsetimo, Unija poslodavaca je još pre početka pregovora o novoj minimalnoj ceni rada anketirala svoje članove, a analiza je pokazala da su dve trećine članstva bile za povećanje minimalca, pod uslovom da država učestvuje u pomoći, dok se trećina protivila povišici uz obrazloženje da veći minimalac može da izazove otpuštanje radnika i onemogući dalji rad pojedinim firmama.

Čedanka Andrić, predsednica UGS “Nezavisnost”, kaže da u trenutku kada su sindikati pregovarali o minimalcu da su znali da to nije ono što će zadovoljiti građane, ali da je važno da su stvari posle više godina pokrenute sa mrtve tačke i da ćemo sa tom zaradom moći makar da pokrijemo minimalnu potrošačku korpu.

- Videćemo kretanje inflacije i troškova života od januara, a ako bude nekih većih poremećaja, sigurno ćemo inicirati korekcije u toku godine, a tu mogućnost nam daje i sadašnji Zakon o radu. Minimalac nikada ne može da bude veliki i nikada nismo zadovoljni, ali je dobro da povećanje minimalne zarade obično pogura i ostale plate - kaže Andrićeva.

Ona ističe da se nada da će se u Srbiji u sledećoj godini više govoriti o zaradama, a manje o minimalcu.

- Teško je predvideti šta nas čeka, ali kvartalno ćemo proveravati situaciju. Statistika uvek kasni sa podacima koji nam trebaju, ali verujem da će se u prvih pet meseci videti kako sve ide i ako bude potrebno, reagovaćemo. I pretprošle godine smo u maju reagovali sa zahtevom o korekciji minimalne zarade, s tim što vlada to nije prihvatila - kaže Andrićeva i podseća da prema podacima Ministarstva finansija minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 114.000 zaposlenih, ali da sindikati smatraju da je taj broj i veći.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 07.12.2024.
Naslov: Redakcija