ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU: Jedan inspektor rada obavi 300 nadzora godišnje

Izveštaj Inspektorata za rad ukazuje da je u 2023. godini obavljeno 66.896 inspekcijskih nadzora nad privrednim subjektima, od kojih je gotovo pola (32.461) vezano za pitanje bezbednosti i zdravlja na radu, rečeno je na okruglom stolu Fondacije Centra za demokratiju.

Prema “Planu inspekcijskog nadzora Inspektorata za rad”, a u skladu sa radnim ciljevima za 2023. godinu, planirano je da svaki inspektor rada obavi najmanje 140 inspekcijskih nadzora. Uzimajući u obzir da Inspektorat za rad ima 218 inspektora dolazi se do cifre od oko 300 izvršenih nadzora od strane samo jednog inspektora u toku godinu dana. Taj podatak je, prema rečima Bojana Urdarevića, profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nerealan.

“U Inspektoratu rada ima nekih 280 sistematizovanih radnih mesta, što će reći da smo u manjku 50 do 70 inspektora rada. Ako imate toliki broj prijava, a toliko mali broj inspektora, onda vam nijedan zakon, kakav god da je, neće dati rezultat. Čini mi se da mnogo veću pažnju treba da posvetimo sprovođenju zakonskih propisa, a ne samo njihovom pisanju. Zakon bez nadzora nije dovoljan”, kaže Urdarević.

Prema rečima Duška Vukovića iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), nesporna uloga sindikata u smislu kreiranja određenih strategija, zakona i pravilnika najčešće se marginalizuje od strane onih koji bi trebalo da usaglašavaju te propise.

“Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu nije promenjen 18 godina da bi se trenutni Zakon iz 2023. godine usvojio bez ozbiljne javne rasprave. Ta javna rasprava je trebalo da bude održana makar tri puta za vreme ministra Đorđevića. I mali broj sugestija i predloga koje su imali sindikati, poslodavci i ljudi koji se bave ovom oblašću nije prihvaćen”, podseća Vuković.

Predlog SSSS-a bio je da Unija poslodavaca Srbije i reprezentativni sindikati, koji, kako kaže Vuković, imaju u okviru svojih redova kompetentne kadrove, paralelno izvršavaju neki deo aktivnosti Inspektorata za rad. Uz to, predloženo je i imenovanje koordinatora na nacionalnom nivou koji bi ukazivali na potencijalne probleme u primenama mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Takav predlog je naišao na otpor uz primedbu da se socijalni partneri mešaju u rad Inspektorata.

“U ovoj situaciji nudite znanje, spremnost i volju da budete neko ko će da radi i ukazuje na nešto, ali ne dozvoljavaju da preuzmete deo odgovornosti u ovoj oblasti”, kaže Vuković.

Vuković ukazuje i na to da Srbija nema normativno potpun sistem u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Pre svega, nedostaje zakon o osiguranju i nadoknadi štete u slučaju povreda na radu.

“Srbija na nacionalnom nivou ima Savet za bezbednost i zdravlje na radu koji se poslednji put sastao 2018. godine. Ni nakon naše inicijative koju smo uputili kada su se desile dve nesreće, jedna u Kruševcu, druga u Aleksincu, Savet nije našao za shodno da se sastane”, kaže Vuković.

Tehničke konvencije 155 o zaštiti na radu i zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini i 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu konačno su postale fundamentalne konvencije nakon ratifikacije 2022. godine. Na taj način ukupno je ratifikovano deset konvencija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, objasnio je Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada (MOR).

“U toku je izrada nove konvencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na temu bioloških opasnosti, biohazarda. Tekst konvencije je u radnoj fazi. Države članice MOR-a su imale priliku da ga komentarišu do polovine novembra. Taj proces traje godinu do dve dana. Njeno usvajanje optimistično očekujemo 2026. godine, ali verovatnije 2027. godine”, kaže Protić.

Nataša Vučković, iz Fondacije Centra za demokratiju, smatra da bi prvenstveno trebalo raditi na konačnom usvajanju javnih politika i upotpunjavanju normativnog okvira u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

“Trebalo bi raditi na monitoringu i promovisanju ove teme na lokalnom nivou i u lokalnim medijima s obzirom da se tamo odvija rad i da su tamo kompanije. Naravno, treba nastaviti i na unapređenju sistema edukacije, kako za poslodavce tako i za sindikate radnika i poslodavaca. Rešavanje problema Inspektorata za rad mogao bi da ide u pravcu posebnog definisanja i izopštavanja iz opšteg sistema inspekcijskog nadzora”, zaključuje Vučković.

Izvor: Vebsajt Danas, J. Kovačević, 05.12.2024.
Naslov: Redakcija