NACRT ZAKONA O PSIHOLOŠKOJ DELATNOSTI – Tekst propisa
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se psihološka delatnost, njeni ciljevi i načela, oblasti primene i sadržaj - psihološke usluge i poslovi, uslovi i način obavljanja psihološke delatnosti; osnivanje, organizacija i nadležnosti Komore psihologa Srbije; standardi kvaliteta i profesionalnog ponašanja, profesionalno usavršavanje psihologa, nadzor nad stručnim radom psihologa, kaznene mere i druga pitanja od značaja za psihološku delatnost.
Svi pojmovi upotrebljeni u ovom Zakonu u muškom rodu podrazumevaju iste pojmove u ženskom rodu.
Određenje pojma psihološka delatnost
Član 2.
Delatnost kojom se psiholog bavi, u daljem tekstu psihološka delatnost, je delatnost od javnog interesa koju obavljaju psiholozi u javnom i privatnom sektoru.
Psihološka delatnost, odnosi se na pružanje psiholoških usluga, odnosno primenu stručnih postupaka, mera i sredstava u praksi zasnovanoj na načelima i saznanjima psihološke nauke, i obuhvata sledeće vrste psiholoških poslova:
- Psihološku procenu - utvrđivanje psihičkih i
psihomotornih sposobnosti i mogućnosti pojedinaca svih uzrasta, psihosocijalnih karakteristika raznih grupa i organizacija.
- Psihološke tretmane kao što su savetodavni rad, psihoterapija i psihološki treninzi u cilju zaštite, održavanja i poboljšavanja mentalnog zdravlja pojedinaca, parova, porodica i grupa, kao i poboljšanja kvaliteta života i rada, optimalnog korišćenja ličnih sposobnosti.
- Aktivnosti na edukaciji pojedinaca i grupa u
savladavanju opštih i posebnih psiholoških znanja i veština radi lične i profesionalne efikasnosti.
- Psihološka istraživanja, odnosno istraživanja psihosocijalinih procesa i stanja pojedinaca i grupa radi proširivanja saznanja o njima.
- Psihološku prevenciju - kreiranje i primenu psiho-socijalnih intervencija i interventnih programa u ciljukontrole, umanjivanja i eliminacije efekata širokog spektra faktora rizika.
- Psihološku promociju - kreiranje i primenu psiho-socijalnih intervencija i programa u cilju omogućavanja, olakšavanja, podsticanja i ubrzanja razvoja i psihološkog blagostanja pojedinaca, grupa i zajednice.
- Psihološku evaluaciju svih psiholoških i sličnih postupaka programa, materijala i tretmana koji se odnose na pojedince, grupe ili organizacije i koji mogu imati psihičke i psihosocijalne posledice.
-Vođenje evidencije i psihološke dokumentacije.
Navedeni oblici psihološke delatnosti primenjuju se u sledećim oblastima: U oblasti zdravstva, obrazovanja, privrede, socijalne zaštite, sporta, forenzičke i penološke oblasti, u oblasti bezbednosti i drugim oblastima, a u skladu sa Kodeksom etike psihološke delatnosti.
Član 3.
Rečju psihologija svoju delatnost u pravnom prometu mogu označavati samo fizička i pravna lica, koja u skladu sa ovim Zakonom ispunjavaju uslove za obavljanje psihološke delatnosti.
Samo lica koja u skladu sa ovim zakonom ispunjavaju uslove za obavljanje psihološke delatnosti mogu svoju delatnost u oblasti procene, psihoterapije i savetovanja, edukacije i istraživanja, prevencije, promocije i evaluacije, da nazivaju psihološkom delatnošću.
Ciljevi psihološke delatnosti
Član 4.
Opšti cilj psihološke delatnosti je unapređenje kvaliteta života ljudi.
II OBAVLjANjE PSIHOLOŠKE DELATNOSTI
Uslovi obavljanja psihološke delatnosti
Član 5.
Psihološkom delatnošću mogu se baviti: diplomirani psiholog koji je završio studije u četvorogodišnjem trajanju sa najmanje 240 ESPB stečenih na studijskom programu Psihologija, master psiholog sa najmanje 240 ESPB na studijskom programu Psihologija, specijalista psiholog sa najmanje 360 ESPB i psiholog koji je doktor psiholoških nauka sa najmanje 480 ESPB (u daljem tekstu, psiholog).
Psihološku delatnost mogu, pod određenim uslovima, obavljati i psiholozi pripravnici za vreme pripravničkog staža, a pod nadzorom psihologa mentora, u skladu sa propisima koje donosi Komora.
Načini obavljanja psihološke delatnosti
Član 6.
Psihološku delatnost samostalno može da obavlja psiholog koji je obavio pripravnički staž, položio pripravnički ispit i dobio licencu koju izdaje Komora.
Član 7.
Psihološku delatnost psiholog može da obavlja kod poslodavca ili kao privatni preduzetnik, u skladu sa propisima u oblasti rada.
Psiholog je dužan da primenjuje pravila i procedure u svojoj oblasti rada, koje su definisane u propisu poslodavca u skladu sa stručnim standardima.
Član 8.
Psiholog je dužan da prati razvoj nauke i struke i da se kontinuirano profesionalno usavršava.
Profesionalno usavršavanje psihologa uslov je za sticanje odnosno obnavljanje licence.
Obavezu i oblike kontinuiranog profesionalnog usavršavanja bliže propisuje Komora.
Poslodavac je dužan da zaposlenom psihologu obezbedi uslove za sticanje i obnavljanje licence.
Član 9.
Psiholog postupa nezavisno u radu i izboru metoda rada. Psiholog je dužan da primenjuje propisana pravila i procedure u svojoj oblasti rada prema stručnim standardima.
Psiholozi pripravnici
Član 10.
Komora donosi Pravilnik kojim se bliže uređuju plan i program pripravničkog staža, polaganje pripravničkog ispita i upis u imenik psihologa pripravnika.
Član 11.
Pravo na obavljanje pripravničkog staža psiholog pripravnik stiče upisom u imenik psihologa pripravnika koji vodi Komora.
Pravo na upis u imenik psihologa pripravnika ima lice koje ispunjava uslov iz člana 5. ovog zakona.
Član 12.
Komora svakom pripravniku koji je upisan u imenik psihologa pripravnika određuje mentora. Komora pravilnikom o mentorstvu propisuje uslove i vodi registar psihologa mentora.
Član 13.
Psiholog pripravnik je dužan da za vreme pripravničkog staža radi na svim psihološkim poslovima koje mu prema planu i programu poveri mentor i da se pridržava svih upustava mentora.
Psiholog pripravnik ne može samostalno da obavlja psihološku delatnost.
Član 14.
Komora, psiholozi i drugi učesnici u pripravničkom stažu dužni su da preduzimaju mere radi uspešnog stručnog i praktičnog obučavanja psihologa pripravnika kao i za poštovanje pravila iz Kodeksa etike psihološke delatnosti.
Član 15.
Ukoliko u toku trajanja pripravničkog staža psiholog pripravnik učini neki stručni propust, Komora utvrđuje postojanje propusta i sprovodi postupak utvrđivanja odgovornosti.
Član 16.
Ako psiholog pripravnik ne položi pripravnički ispit u roku od tri godine od dana sticanja prava na polaganje pripravničkog ispita, briše se iz imenika psihologa pripravnika.
Psiholog pripravnik, koji je brisan iz imenika psihologa pripravnika na osnovu prethodnog stava, može se ponovo upisati u imenik i steći pravo na polaganje pripravničkog ispita.
Član 17.
Ostala pitanja koja se tiču pripravničkog staža uređuju su posebnim pravilnikom.
Korisnici psiholoških usluga
Član 18.
Korisnik psiholoških usluga ima sledeća prava u skladu sa zakonom:
- da dobije osnovne informacije o psihološkom postupku.
- da bude informisan o interpretiranim rezultatima psihološke procene, planu tretmana ili planu i programu psihološkog treninga i edukacije.
- da prihvati ili ne prihvati primenu preporučenog psihološkog metoda i postupka.
Za decu do 15 godina i za lica pod starateljstvom, prava iz prethodnog stava ostvaruju njihovi zakonski zastupnici.
- Korisnik psiholoških usluga može podneti prigovor Komori za nepostupanje psihologa po stavu 1.ovog člana.
Član 19.
Podatke o psihološkoj proceni i podatke o primenjenom psihološkom tretmanu psiholog je dužan da čuva kao profesionalnu tajnu.
Podatke iz prethodnog stava kao profesionalnu tajnu moraju čuvati, fizička i pravna lica kojima su ti podaci dostupni zbog prirode njihovog posla.
Zaštićenost podataka i način čuvanja profesionalne tajne, propisuje Komora, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Etičkim kodeksom psihološke delatnosti.
Član 20.
Psiholog je dužan da odbije da izvrši uslugu ili radni zadatak ukoliko zahtev naručioca usluga ili korisnika nije u skladu sa ovim Zakonom, načelima i standardima psihološke struke i/ili Kodeksa etike psihološke delatnosti.
Sredstva psihološke procene
Član 21.
Psihološke merne instrumente, kao što su testovi, upitnici i ostala sredstva za psihološku procenu mogu da primenjuju psiholozi iz člana 5. zakona u skladu sa posebnim pravilnikom koji donosi Komora.
Zabranjena je neovlašćena upotreba psiholoških mernih instrumenata.
Psihološke merne instrumente i druge tehnike za psihološku procenu, kao i druge psihološke procedure i intervencije iz domena psihološke delatnosti, mogu da primenjuju i studenti upisani na akreditovane programe studija psihologije u okviru stručne prakse i praktične nastave na način kako je to definisano silabusom nastavnog predmeta, pod nadzorom mentora na praksi i predmetnog nastavnika.
III. KOMORA PSIHOLOGA SRBIJE
Član 22.
Ovim Zakonom osniva se Komora psihologa Srbije.
Komora je samostalna profesionalna organizacija psihologa, koja brine o razvoju, stručnosti i etičnosti vršenja psihološke delatnosti, štiti interese psihologa i korisnika njihovih usluga i vrši javna ovlašćenja koja su joj poverena ovim zakonom.
Psiholozi koji profesionalno obavljaju psihološku delatnost u Republici Srbiji organizuju se u Komoru psihologa Srbije.
Članstvo u Komori je obavezno.
Poveravanje javnih ovlašćenja
Član 23.
Ciljevi Komore su:
- zaštita profesionalnih interesa članova Komore,
- staranje o ugledu psihologa i psihološke profesije,
- zaštita korisnika psiholoških usluga,
- unapređenje i promocija psihološke profesije.
Član 24.
Komora, u skladu sa zakonom, obavlja sledeće poslove kao javna ovlašćenja:
- vodi imenik psihologa, psihologa pripravnika i registar psihologa mentora
- odlučuje o upisu u imenike i registre koje vodi
- odlučuje o brisanju iz imenika i registra koje vodi
- donosi opšte akte kojima uređuje obavljanje pripravničkog staža, propisuje program pripravničkog staža i uređuje polaganje pripravničkog ispita
- odlučuje o dodeli licenci
- odlučuje o privremenoj zabrani obavljanja psihološke delatnosti i o prestanku bavljenja psihološkom delatnosti
- odobrava psihološke testove i druge psihološke instrumente i definiše stručne zahteve za njihovu primenu.
- odobrava programe kontinuiranog stručnog usavršavanja
- vodi disciplinski postupak i izriče disciplinske mere psiholozima i psiholozima pripravnicima
- utvrđuje minimalnu naknadu za rad psihologa
- izdaje uverenja i donosi rešenja iz svoje nadležnosti.
Član 25.
Radi ostvarivanja ciljeva propisanih ovim Zakonom i vršenja javnih ovlašćenja koja su joj poverena, Komora posebno obavlja sledeće poslove:
- podnosi predloge i zahteve nadležnim organima u cilju zaštite i razvoja psihološke profesije
- utvrđuje uslove za sticanje osnovnih, posebnih i specijalnih licenci
- izdaje osnovne, posebne i specijalne licence za obavljanje psihološke delatnosti i donosi rešenja o izvršenom upisu u imenike Komore
- izdaje potvrde o ispunjenosti uslova iz domena svojih nadležnosti
- donosi Pravilnik o standardima profesionalnog ponašanja i psiholoških usluga
- vrši konsultacije sa nadležnim ministarstvima oko pitanja koja se odnose na rad psihologa
- usvaja i stara se o primeni i poštovanju etičkog kodeksa, te postupa u slučajevima kada su prekršene odredbe kodeksa
- pruža informacije o stanju i problemima u psihološkoj delatnosti i o merama koje bi trebalo preduzeti u cilju zaštite mentalnog zdravlja građana
- rešava sporove između članova Komore i između korisnika usluga i članova Komore
- vrši stručni nadzor nad radom članova Komore
- odobrava i prati upotrebu psihodijagnostičkih sredstava i učestvuje u nadzoru tih delatnosti,
- odobrava programe kontinuiranog stručnog usavršavanja
- obavlja i druge poslove od značaja za razvoj psihološke delatnosti.
Organizacija Komore
Član 26.
Organizacija Komore, nadležnost, sastav, način izbora i odlučivanja organa Komore, prava i dužnosti njenih članova i druga pitanja od značaja za psihološku delatnost u Republici Srbiji se uređuju Statutom Komore (u daljem tekstu: Statut).
Član 27.
Organi Komore su:
- Skupština
- Upravni odbor,
- Predsednik Upravnog odbora
- Nadzorni odbori i druga tela utvrđena Statutom Komore.
Član 28.
Komoru predstavlja i zastupa predsednik Upravnog odbora Komore.
Komora obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije.
Komora ima svojstvo pravnog lica.
Sedište Komore je u Beogradu.
Komora ima svoj znak i pečat.
Član 29.
Rad organa Komore je javan osim u slučajevima koji su propisani ovim zakonom ili Statutom Komore.
PROPISI KOMORE
Statut
Član 30.
Skupština Komore donosi Statut, Kodeks etike psihološke delatnosti, pravilnike i druga akta.
Kodeks etike psihološke delatnosti
Član 31.
Kodeks etike psihološke delatnosti uređuje načela i pravila kojih se psiholozi i psiholozi pripravnici moraju pridržavati u obavljanju psihološke delatnosti.
Kodeks etike psihološke delatnosti se objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije.
LICENCE
Član 32.
Komora izdaje licencu za samostalan rad psihologa.
Komora utvrđuje uslove i kriterijume za sticanje licence.
Vrste licenci, uslovi i postupak za sticanje i oduzimanje uređuje Komora svojim pravilnikom.
Vrste licenci
Član 33.
Komora na zahtev psihologa izdaje osnovnu, posebnu i specijalnu licencu.
Uslovi za dobijanje licenci
Član 34.
Osnovna licenca izdaje se psihologu koji je završio studije psihologije u skladu sa članom 5. ovog zakona, obavio pripravnički staž, položio pripravnički ispit i koji je upisan u imenik psihologa Komore.
Posebna licenca izdaje se psihologu kome je izdata osnovna licenca, koji ima radno iskustvo u određenoj oblasti i položio je stručni ispit iz odgovarajuće oblasti primenjene psihologije.
Specijalna licenca izdaje se psihologu koji poseduje posebnu licencu i dokaze o odgovarajućem uskostručnom usavršavanju u psihologiji.
Postupak izdavanja licenci
Član 35.
Komora izdaje licence na zahtev psihologa u pisanoj formi uz koji se dostavljaju i dokazi o ispunjenosti uslova za izdavanje licence.
Po prijemu zahteva, nadležni organ Komore imenuje komisiju od tri člana radi pripreme izveštaja o ispunjenosti uslova za izdavanje licence. Komisija u roku od mesec dana dostavlja izveštaj o ispunjenosti uslova za izdavanje licence organu Komore nadležnom za odlučivanje o zahtevu.
Licence se izdaju na period od 6 godina, i mogu se obnoviti na zahtev psihologa uz dostavljanje dokaza o stručnom usavršavanju u toku prethodnog perioda.
U slučaju da je licenca istekla, a psiholog nije ispunio obavezu stručnog usavršavanja za njeno obnavljanje, licenca prestaje da važi, a može se obnoviti pod uslovima koje propiše Komora.
Član 36.
Komora može oduzeti licencu psihologu ako:
• povredi odredbe ovog Zakona
• psihološku delatnost obavlja suprotno načelima struke,
• izvrši teži prekršaj Kodeksa etike psihološke delatnosti,
• prestane da bude član Komore i
• obavljajući psihološku delatnost počini krivično delo za koje mu je pravosnažnom presudom izrečena zatvorska kazna
Član 37.
Komora donosi Rešenje kojim se izdaje, obnavlja ili oduzima licenca.
Protiv Rešenja iz prethodnog stava ovog člana, može se nadležnom ministarstvu u roku od 15 dana podneti žalba koja odlaže izvršenje Rešenja.
Protiv konačnog Rešenja, može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana.
Član 38.
Komora propisuje sadržaj i obrazac licence.
UPISNIK
Član 39.
Komora vodi imenike, registre, kao i druge evidencije određene zakonom i Statutom.
Komora vodi imenik psihologa koji samostalno obavljaju psihološku delatnost i imenik psihologa pripravnika.
Komora vodi imenik psihologa mentora i psihologa koji su određeni od strane Komore da obavljaju stručni nadzor.
Imenici i evidencije iz prethodnog stava ovog člana su javne knjige.
Izvodi, rešenja i potvrde izdate na osnovu podataka sadržanih u javnim knjigama predstavljaju javne isprave.
Nadzor nad obavljanjem psihološke delatnosti
Član 40.
Upravni nadzor nad radom psihologa sprovode nadležna ministarstva.
Član 41.
Komora sprovodi stručni nadzor koji obuhvata kontrolu ispunjenosti uslova za obavljanje psihološke delatnosti, organizacije rada psihologa, stručnosti i etičnosti upotrebe pravila i procedura, metoda i postupaka, kvaliteta i obima obavljenih usluga.
Na osnovu izvršenog stručnog nadzora Komora donosi stručne preporuke za unapređivanje rada psihologa.
Komora svojim aktima bliže uređuje sprovođenje stručnog nadzora.
Članovi mogu pokrenuti inicijativu za obavljanje stručnog nadzora.
Odluku o sprovođenju stručnog nadzora donosi Komora.
Komora može sprovesti stručni nadzor i na sopstvenu inicijativu.
FINANSIRANjE KOMORE
Član 42.
Rad Komore se finansira:
- iz članarine,
- iz naknade za upis u imenik psihologa,
- iz poklona i legata,
- iz drugih izvora.
Član 43.
Psiholog i psiholog pripravnik upisani u imenik Komore, dužni su da plaćaju članarinu kao i da ispunjavaju druge obaveze prema Komori propisane Statutom.
Komora donosi odlukuo visini i načinu plaćanja članarine.
KAZNENE ODREDBE
Član 44.
Novčanom kaznom od....... do..... kazniće se za prekršaj psiholog i preduzetnik, ako obavljaju psihološku delatnost bez licence.
Kaznom iz predhodnog stava kazniće se i pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu u kome psihološku delatnost obavlja psiholog bez licence.
Novčanom kaznom od.... do..... kazniće se za prekršaj psiholog, preduzetnik, pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu:
1) ako ne otklone nedostatke koji su utvrđeni u postupku nadzora nad obavljanjem psihološke delatnosti,
2) ako onemoguće nadzor nad obavljanjem psihološke delatnosti.
Novčanom kaznom od.... do.... kazniće se za prekršaj psiholog pripravnik:
1) ako se ne pridržava uputstava psihologa mentora,
2) ako samostalno obavlja psihološku delatnost.
Član 45.
Novčanom kaznom od.... do.... kazniće se za prekršaj fizičko lice, preduzetnik i pravno lice:
1) ako obavljaju psihološku delatnost i ako ne ispunjavaju uslove za obavljanje psihološke delatnosti propisane ovim zakonom,
2) ako u pravnom prometu svoju delatnost označavaju kao psihološku delatnost ili rečju psihologija, a ne ispunjavaju uslove za obavljanje psihološke delatnosti,
3) ako obavljaju psihološku delatnost suprotno članu 21 ovog zakona.
Novčanom kaznom od.... do.... kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu ako se u pravnom licu obavlja psihološka delatnost ili se delatnost pravnog lica u pravnom prometu označava rečju psihologija, a nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom za obavljanje psihološke delatnosti u tom pravnom licu.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 46.
Ministar nadležan za rad obrazovaće najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona Odbor za pripremu konstituisanja i početak rada Komore (udaljem tekstu: Odbor).
Odbor ima sedam članova i njih nadležni ministar imenuje na predlog Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije.
Članovi Odbora biraju predsednika Odbora iz svojih redova.
Odbor će u roku od 30 dana od dana imenovanja doneti statutarnu odluku Komore, kojom će urediti pitanja od značaja za konstituisanje i početak rada Komore, kao i način i postupak sprovođenja izbora za članove skupštine Komore, a u roku od 30 dana od dana donošenja statutarne odluke, raspisaće izbore za članove skupštine Komore.
Postupak kandidovanja i izbora članova skupštine Komore obaviće se u roku od 60 dana od dana raspisivanja izbora, a konstituisanje i izbor organa Komore izvršiće se u roku od 30 dana od dana izbora članova skupštine Komore.
Član 47.
Organi komore dužni su da donesu statut i druge opšte akte predviđene ovim Zakonom i podnesu prijavu za upis u registar kod Agencije za privredne regstre najkasnije u roku od tri meseca od dana svog konstituisanja.
Komora će početi sa obavljanjem poverenih poslova, u skladu sa ovim Zakonom, u roku od tri meseca od dana upisa u registar.
Član 48.
Psiholozi koji na dan osnivanja Komore imaju najmanje jednu godinu staža u psihološkoj delatnosti, nisu dužni da obave pripravnički staž.
Psiholozi iz stava 1. ovog člana dužni su da u roku od 2 godine, od dana osnivanja Komore, polože pripravnički ispit pred nadležnim organom i podnesu Komori zahtev za izdavanje osnovne licence.
Psiholozi koji na dan osnivanja Komore imaju manje od jedne godine staža u psihološkoj delatnosti dužni su da u roku od dve godine obave pripravnički staž, polože pripravnički ispit i podnesu Komori zahtev za izdavanje osnovne licence.
Psiholozi koji na dan osnivanja Komore imaju najmanje 5 godina kontinuiranog radnog iskustva u istoj oblasti psihološkog rada nisu dužni da polažu stručni ispit i mogu podneti zahtev za posebnu licencu.
Član 49.
Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja “Službenom Glasniku” R.Srbije.
Stupanjem na snagu ovog Zakona prestaje da važi Zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti (Sl. GlasnikRSbr. 25/96 i 101/2005).
Izvor: Vebsajt Društvo psihologa Srbije, 10.06.2024.