U PRIPREMI NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INSPEKCIJSKOM NADZORU: Informacija o planiranim rešenjima u Nacrtu zakona

Na osnovu člana 77. stav 2. Zakona o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 - dr. zakon), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obaveštava javnost o otpočinjanju izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru. Osnovnoj informaciji o planiranim rešenjima koja će biti predložena prilikom rada na pripremi teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru možete pogledati u nastavku.

UVODNE NAPOMENE

Godišnjim planom rada Vlade za 2023. godinu, za decembar mesec, planirana je izrada Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru.

U delokrugu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je saglasno odredbama člana 11. Zakona o ministarstvima ("Sl. glasnik RS", br. 128/2020 i 116/2022), praćenje i priprema propisa iz oblasti inspekcijskog nadzora.

Zakon o inspekcijskom nadzoru objavljen je u “Službenom glasniku RS”, broj 36/15 21. aprila 2015. godine (dalje u tekstu: Zakon o inspekcijskom nadzoru ili ZIN). Zakon je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a počeo je da se primenjuje istekom roka od 12 meseci od dana stupanja na snagu, osim odredaba kojima se uređuju neregistrovani subjekti i postupanje prema neregistrovanim subjektima. U međuvremenu, dva puta su izvršene izmene i dopune zakonskog teksta.

Ciljevi donošenja Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji su bili definisani u obrazloženju Predloga zakona iz 2015. godine, bili su sledeći: veći nivo usklađenosti poslovanja i postupanja nadziranih subjekata sa zakonom i drugim propisom; delotvornije upravljanje javnim rizicima i bolja zaštita zakonom i drugim propisom zaštićenih dobara, prava i interesa; eliminacija ili bitno umanjenje arbitrernosti, neujednačenosti, samovolje, koruptivnosti i drugih mogućih zloupotreba u pokretanju i sprovođenju inspekcijskog nadzora, neopravdane učestalosti i trajanja inspekcijskog nadzora kod jednih i izostanka ovog nadzora kod drugih privrednih subjekata; podrška održivom poslovanju i razvoju privrednih subjekata u skladu sa propisima i širenje kruga privrednih subjekata čije je poslovanje usklađeno sa propisima preko preventivne funkcije inspekcijskog nadzora; smanjenje administrativnog tereta privrede i uspostavljanje održivosti tog stanja; unapređenje slobodne tržišne utakmice i zaštite konkurencije; veća pravna predvidivost, sigurnost i izvesnost; bolja alokacija resursa inspekcija; unapređenje poslovnog okruženja i investicione klime.

Nakon sedmogodišnje primene Zakona o inspekcijskom nadzoru i svih izazova kojima su se proteklih godina suočavali građani, privreda i inspekcije, naročito u periodu KOVID pandemije, sazrela je potreba da se sagleda pravni okvir koji uređuje inspekcijski nadzor, radi utvrđivanja, da li su i u kojoj meri ostvareni ciljevi donošenja zakona.

DEO PRVI

IZJAŠNjENjA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE O PROBLEMIMA U SPROVOĐENjU ZAKONA O INSPEKCIJSKOM NADZORU

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je dopisom broj: 000156522 2023 14800 005 002 000 001 od 9. juna 2023. godine pozvalo organe državne uprave koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora, da se izjasne o problemima u primeni Zakona o inspekcijskom nadzoru. Pored toga, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uputilo je isti poziv i Mreži inspektora Srbije, reprezentativnom udruženju sa kojim ovo ministarstvo ima zaključen sporazum o saradnji.

Tokom juna i prve polovine jula meseca 2023. godine, svoja izjašnjenja dostavili su Ministarstvo životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo sporta, Ministarstvo turizma i omladine, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Ministarstvo privrede, Republički geodetski zavod, Direktorat civilnog vazduhoplovstva, Mreža inspektora Srbije i Upravni inspektorat Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo kulture i Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije izjasnili su se da ne postoje problemi u sprovođenju Zakona o inspekcijskom nadzoru.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija predlaže da se Zakonom o inspekcijskom nadzoru propiše obaveznost upotrebe softverskog rešenja e-Inspektor prilikom sprovođenja inspekcijskog nadzora i drugih aktivnosti od značaja za rad inspekcije (npr. vođenje evidencije), kao i da se dodatno unaprede funkcionalnosti ovog softverskog rešenja i organizaciju adekvatnih obuka za rad u e-Inspektoru. Takođe, predlažu da se unapredi proces digitalizacije rada inspekcija u smislu povezivanja sa registrima koji sadrže podatke iz službenih evidencija neophodnih za postupanje republičkih, ali i lokalnih inspekcijskih službi, kao i da se uredi način rada i organizacije Kontakt centra.

Ministarstvo zaštite životne sredine i Mreža inspektora Srbije smatraju da je potrebno proširiti, precizirati i predvideti nove definicije izraza predviđenih članom 3. Zakona koja se odnose na neregistrovane subjekte, službene savetodavne posete i koordinaciju inspekcijskog nadzora.

Ministarstvo unutrašnjih poslova smatra da organi u njihovom sastavu nadležni za zaštitu od požara i eksplozija, odnosno smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, treba da budu izuzeti od primene ovog zakona saglasno članu 4. istog, dok Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja smatra da treba biti izuzeto od sprovođenja određenih radnji pri vršenju inspekcijskog nadzora zbog ratifikovanih međunarodnih konvencija MOR-a. Direktorat civilnog vazduhoplovstva detaljno obrazlaže svoju posebnost pozivajući se na međunarodno priznate sporazume koje je u obavezi da primenjuje. Ministarstvo finansija smatra da treba biti izuzeto u pogledu odredaba člana 17. Zakona koji se odnose na obaveštavanje nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istaklo je da su u fazi izrade Zakona o službenim kontrolama, u skladu sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU, te da će se u određenim oblastima koje navode (bezbednost hrane...itd.) primenjivati Zakon o službenim kontrolama.

Ministarstvo zdravlja ističe da je potrebno ukinuti mešoviti inspekcijski nadzor predviđen članom 6. Zakona, jer istim nije predviđen nalog za redovni i vanredni inspekcijski nadzor.

Ovo ministarstvo posebnu pažnju posvetilo je odnosu republičke inspekcije i inspekcija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave kojima je poveren posao inspekcijskog nadzora, kada su u pitanju planovi inspekcijskog nadzora, obaveze prema Koordinacionoj komisiji i godišnji izveštaji o radu. Predlažu da se u članu 10. Zakona koji se odnosi na plan inspekcijskog nadzora izvrši preciziranje u pogledu rokova i postupka za pribavljanje mišljenja na planove od strane autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave kojima je poveren posao inspekcijskog nadzora, a koje usvaja Koordinaciona komisija, kao i da ti planovi budu usaglašeni sa Strateškim (višegodišnjim) planom republičke inspekcije. Zalažu se da jedinstveno funkcionalno softversko rešenje e-Inspektor i analiza potreba za finansiranjem, tehničkom opremljenošću inspektora i podnošenje inicijativa nadležnim organima, o tome utvrđenih članom 12. Zakona, proširi na sve nivoe inspekcijskog nadzora (AP i JLS). Ističu da je u istom članu potrebno precizirati koordinaciju inspekcijskog nadzora između republičke inspekcije i autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave kojima je poveren posao inspekcijskog nadzora (čl.12. stav.10. Zakona). Takođe, predlažu da se u članu 44. Zakona propišu rokovi i postupak za dobijanje saglasnosti na izveštaje iz oblasti poverenih poslova inspekcijskog nadzora autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i da se posle stava 4. ovog člana doda nov stav koji bi glasio: “Na osnovu analize godišnjih izveštaja o radu resorno ministarstvo inicira mere za unapređenje inspekcijskog nadzora i objavljuje ih na internet stranici.

U svojim izjašnjenjima, organi državne uprave i Mreža inspektora Srbije posebnu pažnju posvetili su vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 13, 14, 16, 17, 18, 20, 21a, 24, 25, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 41, 42. i 44.).

Mreža inspektora Srbije i Ministarstvo zdravlja predlažu da se briše preventivni inspekcijski nadzor u čl. 13. i 44. Zakona i propišu rokovi za dostavljanje dokaza o postupanju po preporukama.

U pogledu člana 14. Zakona nejasno je da li se kontrolna lista uručuje nadziranom subjektu (nepotpisana), ili je samo sastavni deo zapisnika, da nadzirani subjekat može vršiti samoproveru ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoprocenu rizika pre pokretanja redovnog inspekcijskog nadzora, ali tek nakon obavljenog preventivnog nadzora nad radom nadziranog subjekta (Ministarstvo turizma i omladine i Ministarstvo zdravlja).

Ministarstvo zdravlja smatra da nije potrebno izdavanje naloga kod redovnih i utvrđujućih nadzora već je dovoljno uputiti obaveštenje o predstojećem nadzoru, budući da je predmet inspekcijskog nadzora sastavni deo zapisnika, te da je službena legitimacija inspektora kojom se legitimiše u inspekcijskim nadzorima i njegova lična odgovornost garancija da neće doći do zloupotrebe vršenja nadzora bez znanja neposrednog rukovodioca. Takođe, predlaže da se preispita svrsishodnost obaveštavanja nadziranog subjekta u vanrednom inspekcijskom nadzoru i razmotri mogućnost obaveštavanja subjekta nadzora u redovnom inspekcijskom nadzoru putem telefona, o čemu se sastavlja službena beleška (član 16. i 17.). Ministarstvo finansija smatra da stav 2. istog člana treba da glasi: “Ukoliko inspektor u toku vršenja inspekcijskog nadzora otkrije nezakonitost koja je izvan granica nalogom utvrđenog predmeta inspekcijskog nadzora, pri čemu su ispunjeni uslovi za vanredan inspekcijski nadzor u skladu sa članom 6. stav 4. ovog zakona, dužan je da izvrši inspekcijski nadzor”, radi usklađivanja sa članom 124. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Istovremeno predlažu brisanje stava 7. istog člana.

Ministarstva nadležna za finansije, zdravlje, rudarstvo i energetiku i Republički geodetski zavod predlažu da se jasnije i preciznije urede odredbe člana 18. ZIN s obzirom da podnosioci predstavke u najvećem broju slučajeva smatraju da su stranka u postupku. Takođe se traži preciziranje rokova utvrđenih u stavu 6. ovog člana, kao i u pogledu zloupotreba od strane podnosioca predstavki.

Mreža inspektora Srbije predlaže propisivanje pravne zaštite inspektora. Mišljenja su da je potrebno, po uzoru na rešenja uporednog zakonodavstva, propisati da će u slučaju vođenja krivičnog postupka ili drugog postupka kaznene prirode protiv inspektora, koje pokreće privatni tužilac u vezi sa obavljanjem poslova i radnih zadataka inspektora, organ u čijem je sastavu inspekcija predujmiti troškove inspektora u tom postupku, uključujući i troškove zastupanja. Takođe, predlažu da se izmeni član 20. stav 9. ZIN tako da glasi: “Nadzirani subjekt i sva lica zatečena na mestu nadzora, dužna su da poštuju integritet i službeno svojstvo inspektora”, Alternativa: Da se u članu 23. ZIN doda nov stav kojim se trećim licima propisuje dužnost da poštuju integritet i službeno svojstvo inspektora, a ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine predlaže da se za kršenje navedene zakonske odredbe uvedu fiksne novčane kazne.

Ministarstvo zdravlja smatra da je potrebno jasno definisati termin “po obavljenoj kupovini” predviđen članom 21a Zakona, s obzirom da zdravstvena inspekcija nema novac kojim bi uslugu platila i na taj način izvršila kupovinu, imajući u vidu da su u pitanju zdravstvene usluge, a ne roba. Navode da je vrlo česta situacija na terenu da je subjekat registrovan za određenu delatnost (npr. kozmetički salon) koji obavlja neregistrovanu zdravstvenu delatnost (npr. antiejdžing medicina). S obzirom na navedeno, nije celishodno niti moguće naložiti takvom subjektu da se upiše u registar APR kao subjekt koji obavlja zdravstvenu delatnost jer već obavlja određenu preduzetničku delatnost.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede napominje da je u članu 24. stav 4. ZIN predviđeno da se predmeti koji su ostavljeni na čuvanje inspekciji pečate, uz upozorenje da skidanje i povreda službenog pečata predstavlja krivično delo. S tim u vezi, predlažu da se u određenim slučajevima, kao na primer kod bespravno posečenih stabala u šumi, predvidi da se privremeno oduzet predmet ostavi na čuvanje subjektu i bez pečaćenja uz propisivanje plaćanja određenog novčanog iznosa koji odgovara vrednosti predmeta kako je propisano u Zakonu o prekršajima ukoliko se privremeno oduzet predmet otuđi ili uništi od strane onoga kome je ostavljen na čuvanje.

Ministarstvo rudarstva i energetike navodi da je u članu 25. Zakona potrebno propisati da se “registrovanom subjektu kod koga nikada ranije nije vršen inspekcijski nadzor, ne daje prekršajna kazna (bez obzir na visinu kazne), ukoliko postupi po upravnoj meri inspektora i štetne posledice otkloni.” Takođe, potrebno je uneti odredbu: “da se registrovanom subjektu po donošenju novog zakona ne izdaju kazne u prvih godinu dana, osim ako subjekt ne postupi po upravnim merama inspektora i štetne posledice ne otkloni.”

Kada su u pitanju odredbe čl. 33. i 34. Zakona koje se odnose na neregistrovane subjekte predlaže se: povećanje broja kontrola nad neregistrovanim privrednim subjektima, a u cilju suzbijanja sive ekonomije; preciziranje obavljanja određenih delatnosti ili vršenja određenih aktivnosti u pogledu sticanja dobiti, s obzirom na to da postoje aktivnosti za koje je propisana obaveza posedovanja dozvole, ali se te aktivnosti odnose na rekreaciju kao na primer dozvola za rekreativni ribolov, ili pojasniti da se ne smatra neregistrovanim subjektom lice koje se bavi rekreativnom aktivnošću za koju je propisano posedovanje dozvole (član 34.); dodati da se mera zabrane subjektu iz člana 33. stav 2. izriče samo u slučaju da takva zabrana ne može da izazove neposrednu opasnost po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet; brisanje sentence u članu 33. stav 6. ZIN: “nalaže da bez odlaganja pokrene postupak za upis u osnovni registar, odnosno u odgovarajući poseban registar ili evidenciju koju vodi nadležni organ ili organizacija ili pribavlja saglasnosti nadležnog organa ili organizacije ili prijave nadležnom organu ili organizaciji” (Ministarstva privrede, zaštite životne sredine, rudarstva i energetike, turizma i omladine i Mreža inspektora Srbije).

Ministarstva prosvete i zdravlja predlažu da se član 35. stav 5. ZIN izmeni tako da glasi: “Zapisnik se dostavlja nadziranom subjektu u roku od osam radnih dana od završetka inspekcijskog nadzora”. Ministarstvo zdravlja smatra da je rok od 5 radnih dana koji je propisan članom 36. ZIN neprimereno dugačak i da ga treba skratiti na maksimalno 3 dana (odnosno 2 radna dana), jer se neprimereno dugačkim rokom koji je sada propisan odugovlači postupanje inspektora i okončanje postupka. Pored toga, Ministarstvo zaštite životne sredine navodi da je u članu 35. stav 2. ZIN propisano da se zapisnik dostavlja nadziranom subjektu u roku od osam dana od završetka inspekcijskog nadzora. Ističe da kod inspektora postoje nedoumice oko toga da li se inspekcijski nadzor završava: nakon vršenja terenskog ili kancelarijskog nadzora ili terenskog i kancelarijskog nadzora, na dan koji je definisan u nalogu za inspekcijski nadzor ili nakon preduzimanja svih radnji u postupku inspekcijskog nadzora, a u roku kojim je nalogom za inspekcijski nadzor predviđen vremenski interval započinjanja i okončanja inspekcijskog nadzora. Iz prethodno navedenog razloga smatraju da bi ovaj stav trebalo preciznije definisati kako se isti ne bi mogao tumačiti na različite načine i zloupotrebljavati kako od strane inspektora, tako i od strane nadziranih subjekata.

Ministarstvo prosvete predlaže da se član 36. ZIN izmeni tako da glasi: “Nadzirani subjekat ima pravo da u pisanom obliku stavi primedbe na zapisnik o inspekcijskom nadzoru, u roku od pet dana od dana njegovog prijema”.

Mreža inspektora Srbije predlaže da se u članu 37. stav 5. ZIN izvrši izmena tako da glasi: “Ako inspektor odstupi od rešenja koja je ranije donosio u istim ili sličnim stvarima, dužan je da u tom rešenju posebno obrazloži razloge odstupanja”. Ističu da rešenje donosi inspektor, a ne inspekcija.

Ministarstvo finansija smatra da bi član 38. ZIN kojim se reguliše okončanje postupka bez donošenja rešenja, trebalo usaglasiti sa odredbom člana 173. Zakona o opštem upravnom postupku, iz razloga potencijalne zloupotrebe člana 38. ZIN od strane nadziranih subjekata. Naime, Zakon o opštem upravnom postupku je već uredio postupak kada prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom predviđenom roku, u postupku po žalbi.

Ministarstvo turizma i omladine ukazuje da je rok od 8 dana za izdavanje potvrđujućeg rešenja po zahtevu nadziranog subjekta propisan članom 38. stav 3. suviše kratak, imajući u vidu i druge kontrole koje turistička inspekcija vrši, a posebno imajući u vidu veličinu teritorije i nedostatak inspektora u svim lokalnim samoupravama. Smatraju da bi rok trebalo da bude produžen na 30 dana.

Ministarstvo sporta predlaže da se ustanovi posebno telo (Komisija za žalbe) koje bi u drugom stepenu rešavalo i odlučivalo po žalbama na rešenja svih republičkih inspekcija kao prvostepenih organa (član 39.)

Mreža inspektora Srbije predlaže da se u članu 41. stav 3. ZIN izvrši izmena tako što će se brisati sentenca: “bez odlaganja pokrenuo propisani postupak za upis u odgovarajući registar ili evidenciju, pribavljanja saglasnosti nadležnog organa ili organizacije ili prijave nadležnom organu ili organizaciji, i da li se...”. Ističu da ovakva upravna mera nije izvršiva. Predlaže izmenu člana 42. stav 3. ZIN, koja uređuje situaciju nepodnošenja prekršajne prijave i neizdavanja prekršajnog naloga, u pogledu proširivanja registrovanih subjekata nad kojima je primenjena neka upravna mera, jer, po njihovom mišljenju, to predstavlja dvostruko kažnjavanje nadziranog subjekta. U vezi sa tim, predlažu da se u navedenom članu promeni najviši iznos zaprećene kazne (200.000 RSD) kao jedan od uslova pod kojim inspektor neće pokrenuti prekršajni postupak ili izdati prekršajni nalog. Predlažu da nova zaprećena kazna bude 350.000 ili 500.000 RSD. Navode da su drugim zakonima znatno uvećane zaprećene kazne, pa postojeći iznos obesmišljava nameru zakonodavca.

Povodom sadržine odredbe člana 42. stav 3. Zakona, Ministarstvo turizma i omladine je mišljenja da treba navesti i slučaj kada je nadzirani subjekat bez naloga inspektora za postupanje u određenom roku sam otklonio nepravilnost, pre izvršene kontrole, a kada zaprećena kazna ne prelazi 200.000 RSD, nisu nastupile veće štetne posledice, kao i kada su takve posledice nastupile, ali ih je nadzirani subjekat otklonio ili je štetu nadoknadio pre počinjanja postupka inspekcijskog nadzora.

Kada je u pitanju položaj i status inspektora većina organa državne uprave kao i Mreža inspektora Srbije predlažu da se jasnije uredi šta su inspekcijski poslovi, jer se, pored neposrednog inspekcijskog nadzora, u inspekciji obavljaju i drugi poslovi koji su vezani za neposredni inspekcijski nadzor, kao što su analiza rizika, izrada godišnjih planova, obuka, trijaža prijava/podnesaka, odgovori podnosiocima prijava za koje nije potrebno pokrenuti inspekcijski nadzor, izrada izveštaja, tumačenje propisa i dr.

Mreža inspektora Srbije predlaže uređenje posebnog pravnog statusa inspektora u službeničkom sistemu.

Predlažu da se razmotri mogućnost razvrstavanja zvanja inspektora u više kategorija (npr. mlađi, inspektor i inspektor...) radi lakšeg zapošljavanja novih inspektora i vrednovanja radnog iskustva. Ovi poslovi zahtevaju stručno znanje inspektora i treba da nose takav naziv. Pored toga, predlažu da se propiše na koji način se obezbeđuje prisustvo prevodioca za strana lica, da li to vrši subjekt nadzora ili inspektor i o čijem trošku. Mišljenja su da troškove treba da snosi subjekt nadzora.

Traže uvećanu vrednost boda ili zaradu za 20%, odnosno 25% za svaki mesec ili uvećanje koeficijenta za obračun plate do 20%.

Upravni inspektorat predlaže da se preispitaju, odnosno preciznije uredi materija rukovođenja inspekcijom, kao i pitanje odnosa izvornih i poverenih poslova.

Ministarstvo finansija predlaže da se u članu 46. ZIN propiše da pored inspektora, radno angažovana lica mogu da vrše inspekcijski nadzor, ukoliko ispunjavaju sve druge uslove propisane stavom 2. ovog člana, dok Ministarstvo zdravlja smatra da treba brisati odredbe člana 48. ZIN i ističu da treba intenzivno raditi na jačanju kapaciteta inspekcija a ne davati ovlašćenja službeniku koji nije inspektor.

Ministarstvo rudarstva i energetike predlaže da se u članu 55. Zakona dodaju reči: “kao i nad primenom člana 45. stav 3. i člana 46. stav 4.”.

Ministarstvo zaštite životne sredine ukazuje da u članu 56. ZIN potrebno izvršiti pravno-tehničku redakciju, jer greškom stoji: “Za prekršaj iz stava 5. ovog člana kazniće se nadzirani subjekat - preduzetnik novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara. Za prekršaj iz stava 5. ovog člana kazniće se nadzirani subjekat - fizičko lice novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara. Za prekršaj iz stava 5. ovog člana kazniće se i odgovorno lice kod nadziranog subjekta - pravnog lica novčanom kaznom iz stava 5. ovog člana." Potrebno je da se izmene stavovi 10, 11 i 12. tako da glase: “Za prekršaj iz stava 9. ovog člana kazniće se nadzirani subjekat - preduzetnik novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara. Za prekršaj iz stava 9. ovog člana kazniće se nadzirani subjekat - fizičko lice novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara. Za prekršaj iz stava 9. ovog člana kazniće se i odgovorno lice kod nadziranog subjekta - pravnog lica novčanom kaznom iz stava 5. ovog člana.”

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zdravlja, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, unutrašnje i spoljne trgovine i Mreža inspektora Srbije predlažu brisanje člana 60. ZIN. Ističu da prekršajna odgovornost inspektora negativno utiče na motivaciju, integritet i autoritet inspektora. Ukazuju da je ovo jedini zakon u kome se predviđaju sankcije za službena lica koja obavljaju svoj posao. Navode da postoji mnoštvo drugih propisa kojima se predviđa odgovornost državnih službenika odnosno inspektora, te smatraju da je nedopustivo da se na ovaj način pred strankama omalovažavaju i degradiraju inspektori koji svakako rade za izuzetno malu zaradu, u otežanim uslovima i pod konstantnim pritiskom.

Ministarstvo rudarstva i energetike predlaže da se u članu 45. Zakona doda stav 3. koji bi glasio: “Rukovodiocu inspekcije koji je i inspektor, poslodavac mora za izvršeni rad isplatiti uvećanu vrednost boda ili zaradu za 25% za svaki mesec”. U članu 46. Zakona potrebno je dodati stav 4, koji bi glasio: “Inspektoru poslodavac mora za izvršeni rad isplatiti uvećanu vrednost boda ili zaradu za 20% za svaki mesec”. Pored toga predlažu da se u članu 55. Zakona dodaju reči: “kao i nad primenom člana 45.stav 3. i člana 46.stav 4.”, tako da odredba člana 55. Zakona glasi: “Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kojima se uređuju planovi inspekcijskog nadzora, postupak inspekcijskog nadzora i službena lica ovlašćena za vršenje inspekcijskog nadzora, kao i nad primenom smernica i uputstava Koordinacione komisije iz člana 12. stav 2. tačka 1) ovog zakona, kao i nad primenom čl. 45. st. 3 i čl. 46. st. 4, vrši upravna inspekcija”. Takođe, predlaže da se doda član 60a koji bi glasio: “Novčanom kaznom od 2 000 000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac koji ne postupi prema čl.45.st.3. i čl.46.st.4. Zakona. Novčanom kaznom od 150 000 dinara kazniće se odgovorno lice poslodavca ukoliko poslodavac ne postupi prema čl.45.st.3. i čl.46.st.4. Zakona”. Ovaj predlog obrazlažu na sledeći način: “U sadašnjem trenutku kada je prosečna plata npr. inženjera 135 000 RSD i kada imate na tržištu rada manjak inženjera posebno mašinske i elektrotehničke struke, neophodno je dati uvećanu vrednost boda ili zaradu, da ne bi pojedine inspekcije ostale bez inspektora. Trenutno rade sa jako malim brojem inspektora. Konkretno u republičkoj energetskoj inspekciji predviđena su 4 inspektorska radna mesta, ali je samo 1 inženjersko inspektorsko mesto popunjeno. Stoga, da bi imali inspektore, mora im biti data bar prosečna plata koju dobijaju u privredi, jer ne vredi dobar Zakon ako nema ko da ga primenjuje. Predlog za rukovodioca koji je i inspektor je 25% jer su daleko složeniji i obimniji poslovi i veća odgovornost u odnosu na izvršioca inspektora.

Mreža inspektora Srbije predlaže da se član 63. stav 1. ZIN izmeni tako da glasi: “Inspekcija će sačiniti obrasce kontrolnih lista i objaviti ih na svojoj internet stranici u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu posebnog zakona kojim je formirana nova inspekcija.” Pored toga, predlažu da se doda nov stav: “Inspekcija će izmeniti obrasce kontrolnih lista i objaviti ih na svojoj internet stranici u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu posebnog zakona, ako se njim menjaju odredbe u vezi inspekcijskog nadzora.”

DEO DRUGI

PROBLEMI U SPROVOĐENjU ZAKONA O INSPEKCIJSKOM NADZORU

Efikasnost i delotvornost korišćenja jedinstvenog softverskog rešenja e-Inspektor

U članu 43. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisano je da o inspekcijskom nadzoru, za potrebe praćenja stanja u određenoj oblasti i potrebe praćenja rada, svaka inspekcija vodi evidenciju. Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se u elektronskom obliku u okviru softverskog rešenja e-Inspektor iz člana 12. stav 2. tačka 1. podtačka (4). U okviru softverskog rešenja e-Inspektor iz stava 2. ovog člana, uspostavlja se evidencija nadziranih subjekata i objekata inspekcijskog nadzora (u daljem tekstu: Registar podataka o inspekcijskom nadzoru), kao jedinstvena, centralizovana evidencija u elektronskom obliku. Registar podataka o inspekcijskom nadzoru vodi ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor.

Objekat inspekcijskog nadzora je svaka nepokretnost u odnosu na koju se određuje predmet inspekcijskog nadzora. Evidencija iz stava 1. ovog člana, sadrži: 1) podatke o nalogu za inspekcijski nadzor, uz navođenje vrste i oblika inspekcijskog nadzora, kao i dopunskih naloga i zasebnih naloga iz člana 16. stav 7. ovog zakona; 2) podatke o inspekciji koja je vršila inspekcijski nadzor; 3) podatke o inspektoru koji je vršio inspekcijski nadzor, kao i o inspektoru koji ga je, u slučaju sprečenosti, zamenjivao. Ako je inspekcijski nadzor vršilo više inspektora, navode se podaci za sve inspektore, kao i za njihove zamenike; 4) podatke o nadziranom subjektu i zastupniku, odnosno ovlašćenom licu kod nadziranog subjekta - pravnog lica, uključujući i podatak o procenjenom riziku kod nadziranog subjekta; 5) pravni osnov inspekcijskog nadzora; 6) opis predmeta i svrhe inspekcijskog nadzora; 7) trajanje inspekcijskog nadzora (dan početka i završetka inspekcijskog nadzora); 8) podatke o preduzetim radnjama u vršenju inspekcijskog nadzora; 9) podatke o zapisniku o inspekcijskom nadzoru i primedbama na taj zapisnik; 10) podatke o naloženim merama, odnosno konstataciju da u inspekcijskom nadzoru nisu naložene nikakve mere, uz navođenje da li za nalaganje mera nije bilo osnova ili potrebe; 11) podatke o podnetim krivičnim prijavama, prijavama za privredni prestup i zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka i izdatim prekršajnim nalozima, odnosno konstataciju da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nije podnet, odnosno da prekršajni nalog nije izdat u skladu sa članom 42. stav 3. ovog zakona, kao i podatke o ishodima postupanja pravosudnih organa po zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka, prijavama za privredni prestup i krivičnim prijavama koje je podnela inspekcija i o ishodima prekršajnih naloga koje je izdala inspekcija. Centralizovana evidencija iz stava 3. ovog člana sadrži: 1) identifikacione i poslovne podatke nadziranog subjekta od značaja za inspekcijski nadzor; 2) vrstu objekta; 3) lokaciju objekta, kao i druge identifikacione podatke objekta (brojevi katastarskih parcela, adresa i dr.); 4) delatnost koja se obavlja, odnosno aktivnost koja se vrši u objektu; 5) pravni, odnosno faktički osnov korišćenja objekta (svojina, zakup, drugi oblik korišćenja, državina i dr.) od strane nadziranog subjekta; 6) površinu, odnosno zapreminu objekta i tehničke kapacitete objekta; 7) podatke o ovlašćenjima, akreditacijama i drugim ispravama o usaglašenosti sa propisima ili standardima. Svrha obrade podataka o ličnosti u evidencijama iz st. 5. i 6. ovog člana je planiranje i vršenje inspekcijskog nadzora. U ovu evidenciju unose se sledeći podaci o ličnosti: podaci o identitetu podnosioca (ime i prezime i jedinstveni matični broj građana) i adresa prebivališta, odnosno boravišta, kao i drugi podaci neophodni za kontakt. Rukovalac podacima iz st. 5. i 6. ovog člana je inspekcija koja je u vršenju nadzora, u skladu sa posebnim zakonom, izvršila upis podataka u Registar podataka o inspekcijskom nadzoru. Pravo na uvid u upisane podatke iz st. 5. i 6. ovog člana kao i podatke o ličnosti iz stava 7. ovog člana imaju i rukovodilac inspekcije, službena lica sa posebnim ovlašćenjima koji obavljaju nadzor i službenu kontrolu i Koordinaciona komisija. Pravo na uvid u podatke iz st. 5. i 6. ovog člana ima nadzirani subjekt na kojeg se podaci odnose, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Podaci o ličnosti iz st. 5. i 6. ovog člana predstavljaju poverljive podatke i ne mogu se koristiti u svrhe koje nisu predviđene zakonom. Podaci o ličnosti iz st. 5. i 6. ovog člana trajno se čuvaju. Podaci neophodni za vođenje Registra podataka o inspekcijskom nadzoru pribavljaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava. Izgled obrasca, kao i tehnički način vođenja evidencije o inspekcijskom nadzoru utvrđuje služba Vlade iz člana 12. stav 6. ovog zakona.

Pored toga, u članu 12. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisani su poslovi Koordinacione komisije, pored ostalog, da prati dostignuti nivo koordinacije inspekcija, inicira mere, utvrđuje smernice i daje uputstva u cilju unapređenja koordinacije inspekcija i delotvornosti inspekcijskog nadzora, i prati njihovu realizaciju, a naročito za razvoj jedinstvenog funkcionalnog softverskog rešenja e-Inspektor. Takođe, u istom članu zakona propisano je da Služba Vlade obavlja poslove tehničke podrške u uspostavljanju i vođenju softverskog rešenja e-Inspektor, odnosno poslove koji se odnose na čuvanje, sprovođenje mera zaštite i obezbeđivanja sigurnosti i bezbednosti softverskog rešenja e-Inspektor.

Projekat e-Inspektor započeo je u decembru mesecu 2017. godine potpisivanjem ugovora između Kancelarije za IT i eUpravu i konzorcijuma koji čine kompanije S&T i Enetel. U junu 2018. godine u saradnji sa 4 pilot inspekcije (sanitarna, tržišna, Inspektorat za rad i Upravni inspektorat) navedeni konzorcijum je predstavio inicijalno rešenje softvera. Do jula meseca 2019. godine predstavnici 36 republičkih inspekcija potpisali su saglasnost da je softversko rešenje e-Inspektor funkcionalno sa aspekta inspektorske prakse. Svrha uvođenja ovog softverskog rešenja je standardizacija rada inspekcija i sinhronizacija aktivnosti različitih državnih organa i inspekcija. Softver omogućava planiranje inspekcijskog nadzora i sprečava preklapanje inspekcijskog nadzora više inspekcija kod nadziranog subjekta.

Pomoću softvera e-Inspektor, inspekcije imaju uvid u nadzore koje su obavile druge inspekcije, čime se postiže brža i kvalitetnija komunikacija među inspekcijama. U sistem su unete baze standardizovanih obrazaca inspekcijskih dokumenata, propisi, zapisnici, kontrolne liste, godišnji planovi, što doprinosi većoj sistematičnosti rada inspekcija. Obezbeđeni su uslovi za transparentniji rad inspekcija, jer nadzirani subjekt ima mogućnost pregleda svih nadzora koji su kod njega obavljeni kao i uvid u status predmeta u svakom trenutku. Od početka rada korišćenjem jedinstvenog softverskog rešenja e-Inspektor izvršeno je 335.004 inspekcijska nadzora. Radi povećanja efikasnosti i uspostavljanja dalje standardizacije inspekcijskih poslova potrebno je da se u narednom periodu jedinstveno softversko rešenje uvede u rad inspekcija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Zaključkom Vlade 05 broj: 030-2278/2022 od 17. marta 2022. godine, pored ostalog, obavezuju se republičke inspekcije da u svom radu koriste jedinstveno softversko rešenje e-Inspektor, na zakonit i pravilan način, upotrebom funkcionalnosti koje e-Inspektor omogućava. Rukovodilac organa u čijem sastavu je inspekcija, obezbeđuje uslove za uspostavljanje e-Inspektor u inspekciji, u skladu sa odredbama Zakona o elektronskoj upravi, a rukovodilac inspekcije dužan je da obezbedi da inspekcija koristi e-Inspektor u svom radu i odgovoran je za njegovo zakonito i pravilno korišćenje od strane inspekcije kojom rukovodi. Pored toga, u zaključku Vlade navodi se da je rukovodilac inspekcije obavezan da Koordinacionoj komisiji uputi obrazloženi zahtev, ukoliko smatra da je za korišćenje e-Inspektora u određenim tipovima nadzora, odnosno nadzorima koji podrazumevaju poseban način postupanja saglasno delokrugu inspekcije, svrsishodno sprovesti odgovarajuće izmene funkcionalnosti u e-Inspektoru; kao i obrazloženu izjavu, ako je korišćenje e-Inspektora necelishodno u onim vrstama inspekcijskog nadzora na koje se, shodno članu 4. stav 4. Zakona o inspekcijskom nadzoru, neposredno primenjuju odredbe posebnog zakona i propisa donetih na osnovu tog zakona. Takođe, obavezuju se rukovodioci republičkih inspekcija da Koordinacionoj komisiji dostavljaju polugodišnje izveštaje o sprovođenju ovog zaključka, i to najkasnije 15. jula za period januar - jun tekuće godine, odnosno do 15. januara za period jul-decembar prethodne godine.

Prema dostavljenim polugodišnjim izveštajima, kao i prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, nakon nekoliko godina primene Zakona o inspekcijskom nadzoru, od ukupno 48 republičkih inspekcija u Republici Srbiji, 37 inspekcija ima uspostavljeno jedinstveno funkcionalno softversko rešenje, dok u svom radu 20 inspekcija koristi e-Inspektor, što iznosi manje od 50% od ukupnog broja inspekcija.

DEO TREĆI

PITANjA KOJA ĆE SE RAZMOTRITI PRILIKOM PRIPREME TEKSTA NACRTA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INSPEKCIJSKOM NADZORU

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je stava da, u ovom trenutku rada na unapređenju pravnog okvira u oblasti inspekcijskog nadzora, predmet izmena i dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru treba da bude ograničenog opsega, usmeren samo na određena pitanja, koja neće prouzrokovati bitnu promenu pravnog režima, odnosno bitnu promenu uređenja nekog pitanja u oblasti inspekcijskog nadzora, i to:

1.         Unapređenje efikasnosti i delotvornosti korišćenja jedinstvenog softverskog rešenja e-Inspektor

Kao moguću opciju radi postizanja veće efikasnosti i delotvornosti korišćenja e-Inspektor, treba razmotriti da se na adekvatnom mestu u zakonu propiše kao poseban osnov disciplinske odgovornosti inspektora, nekorišćenje jedinstvenog softverskog rešenja e-Inspektora.

Pored toga, polazeći od koncepta zakona, još jedna mogućnost jeste da se inspektorima i inspekciji da izvestan vremenski period za prilagođavanje za rad u e-Inspektor softverskom rešenju.

2.         Zakonsko uređenje Kontakt centra za predstavke i pritužbe

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je, prilikom svog izjašnjenja o problemima u primeni Zakona o inspekcijskom nadzoru, istaklo da je potrebno da se zakonski uredi način rada i organizacije Kontakt centra za predstavke i pritužbe privrede i građana republičkim inspekcijama koji predstavlja jedinstvenu kontakt tačku za podnošenje predstavki iz oblasti inspekcijskog nadzora i pritužbi na rad službenih lica inspekcija, a u cilju rasterećenja nadležnih ministarstava prilikom prijema predstavki i pritužbi i unapređenja efikasnosti rada inspekcija povezivanjem sa softverskim rešenjem e-Inspektor.

U cilju suzbijanja sive ekonomije i unapređenju poslovnog okruženja, a uporedo sa razvojem inspekcijskih kapaciteta i dalje reforme inspekcijskog nadzora, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je u februaru mesecu 2020. godine zaključilo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj Sporazum o dodeli bespovratnih sredstava (tehnička pomoć) radi “Uspostavljanja Kontakt centra za poslovne inspekcije i knjige inspekcijskih praksi”. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je Ugovorom o pružanju konsultantskih usluga iz februara meseca 2020. godine angažovalo Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj kao konsultanta za pružanje tehničke pomoći prilikom uspostavljanja Kontakt centra. Ovaj projekat je za cilj imao formiranje jedinstvenog mesta gde će građani i privredni subjekti moći da prijavljuju sivu ekonomiju, neregistrovane subjekte i nelojalnu konkurenciju, kao i nepravilnosti u radu inspektora i pritužbe na rad istih. Kontakt centar pruža podršku republičkim inspekcijama, s obzirom na to da u većini inspekcija ne postoje kontakt centri za podnošenje predstavki, kao i inspekcijama jedinica lokalnih samouprava i autonomnih pokrajina, zbog znatnog broja pristiglih predstavki koje su iz njihove nadležnosti. Ovaj Kontakt centar se pokazao vrlo efikasnim u vreme vanrednog stanja jer je omogućavao da se na jednom mestu prijave sve moguće nepravilnosti u doba virusa korone, što je istovremeno omogućilo i lakši rad inspekcija koje su podnele ogroman teret vršeći svoje poslove, kao jedina vrsta državnih službenika koja su neprekidno radili bez obzira na uvedeno vanredno stanje.

Danas, kontakt centar prima predstavke putem veb forme na sajtu Koordinacione komisije (inspektor.gov.rs), putem telefona i ostavljanjem govorne poruke, slanjem imejla i preko čet bota (prijave putem sajta i vajbera). Od početka rada, kontakt centar je primio 49.461 predstavku. Sve predstavke pristigle u kontakt centar prosleđuju se inspekcijama na imejl adrese ili direktno u e-Inspektor. Trenutno, 6 republičkih inspekcija (tržišna inspekcija, Inspektorat za rad, elektroenergetska, energetska, rudarsko-geološka i inspekcija opreme pod pritiskom) ima uspostavljenu direktnu elektronsku vezu Kontakt centar sa jedinstvenim softverskim rešenjem e-Inspektor. Od 4.117 predstavki, koliko su ukupno primile ove inspekcije od kada imaju direktnu elektronsku vezu Kontakt centar sa e-Inspektorom, sprovedeno je 4.047 inspekcijskih nadzora. U planu je da se u narednom periodu, u cilju dalje digitalizacije, direktno povežu i preostale inspekcije.

U članu 12. stav 2. tačka 7) Zakona o inspekcijskom nadzoru propisano je da Koordinaciona komisija na upit zainteresovanih lica, pruža obaveštenja koja se odnose na nadležnosti inspekcija, najkasnije u roku od sedam dana.

Imajući u vidu navedeno, trebalo bi razmotriti da se na adekvatnom mestu u zakonu, propišu odredbe koje se odnose na ovaj vid posla Koordinacione komisije.

3.         Unapređenje položaja inspektora

Veći broj organa državne uprave, kao i Mreža inspektora Srbije, u svojim izjašnjenjima o problemima u sprovođenju Zakona o inspekcijskom nadzoru, predložilo je da se razmotri unapređenje položaja inspektora u službeničkom sistemu, kao i da se razmotri razvrstavanje zvanja inspektora u više kategorija (npr. mlađi inspektor, inspektor i sl.).

Unapređenje pravnog položaja inspektora bila je tema posebne studije koju je izradilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u saradnji sa NALED-om decembra 2021. godine koja sadrži dva osnovna dela, u kojima se obrađuje pravni i materijalni položaj inspektora i rukovodilaca inspekcije i unutar inspekcije u drugim uporedivim zemljama i u Republici Srbiji. Obrađeni su sistemi koji baštine istu ili bitno sličnu upravno-pravnu kulturu i sistem organizovanja javne uprave i inspekcijskog nadzora, i to Republika Severna Makedonija, Republika Bosna i Hercegovina (na svim nivoima javne vlasti), Crna Gora, Republika Hrvatska i Republika Slovenija, kao i siže sistema Velike Britanije i Holandije..

U članu 3. stav 1. tačka 2) Zakona o inspekcijskom nadzorzu propisano je da je inspektor službeno lice sa posebnim ovlašćenjima, obavezama i odgovornostima propisanim zakonom, koje ispunjava uslove za obavljanje inspekcijskog nadzora, vrši inspekcijski nadzor i uživa krivičnopravnu zaštitu propisanu zakonom. Pored toga, u članu 4. stav 2. Zakona propisano je da u postupku vršenja inspekcijskog nadzora, inspektor, odnosno drugi ovlašćeni službenik postupa saglasno načelima i pravilima delovanja državne uprave i načelima i pravilima delovanja državnih službenika, odnosno službenika autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i saglasno načelima i pravilima postupka kojima je uređen opšti upravni postupak. Dalje, u članu 45. ZIN propisano je da radom inspekcije može rukovoditi lice koje pored uslova utvrđenih ovim zakonom za rad na radnom mestu inspektora ima i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora, odnosno u oblasti koja je pod nadzorom te inspekcije. Rukovodilac inspekcije ima položaj, ovlašćenja, dužnosti i odgovornosti inspektora. Takođe, u članu 46. ovog zakona propisano je da poslove inspekcijskog nadzora nadležna inspekcija vrši preko inspektora. Inspekcijski nadzor može obavljati lice koje ima stečeno propisano obrazovanje, radno iskustvo u struci, položen državni stručni ispit i ispit za inspektora i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u organima državne uprave: 1) u zvanju višeg savetnika, samostalnog savetnika ili savetnika ili odgovarajućem zvanju inspektora utvrđenom posebnim propisom - za vođenje postupka i izricanje upravnih mera u inspekcijskom nadzoru; 2) u zvanju mlađeg savetnika, saradnika ili mlađeg saradnika ili odgovarajućem zvanju inspektora utvrđenom posebnim propisom - za vođenje postupka ili preduzimanje radnji u inspekcijskom nadzoru. Inspektor je dužan da u svom radu koristi funkcionalni jedinstveni informacioni sistem. Takođe, u članu 49. ZIN propisano je da je inspektor samostalan u radu u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom i drugim propisom i za svoj rad lično je odgovoran. Niko ne sme iskorišćavanjem službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svojih ovlašćenja, nevršenjem svoje dužnosti ili na drugi način onemogućavati ili ometati inspektora, odnosno službenika ovlašćenog za vršenje inspekcijskog nadzora u obavljanju inspekcijskog nadzora i preduzimanju mera i radnji na koje je ovlašćen.

Takođe, u cilju unapređenja radnopravnog položaja inspektora, u prethodnom periodu su urađene analize koje su dovele do predloga da se radna mesta inspektora razvrstaju u zvanje samostalnog savetnika i da se izuzmu od ograničenja u razvrstavanja u ovo zvanje.

Imajući u vidu da je odredbama člana 35. stav 2. Zakona o državnim službenicima propisano da se izvršilačka radna mesta razvrstavaju po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih zvanja i sposobnosti i uslova za rad i sada je moguće razvrstavati poslove inspektora u različita zvanja.

Polazeći od napred navedenog, trebalo bi razmotriti da se izvrši kategorizacija poslova inspekcijskog nadzora prema nazivima (viši inspektor, inspektor i mlađi inspektor) uz definisanje uslova za rad na tim poslovima u pogledu nivoa obrazovanja, radnog iskustva i pohađanja neophodnih obuka za rad, čime bi se doprinelo unapređenju kapaciteta i položaja inspektora i privlačenju novih kadrova na ovim poslovima.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, 05.10.2023.
Naslov: Redakcija