NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNJIM POSLOVIMA - Tekst propisa

I.          OSNOVNE ODREDBE

1.         Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se unutrašnji poslovi, organizacija i nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo), organizacija i nadležnost Policije i druga pitanja od značaja za unutrašnje poslove.

2.         Definicije

Član 2.

Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         policijsko ovlašćenje - pravo i dužnost ovlašćenog službenog lica da u obavljanju policijskih poslova postupa i primenjuje sredstva u skladu sa zakonom;

2)         policijsko obrazovanje - sticanje znanja i veština neophodnih za obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova, u skladu sa zakonom;

3)         delatnosti Policije - oblici angažovanja Policije kojima se obavljaju srodni i povezani policijski poslovi;

4)         policijski zadatak - zaokružena celina više srodnih i povezanih radnih aktivnosti u obavljanju policijskog posla;

5)         napad - svaka radnja preduzeta da se napadnuti povredi ili liši života, da se nasilno uđe u objekat ili prostor koji se bezbednosno štiti i obezbeđuje ili da se ovlašćeno službeno lice omete ili spreči u izvršenju policijskog zadatka;

6)         otpor - svako suprotstavljanje zakonitoj primeni policijskih ovlašćenja, mera i radnji koje se može vršiti oglušivanjem o naređenje ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja (u daljem tekstu: pasivni otpor) ili zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se lice napasti ili preduzimanjem slične radnje (u daljem tekstu: aktivni otpor);

7)         odgovarajuće radno mesto - radno mesto za koje je predviđen isti stepen obrazovanja, isti, jedan viši ili jedan niži čin/zvanje i za koje policijski službenik ispunjava sve propisane uslove;

8)         nadležna zdravstvena ustanova - zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost zdravstvene zaštite zaposlenih ili organizaciona jedinica Ministarstva za koju je rešenjem utvrđeno da ispunjava uslove za određenu vrstu zdravstvene ustanove ili privatne prakse ili druga zdravstvena ustanova sa kojom Ministarstvo ima zaključen ugovor;

9)         zaposleni sa zdravstvenim smetnjama - zaposleni kod koga nije utvrđeno privremeno ili trajno ograničenje radne sposobnosti, ali prema nalazu nadležne zdravstvene ustanove ne može da obavlja neke od poslova svog radnog mesta;

10)       radno angažovani - lice koje za potrebe Ministarstva obavlja poslove po osnovu ugovora van radnog odnosa i to po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovora o dopunskom radu;

11)       organ javne vlasti - državni organ, organ pokrajinske autonomije, organ jedinice lokalne samouprave, javna služba i drugi imalac javnog ovlašćenja.

Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski pol lica na koja se odnose.

3.         Načela

3.1.      Načelo zakonitosti

Član 3.

Unutrašnji poslovi se obavljaju u skladu sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i zakonom.

3.2.      Načelo profesionalizma i neutralnosti

Član 4.

Unutrašnji poslovi se obavljaju prema pravilima struke i profesionalne etike, politički neutralno, uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

3.3.      Načelo prioriteta

Član 5.

Prilikom obavljanja unutrašnjih poslova, zaštita i spasavanje ljudskih života ima prioritet u odnosu na druge vrednosti.

3.4.      Načelo sprečavanja sukoba interesa

Član 6.

Unutrašnji poslovi se ne smeju obavljati na način da se javni interes podredi ličnom interesu, niti radi sticanja protivpravne materijalne ili nematerijalne koristi.

3.5.      Načelo zabrane diskriminacije

Član 7.

U obavljanju unutrašnjih poslova zabranjena je diskriminacija, u skladu sa zakonom.

3.6.      Načelo ekonomičnosti i efikasnosti

Član 8.

Unutrašnji poslovi se obavljaju na način da se pravovremeno i sa minimalnim angažovanjem ljudskih resursa i materijalno-tehničkih sredstava postigne zakoniti cilj i ostvari njihova svrha.

3.7.      Načelo preventivnog postupanja

Član 9.

Preventivno postupanje je prioritet u obavljanju unutrašnjih poslova, a represija se primenjuje tek ako na drugi način nije moguće otkloniti bezbednosnu pretnju.

II.         UNUTRAŠNjI POSLOVI

1.         Pojam unutrašnjih poslova

Član 10.

Unutrašnji poslovi su poslovi državne uprave čijim obavljanjem Ministarstvo štiti javnu bezbednost, život i ličnu i imovinsku bezbednost ljudi i pruža podršku vladavini prava.

Unutrašnji poslovi su:

1)         policijski poslovi;

2)         poslovi zaštite i spasavanja i

3)         drugi unutrašnji poslovi utvrđeni zakonom.

2.         Ministarstvo

2.1.      Nadležnost

Član 11.

Ministarstvo:

1)         obezbeđuje razvojne, organizacione, kadrovske i druge uslove za rad Ministarstva i za operativnu nezavisnost Policije, kao i nesmetano funkcionisanje i zaštitu informacionih i telekomunikacionih sistema i telekomunikacione mreže Ministarstva;

2)         vrši obradu i obezbeđuje zaštitu tajnih podataka, podataka o ličnosti i drugih podataka u skladu sa zakonom;

3)         izrađuje plan rada Ministarstva;

4)         priprema i donosi propise i daje mišljenja o primeni propisa;

5)         izrađuje predloge, sprovodi i prati sprovođenje ostalih planskih dokumenata;

6)         obavlja poslove međunarodne saradnje;

7)         obezbeđuje saradnju sa organima i telima ovlašćenim za spoljašnju kontrolu Ministarstva;

8)         obezbeđuje usluge ishrane i smeštaja zaposlenima i drugim korisnicima;

9)         obavlja poslove koji se odnose na policijsko obrazovanje;

9)         obavlja izdavačku delatnost;

10)       obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Obrada i zaštita podataka

Član 12.

Ministarstvo u cilju obavljanja unutrašnjih poslova obrađuje tajne podatke, podatke o ličnosti i druge podatke i obezbeđuje njihovu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Obrada i zaštita tajnih podataka vrši se u skladu sa zakonom.

Obrada podataka o ličnosti u obavljanju policijskih poslova smatra se obradom u posebne svrhe, u skladu sa zakonom.

Posebna svrha obrade podataka o ličnosti je sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, prekršaja i privrednih prestupa, otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela, prekršaja i privrednih prestupa, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti.

Podaci iz stava 1. ovog člana prikupljaju se neposredno od lica na koja se podaci odnose, od drugih fizičkih lica, državnih organa i organizacija, organa i organizacija autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, javnih službi, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija, pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja i drugih pravnih lica i organizacija, drugih država i međunarodnih organizacija, opažanjem i opserviranjem i upotrebom sistema za obradu podataka, u skladu sa zakonom.

Prikupljanje podataka upotrebom sistema za obradu podataka vrši se samo prema određenoj kategoriji lica u ograničenom trajanju, na način i u obimu koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade.

Podaci iz stava 1. ovog člana, mogu se prikupljati i iz javno dostupnih izvora, u skladu sa zakonom.

Subjekti iz stava 5. ovog člana dužni su da Ministarstvu omoguće uvid ili ustupe podatke o ličnosti i druge podatke koje obrađuju u skladu sa zakonom.

Vrste i sadržina evidencija, podaci o ličnosti i drugi podaci koje Ministarstvo obrađuje, rokovi čuvanja, mere zaštite, kao i druga pitanja od značaja za obradu podataka propisuju se posebnim zakonom.

Posebno ovlašćenje ministra

Član 13.

Pored prava i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuje rad državne uprave ministar nadležan za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: ministar), u skladu sa odredbama ovog zakona, može da zahteva posebne izveštaje u vezi sa radom Policije i organizacionih jedinica Ministarstva.

Izveštaji iz stava 1. ovog člana dostavljaju se u cilju praćenja stanja, izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata i oblikovanja politike Vlade.

Ministar izdaje obavezne instrukcije i stručna uputstva u vezi sa radom Policije i organizacionih jedinica Ministarstva.

 

Zahtevanjem i dostavljanjem izveštaja iz stava 1. ovog člana, kao i izdavanjem obaveznih instrukcija i stručnih uputstava iz stava 3. ovog člana ne sme se uticati na operativnu nezavisnost Policije.

Nadležnost u slučaju vanrednog ili ratnog stanja

Član 14.

Ministarstvo, u skladu sa svojim delokrugom utvrđenim zakonom, kao i u skladu sa propisima iz oblasti odbrane:

1)         planira, priprema i organizuje angažovanje Policije i specijalizovanih jedinica civilne zaštite u vanrednom i ratnom stanju;

2)         priprema mere bezbednosti i zaštite i obezbeđuje objekte od posebnog značaja za odbranu u vanrednom i ratnom stanju, osim vojnih objekata.

Radi obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo izvršava zadatke tako što nastalim promenama prilagođava svoju organizaciju, oblike i metode rada, u skladu sa zakonom.

Obezbeđivanje javnog reda i mira i zaštita zdravlja i života ljudi

Član 15.

Ukoliko Vlada oceni da drukčije nije moguće obezbediti javni red i mir ili zaštititi zdravlje i živote ljudi, može da naloži ministru da naredbom:

1)         privremeno ograniči ili zabrani kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili na javnim mestima;

2)         privremeno zabrani nastanjivanje na određenom području ili napuštanje određenog područja;

3)         naloži evakuaciju - napuštanje određenog područja ili objekta.

Mere iz stava 1. ovog člana moraju biti oročene, a mogu da traju dok traju razlozi zbog kojih su određene.

2.2.      Saradnja Ministarstva Saradnja sa službama bezbednosti

Član 16.

Ministarstvo neposredno sarađuje sa službama bezbednosti Republike Srbije kroz razmenu operativnih i obaveštajnih podataka i informacija, tehničku saradnju i druge oblike saradnje, u skladu sa zakonom.

Saradnja iz stava 1. ovog člana zasniva se na pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom, drugim propisima i opštim aktima i na posebnim oblicima organizovanja i uzajamnog obaveštavanja o pojavama i događajima od obostranog značaja za izvršenje zadataka i poslova iz zakonom uređene nadležnosti Ministarstva i službi bezbednosti.

Saradnja sa drugim organima, organizacijama, ustanovama i pravnim licima

Član 17.

Ministarstvo neposredno sarađuje sa organima državne uprave, drugim državnim organima, organima pokrajinske autonomije, jedinicama lokalne samouprave, imaocima javnih ovlašćenja, visokoškolskom ustanovom osnovanom za potrebe policijskog obrazovanja i drugim naučnim i obrazovnim institucijama, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo ostvaruje saradnju i sa organizacijama, ustanovama i pravnim i fizičkim licima, u cilju stvaranja uslova za efikasnije obavljanje unutrašnjih poslova, unapređenje položaja zaposlenih i razvijanje javno-privatnog partnerstva.

Saradnja sa građanima koji pružaju pomoć Ministarstvu

Član 18.

Ministarstvo neposredno sarađuje sa građanima koji pruže pomoć u obavljanju unutrašnjih poslova.

Građanin koji prilikom pružanja pomoći, postupajući po instrukcijama policijskog službenika bude povređen ili oboli, ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pod uslovima utvrđenim za policijskog službenika.

Ukoliko kod građanina koji pruži pomoć u skladu sa stavom 2. ovog člana tim povodom nastane telesno oštećenje ili invaliditet, građanin ima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja pod uslovima utvrđenim za policijskog službenika.

Ako u pružanju pomoći u skladu sa stavom 2. ovog člana građanin izgubi život, porodica koju je građanin izdržavao ima prava iz čl. 318. i 319. ovog zakona.

Građanin koji prilikom pružanja pomoći u skladu sa stavom 2. ovog člana pretrpi štetu, ima pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom.

Ako se protiv građanina koji je pružio pomoć u skladu sa stavom 2. ovog člana vodi krivični ili prekršajni postupak u vezi sa pružanjem pomoći, Ministarstvo će mu, na njegov zahtev, obezbediti pravnu i drugu neophodnu pomoć u vezi sa vođenjem postupka, izuzev ako je Ministarstvo iniciralo postupak.

Ministarstvo odgovara za štetu koju građanin nanese trećim licima prilikom pružanja pomoći u skladu sa stavom 2. ovog člana, u skladu sa zakonom.

Način ostvarivanja prava iz st. 2. i 3. ovog člana propisuju ministar, ministar nadležan za zdravstveno osiguranje i ministar nadležan za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Međunarodna saradnja i angažovanje

Član 19.

Ministarstvo ostvaruje međunarodnu saradnju sa organima drugih država i međunarodnim organizacijama, drugim organizacijama, inicijativama i policijskim službama na osnovu potvrđenih međunarodnih ugovora i zaključenih posebnih međunarodnih ugovora o saradnji uz poštovanje principa uzajamnosti i na osnovu članstva u međunarodnim organizacijama, drugim organizacijama i inicijativama.

U okviru saradnje iz stava 1. ovog člana Ministarstvo može da, u skladu sa propisima i potvrđenim međunarodnim ugovorima i posebnim međunarodnim ugovorima o policijskoj saradnji, razmenjuje podatke i obaveštenja, preduzima mere protiv terorizma, organizovanog kriminala, iregularnih migracija i drugih oblika međunarodnog kriminala i narušavanja bezbednosti granice, da uspostavlja zajednička radna tela, upućuje zaposlene na obuku i obrazovanje u inostranstvo, ostvaruje međunarodnu operativnu policijsku saradnju, sprovodi obuku za potrebe policije druge države ili međunarodne organizacije, u saradnji sa policijama drugih država, odnosno međunarodnim organizacijama i obavlja druge poslove međunarodne saradnje.

U okviru saradnje iz stava 1. ovog člana Ministarstvo može da, u skladu sa propisima i potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite i spasavanja, razmenjuje informacije o rizicima i opasnostima sa prekograničnim efektom, koordinira pružanje i primanje međunarodne pomoći i realizuje obuke sa međunarodnim partnerima.

Član 20.

Ministarstvo može uputiti zaposlenog izvan teritorije Republike Srbije radi angažovanja u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije ili međunarodnoj organizaciji, policiji druge države, drugoj organizaciji i inicijativi u cilju ostvarivanja saradnje u oblasti unutrašnjih poslova.

Za vreme angažovanja iz stava 1. ovog člana predstavnik Ministarstva ima pravo na platu i pravo na posebne naknade, u skladu sa zakonom.

Uslove i način odabira predstavnika iz stava 1. ovog člana, vrste naknada i kriterijume za utvrđivanje visine naknada, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje unutrašnjih poslova van teritorije Republike Srbije propisuje Vlada.

Zaposleni u Ministarstvu učestvuju u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

2.3.      Javnost rada

Član 21.

Rad Ministarstva je javan.

Ministarstvo redovno, blagovremeno i potpuno obaveštava javnost o svom radu, osim:

1)         kada preduzima mere i radnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak;

2)         kada bi to ometalo operativni rad;

3)         ako bi se time:

(1)        povredio propis o tajnosti podataka;

(2)        povredilo dostojanstvo građana;

(3)        ugrozilo pravo na slobodu i bezbednost.

Ministarstvo jednom godišnje, a najkasnije u roku od tri meseca od završetka kalendarske godine, objavljuje izveštaj o stanju javne bezbednosti i rezultatima rada Ministarstva koji sadrži procenu bezbednosti, trendove kretanja kriminala i drugih bezbednosnih pojava i statističke podatke o sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima.

2.4.      Unutrašnja organizacija

Član 22.

Za obavljanje poslova iz nadležnosti Ministarstva, obrazuju se unutrašnje organizacione jedinice.

Vlada propisuje načela za unutrašnje uređenje Ministarstva, kao i vrste organizacionih jedinica, sedišta i područja za koja se obrazuju te jedinice.

Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, ministar uz saglasnost Vlade, utvrđuje delokrug i kategorije organizacionih jedinica Ministarstva, radna mesta, broj zaposlenih na svakom radnom mestu, opis poslova radnih mesta, uslove za rad, svojstvo, odnosno status zaposlenog.

Kategorizacija organizacionih jedinica se vrši na osnovu vrste, prirode i značaja poslova organizacione jedinice, kao i na osnovu bezbednosnih pokazatelja, kao što su broj stanovnika, broj izvršenih krivičnih dela i prekršaja, dužina i kategorizacija puteva, blizina državne granice, strateški i geografski položaj i dr.

Bliže pokazatelje iz stava 4. ovog člana i način vršenja kategorizacije propisuje ministar.

Znak i obeležja

Član 23.

Ministarstvo ima svoj znak i druga obeležja.

Izgled i način korišćenja znaka i drugih obeležja, označavanje i druge elemente vizuelnog identiteta Ministarstva uređuje Vlada.

Organizacione jedinice Ministarstva imaju svoj znak i druga obeležja.

Izgled i način korišćenja znaka i drugih obeležja, označavanje i druge elemente vizuelnog identiteta organizacionih jedinica Ministarstva propisuje ministar.

Zabranjeno je isticanje i nošenje znaka i drugih obeležja iz st. 1. i 3. ovog člana na način kojim se narušava ugled Ministarstva.

Praznici

Član 24.

Ministarstvo ima svoj praznik koji se obeležava kao Dan Ministarstva. Policija ima svoj praznik koji se obeležava kao Dan Policije.

Ministarstvo i Policija mogu imati i druge praznike.

Dan Ministarstva, Dan Policije i druge praznike Ministarstva i Policije, kao i način njihovog obeležavanja utvrđuje Vlada.

Organizacione jedinice Ministarstva imaju svoje praznike.

Praznike organizacionih jedinica Ministarstva i način njihovog obeležavanja utvrđuje ministar.

3.         Policijski poslovi

3.1.      Pojam Policije

Član 25.

Policija je organizovana snaga sistema javne bezbednosti koja na teritoriji Republike Srbije obavljanjem policijskih i drugih poslova preventivnim i represivnim postupanjem štiti život i ličnu i imovinsku bezbednost ljudi, razvija partnerstvo sa građanima i drugim subjektima zajednice i pruža podršku vladavini prava.

Policija upotrebljava sredstva prinude u skladu sa zakonom i dužna je da poštuje ljudska i manjinska prava i slobode, Ustav i zakon.

Pravo na upotrebu pojma policija u svom nazivu, odnosno u nazivu organizacionih jedinica i drugih oblika organizovanja ima Ministarstvo, organ državne uprave nadležan za poslove odbrane, srednja škola osnovana za potrebe policijskog obrazovanja, visokoškolska ustanova osnovana za potrebe policijskog obrazovanja i sindikati koji deluju u Ministarstvu u skladu sa zakonom, a ostali subjekti na osnovu pisanog odobrenja direktora policije.

Direktor policije daje odobrenje iz stava 3. ovog člana uz prethodnu saglasnost ministra.

Pod upotrebom pojma policija, u smislu ovog člana, smatra se upotreba reči “policija” kao i reči izvedenih od reči “policija”.

Odnos između Policije, javnog tužioca i suda

Član 26.

Policija u predistražnom, krivičnom i prekršajnom postupku primenjuje policijska ovlašćenja, mere i radnje i postupa po nalogu i zahtevima nadležnog javnog tužioca i suda, u skladu sa zakonom.

Policija u zajednici

Član 27.

Policija razvija saradnju i partnerstvo sa građanima i drugim subjektima zajednice u cilju rešavanja lokalnih bezbednosnih prioriteta.

Policija pruža podršku i učestvuje u radu savetodavnih i radnih tela za bezbednost u okviru jedinica lokalne samouprave.

Postupanje Policije u slučaju nasilja u porodici

Član 28.

Policija u slučaju nasilja u porodici postupa u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Policija na način i po postupku za izricanje hitnih mera u skladu sa zakonom kojim je uređeno sprečavanje nasilja u porodici obavezno izriče i meru privremenog

 

oduzimanja oružja od mogućeg učinioca, žrtve i članova njihovog porodičnog domaćinstva.

Članovima porodičnog domaćinstva, u smislu ovog člana, smatraju se krvni, adoptivni i tazbinski srodnici i druga lica, sa kojim mogući učinilac odnosno žrtva živi.

Postupanje Policije u stanju povećanog rizika

Član 29.

Ako indicije ili događaji ukazuju da bi moglo da dođe do povećanja rizika po stanje javne bezbednosti ili po bezbednost ljudi ili imovine u većem obimu, koji zahtevaju delimičnu ili punu pripravnost Policije i angažovanje tehničkih sredstava i opreme na delu teritorije Republike Srbije, ministar, na predlog direktora policije, proglašava stanje povećanog rizika i nalaže angažovanje Policije.

Nakon proglašavanja stanja iz stava 1. ovog člana, direktor policije uz saglasnost ministra nalaže izvršavanje policijskih zadataka.

Na zahtev Vlade ili odbora Narodne skupštine nadležnog za unutrašnje poslove, ministar podnosi izveštaj o stanju javne bezbednosti i izvršavanju zadataka Policije u stanju povećanog rizika.

3.2. Organizacija Policije Direkcija policije

Član 30.

Direkcija policije je osnovna unutrašnja organizaciona jedinica Ministarstva obrazovana za obavljanje policijskih i drugih poslova utvrđenih zakonom.

Direkcija policije u svom sastavu ima:

1)         centralne organizacione jedinice;

2)         područne organizacione jedinice: Policijska uprava za grad Beograd i područne policijske uprave (u daljem tekstu: policijske uprave) i policijske stanice;

3)         specijalnu i posebne jedinice policije.

Unutrašnje uređenje Direkcije policije utvrđuje se aktom iz člana 22. stav 3. i aktom iz člana 31. stav. 8 ovog zakona.

Specijalna i posebne jedinice policije

Član 31.

Specijalna i posebne jedinice policije su jedinice koje obavljaju najsloženije policijske poslove i zadatke visokog rizika, odnosno policijske poslove i zadatke koji su po svojoj prirodi ili okolnostima pod kojima se obavljaju specifični, složeni ili izrazito opasni.

Specijalna jedinica policije je Specijalna antiteroristička jedinica.

Posebne jedinice policije su: Žandarmerija, Helikopterska jedinica, Jedinica za zaštitu i Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, a u Policijskoj upravi za grad Beograd Policijska brigada i Interventna jedinica 92.

Specijalna i posebne jedinice policije angažuju se odlukom rukovodioca organizacione jedinice.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, za angažovanje Žandarmerije, rukovodilac organizacione jedinice pribavlja prethodno odobrenje direktora policije.

Izuzetno od st. 4. i 5. ovog člana, Specijalna antiteroristička jedinica, Helikopterska jedinica i Žandarmerija prilikom angažovanja koje obuhvata upotrebu jednog ili više odreda u maksimalnom kapacitetu, angažuju se odlukom rukovodioca organizacione jedinice, uz prethodno odobrenje direktora policije i saglasnost ministra.

Policijska brigada i Interventna jedinica 92 mogu se angažovati van područja Policijske uprave za grad Beograd po odobrenju direktora policije.

Delokrug i organizaciju, sistematizaciju, vrste i opis poslova radnih mesta, uslove za rad, način popune radnih mesta, posebnu opremu, sredstva i naoružanje, kriterijume i bliži način angažovanja specijalne i posebnih jedinica policije, propisuje Vlada.

Interventne jedinice Policije

Član 32.

Za povremeno obavljanje konkretnih policijskih zadataka direktor policije može uz saglasnost ministra, iz redova ovlašćenih službenih lica i drugih zaposlenih u Ministarstvu, formirati interventne jedinice Policije.

Organizaciju, način popune i angažovanja interventnih jedinica Policije i njihovu opremu, sredstva i naoružanje utvrđuje ministar.

Organizacione jedinice za koordinaciju rada

Član 33.

Radi obavljanja policijskih i drugih poslova u skladu sa karakterističnim svojstvima određenih područja, aktom iz člana 22. stav 3. ovog zakona mogu se utvrditi i organizacione jedinice za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih stanica na područjima za koje su obrazovane.

Rukovođenje i odgovornost u Direkciji policije

Član 34.

Rukovođenje i odgovornost u Direkciji policije zasniva se na utvrđenoj hijerarhiji i načelu jednostarešinstva i subordinacije.

Načelo jednostarešinstva ostvaruje se na način da jednom organizacionom jedinicom rukovodi jedan rukovodilac.

Načelo subordinacije ostvaruje se na način da nadređeni ima pravo, dužnost i odgovornost da samostalno i u skladu sa zakonom odlučuje i izdaje naređenja podređenima koji su dužni i odgovorni da izvršavaju zakonite odluke i naređenja tačno i blagovremeno.

Direkcijom policije, odnosno Policijom, rukovodi direktor policije koji je za svoj rad i rad Direkcije policije, odnosno Policije odgovoran ministru.

Rukovodioci centralnih organizacionih jedinica i rukovodioci specijalne i posebnih jedinica policije za svoj rad i za rad organizacionih jedinica kojima rukovode odgovorni su direktoru policije.

Policijskom upravom rukovodi načelnik policijske uprave koji je za svoj rad i za rad policijske uprave odgovoran direktoru policije.

Policijskom stanicom rukovodi načelnik policijske stanice koji je za svoj rad i za rad policijske stanice odgovoran načelniku policijske uprave.

Rukovodioci užih organizacionih jedinica policijskih uprava za svoj rad i za rad organizacionih jedinica kojima rukovode odgovorni su načelniku policijske uprave.

Direktor policije

Član 35.

Direktor policije može biti ovlašćeno službeno lice koje ima:

1)         stečeno visoko obrazovanje sa najmanje 300 ESPB;

2)         najmanje 15 godina efektivnog rada na policijskim poslovima na rukovodećim radnim mestima u organizacionim jedinicama Direkcije policije ili najmanje 15 godina efektivnog rada na poslovima bezbednosti na rukovodećim radnim mestima.

Direktora policije postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, po sprovedenom konkursu, na način predviđen propisima o radnim odnosima koji važe za Ministarstvo.

Direktor policije može biti postavljen u najviše dva mandata.

Vlada može, na predlog ministra, postaviti direktora policije na drugi uzastopni mandat bez javnog konkursa.

Mandat direktora policije prestaje protekom vremena na koje je postavljen, prestankom ispunjavanja uslova za direktora policije, prestankom radnog odnosa, ostavkom ili razrešenjem.

Direktora policije razrešava Vlada, na obrazloženi predlog ministra. Direktor policije ima zamenika.

Zamenik direktora policije može biti lice koje ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.

3.3.      Nadležnost Policije Poslovi Direkcije policije

Član 36.

Pored poslova iz člana 30. stav 1. ovog zakona, Direkcija policije:

1)         prati i analizira stanje javne bezbednosti;

2)         izrađuje stratešku procenu javne bezbednosti;

3)         donosi strateški plan Policije;

4)         neposredno učestvuje u obavljanju određenih složenijih policijskih poslova iz nadležnosti organizacionih jedinica;

5)         planira, usmerava i koordinira rad organizacionih jedinica;

6)         obavlja poslove međunarodne operativne policijske saradnje;

7)         stvara potrebne uslove za održavanje i podizanje osposobljenosti i spremnosti policije, a naročito za delovanje u stanju povećanog rizika, vanrednim situacijama, vanrednom i ratnom stanju;

8)         obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.

Pojedine poslove iz stava 1. ovog člana obavljaju i centralne organizacione jedinice Direkcije policije.

Poslovi policijske uprave

Član 37.

Policijska uprava se obrazuje za područje jedne ili više jedinica lokalne samouprave i mesno je nadležna za obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova za područje za koje je obrazovana.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana, poslovi policijske uprave jesu da:

1)         prati i analizira stanje javne bezbednosti;

2)         izrađuje operativnu procenu javne bezbednosti u skladu sa aktom iz člana 36. stav 1. tačka 2) ovog zakona;

3)         donosi operativni plan policijske uprave u skladu sa aktom iz člana 36. stav 1. tačka 3) ovog zakona;

4)         usklađuje, koordinira i usmerava rad policijskih stanica/ispostava i obezbeđuje ostvarivanje lokalne saradnje;

5)         po potrebi učestvuje u obavljanju određenih poslova iz delokruga policijskih stanica;

6)         preduzima mere obezbeđenja određenih lica, objekata i prostora;

7)         ostvaruje saradnju sa jedinicama lokalne samouprave i drugim subjektima na području za koje je obrazovana;

8)         dostavlja informaciju o radu i stanju javne bezbednosti skupštini jedinice lokalne samouprave za čije područje je obrazovana, jednom u godinu dana;

9)         obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Policijska stanica

Član 38.

Policijska stanica je organizaciona jedinica policijske uprave, koja se obrazuje za područje jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine i mesno je nadležna za obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova na području za koje je obrazovana.

Policijska stanica dostavlja informaciju o radu i stanju javne bezbednosti jednom u godinu dana skupštini jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine na području za koje je obrazovana.

Policijska ispostava

Član 39.

Radi planiranja i usmeravanja odnosno neposrednog obavljanja policijskih poslova u okviru policijske uprave odnosno policijske stanice obrazuje se jedna ili više policijskih ispostava.

3.4.      Policijski poslovi

Pojam i vrste policijskih poslova

Član 40.

Policijski poslovi su unutrašnji poslovi koje obavlja Policija kroz delatnosti policije, primenom policijskih ovlašćenja, policijskih mera i radnji.

Policijski poslovi su:

1)         zaštita života, lične i imovinske bezbednosti ljudi;

2)         prevencija kriminala i unapređenje bezbednosti u zajednici;

3)         sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, prekršaja i privrednih prestupa,

4)         otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela i otkrivanje i privođenje učinilaca prekršaja;

5)         održavanje javnog reda i mira i obezbeđenje određenih javnih okupljanja i prostora i sprečavanje nasilja na sportskim priredbama;

6)         bezbednost, regulisanje, kontrola i nadzor u saobraćaju na putevima i drugi poslovi iz propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima;

7)         granična kontrola, readmisija i poslovi u vezi sa kretanjem i boravkom stranaca, poslovi azila, poslovi sprečavanja i suzbijanja prekograničnog kriminala i iregularnih migracija;

8)         bezbednosna zaštita i obezbeđenje određenih ličnosti, objekata i prostora;

9)         zaštita učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica;

10)       pružanje pomoći u slučaju opasnosti;

11)       poslovi utvrđeni propisima o privatnom obezbeđenju, detektivskoj delatnosti i propisima o oružju;

12)       drugi zakonom utvrđeni poslovi iz nadležnosti Policije.

Ministar bliže uređuje način obavljanja policijskih poslova, kao i vrste delatnosti policije.

Pod policijskim poslovima, izuzetno, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se i poslovi rukovođenja organizacionim jedinicama u Ministarstvu.

Standardi policijskog postupanja

Član 41.

Pri obavljanju policijskih poslova, Policija se pridržava utvrđenih i dostignutih standarda policijskog postupanja, koji se odnose na:

1)         dužnost služenja građanima i zajednici;

2)         odgovaranje na potrebe i očekivanja građana;

3)         poštovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti;

4)         ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda;

5)         zabranu diskriminacije;

6)         suzdržanost, postupnost i srazmernost u upotrebi sredstava prinude;

7)         zabranu mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja;

8)         pružanje pomoći ugroženim licima;

9)         pridržavanje profesionalnog ponašanja i integriteta;

10)       obavezu zaštite tajnih podataka i podataka o ličnosti;

11)       obavezu odbijanja       naređenja kojima se naređuje izvršenje         radnje koja predstavlja krivično delo;

12)       obavezu prijavljivanja korupcije.

Policijsko-obaveštajni model

Član 42.

Policija u obavljanju policijskih poslova primenjuje policijsko-obaveštajni model.

Policijsko-obaveštajni model, u smislu ovog  zakona, predstavlja način rukovođenja, odnosno upravljanja pojedinim policijskim poslovima na osnovu kriminalističko obaveštajnih informacija.

Kriminalističko obaveštajna informacija jeste skup prikupljenih, procenjenih, obrađenih i analiziranih podataka radi definisanja prioriteta i rešavanja aktuelnih bezbednosnih problema u oblasti sprečavanja i suzbijanja kriminala i drugih bezbednosnih pojava, kao i donošenja odgovarajućih odluka u vezi sa tim.

Način primene policijsko-obaveštajnog modela propisuje ministar.

Platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija

Član 43.

Platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija između državnih organa, posebnih organizacionih jedinica državnih organa i institucija u cilju sprečavanja organizovanog kriminala, terorizma, korupcije i drugih oblika kriminala, predstavlja osnov za uspostavljanje nacionalnog kriminalističkoobaveštajnog sistema, u skladu sa zakonom.

Platforma iz stava 1. ovog člana deo je informaciono-komunikacionog sistema Ministarstva.

U okviru platforme iz stava 1. ovog člana vrši se evidentiranje pristupa, kao i razmena podataka o krivičnim delima u skladu sa zakonom.

Sistemi za obradu podataka

Član 44.

Prilikom obavljanja policijskih poslova Policija koristi sisteme za obradu podataka, kao što su: sistem audio i video-nadzora, sistem kontrole pristupa, sistem mobilnih i radio komunikacija, registrofonski sistem i geografsko-informacioni sistem.

Sistem audio i video-nadzora čini skup fiksnih i pokretnih kamera, softversko- hardverskih rešenja sa analitičkim alatima, kao i drugih uređaja i opreme koji su namenjeni za snimanje na javnom mestu, beleženje i obradu audio i video zapisa i fotografija lica, vozila i događaja, uz informaciju o lokaciji i vremenu zabeleženog audio ili video zapisa i fotografija.

Delovi sistema audio i video-nadzora iz stava 2. ovog člana koriste se i za obradu biometrijskih podataka, podataka o vremenu i lokaciji i učešću lica u događaju, automatsku detekciju vozila, prepoznavanje registarskih tablica ili drugih oznaka na vozilu i detekciju prekršaja.

Sistem kontrole pristupa čini skup povezanih uređaja i opreme koji se koriste radi kontrole pristupa lica i vozila objektima i licima koja se bezbednosno štite i obezbeđuju, kontrole pristupa informaciono-komunikacionim sistemima i sistemima mobilnih komunikacija.

Sistem mobilnih i radio komunikacija čini nacionalni sistem TETRA i sistemi mobilnih eLTE, radio-komunikacija i elektronskih komunikacija (elektronska adresa, video konferencije, e-platforme, e-učionice i sl.)

Registrofonski sistem je sistem za beleženje audio zapisa razgovora u cilju dokumentovanja prijava građana, sprečavanja lažnog prijavljivanja i neopravdanog angažovanja resursa Ministarstva i obezbeđenja hitnog reagovanja po prijavljenim događajima.

Geografsko-informacioni sistem je sistem koji obrađuje podatke o lokaciji, vektorske geoprostorne podatke, rasterske i alfanumeričke geoprostorne podatke u cilju vizuelizacije objekata i događaja, prostorne i vremenske analize događaja i vanredne situacije, podrške i pomoći u odlučivanju, distribuciji servisa za unos i ažuriranje geoprostornih podataka, servisa za lociranje uređaja TETRA i drugih uređaja mobilnih i radio-komunikacija.

Sistemi iz stava 1. ovog člana mogu se povezati i sa odgovarajućim sistemima drugih državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i pravnih lica.

Zaštita prava i pružanje pomoći građanima i drugim licima

Član 45.

U obavljanju policijskih poslova Policija je dužna da građanima i drugim licima pruži informacije i savete od značaja za njihovu ličnu i imovinsku bezbednost, ako se time ne ugrožava obavljanje policijskih poslova, u skladu sa zakonom.

Svako kome je ugroženo neko od ličnih ili imovinskih prava može da se obrati Policiji radi zaštite tog prava.

Policija je nadležna za postupanje u cilju zaštite prava iz stava 2. ovog člana ako u konkretnom slučaju nije obezbeđena druga pravna zaštita i ako je ugrožavanje tog prava u vezi sa ličnom i imovinskom bezbednošću.

Ako je postupanje u cilju zaštite prava iz stava 2. ovog člana u nadležnosti drugog organa, Policija je dužna da bez odlaganja zahtev prosledi nadležnom organu i o tome obavesti podnosioca zahteva.

3.5.      Dužnosti

Dužnost obavljanja policijskih poslova i u slučaju ugroženosti života

Član 46.

Ovlašćeno službeno lice je dužno da obavlja policijske poslove i primenjuje policijska ovlašćenja, mere i radnje radi zaštite života ljudi i kad mu je u obavljanju tih poslova ugrožen život.

Dužnost obavljanja policijskih poslova van radnog vremena

Član 47.

Ovlašćeno službeno lice, u slučajevima kad je to neophodno i moguće, dužno je da obavlja policijske poslove i van radnog vremena, pruža pomoć svakom licu koje se nalazi u opasnosti, sprečava izvršenje krivičnog dela ili radnji koje mogu da naruše javni red i mir ili ugroze bezbednost lica i imovine.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno službeno lice postupa u zavisnosti od procene.

Ovlašćeno službeno lice za vreme obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana, ostvaruje sva prava iz radnog odnosa.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno službeno lice bez odlaganja obaveštava mesno nadležnu organizacionu jedinicu Direkcije policije, ostaje na mestu događaja i obezbeđuje mesto događaja do dolaska ovlašćenih službenih lica koja će postupiti po njegovom obaveštenju i primeniti policijska ovlašćenja, mere i radnje u skladu sa zakonom.

Dužnost iz stava 1. ovog člana, ne odnosi se na ovlašćeno službeno lice:

1)         koje je privremeno sprečeno za rad;

2)         koje je privremeno udaljeno sa rada;

3)         kome miruju prava i obaveze iz radnog odnosa i po osnovu rada.

Ovlašćeno službeno lice koje je privremeno sprečeno za rad zbog bolesti iz grupe duševnih bolesti i poremećaja, ne sme da obavlja policijske poslove.

Dužnost dostavljanja saznanja

Član 48.

Policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu dužan je da neposrednom rukovodiocu, bez odlaganja, u pisanom obliku dostavlja saznanja od značaja za obavljanje policijskih, odnosno unutrašnjih poslova do kojih je došao obavljanjem policijskih, odnosno unutrašnjih poslova ili na drugi način.

Dužnost izvršenja naređenja

Član 49.

Policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu dužan je da izvrši sva naređenja nadređenog izdata radi obavljanja policijskih, odnosno unutrašnjih poslova, osim onih kojima se naređuje izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo.

Ako naređenje smatra nezakonitim iz drugih razloga, policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu ima pravo da o tome izvesti neposredno višeg rukovodioca.

Dužnost čuvanja i zaštite podataka

Član 50.

Policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu dužan je da čuva i štiti podatke o ličnosti i druge podatke do kojih je došao u toku ili povodom obavljanja policijskih, odnosno unutrašnjih poslova, u skladu sa zakonom.

Obaveza čuvanja i zaštite podataka iz stava 1. ovog člana, traje i nakon prestanka obavljanja policijskih, odnosno unutrašnjih poslova, odnosno prestanka radnog odnosa u Ministarstvu.

Ministar ili lice koje on ovlasti može policijskog službenika i drugog zaposlenog u Ministarstvu, odnosno lice nakon prestanka radnog odnosa osloboditi obaveze čuvanja, odnosno zaštite podataka u cilju vođenja sudskog ili upravnog postupka.

Dužnost predaje ili oduzimanja sredstava prinude i službene legitimacije

Član 51.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da, neposrednom rukovodiocu preda službeno oružje, municiju i druga sredstva prinude u slučaju da:

1)         postoji prijava da je izvršio krivično delo nasilje u porodici ili drugo krivično delo sa elementima nasilja;

2)         postoji prijava da je izvršio prekršaj protiv javnog reda i mira sa elementima nasilja;

3)         postoji prijava da je učinio drugi akt sa elementima nasilja ili ugrožavanja sigurnosti drugih lica;

4)         privremeno sprečeno za rad zbog bolesti iz grupe duševnih bolesti i poremećaja;

5)         privremeno udaljeno sa rada.

Ovlašćeno službeno lice predaje službeno oružje, municiju i druga sredstva prinude odmah po nastupanju, odnosno po saznanju da su nastupili razlozi iz stava 1. ovog člana, bez odlaganja.

Ovlašćeno službeno lice u slučaju iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana dužno je da u roku iz stava 2. ovog člana neposrednom rukovodiocu preda i službenu legitimaciju.

Ovlašćeno službeno lice u slučaju iz stava 1. tačka 5) ovog člana dužno je da u roku iz stava 2. ovog člana neposrednom rukovodiocu preda i druga sredstva koja su mu poverena za obavljanje poslova.

Ako ovlašćeno službeno lice ne postupi u skladu sa stavom 1 - 4. ovog člana neposredni rukovodilac dužan je da službeno oružje, municiju, druga sredstva prinude, a u slučaju iz stava 3. ovog člana i službenu legitimaciju, odnosno u slučaju iz stava 4. ovog člana i druga sredstva koja su mu poverena za obavljanje poslova, privremeno oduzme, bez odlaganja.

U slučaju iz stava 1. tač. 1) - 3) ovog člana neposredni rukovodilac je dužan da bez odlaganja izvrši procenu stepena ugroženosti i može da u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja ovlašćenom službenom licu vrati službeno oružje, municiju i druga sredstva prinude.

U slučaju iz stava 1. tač. 1) - 3) ovog člana ovlašćenom službenom licu vraćaju se službeno oružje, municija i druga sredstva prinude i ako krivična prijava bude odbačena, po okončanju krivičnog ili prekršajnog postupka, odnosno kad istekne hitna mera izrečena zbog drugog akta nasilja, u skladu sa zakonom.

U slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana ovlašćenom službenom licu vraća se službeno oružje, municija, druga sredstva prinude i službena legitimacija - na dan početka rada, osim ukoliko mu je zbog bolesti iz grupe duševnih bolesti i poremećaja umanjena sposobnost za obavljanje poslova njegovog radnog mesta.

U slučaju iz stava 1. tačka 5) ovog člana ovlašćenom službenom licu vraćaju se službeno oružje, municija, druga sredstva prinude, službena legitimacija i druga sredstva koja su mu poverena za obavljanje poslova - po prestanku privremenog udaljenja, odnosno danom vraćanja na rad, osim ukoliko postoji drugi osnov za oduzimanje u skladu sa ovim zakonom.

Izabrani lekar ovlašćenog službenog lica dužan je da bez odlaganja obavesti Ministarstvo o utvrđenoj privremenoj sprečenosti za rad zbog bolesti iz grupe duševnih bolesti i poremećaja, odnosno utvrđenom umanjenju sposobnosti za obavljanje poslova zbog bolesti iz grupe duševnih bolesti i poremećaja, u skladu sa zakonom.

Način oduzimanja i vraćanja službenog oružja, municije, drugih sredstava prinude, službene legitimacije i drugih sredstava poverenih za obavljanje poslova, kao i način i smernice za vršenje procene stepena ugroženosti propisuje ministar.

Dužnost odazivanja na lekarske preglede

Član 52.

Policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu dužan je da se odazove na lekarske preglede u okviru specifične zdravstvene zaštite koju obezbeđuje Ministarstvo.

Dužnosti prilikom ostvarivanja međunarodne policijske saradnje

Član 53.

Ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, ovlašćeno službeno lice za vreme izvršavanja zadataka u inostranstvu može primenjivati policijska ovlašćenja, mere i radnje i sredstva predviđena međunarodnim ugovorom na osnovu kojeg se saradnja odvija.

Policijski službenici inostranih i međunarodnih policijskih službi u vršenju aktivnosti na teritoriji Republike Srbije mogu primenjivati samo ona ovlašćenja predviđena međunarodnim ugovorom na osnovu kojeg se saradnja odvija.

Ponašanje i lični izgled

Član 54.

Policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu dužan je da se na radu i van rada ponaša tako da ne narušava ugled Ministarstva i da održava uredan lični izgled, u skladu sa ovim zakonom i Kodeksom policijske etike.

Bliži način ponašanja, kao i lični izgled policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu propisuje ministar.

Kodeks policijske etike

Član 55.

Kodeks policijske etike predstavlja skup pravila o postupanju policijskih službenika koji se zasniva na međunarodnim standardima i ima za cilj očuvanje, afirmaciju i unapređenje dostojanstva i ugleda policijskih službenika i jačanje poverenja građana u rad Policije i Ministarstva.

Policijski službenik dužan je da obavlja policijske i druge poslove u skladu sa zakonom, drugim propisima i pravilima struke i uz poštovanje odredbi Kodeksa policijske etike.

Kodeks policijske etike propisuje Vlada.

3.6.      Policijska ovlašćenja

3.6.1.   Vrste policijskih ovlašćenja

Član 56.

Policijska ovlašćenja su:

1)         davanje upozorenja;

2)         izdavanje naređenja;

3)         provera i utvrđivanje identiteta;

4)         identifikacija predmeta;

5)         prijem prijava o učinjenom krivičnom delu ili prekršaju;

6)         pozivanje;

7)         privođenje, dovođenje i sprovođenje;

8)         zadržavanje i privremeno ograničenje slobode kretanja;

9)         prikupljanje obaveštenja;

10)       policijsko opažanje i opserviranje;

11)       privremeno oduzimanje predmeta;

12)       ulazak u tuđi stan i druge prostorije;

13)       ulazak i pregled objekata, prostora, dokumentacije i kontradiverzioni pregled;

14)       zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i prevoznih sredstava;

15)       provera plovila;

16)       obezbeđenje i pregled mesta događaja;

17)       vršenje uviđaja;

18)       upotreba tuđeg prevoznog sredstva i/ili sredstva veze;

19)       utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci;

20)       vršenje bezbednosnih provera;

21)       prijem nađenih stvari;

22)       određivanje boravka strancu;

23)       zaustavljanje, odnosno uklanjanje bespilotnih vazduhoplova;

24)       upotreba sredstava prinude;

25)       druga ovlašćenja utvrđena zakonom.

Način primene policijskih ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom propisuje ministar.

3.6.2.   Opšti uslovi za primenu policijskih ovlašćenja Procena ispunjenosti uslova za primenu

Član 57.

Pre primene policijskog ovlašćenja ovlašćeno službeno lice dužno je da proceni da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za primenu ovlašćenja i odgovorno je za tu procenu.

Ovlašćeno službeno lice primenjuje policijska ovlašćenja po sopstvenoj inicijativi, po naređenju nadređenog ovlašćenog službenog lica, po nalogu nadležnog javnog tužioca, suda ili drugog nadležnog organa izdatim u skladu sa posebnim zakonom. Kad je nadređeno ovlašćeno službeno lice prisutno policijska ovlašćenja primenjuju se po njegovom naređenju, izuzev ako nema vremena da se čeka na to naređenje i mora se bez odlaganja postupiti po sopstvenoj inicijativi.

Lice prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje ima pravo da bude upoznato sa razlozima primene policijskog ovlašćenja i identitetom ovlašćenog službenog lica koje to ovlašćenje primenjuje, ako to ne ugrožava izvršenje policijskog zadatka i ako je to u datoj situaciji moguće.

Predstavljanje pre primene policijskih ovlašćenja

Član 58.

Ovlašćeno službeno lice se, pre početka primene policijskog ovlašćenja, predstavlja pokazivanjem službene legitimacije, a ovlašćeno službeno lice koje policijske poslove obavlja u uniformi samo na zahtev lica prema kome primenjuje ovlašćenje.

Izuzetno, ovlašćeno službeno lice neće se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana, ako okolnosti primene policijskog ovlašćenja u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti izvršenje policijskog zadatka.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, ako je to u konkretnom slučaju moguće, ovlašćeno službeno lice će upozoriti na svoje svojstvo rečju: “Policija”.

Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog člana ovlašćeno službeno lice će se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana.

Član 59.

Objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica vrši se u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno informisanje.

Posebna pravila postupanja u primeni policijskih ovlašćenja

Član 60.

Ovlašćeno službeno lice u primeni policijskih ovlašćenja postupa nepristrasno i bez diskriminacije po bilo kojem osnovu.

U primeni policijskih ovlašćenja, u meri u kojoj je to moguće, ovlašćeno službeno lice postupa humano, vodeći računa o dostojanstvu, ugledu i časti svakog lica, kao i o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama.

Ovlašćena službena lica, prilikom primene policijskih ovlašćenja ne smeju da izazivaju, podstiču ili dozvoljavaju mučenje, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje.

Ovlašćeno službeno lice će na zahtev lica prema kome je policijsko ovlašćenje primenjeno, tom licu omogućiti pružanje medicinske pomoći od strane zdravstvene ustanove.

Medicinska pomoć iz stava 4. ovog člana omogućiće se i ako lice prema kome je policijsko ovlašćenje primenjeno ima vidljive telesne povrede ili njegovo zdravstveno stanje zahteva pružanje medicinske pomoći.

Troškove pružanja medicinske pomoći iz stava 4. ovog zakona snosi Ministarstvo, ukoliko pružanje medicinske pomoći nije obuhvaćeno obaveznim, odnosno dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem.

Princip srazmernosti i efikasnosti

Član 61.

Kada je radi primene policijskih ovlašćenja neophodno ograničiti ljudska i manjinska prava i slobode, to ograničenje mora biti srazmerno cilju.

Primena policijskih ovlašćenja ne sme izazvati veće štetne posledice od onih koje bi nastupile da policijska ovlašćenja nisu primenjena.

Između više policijskih ovlašćenja primeniće se ono kojim se policijski posao može obaviti sa najmanje štetnih posledica i za najkraće vreme.

Primena policijskih ovlašćenja prema posebnim kategorijama lica

Član 62.

Ovlašćeno službeno lice primenjuje policijska ovlašćenja i prema vojnim licima i drugim zaposlenima u organu državne uprave nadležnom za poslove odbrane i pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, ako posebnim propisom nije drugačije određeno.

O postupanju iz stava 1. ovog člana obaveštava se odmah Vojna policija, odnosno Bezbednosno-informativna agencija.

Član 63.

Policijska ovlašćenja prema maloletnom licu primenjuju sva ovlašćena službena lica, osim prikupljanja obaveštenja u svojstvu građanina i saslušanja maloletnika u svojstvu osumnjičenog, koja, po pravilu primenjuje policajac za maloletnike.

Policajac za maloletnike je ovlašćeno službeno lice kriminalističke policije koje obavlja poslove prevencije i suzbijanja maloletničkog kriminala koje je završilo obuku u oblasti prava deteta i maloletničkog krivičnog prava.

Ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, primeniće i drugo ovlašćeno službeno lice koje je završilo obuku u oblasti prava deteta i maloletničkog krivičnog prava, ako zbog okolnosti slučaja ne može da postupa policajac za maloletnike.

Prema maloletnim učiniocima prekršaja postupaju ovlašćena službena lica koja su završila obuku u oblasti prava deteta i maloletničkog krivičnog prava.

 

Prilikom primene policijskih ovlašćenja ovlašćena službena lica dužna su da vode računa o dostojanstvu ličnosti maloletnog lica, psihičkim, emocionalnim i drugim ličnim svojstvima i zaštiti njegove privatnosti.

Način primene policijskih ovlašćenja prema maloletnim licima propisuje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Član 64.

Ovlašćeno službeno lice prema licu koje uživa diplomatsko-konzularni imunitet ili licu koje uživa imunitet narodnog poslanika, može primeniti samo policijska ovlašćenja koja su nepohodna za proveru ili utvrđivanje tog statusa, ukoliko se lice pozove na imunitet.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da prema licu koje uživa diplomatsko- konzularni imunitet postupa u skladu sa međunarodnim ugovorima.

Ovlašćeno službeno lice može primeniti i druga policijska ovlašćenja prema licu koje uživa imunitet narodnog poslanika, ako je to lice zatečeno u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da bez odlaganja obavesti neposrednog rukovodioca o postupanju prema licu iz stava 1. ovog člana.

O primeni ovlašćenja prema licu iz stava 1. ovog člana, obaveštava se Narodna skupština, Vlada odnosno nadležni organ državne uprave.

3.6.3.   Posebni uslovi i način primene policijskih ovlašćenja Davanje upozorenja

Član 65.

Ovlašćeno službeno lice upozoriće lice koje svojim ponašanjem, činjenjem ili propuštanjem određene radnje može da dovede u opasnost svoju bezbednost ili bezbednost drugog lica ili bezbednost imovine ili kad se osnovano očekuje da bi to lice moglo da učini ili da izazove, odnosno navede drugo lice da učini krivično delo ili prekršaj.

Ovlašćeno službeno lice upozoriće lice i na okolnosti koje ugrožavaju njegovu bezbednost, život ili imovinu, kao i na postojanje opšte opasnosti.

Izdavanje naređenja

Član 66.

Naređenje se može izdati samo u odnosu na ponašanje, činjenje ili propuštanje određene radnje, kao i u odnosu na delatnosti od kojih neposredno zavisi uspešno izvršavanje policijskih zadataka.

Ovlašćeno službeno lice izdaje naređenje radi:

1)         otklanjanja opasnosti po život i ličnu bezbednost ljudi;

2)         otklanjanja opasnosti po imovinu;

3)         sprečavanja vršenja krivičnih dela i prekršaja, hapšenja njihovih učinilaca i pronalaženja i obezbeđenja tragova i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz;

4)         održavanja javnog reda i mira ili uspostavljanja narušenog javnog reda i mira;

5)         bezbednosti saobraćaja na putevima;

6)         zaprečavanja pristupa ili zadržavanja na prostoru ili objektu gde to nije dozvoljeno;

7)         sprečavanja i otklanjanja posledica u slučaju opšte opasnosti prouzrokovane elementarnim nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugrožavanja opšte bezbednosti;

8)         sprečavanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Provera i utvrđivanje identiteta

Član 67.

Provera identiteta primeniće se prema licu:

1)         koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti, zadržati ili uputiti nadležnom državnom organu;

2)         od kojeg preti opasnost koja zahteva policijsko postupanje;

3)         nad kojim se obavlja pregled ili pretresanje ili se preduzimaju druge zakonom propisane mere i radnje;

4)         koje se zatekne u tuđem stanu, objektu i drugim prostorijama ili u prevoznom sredstvu koje se pregleda i pretresa, ako je provera identiteta potrebna;

5)         koje neovlašćeno prikuplja podatke o licu, objektu ili prostoru koje se bezbednosno štiti i obezbeđuje, kao i o licu kome se pruža zaštita u svojstvu učesnika u krivičnom postupku i njemu bliskim licima;

6)         koje se zatekne na prostoru ili u objektu u kojem je privremeno ograničena sloboda kretanja, ako je provera identiteta potrebna;

7)         koje prijavljuje izvršenje krivičnog dela ili prekršaja ili učinioce tih dela, odnosno pruža obaveštenja od interesa za rad policije;

8)         koje svojim ponašanjem izaziva sumnju da je učinilac krivičnog dela ili prekršaja ili da ih namerava učiniti ili liči na lice za kojim se traga;

9)         koje se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela ili prekršaja;

10)       koje se nalazi na mestu, objektu, prostoru na kojem je iz bezbednosnih razloga neophodno proveriti identitet svih lica ili pretežnog broja lica;

11)       kojem treba uručiti poziv ili drugo pismeno;

12)       za koje postoji zahtev službenih lica organa državne uprave;

13)       za koje postoji opravdan zahtev pravnog ili fizičkog lica.

Opravdanim zahtevom pravnog lica smatra se zahtev u kom je pravno lice učinilo verovatnim da mu je provera identiteta neophodna za vođenje sudskog postupka.

Opravdanim zahtevom fizičkog lica smatra se zahtev u kome je fizičko lice učinilo verovatnim da mu je povređeno neko pravo.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da upozna lice sa razlozima provere njegovog identiteta.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, ovlašćeno službeno lice neće upoznati lice sa razlozima provere njegovog identiteta ako prikuplja obaveštenja o krivičnom delu ili prekršaju i ako bi to moglo ugroziti postizanje cilja provere.

Član 68.

Provera identiteta vrši se uvidom u ličnu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom ili upotrebom sistema za obradu biometrijskih i drugih podataka.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, provera identiteta može biti izvršena na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren.

Provera identiteta može se izvršiti i bez znanja lica čiji se identitet proverava, ako postoje osnovi sumnje da je to lice učinilac krivičnog dela ili prekršaja ili ukoliko je to neophodno radi izvršenja policijskog zadatka.

Ovlašćeno službeno lice može, u svrhu provere identiteta, na način i po postupku za primenu posebnih dokaznih radnji propisanih zakonom kojim se uređuje krivični postupak, koristiti rezultat podudarnosti biometrijskih karakteristika lika dobijen upotrebom softvera za obradu biometrijskih podataka u sistemu video-nadzora radi:

1)         pronalaženja izvršioca krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

2)         pronalaženja lica za koje se osnovano sumnja da priprema izvršenje krivičnog dela terorizma i sa njim povezanih krivičnih dela, kao i drugih krivičnih dela za koje su pripremne radnje kažnjive po zakonu;

3)         pronalaženja nestalog lica za koje se osnovano sumnja da je žrtva krivičnog dela iz tačke 1. ovog stava.

Član 69.

Ovlašćeno službeno lice utvrdiće identitet lica koje kod sebe nema propisanu ispravu ili se sumnja u verodostojnost takve isprave, ako se na drugi način ne može proveriti njegov identitet ili na osnovu zahteva nadležnog organa, u skladu sa zakonom.

Utvrđivanje identiteta vrši se i u slučaju pronalaska nepoznatog leša.

Utvrđivanje identiteta vrši se obradom biometrijskih i drugih podataka iz evidencija Ministarstva, upotrebom sistema za obradu podataka, primenom metoda i sredstava kriminalističke tehnike i forenzike, medicinskim ili drugim odgovarajućim veštačenjima.

U cilju utvrđivanja identiteta može se objaviti fotografija, fotorobot, crtež, snimak, opis tog lica, kao i fotografija nepoznatog leša.

Identifikacija predmeta

Član 70.

Ovlašćeno službeno lice izvršiće identifikaciju predmeta kad postoje osnovi sumnje da je taj predmet pribavljen ili nastao izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja ili je njime izvršeno krivično delo ili prekršaj ili je predmet u vezi sa izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja.

Radi identifikacije predmeta, može se objaviti fotografija, crtež, snimak ili opis tog predmeta.

Prijem prijava o učinjenom krivičnom delu ili prekršaju

Član 71.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da primi prijavu o učinjenom krivičnom delu ili prekršaju.

Primljenu prijavu ovlašćeno službeno lice odmah dostavlja nadležnom javnom tužiocu, odnosno organizacionoj jedinici Ministarstva nadležnoj za poslove prekršaja.

Ako se pri podnošenju prijave ili vršenjem uviđaja utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi ili se utvrdi da događaj nema obeležja krivičnog dela ili prekršaja, ovlašćeno službeno lice o tome obaveštava podnosioca prijave, uz odgovarajuću pravnu pouku.

Ako se prilikom radnji iz stava 3. ovog člana utvrdi da se radi o prekršaju iz zakona za čije sprovođenje nije nadležno Ministarstvo, ovlašćeno službeno lice o tome obaveštava podnosioca prijave i sačinjava službenu belešku koju dostavlja nadležnom organu.

Ovlašćeno službeno lice na pisani zahtev oštećenog ili drugog lica ovlašćenog za podnošenje privatne tužbe ili zahteva za pokretanje prekršajnog postupka preduzima neophodne radnje koje ova lica ne mogu samostalno preduzeti, a odnose se na otkrivanje učinioca, proveru ili utvrđivanje njegovog identiteta.

Ako ovlašćeno službeno lice utvrdi da je učinilac krivičnog dela ili prekršaja maloletno lice, podatke o utvrđenom identitetu dostaviće nadležnom javnom tužiocu za maloletnike, a podnosioca prijave obavestiti o tome.

Pozivanje

Član 72.

Pozivanje lica primenjuje se kada je to neophodno za obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova.

Lica se pozivaju pisanim pozivom koji sadrži naziv, mesto i adresu organizacione jedinice Ministarstva, razlog pozivanja, mesto i vreme razgovora, kao i upozorenje da lice može biti privedeno ukoliko se ne odazove pozivu, u skladu sa zakonom.

Kada se lice poziva u svojstvu osumnjičenog, poziv iz stava 2. ovog člana sadrži i pouku o pravu na branioca.

Kada je ovlašćenom službenom licu pre upućivanja poziva poznato da se lice koje se poziva ne služi srpskim jezikom, poziv se, osim na srpskom jeziku, sačinjava i na jeziku i pismu kojim se to lice služi.

O izvršenom dostavljanju poziva sastavlja se potvrda - dostavnica.

Lice koje je pozvano u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana, može biti privedeno ako se ne odazove pozivu samo ako je na to bilo upozoreno u pozivu.

Član 73.

Ovlašćeno službeno lice može pozvati lice i usmeno ili odgovarajućim telekomunikacionim sredstvom, pri čemu je dužno da saopšti sve podatke iz člana 72. st. 2. i 3. ovog zakona, a na zahtev ili uz saglasnost lica može i da preveze lice do službenih prostorija.

Lica se izuzetno mogu pozivati i putem sredstava javnog obaveštavanja kada je to neophodno zbog opasnosti od odlaganja, bezbednosti postupanja ili kada se poziv upućuje većem ili neodređenom broju lica.

Pozivanje maloletnog lica obavlja se preko roditelja ili drugog zakonskog zastupnika.

Član 74.

Lice se poziva u vremenu od 6 do 22 časa.

Izuzetno, lice se može pozvati i van vremena predviđenog u stavu 1. ovog člana, po nalogu nadležnog organa, ako je to u interesu postupka ili ako postoji opasnost od odlaganja.

Privođenje, dovođenje i sprovođenje

Član 75.

Pod privođenjem lica, smatra se svako dovođenje lica bez naloga iz člana 76. ovog zakona, do prostorija Ministarstva.

Privođenje se primenjuje prema licu:

1)         čiji identitet treba utvrditi;

2)         za kojim se traga;

3)         koje treba zadržati u skladu sa zakonom;

4)         koje se nije odazvalo pozivu u skladu sa zakonom;

5)         koje je zatečeno u izvršenju krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

6)         koje je zatečeno u vršenju prekršaja u slučajevima propisanim zakonom.

Pod privođenjem lica smatra se i dovođenje lica bez naloga do zdravstvene ustanove radi utvrđivanja prisustva alkohola ili psihoaktivnih supstanci, u skladu sa zakonom.

Privođenje se primenjuje i u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Član 76.

Pod dovođenjem lica, smatra se svako dovođenje lica na osnovu pisane naredbe ili naloga nadležnog organa (u daljem tekstu: nalog), do prostorija Ministarstva ili nadležnog organa ili do mesta određenog nalogom, na području policijske uprave gde se dovođenje preduzima.

Po pravilu, ovlašćeno službeno lice licu koje treba dovesti uručuje nalog iz stava 1. ovog člana pre dovođenja.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, licu za koje se osnovano sumnja da će pružiti otpor ili pruži otpor, ovlašćeno službeno lice će uručiti nalog iz stava 1. ovog člana posle dovođenja.

Pre dovođenja ovlašćeno službeno lice proveriće identitet i izvršiće pregled lica koje dovodi.

Lice može biti dovedeno u vremenu od 6 do 22 časa.

 

Izuzetno, kad je dovođenje neophodno radi obavljanja policijskih poslova koji ne trpe odlaganje, ako je to u interesu postupka ili po nalogu, lice se može dovesti i van vremena utvrđenog u stavu 5. ovog člana.

Dovođenje može trajati najduže osam časova.

Član 77.

Pod sprovođenjem lica, smatra se dovođenje lica do prostorija organizacione jedinice Ministarstva ili drugog nadležnog organa ili do mesta određenog nalogom, van područja policijske uprave sa kog sprovođenje počinje.

Sprovođenje može trajati najduže 24 časa.

Član 78.

Dovođenje i sprovođenje ne primenjuje se prema:

1)         licu čije je kretanje znatno otežano zbog bolesti, povrede ili iznemoglosti;

2)         trudnici;

3)         porodilji, odnosno majci deteta starosti do jedne godine života, odnosno majci deteta kome je potrebna nega ili posebna nega;

4)         licu za koje se opravdano pretpostavlja da bi mu se dovođenjem ili sprovođenjem bitno pogoršalo zdravlje;

5)         licu koje obavlja poslove koji se ne smeju prekidati sve dok se posao ne završi ili dok mu se ne obezbedi odgovarajuća zamena.

O činjenicama iz stava 1. ovog člana pisanim putem obaveštava se organ koji je izdao nalog za dovođenje.

Član 79.

Lice koje se privodi, dovodi ili sprovodi mora biti upoznato na maternjem jeziku ili jeziku koji razume o razlozima primene ovlašćenja, kao i o svojim pravima u skladu sa zakonom.

Zadržavanje i privremeno ograničenje slobode kretanja

Član 80.

Ovlašćeno službeno lice će zadržati lice na osnovu rešenja o zadržavanju, u slučajevima, na način i u postupku propisanim zakonom.

Lica se zadržavaju u službenim prostorijama za zadržavanje Ministarstva.

Lica se zadržavaju i u službenim prostorijama za zadržavanje organa državne uprave nadležnog za poslove pravosuđa.

Ako se lice zadržava u prostorijama organa državne uprave nadležnog za poslove pravosuđa, ono mora biti fizički odvojeno od pritvorenih lica i lica koja su na izdržavanju kazne zatvora.

Službene prostorije iz stava 2. ovog člana člana moraju da ispunjavaju međunarodne standarde, naročito u pogledu higijensko-tehničkih uslova, vazduha, adekvatne temperature prostorije, minimalne površine, osvetljenja i provetravanja.

O zadržavanju iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno službeno lice sačinjava zapisnik.

Način postupanja ovlašćenih službenih lica prema zadržanim licima, kao i uslove koje treba da ispunjavaju službene prostorije iz stava 2. ovog člana, propisuje ministar.

Član 81.

Izuzetno od člana 80. ovog zakona, ovlašćeno službeno lice će, bez rešenja o zadržavanju, van službenih prostorija Ministarstva, zadržati lice:

1)         ako je verovatno da lice kod sebe, u prevoznom sredstvu ima predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom ili prekršajnom postupku  ̶ do pribavljanja naredbe za pretresanje, a najduže šest časova;

2)         zatečeno na mestu izvršenja krivičnog dela ako bi moglo dati podatke važne za postupak i ako je verovatno da se njegovo ispitivanje kasnije ne bi moglo izvršiti ili bi bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem ili drugim teškoćama ̶ do dolaska nadležnog javnog tužioca, a najduže šest časova;

3)         zatečeno u stanu, drugim prostorijama ili prostorima u kojima se vrši pretresanje ili pregled ̶ dok se pretresanje ili pregled ne završi;

4)         radi pružanja pomoći na mestu događaja;

5)         u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

O zadržavanju iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno službeno lice sačinjava izveštaj.

Član 82.

Zadržano lice ima pravo na nepovredivost ličnog dostojanstva, psihičkog i fizičkog integriteta i sva druga prava predviđena zakonom.

O zadržavanju, lice mora biti na svom maternjem jeziku ili jeziku koji razume obavešteno da je zadržano i o razlozima za zadržavanje i poučeno o svojim pravima u skladu sa zakonom.

Ukoliko je lice iz stava 1. ovog člana strani državljanin, na njegov zahtev o zadržavanju se obaveštava diplomatsko-konzularno predstavništvo države čiji je državljanin ili ministarstvo nadležno za spoljne poslove.

Član 83.

Ovlašćeno službeno lice može privremeno ograničiti slobodu kretanja licu na određenom prostoru ili u objektu radi:

1)         sprečavanja izvršenja krivičnih dela ili prekršaja;

2)         pronalaženja i hapšenja učinilaca krivičnih dela i pronalaženja i privođenja učinilaca prekršaja;

3)         pronalaženja i hapšenja lica za kojima se traga;

4)         pronalaženja tragova i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom ili prekršajnom postupku.

O privremenom ograničenju slobode kretanja na određenom prostoru ili objektu odlučuje direktor policije ili načelnik policijske uprave, odnosno ovlašćeno službeno lice koje oni za to ovlaste.

Privremeno ograničenje slobode kretanja traje do ostvarenja cilja radi kojeg je ovlašćenje primenjeno.

Za privremeno ograničenje slobode kretanja duže od osam časova potrebno je odobrenje nadležnog suda.

Član 84.

Ovlašćeno službeno lice može privremeno ograničiti slobodu kretanja na određenom prostoru ili u objektu ili lica udaljiti sa prostora ili iz objekta, u slučajevima ugrožavanja bezbednosti izazvane elementarnim nepogodama i drugim nesrećama ili epidemijama i u drugim slučajevima ugrožavanja bezbednosti lica i imovine, dok takvo ugrožavanje traje.

Prikupljanje obaveštenja

Član 85.

Ovlašćeno službeno lice može prikupljati obaveštenja, podatke i informacije od lica, u cilju sprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela ili prekršaja i njihovih učinilaca ili za obavljanje drugih policijskih poslova, u skladu sa zakonom.

Lice nije dužno da pruži traženo obaveštenje, osim ako bi time učinilo krivično delo, na šta je ovlašćeno službeno lice dužno da ga upozori.

O obaveštenjima prikupljenim od građana ovlašćeno službeno lice sačinjava službenu belešku ili izveštaj, u skladu sa zakonom.

Policijsko opažanje i opserviranje

Član 86.

Ovlašćena službena lica mogu putem policijskog neposrednog opažanja, opserviranja ili upotrebom sistema za obradu podataka da prikupljaju podatke od koristi za utvrđivanje postojanja sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj.

Ovlašćena službena lica mogu da, na način iz stava 1. ovog člana, prikupljaju podatke i radi zaštite učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica ili radi bezbednosne zaštite određenih ličnosti i objekata koji se bezbednosno štite i obezbeđuju.

Opserviranje se vrši na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica.

Pravo na privatnost, u smislu ovog zakona, obuhvata pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, stana i prepiske.

Privremeno oduzimanje predmeta

Član 87.

Ovlašćeno službeno lice privremeno će oduzeti predmet:

1)         kojim je izvršeno krivično delo ili prekršaj, u skladu sa zakonom;

2)         ako okolnosti slučaja ukazuju da je određeni predmet bio namenjen ili upotrebljen za izvršenje krivičnog dela ili prekršaja, ili je nastao izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja;

3)         ako je oduzimanje predmeta neophodno za zaštitu bezbednosti;

4)         koji lice kome je ograničena sloboda kretanja ima kod sebe i može da ga upotrebi za samopovređivanje, napad ili bekstvo;

5)         u drugim slučajevima propisanim zakonom.

 O privremenom oduzimanju predmeta ovlašćeno službeno lice dužno je da izda potvrdu.

Potvrda iz stava 2. ovog člana mora da sadrži podatke o privremeno oduzetom predmetu, podatke na osnovu kojih je privremeno oduzeti predmet moguće razlikovati od drugih predmeta, podatke o licu od koga je predmet oduzet, kao i podatke o ovlašćenom službenom licu (ime i prezime, broj službene značke) koje je predmet privremeno oduzelo.

Podaci o privremeno oduzetim predmetima vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa zakonom.

Član 88.

Kad zbog svojstva privremeno oduzetih predmeta čuvanje u prostorijama Ministarstva nije moguće ili je povezano sa značajnim teškoćama, privremeno oduzeti predmeti mogu se smestiti ili obezbediti na odgovarajući način, do donošenja odluke nadležnog organa.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, ako su privremeno oduzeti predmeti povereni ili se nalaze na čuvanju u Ministarstvu, troškove čuvanja snosi lice od koga je predmet privremeno oduzet.

Privremeno oduzeti predmet će se vratiti licu od kojeg je oduzet kada prestanu razlozi zbog kojih je predmet privremeno oduzet, ako zakonom ili odlukom nadležnog organa nije drukčije određeno.

Lice iz stava 3. ovog člana poziva se da predmet preuzme u roku koji ne može biti kraći od mesec dana.

Privremeno oduzeta neeksplodirana ubojna sredstva, minsko eksplozivna sredstva, improvizovane eksplozivne naprave, kao i drugi predmeti opasni ili štetni po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, nakon kriminalističko forenzičke obrade i veštačenja, uz pomoć nadležnih organa uništavaju se u skladu sa zakonom.

Pre uništavanja predmeta iz stava 5. ovog člana, pribavlja se saglasnost nadležnog javnog tužioca ili drugog nadležnog organa, a nakon uništavanja sačinjava se zapisnik.

Član 89.

Privremeno oduzeti novac deponuje se na račun Narodne banke Srbije, u roku od dva radna dana od dana oduzimanja, osim ako zakonom ili odlukom nadležnog organa nije drukčije određeno.

Vraćanje privremeno oduzetog novca vrši se u skladu sa članom 88. st. 3. i 4. ovog zakona.

Član 90.

Ministarstvo može da proda privremeno oduzete predmete ako za dalje postupanje nije nadležan sud ili drugi nadležni organ kad:

1)         predmetima preti opasnost od propadanja ili značajan gubitak vrednosti;

2)         je čuvanje i održavanje predmeta povezano sa nesrazmerno visokim troškovima ili teškoćama.

Privremeno oduzeti predmet može biti prodat kad ga pozvano lice ne preuzme u određenom roku, a licu je bilo saopšteno da će predmet biti prodat ukoliko ga ne preuzme.

Privremeno oduzeti predmet prodaje se na javnoj licitaciji.

Ukoliko je privremeno oduzeti predmet, predmet od značaja za kulturno nasleđe o tome se pre javne licitacije, obaveštava nadležna ustanova za zaštitu kulturnih dobara.

Kad privremeno oduzeti predmet nije mogao biti prodat na održanoj javnoj licitaciji ili je očigledno da će troškovi licitacije biti nesrazmerni sa iznosom dobijenim prodajom ili postoji opasnost od propadanja predmeta, privremeno oduzeti predmet će se prodati neposrednom pogodbom.

Ukoliko se predmet ne proda u roku od jedne godine, privremeno oduzeti predmet može da se koristi ili uništi, u skladu sa zakonom.

Sredstva ostvarena prodajom privremeno oduzetog predmeta prihod su budžeta Republike Srbije.

Način prodaje, upotrebe ili uništenja privremeno oduzetih predmeta propisuje ministar.

Ulazak u tuđi stan i druge prostorije

Član 91.

Ovlašćeno službeno lice može i bez naredbe suda da uđe u tuđi stan i druge prostorije:

1)         uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije;

2)         ako neko zove u pomoć;

3)         radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela;

4)         radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog, optuženog ili osuđenog;

5)         ako je to potrebno radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.

Otklanjanje neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu iz stava 1. tačka

5) ovog člana, uključuje i postojanje osnova sumnje da se priprema, vrši ili da je izvršeno krivično delo.

Član 92.

Pre ulaska u tuđi stan i druge prostorije ovlašćeno službeno lice saopštiće držaocu stana i druge prostorije razloge zbog kojih ulazi, osim u slučajevima iz člana

91.       stav 1. tač. 1) i 2) kao i kad se to ne može učiniti zbog potrebe hitnog i iznenadnog postupanja.

Prilikom ulaska u tuđi stan i druge prostorije, ovlašćeno službeno lice može, kad je to neophodno za uspešno izvršenje policijskog zadatka, i bez prisustva svedoka, izvršiti pregled odnosno pretresanje tuđeg stana i drugih prostorija, u skladu sa zakonom.

Ovlašćena službena lica mogu izvršiti pregled odnosno pretresanje lica koja se zateknu u tuđem stanu, odnosno prostoriji, ako je to neophodno za uspešno izvršenje policijskog zadatka, u skladu sa zakonom.

Ovlašćeno službeno lice može se zadržati u tuđem stanu i drugim prostorijama samo dok traju razlozi zbog kojih je izvršen ulazak.

O ulaženju u tuđi stan i druge prostorije držaocu stana ili drugih prostorija se izdaje pisana potvrda.

Potvrda iz stava 5. ovog člana sadrži:

1)         pravni osnov primene policijskog ovlašćenja;

2)         ime i prezime ovlašćenog službenog lica;

3)         broj službene značke;

4)         razlog ulaska;

5)         ime, ime oca i prezime držaoca stana;

6)         JMBG držaoca stana;

7)         adresu držaoca stana;

8)         vreme početka i završetka primene policijskog ovlašćenja;

9)         da li je vršen pregled odnosno pretresanje;

10)       podaci o privremeno oduzetim predmetima;

11)       primedbe držaoca stana i drugih prostorija;

12)       potpis ovlašćenog službenog lica;

13)       potpis držaoca stana.

Član 93.

Ovlašćena službena lica mogu, u slučajevima iz člana 91. stav 1. tač. 2) do 5) ovog zakona, ući u tuđi stan i druge prostorije upotrebom sredstava za ulazak u tuđi stan i druge prostorije, ako njihov držalac nije prisutan, ne može ili neće da dozvoli ulazak ovlašćenih službenih lica.

Ulazak i pregled objekata, prostora, sredstava i dokumentacije i kontradiverzioni pregled

Član 94.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da uđe i izvrši pregled objekata, prostora, sredstava i dokumentacije radi:

1)         sprečavanja izvršenja krivičnog dela;

2)         otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i obezbeđivanja dokaza;

3)         hapšenja učinioca krivičnog dela;

4)         postupanja u slučaju sumnje o postojanju eksplozivne naprave, sredstva ili druge opasnosti za ljude ili imovinu.

Član 95.

Ovlašćeno službeno lice može izvršiti kontradiverzioni pregled objekata, prostora, sredstava, naprava i drugih predmeta radi zaštite bezbednosti ljudi i imovine.

Kontradiverzioni pregled obuhvata pregled ili otkrivanje eksplozivnih sredstava ili naprava, kao i hemijsko-biološko-radiološko-nuklearni i drugi pregled.

Ukoliko postoje indicije da bi u objektima, prostoru ili sredstvima, odnosno na drugim mestima, moglo doći do ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine sumnjivim napravama ili predmetima, kao i kad do tog ugrožavanja dođe, ovlašćeno službeno lice može objekte, prostor, sredstvo, odnosno mesto, da isprazni, spreči pristup do njih i pregleda.

Ovlašćeno službeno lice može, u vezi sa kontradiverzionim pregledom, da od nadležnog organa zahteva da izvrši nadzor i preduzme mere iz svoje nadležnosti.

Zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i prevoznih sredstava

Član 96.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da zaustavi i izvrši pregled lica, predmeta i prevoznih sredstva:

1)         kada preduzima mere traganja za licima i predmetima;

2)         kada preduzima druge mere i radnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični ili prekršajni postupak;

3)         prilikom preventivne kontrole radi sprečavanja vršenja krivičnih dela ili prekršaja ili pronalaska predmeta ili sredstava namenjenih za izvršenje krivičnih dela ili prekršaja.

Prilikom zaustavljanja ovlašćeno službeno lice, pre nego što pristupi pregledu iz stava 1. ovog člana, saopštiće licu razlog vršenja pregleda.

Pregledom lica u smislu stava 1. ovog člana, smatra se uvid u sadržaj odeće i obuće.

Pregledom predmeta u smislu stava 1. ovog smatra se uvid u predmet odnosno sadržaj predmeta koje lice nosi sa sobom ili prevozi.

Pregledom prevoznog sredstva u smislu stava 1. ovog člana, smatra se pregled svih otvorenih i zatvorenih prostora prevoznog sredstva i predmeta koji se prevoze.

Pregled lica mora vršiti ovlašćeno službeno lice istog pola, izuzev kada je neophodan hitan pregled lica radi oduzimanja oružja ili predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje.

Pri preduzimanju mera iz stava 1. ovog člana ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da upotrebom sredstava iz člana 124. ovog zakona otvori prevozno sredstvo ili predmet.

Provera plovila

Član 97.

U obavljanju policijskih poslova na unutrašnjim vodama ovlašćeno službeno lice može, u skladu sa zakonom, da:

1)         proveri zastavu plovila;

2)         pregleda isprave plovila i isprave lica na plovilu;

3)         pregleda plovilo;

4)         goni, zaustavi, zadrži i sprovede plovilo nadležnom organu.

Obezbeđenje i pregled mesta događaja

Član 98.

Kad ovlašćeno službeno lice sazna za izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opažanjem utvrditi ili razjasniti činjenice, ovlašćeno je da obezbedi mesto događaja, do dolaska nadležnog javnog tužioca ili ovlašćenog službenog lica, u skladu sa zakonom.

Po dolasku na mesto događaja ovlašćeno službeno lice dužno je da preduzme mere i radnje radi otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi ili imovinu i pružanja pomoći povređenim licima, kao i da pregleda mesto događaja radi preduzimanja svih potrebnih mera da se očuva neizmenjeno mesto izvršenja krivičnog dela ili prekršaja, a naročito tragovi i predmeti koji mogu poslužiti kao dokazi.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na ovlašćeno službeno lice koje se zateklo na mestu događaja.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je do okončanja pregleda mesta događaja da zadrži lice u skladu sa članom 81. stav 1. tač. 2) i 4) ovog zakona.

Radi zaštite žrtava krivičnog dela, oštećenih zbog prekršaja ili drugog događaja i u cilju zaštite interesa postupka, ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da zabrani fotografisanje ili snimanje mesta događaja.

Vršenje uviđaja

Član 99.

Ovlašćeno službeno lice vrši uviđaj u slučajevima, na način i u postupku propisanim zakonom.

Uviđaj, u smislu ovog zakona, je dokazna radnja kojom se na mestu događaja, licu ili stvari, neposrednim opažanjem utvrđuju ili razjašnjavaju činjenice važne za krivični, prekršajni ili drugi postupak, u cilju istraživanja, otkrivanja, prikupljanja, fiksiranja i ispitivanja:

1)         dokaza o postojanju krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja;

2)         okolnosti važnih za kvalifikaciju događaja, mesto, vreme, način i sredstvo izvršenja;

3)         dokaza potrebnih za otkrivanje i pronalaženje izvršioca;

4)         dokaza o identitetu oštećenog, odnosno žrtve;

5)         podataka važnih za utvrđivanje postojanja i visine štete;

6)         drugih pitanja od značaja za vođenje postupka.

Uviđaj se po pravilu, vrši danju, osim ako posebne okolnosti ukazuju na opasnost od uništenja predmeta i tragova, kada se može vršiti i noću ili u drugim uslovima smanjene vidljivosti.

O vršenju uviđaja sastavlja se zapisnik, u skladu sa zakonom.

Upotreba tuđeg prevoznog sredstva i/ili sredstva veze

Član 100.

Radi hapšenja učinioca krivičnog dela koga neposredno goni ili radi prevoženja do najbliže zdravstvene ustanove žrtve krivičnog dela, saobraćajne nezgode ili drugog nesrećnog slučaja, kome je neophodna hitna medicinska pomoć ovlašćeno službeno lice može da upotrebi prevozno sredstvo ili sredstvo veze drugog organa, pravnog ili fizičkog lica ako na drugi način ne može da uspostavi vezu, odnosno da izvrši prevoz.

Vlasnik prevoznog sredstva ili sredstva veze ima pravo na naknadu troškova i stvarne štete prouzrokovane upotrebom tih sredstava, u skladu sa zakonom.

Utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci

Član 101.

Ovlašćeno službeno lice         može   da utvrđuje prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu lica korišćenjem odgovarajućih sredstava, ako postoji sumnja da je lice učinilac krivičnog dela, prekršaja ili učesnik nekog događaja. Ukoliko se iz očigledno opravdanih razloga ne može izvršiti ispitivanje propisano u stavu 1. ovog člana, ovlašćeno službeno lice može lice da privede radi stručnog pregleda u zdravstvenu ustanovu radi utvrđivanja prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.

Na stručnom pregledu može se odrediti vršenje analize krvi, odnosno krvi i urina ili drugih telesnih materija radi utvrđivanja prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci, na zahtev stručnog lica odnosno ovlašćenog službenog lica.

Podaci prikupljeni u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana predstavljaju posebnu vrstu podataka o ličnosti i obrađuju se u skladu sa zakonom.

Lice iz stava 1. ovog člana koje nakon izvršenog ispitivanja pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr.) osporava dobijene rezultate, može zahtevati da se izvrši analiza krvi, odnosno krvi i urina ili drugih telesnih materija, u zdravstvenoj ustanovi, o sopstvenom trošku. Zahtev se podnosi usmeno na licu mesta i unosi u zapisnik ili drugi pisani akt u kome su navedeni rezultati ispitivanja.

Ako je utvrđivanjem prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu sprovedenim prema odredbama st. 2. i 3. ovog člana utvrđeno da je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci, troškove utvrđivanja snosi lice iz stava 1. ovog člana.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da se podvrgne utvrđivanju prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu u skladu sa ovim članom.

Vršenje bezbednosnih provera

Član 102.

Bezbednosnom proverom se utvrđuje postojanje ili nepostojanje bezbednosne smetnje, odnosno bezbednosnog rizika.

Bezbednosna smetnja, odnosno bezbednosni rizik je zakonom propisana činjenica odnosno okolnost koja onemogućava ostvarivanje prava, odnosno svrhe zbog koje se vrši bezbednosna provera, odnosno koja usmerava obavljanje policijskih poslova.

Bezbednosna provera po pravilu vrši se prema mestu prebivališta, boravišta, zaposlenja, školovanja i drugim mestima na kojima se lice koje se proverava kreće.

Član 103.

Bezbednosne provere se vrše za:

1)         kandidata za prijem u radni odnos u Ministarstvo ili za angažovanje van radnog odnosa u Ministarstvu;

2)         kandidata za osnovnu policijsku obuku i osnovnu vatrogasno-spasilačku obuku;

3)         kandidata za upis u srednju školu osnovanu za potrebe policijskog obrazovanja i na visokoškolsku ustanovu osnovanu za potrebe policijskog obrazovanja;

4)         kandidata za zaključenje ugovora o stipendiranju sa Ministarstvom tokom studija na visokoškolskoj ustanovi;

5)         lica koja u Ministarstvu obavljaju praktičnu nastavu, praktičnu obuku ili profesionalnu praksu;

6)         lica kojima se odobrava pristup određenim objektima, odnosno mestima koja se bezbednosno štite i obezbeđuju;

7)         lica koja stanuju, rade ili borave po drugom osnovu u neposrednom okruženju lica i objekata koji se bezbednosno štite i obezbeđuju, kao i u neposrednom okruženju lica kojima se pruža zaštita u svojstvu učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica;

8)         zaposlene i radno angažovane u Ministarstvu.

Član 104.

Pored bezbednosnih provera iz člana 103. ovog zakona, bezbednosne provere, u skladu sa posebnim zakonom, vrše se za:

1)         prijem u radni odnos u drugim organima javne vlasti;

2)         pristup i korišćenje tajnih podataka;

3)         za obavljanje poslova detektivske delatnosti  ili poslova privatnog obezbeđenja;

4)         držanje i nošenje oružja;

5)         izdavanje dozvole ili privremene dozvole za kretanje i zadržavanje na području graničnog prelaza;

6)         u drugim zakonom propisanim slučajevima.

Za vršenje bezbednosnih provera iz stava 1. ovog člana Ministarstvo naplaćuje taksu, u skladu sa posebnim zakonom.

Član 105.

Bezbednosnu proveru iz člana 103. tač. 1) - 5) ovog zakona, kao i člana 104. stav 1. tač. 1), 3), 4), 5) i 6) ovog zakona, vrše ovlašćena službena lica policijske uprave prema mestu prebivališta lica za koje se vrši bezbednosna provera.

Bezbednosnu proveru iz člana 103. tač. 6) i 7) ovog zakona vrše ovlašćena službena lica organizacione jedinice Direkcije policije nadležne za poslove bezbednosne zaštite i obezbeđenja određenih ličnosti i objekata, odnosno organizacione jedinice Direkcije policije nadležne za poslove zaštite učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica.

Bezbednosnu proveru iz člana 103. tačka 8) ovog zakona vrše ovlašćena službena lica Sektora unutrašnje kontrole, na sopstvenu inicijativu u skladu sa godišnjim planom ili na obrazloženi predlog rukovodioca organizacione jedinice Ministarstva.

Bezbednosnu proveru iz člana 104. stav 1. tačka 2) ovog zakona vrše ovlašćena službena lica organizacione jedinice nadležne za poslove zaštite tajnih podataka.

Član 106.

Lice za koje se vrši bezbednosna provera popunjava i potpisuje Upitnik o identifikacionim podacima (u daljem tekstu: Upitnik), osim u slučaju iz člana 103. tač. 6) ̶ 8) ovog zakona.

Ukoliko je lice za koje se vrši bezbednosna provera maloletno, Upitnik popunjava i potpisuje njegov roditelj, staratelj ili zakonski zastupnik.

Ukoliko lice iz st. 1. i 2. ovog člana odbije da popuni i potpiše Upitnik, smatra se da je odustalo od postupka zasnivanja radnog odnosa odnosno radnog angažovanja, prijema na osnovnu policijsku obuku, osnovnu vatrogasno-spasilačku obuku odnosno obavljanja praktične nastave, praktične obuke ili profesionalne prakse, upisa u srednju školu osnovanu za potrebe policijskog obrazovanja i na visokoškolsku ustanovu osnovanu za potrebe policijskog obrazovanja, zaključenja ugovora o stipendiranju ili ostvarivanja prava po drugom propisu.

U upitnik se unose sledeći podaci:

1)         ime i prezime, kao i prethodna imena i prezimena;

2)         jedinstveni matični broj građana;

3)         datum i mesto rođenja;

4)         državljanstvo, prethodna državljanstva i dvojna državljanstva;

5)         prebivalište i boravište, kao i prethodna prebivališta;

6)         bračni status i porodično stanje lica;

7)         obrazovanje i zanimanje;

8)         podaci o radnom mestu i prethodnim zaposlenjima (posebno o prestancima radnog odnosa zbog povrede radne obaveze u pravnom licu sa javnim ovlašćenjima ili nepoštovanja radne discipline);

9)         podaci u vezi sa izvršenjem vojne obaveze;

10)       podaci o krivičnom i prekršajnom kažnjavanju i krivičnim i prekršajnim postupcima koji su u toku;

11)       podatak o rešenju o odbacivanju krivične prijave u postupku odlaganja krivičnog gonjenja;

12)       podaci o disciplinskim postupcima i izrečenim disciplinskim merama;

13)       kontakti sa stranim policijskim organizacijama, stranim službama bezbednosti i obaveštajnim službama, kao i podaci o članstvu ili učešću u aktivnostima organizacija čije su aktivnosti ili ciljevi zabranjeni;

14)       podaci o prethodnim bezbednosnim proverama i podaci o bezbednosnim proverama kojima raspolažu druge službe bezbednosti;

15)       podaci o odgovornosti za povredu propisa koji se odnose na tajnost podataka;

16)       podaci o pravu svojine na stvarima upisanim u javni registar;

17)       medicinski podaci u vezi sa bolestima zavisnosti, odnosno duševnim bolestima;

18)       podaci za kontakt (broj telefona i elektronska adresa);

19)       podaci iz tač. 1 - 5. ovog stava o licima sa kojima lice živi u zajedničkom domaćinstvu.

Prikupljeni podaci ne mogu se koristiti u druge svrhe.

Član 107.

U vršenju bezbednosne provere iz člana 103. ovog zakona, bezbednosna smetnja odnosno bezbednosni rizik postoji ako:

1)         se protiv lica vodi krivični postupak za krivična dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

2)         je lice osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

3)         je licu radni odnos u organu javne vlasti prestao po osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa zbog teške povrede službene dužnosti, odnosno teže povrede radne dužnosti;

4)         je lice pravnosnažno kažnjeno za prekršaje sa elementima nasilja;

5)         je licu izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika.

U vršenju bezbednosne provere iz člana 103. ovog zakona, bezbednosna smetnja, odnosno bezbednosni rizik može postojati i ako:

1)         je lice osuđivano zbog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

2)         je za lice doneto rešenje o odbacivanju krivične prijave u postupku odlaganja krivičnog gonjenja;

3)         je lice pravnosnažno kažnjeno za prekršaje u oblasti propisa kojima se uređuje nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije;

4)         lice svojim navikama, ponašanjem ili sklonostima ukazuje da nije dostojno, odnosno neće biti dostojno za rad u Ministarstvu;

5)         lice koje se proverava u postupku bezbednosne provere daje neistinite podatke, radi prikrivanja činjenica koje bi predstavljale bezbednosnu smetnju, odnosno bezbednosni rizik.

Postojanje bezbednosne smetnje, odnosno bezbednosnog rizika iz stava 2. ovog člana procenjuje rukovodilac organizacione jedinice koja vrši bezbednosnu proveru.

Član 108.

Ocenu o postojanju ili nepostojanju bezbednosne smetnje, odnosno bezbednosnog rizika uz obrazloženje, daje rukovodilac organizacione jedinice koja vrši bezbednosnu proveru.

Ocena sa obrazloženjem dostavlja se podnosiocu zahteva za vršenje bezbednosne provere, a licu na koje se odnosi, na lični zahtev, daje se na uvid.

Član 109.

Način vršenja bezbednosne provere, davanja ocene i izgled obrasca Upitnika propisuje ministar.

Postupanje sa nađenim stvarima

Član 110.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da o nađenoj stvari koja može ugroziti bezbednost građana, opasnoj stvari ili novcu i dragocenostima (u daljem tekstu: stvar) sačini izveštaj, a ukoliko je primio stvar od nalazača, nalazaču izda potvrdu o prijemu stvari.

Policija preduzima mere za čuvanje nađenih stvari i pronalaženje lica koje je stvar izgubilo.

Ako je lice koje je stvar izgubilo poznato ili se naknadno identifikuje, stvar će se vratiti tom licu.

Kad zbog svojstva stvari čuvanje u prostorijama Ministarstva nije moguće ili je povezano sa značajnim teškoćama stvar će se predati na čuvanje i dalje postupanje nadležnom organu ili uništiti.

Na postupak sa nađenim stvarima primenjuju se odredbe ovog zakona o privremeno oduzetim predmetima.

Određivanje boravka strancu

Član 111.

Ovlašćeno službeno lice može strancu odrediti boravak u objektu određenom za boravak stranaca, u skladu sa zakonom.

Zaustavljanje, odnosno uklanjanje bespilotnih vazduhoplova

Član 112.

Ovlašćeno službeno lice prilikom obavljanja policijskih poslova može upotrebom odgovarajućih sredstava zaustaviti, odnosno ukloniti bespilotni vazduhoplov koji se pojavi u neposrednoj blizini lica ili objekata koji se bezbednosno štite i obezbeđuju ili radi zaštite bezbednosti ljudi i imovine ili sprečavanja izvršenja krivičnih dela i prekršaja.

Odgovarajućim sredstvima iz stava 1. ovog člana smatraju se elektronska sredstva, oružje i druga za to namenjena sredstva.

O upotrebi sredstava iz stava 2. ovog člana odlučuje rukovodilac organizacione jedinice Direkcije policije ili ovlašćeno službeno lice koje on ovlasti.

Upotreba sredstava prinude

Član 113.

Ovlašćeno službeno lice ima pravo i dužnost da nosi i upotrebljava službeno oružje i municiju i druga sredstva prinude, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Vrste službenog oružja i municije i drugih sredstava prinude propisuje Vlada.

Član 114.

Sredstva prinude su:

1)         fizička snaga;

2)         sredstva za vezivanje;

3)         raspršivač sa nadražujućim sredstvom;

4)         službena palica;

5)         sredstva za ulazak u tuđi stan, druge prostorije i prevozna sredstva;

6)         elektromagnetna sredstva;

7)         specijalna vozila;

8)         službeni psi;

9)         službeni konji;

10)       sredstva za zaprečavanje;

11)       sredstva za prinudno zaustavljanje vozila ili plovila;

12)       uređaji za izbacivanje mlazeva vode;

13)       hemijska sredstva;

14)       sredstva za privremeno onesposobljavanje lica;

15)       uređaji za emitovanje zvučnih talasa;

16)       posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava;

17)       vatreno oružje.

Član 115.

Ovlašćeno službeno lice upotrebljava sredstva prinude samo ako se na drugi način ne može izvršiti policijski zadatak i to suzdržano, postupno i srazmerno.

Suzdržanost, postupnost i srazmernost u upotrebi sredstava prinude podrazumeva obazrivu upotrebu sredstava prinude od najblažeg ka najtežem, uz minimum neophodne sile, srazmerno opasnosti koja preti zakonom zaštićenom dobru i vrednosti, odnosno težini dela koje se sprečava ili suzbija.

Ovlašćeno službeno lice će uvek upotrebiti najblaže sredstvo prinude kojim se može postići zakoniti cilj, srazmerno razlogu upotrebe i na način kojim se policijski zadatak izvršava bez nepotrebnih štetnih posledica.

Ovlašćeno službeno lice će pre upotrebe sredstva prinude na to upozoriti lice prema kome sredstvo namerava da upotrebi, ako je to u datoj situaciji moguće i ne dovodi u pitanje izvršenje policijskog zadatka.

Ovlašćeno službeno lice prilikom upotrebe sredstava prinude dužno je da čuva ljudske živote, prouzrokuje što manje povreda i materijalne štete, kao i da osigura da se pomoć povređenom ili ugroženom licu što pre pruži i da o tome bude obavešteno lice koje on odredi.

Ovlašćeno službeno lice pohađa obuku o upotrebi sredstava prinude koju organizuje Ministarstvo.

Upotreba sredstava prinude prema grupi lica

Član 116.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da izda naređenje grupi lica da se raziđe ako se grupa protivpravno okupila ili svojim ponašanjem može da izazove nasilje ili narušavanje javnog reda i mira.

Ako grupa ne postupi po naređenju ili se na drugi način protivpravno ponaša, mogu da se upotrebe samo sledeća sredstva prinude:

1)         fizička snaga;

2)         raspršivač sa nadražujućim sredstvom;

3)         službena palica;

4)         elektromagnetna sredstva;

5)         specijalna vozila;

6)         službeni psi;

7)         službeni konji;

8)         uređaji za izbacivanje mlazeva vode;

9)         hemijska sredstva;

10)       sredstva za privremeno onesposobljavanje lica;

11)       uređaji za emitovanje zvučnih talasa.

 Sredstva iz stava 2. ovog člana mogu se upotrebiti samo po naređenju načelnika policijske uprave ili ovlašćenog službenog lica koje on ovlasti.

Ovlašćenje iz stava 3. ovog člana, po pravilu se daje pisano, a izuzetno u hitnim slučajevima ovlašćenje se može dati i usmeno.

Ograničenja upotrebe sredstava prinude

Član 117.

Prema licima mlađim od 14 godina, očigledno bolesnim i iznemoglim licima, osobama sa invaliditetom i trudnicama sredstva prinude mogu se upotrebiti samo ako neko od tih lica vatrenim oružjem, opasnim oruđem ili drugim opasnim predmetom ugrožava život lica.

Izveštavanje, kontrola i odgovornost u vezi sa upotrebom sredstava prinude

Član 118.

O svakoj upotrebi sredstava prinude ovlašćeno službeno lice u pisanom obliku podnosi izveštaj neposrednom rukovodiocu što je pre moguće, a najkasnije u roku od 24 časa od upotrebe sredstava prinude.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o sredstvu prinude i prema kome je upotrebljeno, razlozima i osnovu upotrebe i o drugim činjenicama i okolnostima od značaja za ocenu opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstva prinude.

Opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva prinude ocenjuje rukovodilac organizacione jedinice.

Ako je sredstvo prinude upotrebljeno po naređenju rukovodioca organizacione jedinice, opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva prinude ocenjuje neposredno viši rukovodilac.

U slučaju kada prilikom ili u vezi sa upotrebom sredstva prinude nastupi teška telesna povreda, smrt lica ili sredstva prinude budu upotrebljena prema tri i više lica ili kada je upotrebljeno vatreno oružje, neposredno viši rukovodilac rukovodioca iz stava 3. odnosno stava 4. ovog člana obrazuje komisiju radi ocene opravdanosti i pravilnosti njene upotrebe.

U slučaju neopravdane ili nepravilne upotrebe sredstava prinude, nadležni rukovodioci preduzimaju zakonom utvrđene mere.

Ako u toku ocene opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstava prinude dođu do saznanja i podataka da je ovlašćeno službeno lice učinilo krivično delo, rukovodioci iz stava 3. odnosno stava 4. ovog člana dužni su da postupe u skladu sa članom 190. stav 3. ovog zakona.

Rukovodioci organizacionih jedinica Direkcije policije organizuju kontrolu rada radi obezbeđenja opravdane i pravilne upotrebe sredstava prinude i sprečavanja i suzbijanja prekoračenja ili zloupotrebe ovlašćenja ili druge primene sredstava prinude u svrhe za koje nisu namenjene.

Podaci o broju slučajeva upotrebe sredstava prinude, razvrstani prema pojedinim sredstvima prinude, kao i podaci o broju slučajeva neopravdane ili nepravilne upotrebe sredstava prinude i merama preduzetim povodom toga, čine sastavni deo izveštaja iz člana 21. ovog zakona i dostupni su javnosti.

Način upotrebe sredstava prinude, način ocene opravdanosti i pravilnosti upotrebe, kontrolu i vođenje evidencija propisuje ministar.

Pravna i druga pomoć u vezi sa upotrebom sredstava prinude

Član 119.

Kad su sredstva prinude upotrebljena u granicama zakonom utvrđenih ovlašćenja, isključena je disciplinska odgovornost ovlašćenog službenog lica koje ga je upotrebilo.

Kad se protiv ovlašćenog službenog lica vodi krivični postupak zbog upotrebe sredstava prinude iz stava 1. ovog člana ili preduzimanja drugih mera i radnji u obavljanju policijskih poslova, Ministarstvo će mu obezbediti besplatnu pravnu i drugu neophodnu pomoć u toku postupka.

Kada su sredstva prinude upotrebljena u granicama zakonom utvrđenih ovlašćenja, Ministarstvo odgovara za štetu koju ovlašćeno službeno lice nanese trećim licima prilikom upotrebe sredstava prinude, u skladu sa zakonom.

Ovlašćenom službenom licu koje je upotrebilo sredstva prinude Ministarstvo je dužno da obezbedi svu potrebnu medicinsku, psihosocijalnu i drugu neophodnu pomoć.

Odredbe o pojedinačnim sredstvima prinude Fizička snaga

Član 120.

Ovlašćeno službeno lice može da upotrebi fizičku snagu radi:

1)         odbijanja napada od sebe ili drugog lica ili objekta ili prostora koji se obezbeđuje;

2)         savladavanja otpora lica koje narušava javni red i mir ili koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati u skladu sa zakonom;

3)         sprečavanja samopovređivanja lica;

4)         sprečavanja bekstva lica zatečenog na mestu izvršenja krivičnog dela ili prekršaja, a koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati ili kome treba ograničiti slobodu kretanja, u skladu sa zakonom.

Upotrebom fizičke snage, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba zahvata borilačkih veština ili njima sličnih postupaka na telu drugog lica kada su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Fizička snaga upotrebljava se u skladu sa pravilima borilačkih veština, a sa upotrebom se prestaje čim se postigne cilj upotrebe.

Sredstva za vezivanje

Član 121.

Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti sredstva za vezivanje radi:

1)         sprečavanja, odnosno odbijanja napada od sebe ili drugog lica ili objekta ili prostora koji se obezbeđuje;

2)         savladavanja otpora lica koje narušava javni red i mir ili koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati u skladu sa zakonom;

3)         sprečavanja bekstva lica koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati u skladu sa zakonom;

4)         sprečavanja samopovređivanja lica.

Sredstvima za vezivanje smatraju se službene lisice, plastične zatege i druga za to pogodna sredstva.

Sredstvima za vezivanje smatraju se i posebno konstruisana sredstva koja usled sile pritiska izbacuju kanap sa metalnim krajevima za vezivanje lica i druga za to pogodna sredstva (u daljem tekstu: sredstva za trenutno vezivanje).

Upotrebom sredstava za vezivanje iz stava 2. ovog člana, u smislu ovog zakona, smatra se vezivanje ruku iza leđa ili ispred tela.

Kada upotrebom sredstava za vezivanje iz stava 2. ovog člana nije postignuta svrha vezivanja mogu se vezati i noge.

Upotrebom sredstava iz stava 3. ovog člana, smatra se vezivanje ruku uz telo, odnosno vezivanje nogu.

Sredstva za trenutno vezivanje ne smeju se usmeravati u predelu glave i vrata.

Ovlašćeno službeno lice upotrebiće sredstva za vezivanje na način da sredstvo za vezivanje ne nanosi nepotrebnu fizičku bol ili povrede vezanom licu.

Raspršivač sa nadražujućim sredstvom

Član 122.

Ovlašćeno službeno lice može da upotrebi raspršivač sa nadražujućim sredstvom radi:

1)         odbijanja napada od sebe ili drugog lica ili objekta ili prostora koji se obezbeđuje;

2)         savladavanja aktivnog otpora lica koje narušava javni red i mir ili koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati u skladu sa zakonom.

Upotrebom raspršivača sa nadražujućim sredstvom, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba sprej doza punjenih suzavcem ili hemijskom materijom blažeg dejstva od suzavca sa nepodnošljivim mirisom, koji služi za privremeno onesposobljavanje lica i nakon upotrebe ne ostavlja trajne posledice po zdravlje ljudi.

Službena palica

Član 123.

Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti službenu palicu radi:

1)         odbijanja napada od sebe ili drugog lica ili objekta ili prostora koji obezbeđuje;

2)         savladavanja otpora lica koje narušava javni red i mir ili koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati ili kome treba privremeno ograničiti slobodu kretanja, u skladu sa zakonom.

Upotrebom službene palice, u smislu ovog zakona, smatra se zadavanje udaraca ili primena zahvata na telu lica.

Udarci službenom palicom ne smeju se zadati u predelu glave, vrata, kičmenog stuba, grudnog koša, trbušnog zida, genitalija i zglobova, osim ako su takvi udarci neophodno potrebni radi zaštite života i tela.

Sredstva za ulazak u tuđi stan, druge prostorije i prevozna sredstva

Član 124.

Ovlašćeno službeno lice može, u slučajevima kada je to neophodno, upotrebiti sredstva za ulazak u tuđi stan, druge prostorije i prevozna sredstva u cilju hapšenja lica za koje postoji osnovi sumnje da je učinilo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, u slučajevima kada se osnovano očekuje otpor upotrebom vatrenog oružja ili kada je to neophodno za otklanjanje neposredne ili ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.

Sredstvima za ulazak u tuđi stan, druge prostorije i prevozna sredstva, u smislu ovog zakona, smatraju se mehanička, hidraulična i eksplozivna sredstva.

Prilikom upotrebe sredstava iz stava 2. ovog člana, izbegavaće se nepotrebna oštećenja.

Odluku o upotrebi sredstava iz stava 2. ovog člana donosi rukovodilac organizacione jedinice Direkcije policije ili ovlašćeno službeno lice koje on ovlasti.

Elektromagnetna sredstva

Član 125.

Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti elektromagnetna sredstva radi:

1)         odbijanja napada od sebe ili drugog lica ili objekta ili prostora koji se obezbeđuje;

2)         savladavanja aktivnog otpora lica koje narušava javni red i mir ili koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati, u skladu sa zakonom.

Upotrebom elektromagnetnih sredstava, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba elektrošokera, elektromagnetnog štita i električne palice, koji emituju elektromagnetni impuls kratkotrajnog dejstva.

Prema licima koja su povređena, obilno krvare, trudnicama, licima sa mentalnim smetnjama i srčanim bolesnicima, elektromagnetna sredstva mogu se upotrebiti izuzetno sa naročitom pažnjom i za najkraće moguće vreme.

Upotreba elektromagnetnih sredstava nije dozvoljena prema licima koja obavljaju radnju čijim bi naglim prekidanjem bila izazvana opasnost po život i telo tog ili drugog lica.

Specijalna vozila

Član 126.

Specijalna vozila mogu se upotrebiti radi uspostavljanja narušenog javnog reda i mira, radi zaprečavanja prolaska vozila i lica ili uklanjanja prepreka.

Specijalnim vozilima smatraju se vozila sa ugrađenim uređajima za izbacivanje vode pod pritiskom, oklopna vozila sa ili bez ugrađene zaprečne ograde, vozila za uklanjanje prepreka i druga specijalna vozila.

Uređaji za upotrebu hemijskih sredstava i vatreno oružje, ugrađeni na specijalna vozila, upotrebljavaju se u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom za upotrebu hemijskih sredstava, odnosno vatrenog oružja.

Službeni pas

Član 127.

Službeni pas može da se upotrebi ako:

1)         su ispunjeni uslovi za upotrebu fizičke snage ili službene palice;

2)         su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja;

3)         je neophodno za uspostavljanje narušenog javnog reda i mira.

Upotrebom službenog psa, u smislu ovog zakona, smatra se puštanje psa prema licu i zaprečavanje prolaska lica službenim psom.

Službeni pas može biti upotrebljen sa i bez zaštitne korpe ili na i bez povoca.

U slučajevima iz stava 1. tačka 2) ovog člana službeni pas može da se upotrebi i bez zaštitne korpe, a u slučajevima iz tač. 1) i 3) samo sa zaštitnom korpom.

Službeni konj

Član 128.

Službeni konj može da se upotrebi radi uspostavljanja narušenog javnog reda i mira, zaprečavanja prolaska, razdvajanja ili potiskivanja lica.

Upotrebom službenog konja, u smislu ovog zakona, smatra se kretanje službenim konjem, odnosno službenim konjima prema licima radi njihovog razdvajanja ili potiskivanja, odnosno stajanje službenim konjima radi zaprečavanja prolaska lica.

Sredstva za zaprečavanje

Član 129.

Sredstva za zaprečavanje su sredstva koja se upotrebljavaju za sprečavanje prolaska i usmeravanja kretanja vozila, plovila i lica.

Sredstva iz stava 1. ovog člana mogu se upotrebiti za presecanje i podelu prostora prilikom održavanja javnog reda i mira i obezbeđivanja javnih okupljanja, za blokadu određenog prostora ili objekta, odnosno za ograničenje, zabranu ili usmeravanje kretanja lica na javnim mestima, određenim područjima ili pravcima.

Sredstvima iz stava 1. ovog člana smatraju se zaprečne ograde i druga pogodna sredstva kojima se prolazak vozila, plovila i lica može zaprečiti.

Sredstva za prinudno zaustavljanje vozila ili plovila

Član 130.

Sredstva za prinudno zaustavljanje vozila ili plovila mogu se upotrebiti radi:

 

1)         sprečavanja bekstva lica koje je zatečeno u vršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti;

2)         sprečavanja bekstva lica koje je uhapšeno ili za koje postoji nalog za njegovo hapšenje;

3)         sprečavanja nezakonitog prelaska državne granice;

4)         sprečavanja nedozvoljenog pristupa do lica, vozila, plovila, objekta ili prostora u kom se nalazi lice koje se bezbednosno štiti i obezbeđuje;

5)         sprečavanja bekstva učesnika u saobraćaju koji je učinio teži prekršaj iz oblasti bezbednosti saobraćaja, odnosno teži prekršaj sa elementima nasilja ili izazvao saobraćajnu nezgodu, a nije postupio po znaku ovlašćenog službenog lica za zaustavljanje vozila ili plovila.

Sredstvima iz stava 1. ovog člana smatraju se uređaji za te namene, kao i bodljikave trake i druga pogodna sredstva kojima se vozilo ili plovilo može prinudno zaustaviti.

Vrste sredstava i način postavljanja sredstava za prinudno zaustavljanje propisuje ministar.

Uređaji za izbacivanje mlazeva vode

Član 131.

Uređaji za izbacivanje mlazeva vode mogu se upotrebiti samo pod uslovima utvrđenim za upotrebu sredstava prinude prema grupi lica iz člana 116. ovog zakona.

Uređaj za izbacivanje vode može se koristiti tako da izbacuje koncentrisani ili raspršen mlaz vode.

Koncentrisani mlaz vode se prema licima može upotrebiti na udaljenosti koja neće ugroziti njihov život.

Voda koju izbacuju uređaji iz stava 1. ovog člana, mora biti ekološki čista, a izuzetno može sadržati dozvoljene koncentracije neškodljivih hemijskih sredstava ili rastvora boje radi obeležavanja lica koja narušavaju javni red i mir.

Hemijska sredstva

Član 132.

Hemijska sredstva mogu se upotrebiti radi odbijanja napada ili savladavanja otpora koji se ne mogu odbiti, odnosno savladati upotrebom fizičke snage i službene palice, radi uspostavljanja narušenog javnog reda i mira, radi primoravanja lica da napusti zatvoreni prostor, za rešavanje talačkih situacija i u slučajevima kad su ispunjeni uslovi za upotrebu posebnih vrsta oružja i eksplozivnih sredstava ili za upotrebu vatrenog oružja utvrđenih ovim zakonom.

Hemijskim sredstvima smatraju se suzavci za kratkotrajnu upotrebu, koji po prestanku dejstva ne ostavljaju bilo kakve posledice za psihofizičko i opšte zdravstveno stanje, kao i hemijske materije blažeg dejstva od suzavca - sa nepodnošljivim mirisom, sa penom ili sa bojom za privremeno obeležavanje lica.

Hemijska sredstva iz člana 2. ovog člana upotrebljavaju se u obliku hemijskih ručnih i tromblonskih bombi, hemijske municije sa i bez projektila, hemijskih raspršivača, hemijskih sprej boca, hemijskih ampula, hemijskih tableta i drugih naprava za upotrebu suzavca i hemijskih materija blažeg dejstva od suzavca.

Hemijske ručne bombe upotrebljavaju se aktiviranjem i bacanjem, hemijski raspršivači i sprej boce aktiviranjem i usmeravanjem mlaza suzavca iz ruke, hemijske ampule i tablete ostavljanjem ili ubacivanjem na određeni prostor, hemijske tromblonske bombe i municija ispaljivanjem iz posebnih lansera ugrađenih na vatreno oružje ili iz hemijskih pušaka i pištolja. Pojedina hemijska sredstva izbacuju se i iz uređaja ugrađenih na specijalna vozila ili na bespilotne vazduhoplove.

Hemijska sredstva se bacaju, aktiviraju, ostavljaju, odnosno ispaljuju zavisno od pravca vetra i drugih uslova, a pri njihovoj upotrebi u blizini obrazovnih ustanova, ustanova socijalne i zdravstvene zaštite, prometnih saobraćajnica i lako zapaljivih materijala preduzimaju se i posebne mere zaštite.

Hemijska sredstva se ne upotrebljavaju prema licima koja se nalaze u blizini eksplozivno-zapaljivih materija, na velikoj visini i na sličnim mestima gde bi mogao biti ugrožen život ljudi.

Odluku o upotrebi hemijskih sredstava donosi rukovodilac koji neposredno, u skladu sa planom, rukovodi angažovanim snagama, a u slučaju da ne postoji plan, neophodna je saglasnost direktora policije.

Sredstva za privremeno onesposobljavanje lica

Član 133.

Ovlašćeno službeno lice upotrebiće sredstva za privremeno onesposobljavanje lica u slučajevima i na način propisan članom 132. ovog zakona.

Pod sredstvom iz stava 1. ovog člana smatraju se naprave koje ispaljuju različite vrste metaka izrađenih od smeše prirodnog i veštačkog kaučuka, gume, kinetičke neprobojne projektile ili projektile punjene bojom, a čija upotreba ne ostavlja trajne štetne posledice.

Sredstva za privremeno onesposobljavanje lica ne smeju se upotrebiti u predelu glave i vrata.

Odluku o upotrebi sredstva za privremeno onesposobljavanje lica donosi rukovodilac koji neposredno, u skladu sa planom, rukovodi angažovanim snagama, a u slučaju da ne postoji plan neophodna je saglasnost direktora policije.

Uređaji za emitovanje zvučnih talasa

Član 134.

Uređaji za emitovanje zvučnih talasa mogu se upotrebiti na otvorenom prostoru samo pod uslovima utvrđenim za upotrebu sredstava prinude prema grupi lica iz člana 116. ovog zakona.

Uređaji iz stava 1. ovog člana upotrebljavaju se tako da emituju usmerene talase jakog intenziteta prema licima sa udaljenosti koja neće ugroziti njihov život i zdravlje.

Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava

Član 135.

Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava mogu se upotrebiti samo ako su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja utvrđeni ovim zakonom, ukoliko je upotreba vatrenog oružja neuspešna ili se ne može postići cilj upotrebe.

Eksplozivna sredstva nije dozvoljeno upotrebiti prema maloletnim licima i licima u masi.

Odluku o upotrebi posebnih vrsta oružja i eksplozivnih sredstava donosi direktor policije, na osnovu prethodne saglasnosti ministra.

Vatreno oružje

Član 136.

Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti vatreno oružje samo ako upotrebom drugih sredstava prinude ne može da od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad kojim se ugrožava njegov ili život drugog lica ili takav napad koji neposredno predstoji.

Upotreba vatrenog oružja nije dozvoljena kad dovodi u opasnost život drugih lica, osim ako je upotreba vatrenog oružja jedino sredstvo za izvršenje policijskog zadatka iz stava 1. ovog člana.

Protivpravni napad kojim se ugrožava život ovlašćenog službenog lica ili život drugog lica u smislu stava 1. ovog člana smatra se napad vatrenim oružjem, imitacijom vatrenog oružja, drugim oružjem, opasnim oruđem ili napad drugim predmetom odnosno napad na neki drugi način kojim se može ugroziti život ovlašćenog službenog lica ili život drugog lica.

Napadom vatrenim oružjem u smislu stava 3. ovog člana smatra se i potezanje vatrenog oružja ili imitacije vatrenog oružja ili pokušaj da se ono potegne.

Potezanjem vatrenog oružja u smislu stava 4. ovog člana smatra se pokret vatrenim oružjem ili imitacijom vatrenog oružja radi njegovog donošenja ili stavljanja u položaj za upotrebu, a pokušajem potezanja smatra se pokret učinjen prema vatrenom oružju ili imitaciji vatrenog oružja.

Naređenje i upozorenje pre upotrebe vatrenog oružja

Član 137.

Pre upotrebe vatrenog oružja ovlašćeno službeno lice dužno je da licu prema kome će upotrebiti vatreno oružje izda naređenje i upozorenje: “Stoj, Policija, pucaću!”.

U slučaju da lice ne postupi po naređenju, ovlašćeno službeno lice će ga upozoriti pucnjem u vazduh, ako se time ne ugrožava bezbednost ljudi.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, ovlašćeno službeno lice upotrebiće vatreno oružje bez izdavanja naređenja i upozorenja, ukoliko bi to dovelo u pitanje odbijanje istovremenog protivpravnog napada kojim se ugrožava njegov život ili život drugog lica.

Upotreba vatrenog oružja prema vozilu u pokretu

Član 138.

Ovlašćeno službeno lice ne sme upotrebiti vatreno oružje prema vozilu u pokretu, osim ako se to vozilo koristi sa ciljem ugrožavanja života ili bezbednosti ovlašćenog službenog lica ili drugog lica ili ako se iz tog vozila upotrebljava vatreno oružje sa ciljem ugrožavanja života ili bezbednosti ovlašćenog službenog lica ili drugog lica.

Upotreba vatrenog oružja u gonjenju plovila

Član 139.

Kada je neophodno da zaustavi plovilo koje goni na unutrašnjim vodama, Policija može prema tom plovilu da upotrebi vatreno oružje da bi ga zaustavila i onemogućila u bekstvu, zaustavila lica radi sprovođenja i sprovela nadležnom organu samo ako to nije postigla upotrebom drugih trenutno raspoloživih sredstava.

Upotreba vatrenog oružja prema životinjama

Član 140.

Vatreno oružje može se upotrebiti prema životinjama samo kad od njih preti neposredna opasnost od napada na život i telo lica ili opasnost od ugrožavanja života ili zdravlja ljudi.

3.7.      Policijske mere i radnje

Član 141.

Policijske mere i radnje su:

1)         posebne mere za sprečavanje ugrožavanja bezbednosti saobraćaja na putevima, odnosno omogućavanje propisnog i bezbednog odvijanja saobraćaja na putevima;

2)         mere traganja za licima i predmetima;

3)         mere ciljane potrage;

4)         mere za otklanjanje neposredne opasnosti;

5)         policijska pomoć u izvršenjima i postupcima vansudskog namirenja;

6)         pružanje policijske pomoći zdravstvenim radnicima

7)         zaštita oštećenih krivičnim delom i drugih lica;

8)         zaštita podataka o identitetu;

9)         nadzor i snimanje na javnim mestima;

10)       poligrafsko ispitivanje;

11)       javno raspisivanje nagrade;

12)       kriminalističko forenzička       registracija       i           uzimanje          uzoraka           i kriminalističko forenzička veštačenja i analize;

13)       kriminalističko-taktičke radnje;

14)       policijsko pregovaranje

15)       druge mere i radnje propisane zakonom.

Posebne mere za sprečavanje ugrožavanja bezbednosti saobraćaja na putevima, odnosno omogućavanje propisnog i bezbednog odvijanja saobraćaja na putevima

Član 142.

Policija može preduzeti posebne mere za sprečavanje ugrožavanja bezbednosti saobraćaja na putevima, odnosno omogućavanje propisnog i bezbednog odvijanja saobraćaja na putevima, u skladu sa zakonom.

Mere traganja za licima i predmetima

Član 143.

Policija, odmah po saznanju, sprovodi mere traganja za licima i predmetima. Traganje se raspisuje poternicom, policijskom potragom i objavom.

Poternica se raspisuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak i drugim zakonom.

Policijska potraga se raspisuje:

1)         za licem za koje postoji osnovi sumnje da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti;

2)         za licem za kojim je prekršajni sud izdao opštu naredbu za dovođenje;

3)         za predmetima krivičnog dela ili prekršaja i za predmetima za kojima je Policija dužna da traga u skladu sa posebnim propisima;

4)         za licem koje može dati potrebna obaveštenja o krivičnom delu ili prekršaju, učiniocu ili predmetima krivičnog dela ili prekršaja.

Objava se raspisuje:

1)         za nestalim licem;

2)         radi utvrđivanja identiteta lica koje nije u stanju da pruži lične podatke ili radi utvrđivanja identiteta pronađenog nepoznatog leša;

3)         za predmetima koji su pronađeni ili nestali;

4)         u drugim slučajevima, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je prijavljen nestanak lica ovlašćena službena lica dužna su da u saradnji sa drugim nadležnim organima, udruženjima, fizičkim i pravnim licima, bez odlaganja preduzmu mere i radnje predviđene ovim i drugim zakonom, u cilju njegovog pronalaska.

Način sprovođenja mera traganja za licima i predmetima propisuje ministar.

Mere ciljane potrage

Član 144.

Radi hapšenja i dovođenja nadležnom organu lica za koje se osnovano sumnja da je učinilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od četiri ili više godina i za kojim je raspisana međunarodna poternica, a u slučaju kad ovlašćena službena lica drugim merama i radnjama to lice ne mogu uhapsiti i dovesti, odnosno kada bi to bilo povezano sa nesrazmernim teškoćama, mogu se prema tom licu, kao i prema drugim licima za koje postoje osnovi sumnje da pomažu u prikrivanju tog lica preduzeti mere ciljane potrage primenom posebnih dokaznih radnji u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak.

Mere ciljane potrage, na predlog direktora policije, odnosno načelnika Sektora unutrašnje kontrole ili lica koje oni ovlaste odobrava odlukom predsednik Vrhovnog suda, odnosno sudija tog suda koji je određen da po ovim predlozima odlučuje u slučaju odsustva predsednika tog suda (u daljem tekstu: ovlašćeni sudija), u roku od 24 časa od podnošenja predloga.

Predlog i odluka iz stava 2. ovog člana sačinjavaju se u pisanom obliku.

Predlog sadrži podatke i činjenice koje su od značaja za odlučivanje o primeni mera ciljane potrage.

Odobrene mere mogu se primenjivati najduže šest meseci, a na osnovu novog predloga mogu se produžiti još jedanput najduže šest meseci.

U slučaju neprihvatanja predloga, predsednik Vrhovnog suda, odnosno ovlašćeni sudija u obrazloženju odluke navodi razloge odbijanja.

Kad razlozi hitnosti to zahtevaju, mere ciljane potrage može svojim rešenjem naložiti direktor policije, odnosno načelnik Sektora unutrašnje kontrole, uz prethodno pribavljenu usmenu saglasnost predsednika Vrhovnog suda, odnosno ovlašćenog sudije za početak primene odgovarajućih mera.

U ovom slučaju pisani predlog iz stava 3. ovog člana, dostavlja se u roku od 24 časa od dobijanja usmene saglasnosti.

Odluka o nastavku primene odgovarajućih mera, odnosno o njihovoj obustavi donosi se u roku od 24 časa od podnošenja predloga.

Odluka o obustavi odgovarajućih mera mora biti pisano obrazložena.

Podaci prikupljeni merama ciljane potrage ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Podaci se po okončanju ciljane potrage dostavljaju predsedniku Vrhovnog suda, odnosno ovlašćenom sudiji, koji je dužan da ih uništi i o tome sačini zapisnik.

Način primene mera ciljane potrage propisuje ministar.

Mere za otklanjanje neposredne opasnosti

Član 145.

Ovlašćena službena lica preduzimaju hitne mere koje su neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za ljude i imovinu, kad te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadležni organi, o čemu odmah obaveštavaju te organe.

Ovlašćena službena lica pružaju pomoć organima državne uprave, organima pokrajinske autonomije i lokalne samouprave, pravnim i fizičkim licima u slučaju opšte opasnosti izazvane prirodnim nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugrožavanja.

U poslovima iz st. 1. i 2. ovog člana ovlašćena službena lica učestvuju i u vršenju spasilačke funkcije i pružanju prve pomoći ljudima i, s tim u vezi, koriste propisanu opremu i sprovode obuku ovlašćenih službenih lica koji te poslove obavljaju.

Radi postizanja ciljeva iz st. 1 i 2. ovog člana, ministar može naložiti preduzimanje mera iz st. 1 - 3. ovog člana i drugim zaposlenima u Ministarstvu.

Policijska pomoć u izvršenjima i postupcima vansudskog namirenja

Član 146.

Ako se pri izvršenju akta organa javne vlasti ili pravnog ili fizičkog lica sa javnim ovlašćenjima, odnosno ovlašćenog pravnog ili fizičkog lica u postupku izvršenja ili vansudskog namirenja (u daljem tekstu: izvršenja) osnovano očekuje otpor, Policija će tim organima i licima na njihov pisani zahtev, pružiti pomoć radi omogućavanja bezbednog sprovođenja izvršenja.

Prilikom pružanja policijske pomoći ovlašćena službena lica mogu primeniti policijska ovlašćenja isključivo radi zaštite života i imovine, zaštite javnog reda i mira, kao i sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i prekršaja, odnosno prikupljanja podataka o tim delima i njihovim učiniocima.

Visina naknade za pružanje policijske pomoći pravnom ili fizičkom licu iz stava 1. ovog člana odrediće se u skladu sa propisima koji se odnose na usluge koje pruža Ministarstvo.

Član 147.

Pomoć u sprovođenju izvršenja Policija pruža na osnovu pisanog zahteva ovlašćenog subjekta iz člana 146. stav 1. ovog zakona koji se podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Direkcije policije, najmanje pet radnih dana pre dana određenog za izvršenje.

U zahtevu za pružanje pomoći moraju biti navedeni razlozi zbog kojih je potrebna pomoć Policije, a uz zahtev se prilaže kopija akta koji treba izvršiti, sa potvrdom izvršnosti, dokaz o pokušaju izvršenja bez pružanja policijske pomoći i dokaz o angažovanju pratećih službi koje su neophodne za izvršenje.

U hitnim slučajevima, zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti i usmeno, uz dostavljnje pisanog zahteva u roku od 48 časova. Hitni slučaj postoji kada je policijska pomoć neophodna radi otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi ili imovine većeg obima.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana ili lice koje on ovlasti, odlučuje o angažovanju Policije i o obimu i načinu pružanja policijske pomoći u sprovođenju izvršenja i o tome blagovremeno obaveštava podnosioca zahteva.

Pre početka sprovođenja izvršenja, ovlašćeno službeno lice je dužno da upozori izvršenika ili druga prisutna lica da će upotrebiti sredstva prinude prema njima ako budu ometala ili sprečavala izvršenje.

Član 148.

Pre otpočinjanja pružanja policijske pomoći, ovlašćeno službeno lice vrši bezbednosnu procenu pružanja policijske pomoći.

Bezbednosna procena iz stava 1. ovog člana obuhvata i proveru lica na koje se izvršenje odnosi.

Provera iz stava 2. ovog člana, vrši se terenski i uvidom u službene evidencije koje vodi Ministarstvo.

Licima na koje se izvršenje odnosi, u smislu ovog člana, smatraju se izvršni dužnik i lica koja sa izvršnim dužnikom žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da pre izvršenja privremeno oduzme oružje i druge predmete pogodne za ugrožavanje bezbednosti, ako utvrdi da ih lice na koje se izvršenje odnosi poseduje.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da vrati predmete iz stava 5. ovog člana najkasnije 48 časova po izvršenju akta, u skladu sa zakonom.

Način pružanja pomoći u izvršenjima propisuje ministar.

Pružanje policijske pomoći zdravstvenim radnicima

Član 149.

Na poziv zdravstvenog radnika ovlašćena službena lica pružiće pomoć zdravstvenim radnicima u savladavanju fizičkog otpora lica sa mentalnim smetnjama, koje usled mentalnih smetnji, ozbiljno i direktno ugrožava sopstveni život, zdravlje ili bezbednost, odnosno život, zdravlje ili bezbednost drugog lica, a koje treba smestiti u zdravstvenu ustanovu bez njegovog pristanka, dok lice pruža fizički otpor i dok se ne obezbedi zbrinjavanje i otklanjanje neposredne opasnosti od tog lica.

Na poziv rukovodioca zdravstvene ustanove ili zdravstvenog radnika koga je rukovodilac za to ovlastio, ovlašćena službena lica će bez odlaganja pružiti odgovarajuću pomoć da se otkloni neposredna opasnost od lica sa mentalnim smetnjama koje usled mentalnih smetnji ozbiljno i direktno ugrožava sopstveni život, zdravlje ili bezbednost, odnosno život, zdravlje ili bezbednost drugog lica ili može otuđiti, uništiti ili teže oštetiti imovinu ustanove.

U neodložnim slučajevima ovlašćeno službeno lice će i bez poziva iz st. 1. i 2. ovog člana, dovesti u najbližu zdravstvenu ustanovu lice koje svojim ponašanjem nedvosmisleno ukazuje da će, usled mentalnih smetnji ozbiljno i direktno ugroziti sopstveni život, zdravlje ili bezbednost, odnosno život, zdravlje ili bezbednost drugog lica.

Ukoliko je, saglasno st. 1. i 2. ovog člana, pružena policijska pomoć zdravstvena ustanova dužna je da dostavi pisani zahtev najkasnije u roku od 48 časova od podnošenja usmenog zahteva.

Zaštita oštećenih krivičnim delom i drugih lica

Član 150.

Policija će, ako i dok za to postoje opravdani razlozi, preduzimanjem odgovarajućih mera zaštititi oštećenog i drugo lice koje je dalo ili može dati podatke važne za krivični postupak ili lice koje je sa navedenim licima u vezi, ako im preti opasnost od učinioca krivičnog dela ili drugih lica.

Mere iz stava 1. ovog člana, preduzimaju se na način da se u potpunosti štiti poverljivost identiteta oštećenog i drugih lica.

Način zaštite lica iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Zaštita podataka o identitetu

Član 151.

Policija štiti podatke čije bi otkrivanje izložilo opasnosti fizički integritet lica.

Pri podnošenju pisanog izveštaja o sadržaju obaveštenja za čije je prikupljanje Policija ovlašćena u skladu sa zakonom, policijski službenik može uskratiti podatak o identitetu lica od kojeg je dobilo obaveštenje ako procenjuje da bi otkrivanjem identiteta izložilo lice ozbiljnoj opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet ili bi time ugrozilo slobodu i imovinu lica, kao i ako se radi o licu koje daje obaveštenja i podatke u postupku u kojima se primenjuju policijska ovlašćenja.

Podaci o identitetu lica koje je dalo obaveštenje smatraju se poverljivim i njima se raspolaže u skladu sa zakonom.

Zaštita podataka o identitetu ne odnosi se na izveštaje koje Policija dostavlja nadležnom javnom tužiocu ili sudu u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični ili prekršajni postupak.

Nadzor i snimanje na javnim mestima

Član 152.

Policija upotrebom sistema audio i video-nadzora u cilju obavljanja policijskih i drugih poslova vrši nadzor i snimanje lica, objekata, događaja i pojava na javnom mestu.

Sistem audio i video-nadzora može se koristiti i za snimanje postupanja ovlašćenih službenih lica prilikom primene policijskih ovlašćenja u cilju kontrole zakonitosti postupanja ovlašćenih službenih lica.

Kada policija upotrebljava sistem audio i video-nadzora iz stava 1. ovog člana može obrađivati podatke o ličnosti sa ili bez utvrđivanja identiteta lica.

Policija je dužna da na javnom mestu na kome vrši nadzor i snimanje postavi obaveštenje o upotrebi sistema audio i video-nadzora.

Ukoliko na javnom mestu ne postoji obaveštenje o upotrebi sistema audio i video-nadzora, Policija je dužna da nameru upotrebe sistema audio i video-nadzora javno saopšti.

Policija na javnom mestu ne postavlja obaveštenje o upotrebi sistema audio i video-nadzora niti nameru snimanja javno saopštava u slučaju primene posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje, kao ni u slučaju sprovođenja testa integriteta.

Član 153.

Za nadzor i snimanje iz člana 152. ovog zakona, Policija može pristupati sistemu audio i video-nadzora državnih organa i organizacija, organa i organizacija autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, pravnih lica kojima su poverena javna ovlašćenja i drugih pravnih lica i organizacija, tako da vrši samo nadzor javnog mesta ili da, u skladu sa ovlašćenjima, vrši i snimanje.

Subjekti iz stava 1. ovog člana mogu pristupiti sistemu audio i video-nadzora Ministarstva, u skladu sa zakonom.

Član 154.

Ministar bliže uređuje tehničke uslove izgradnje i pristupa Ministarstva sistemu audio i video-nadzora subjekata iz člana 152. ovog zakona i pristupa subjekata iz člana 152. ovog zakona sistemu audio i video-nadzora Ministarstva, kao i način korišćenja sistema audio i video-nadzora Ministarstva i način saopštavanja namere snimanja javnog mesta.

Poligrafsko ispitivanje

Član 155.

Ovlašćeno službeno lice može uz dobrovoljan pristanak lica od kojeg traži obaveštenja da primeni nad njim poligrafsko ispitivanje pošto ga upozna sa radom uređaja i lice za to da pisanu saglasnost.

Maloletnik se može podvrgnuti poligrafskom ispitivanju uz njegov pristanak i uz saglasnost i prisustvo roditelja, staratelja ili punoletne osobe od poverenja, u skladu sa zakonom.

Ovlašćeno službeno lice će prekinuti primenu poligrafskog ispitivanja ako lice od kojeg se traže obaveštenja posle davanja pisane saglasnosti izjavi da tu saglasnost povlači.

Poligrafskom ispitivanju ne može da se podvrgne:

1)         lice koje je pod uticajem alkohola, opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci;

2)         lice koje ima ozbiljna srčana oboljenja ili respiratorne smetnje;

3)         lice u izrazito stresnom stanju;

4)         lice koje je pod dejstvom lekova za smirenje;

5)         lice koje pokazuje vidljive znake duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili druge bolesti koja onemogućava ispitivanje;

6)         lice koje oseća intenzivan fizički bol;

7)         trudnica i porodilja;

8)         lice koje nije navršilo 14 godina života.

Način i metodologiju primene poligrafskog ispitivanja propisuje ministar.

Javno raspisivanje nagrade

Član 156.

Policija je ovlašćena da javno raspiše nagradu za dato obaveštenje u cilju:

1)         otkrivanja i hapšenja lica koje je učinilo krivično delo sa težom posledicom;

2)         pronalaženja nestalog lica;

3)         razrešavanja drugih slučajeva kada su takva obaveštenja neophodna u obavljanju policijskih poslova.

Raspisivanje nagrade može se objaviti u sredstvima javnog obaveštavanja ili na drugi pogodan način.

Lice koje je dalo obaveštenje kojim Policija već raspolaže ili ako se tim obaveštenjem nije postigao cilj raspisivanja nagrade nema pravo na nagradu.

Policijski službenici, drugi zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu, ni članovi njihovih porodica nemaju pravo na nagradu.

Članovima porodice policijskog službenika, drugog zaposlenog i radno angažovanog, u smislu ovog člana, smatra se supružnik, vanbračni partner, srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do četvrtog stepena srodstva, štićenik, usvojenik, hranjenik, drugo lice sa kojim živi u zajedničkom domaćinstvu i lice sa kojim je u duhovnom srodstvu.

Način javnog raspisivanja nagrade i način ostvarivanja prava na nagradu propisuje ministar.

Kriminalističko forenzička registracija, uzimanje uzoraka i kriminalističko forenzička veštačenja i analize

Član 157.

Ovlašćena službena lica nadležne organizacione jedinice Direkcije policije u obavljanju policijskih poslova ovlašćeni su da vrše kriminalističko forenzičku registraciju, uzimanje uzoraka za forenzičko-genetičku analizu, kriminalističko forenzička veštačenja i analize i druge dokazne radnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak i drugim zakonima i propisima.

Bliži način postupanja u primeni radnji iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Kriminalističko-taktičke radnje

Član 158.

Kriminalističko-taktičke radnje čine potera, pregled određenih objekata i prostora, zaseda, racija i blokada saobraćajnih i drugih površina.

Kriminalističko-taktičke radnje organizuju se i sprovode radi hapšenja učinilaca krivičnih dela, kao i sprečavanja izvršenja krivičnih dela i prekršaja.

Način primene radnji iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Policijsko pregovaranje

Član 159.

Policija može primeniti policijsko pregovaranje, koje obuhvata primenu posebnih veština, metoda i tehnika komunikacije u cilju rešavanja krizne situacije na nenasilan način.

Bliži način postupanja policije u primeni radnje iz stava 1. ovog člana, propisuje ministar.

3.7.1.   Pomoćna policija

Član 160.

Ministarstvo može kao rezervni sastav policije obrazovati pomoćnu policiju za obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova i angažovati kada je neophodno nadoknaditi angažovanje velikog broja policijskih službenika u slučaju:

1)         visokog bezbednosnog rizika;

2)         u elementarnim nepogodama i drugim nesrećama;

3)         obezbeđivanja državne granice;

4)         u drugim slučajevima kada je ugrožena unutrašnja bezbednost.

Izuzetno, pomoćna policija može biti angažovana i kada postoji obostrani interes Ministarstva i lokalne samouprave po osnovu posebnih sporazuma.

Pripadnici pomoćne policije mogu biti:

1)         policijski službenici u statusu ovlašćenih službenih lica kojima je radni odnos u Ministarstvu prestao sa pravom na starosnu penziju, do navršenih 60 godina života;

2)         drugi policijski službenici kojima je radni odnos u Ministarstvu prestao sa pravom na starosnu penziju, do navršenih 60 godina života;

3)         druga lica koja ispunjavaju uslove za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu i koja su nezaposlena, starija od 18, a mlađa od 50 godina života, imaju završeno najmanje srednje obrazovanje i imaju završenu obuku koja se sprovodi po posebnom programu.

Na pripadnike pomoćne policije kada su angažovani, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se odnose na prava i dužnosti policijskih službenika.

O obrazovanju i angažovanju pomoćne policije za obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova odlučuje ministar, na predlog direktora policije.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, načelnik Sektora za vanredne situacije može predložiti angažovanje pomoćne policije, uz prethodno pribavljenu saglasnost direktora policije.

Ministarstvo vodi evidenciju o pomoćnoj policiji, u skladu sa zakonom.

Obuku, način angažovanja, kao i organizaciju i rad pomoćne policije uređuje Vlada.

4.         Poslovi zaštite i spasavanja

4.1.      Pojam i vrste poslova zaštite i spasavanja

Član 161.

Poslovi zaštite i spasavanja su unutrašnji poslovi koje obavljaju policijski službenici u cilju sprovođenja preventivnih i operativnih mera u zaštiti i spasavanju ljudi i imovine od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, uz mogućnost primene ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom i drugih ovlašćenja u skladu sa posebnim zakonom.

Poslovi zaštite i spasavanja su:

1)         upravljanje rizikom;

2)         preventivna zaštita od požara i eksplozija;

3)         civilna zaštita;

4)         reagovanje u vanrednim situacijama i vanrednim događajima.

Upravljanje rizikom

Član 162.

Upravljanje rizikom je skup mera i aktivnosti koje se sprovode u cilju smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća kroz koordinaciju rada u oblasti zaštite i spasavanja, prikupljanje, obradu podataka, ranu najavu, upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje o elementarnim nepogodama i drugim nesrećama radi umanjenja rizika od potencijalnih opasnosti od elementarne nepogode, u skladu sa posebnim zakonom.

Preventivna zaštita od požara i eksplozija

Član 163.

Preventivna zaštita od požara i eksplozija je skup mera i radnji za planiranje, finansiranje, organizovanje, kontrolu sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara i eksplozija na objektima i otvorenom prostoru, sprečavanje izbijanja i širenja požara i učešće u utvrđivanju uzroka požara, u skladu sa posebnim zakonima.

Civilna zaštita

Član 164.

Civilna zaštita je skup mera i aktivnosti koje se sprovode u cilju organizovanja, pripremanja i učešća specijalizovanih jedinica civilne zaštite na zaštiti i spasavanju ljudi i materijalnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, procena opasnosti od eksplozivnih ostataka rata, izviđanje, obeležavanje, pronalaženje, iskopavanje, obezbeđenje, identifikacija, uklanjanje, transport, privremeno skladištenje i uništavanje eksplozivnih ostataka rata, u skladu sa posebnim zakonom.

Reagovanje u vanrednim situacijama i vanrednim događajima

Član 165.

Reagovanje u vanrednim situacijama i vanrednim događajima su poslovi rukovođenja i delovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica u cilju zaštite i spasavanja na teritoriji Republike Srbije.

4.2.      Ovlašćenja u poslovima zaštite i spasavanja

Član 166.

U obavljanju određenih poslova zaštite i spasavanja primenjuju se sledeća ovlašćenja:

1)         davanje upozorenja;

2)         izdavanje naređenja;

3)         provera identiteta;

4)         ulazak u tuđi stan i druge prostorije;

5)         pregled objekata, prostora i dokumentacije;

6)         kontrola lica;

7)         učešće u vršenju uviđaja;

8)         privremeno oduzimanje predmeta.

Predstavljanje pre primene ovlašćenja u poslovima zaštite i spasavanja

Član 167.

Ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju se, pre početka primene ovlašćenja u poslovima zaštite i spasavanja, predstavlja pokazivanjem službene legitmacije.

Izuzetno, ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju se neće predstaviti na način iz stava 1. ovog člana, ako okolnosti primene ovlašćenja u poslovima zaštite i spasavanja u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti izvršenje zadatka zaštite i spasavanja u vanrednoj situaciji ili vanrednom događaju.

Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog člana, ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju će se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana.

Član 168.

Objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica u zaštiti i spasavanju vrši se u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno informisanje.

Davanje upozorenja

Član 169.

Ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju prilikom vršenja poslova zaštite i spasavanja upozoriće lice koje svojim ponašanjem, vršenjem ili propuštanjem određene radnje može da dovede u opasnost svoju bezbednost ili bezbednost drugog lica ili bezbednost imovine.

Ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju upozoriće lice i na okolnosti koje ugrožavaju njegovu bezbednost, život ili imovinu, kao i na postojanje opšte opasnosti.

Izdavanje naređenja

Član 170.

Naređenje se može primeniti samo u odnosu na ponašanja, vršenja odnosno propuštanja određene radnje od kojih neposredno zavisi uspešno izvršavanje poslova zaštite i spasavanja.

Provera identiteta

Član 171.

Provera identiteta vrši se prema licu:

1)         od kojeg preti opasnost od izazivanja požara i eksplozija ili se zatekne na mestu nastanka požara i eksplozija;

2)         koje se zatekne u vozilu u kojem se transportuju eksplozivne materije;

3)         koje se zatekne u vozilu u kojem se prevozi oružje i municija;

4)         koje se nalazi na mestu, objektu i prostoru u kojima se proizvode, skladište, upotrebljavaju ili prometuju eksplozivne materije, zapaljive i gorive tečnosti i zapaljivi gasovi.

Provera identiteta lica vrši se uvidom u ličnu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom.

Ulazak u tuđi stan i druge prostorije

Član 172.

Ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju može i bez naredbe suda da uđe u tuđi stan i druge prostorije, ako je potrebno radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti od elementarne nepogode ili druge nesreće za ljude ili imovinu.

O ulaženju u tuđi stan i druge prostorije na zahtev držaoca stana ili drugih prostorija se izdaje pisana potvrda.

Potvrda iz stava 2. ovog člana sadrži:

1)         pravni osnov primene ovlašćenja;

2)         ime i prezime policijskog službenika;

3)         broj službene legitimacije;

4)         razlog ulaska;

5)         ime, ime oca i prezime držaoca stana;

6)         JMBG držaoca stana;

7)         adresu držaoca stana;

8)         vreme početka i završetka      primene ovlašćenja iz oblasti zaštite i spasavanja;

9)         podaci o privremeno oduzetim predmetima;

10)       primedbe držaoca stana i drugih prostorija;

11)       potpis ovlašćenog službenog lica;

12)       potpis držaoca stana.

Pregled objekta, prostora i dokumentacije

Član 173.

Ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju ovlašćeno je da uđe i izvrši pregled objekta, prostora i dokumentacije radi:

1)         postupanja u slučaju kontrole proizvodnje, skladištenja, upotrebe ili prometa eksplozivnih materija, zapaljivih i gorivih tečnosti i zapaljivih gasova;

2)         postupanja u slučaju kontrole sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara i eksplozija na objektima i otvorenom prostoru;

3)         postupanja u slučaju zaštite od eksplozivnih ostataka rata.

Kontrola lica

Član 174.

Ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju ovlašćeno je da izvrši kontrolu lica u cilju kontrole proizvodnje, skladištenja, upotrebe ili prometa eksplozivnih materija, zapaljivih i gorivih tečnosti i zapaljivih gasova.

Učešće u vršenju uviđaja

Član 175.

Ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju ovlašćeno je da učestvuje u vršenju uviđaja požara i eksplozija radi utvrđivanja činjenica kojim se rasvetljava uzrok požara i eksplozija neposrednim opažanjem.

Ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju tokom vršenja uviđaja ovlašćeno je da:

1) izvrši uvid u tehničku dokumentaciju objekta i izveštaj o periodičnom ispitivanju, kontrolisanju, ispravnosti i funkcionalnosti opreme, uređaja i instalacija;

1) izvrši pregled oštećenih objekata i prostora u cilju utvrđivanja uzroka nastanka požara i eksplozija.

Privremeno oduzimanje predmeta

Član 176.

Ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju privremeno će oduzeti predmet licu:

1)         koje neovlašćeno i nepropisno proizvodi, skladišti, upotrebljava ili prometuje eksplozivne materije, zapaljive i gorive tečnosti i zapaljive gasove

2)         koje neovlašćeno i nepropisno drži eksplozivne ostatke rata;

3)         ako je oduzimanje predmeta neophodno za zaštitu bezbednosti.

O privremenom oduzimanju predmeta ovlašćeno službeno lice u zaštiti i spasavanju dužno je da izda potvrdu.

Potvrda iz stava 2. ovog člana mora da sadrži podatke o privremeno oduzetom predmetu, podatke na osnovu kojih je privremeno oduzeti predmet moguće razlikovati od drugih predmeta, podatke o licu od koga je predmet oduzet, kao i podatke o ovlašćenom službenom licu (ime i prezime, broj službene značke i legitimacije) koje je predmet privremeno oduzelo.

Podaci o privremeno oduzetim predmetima vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa zakonom.

Čuvanje i uništavanje privremeno oduzetih predmeta propisano je odredbom člana 88. ovog zakona.

Shodna primena pojedinih odredaba zakona

Član 177.

U obavljanju poslova zaštite i spasavanja, shodno se primenjuju odredbe čl. 46, 47, 51. i 53. ovog zakona.

 

III.        KONTROLA RADA

1.         Oblici kontrole

Član 178.

Demokratska kontrola rada Ministarstva se ostvaruje spoljašnjom i unutrašnjom kontrolom.

2.         Spoljašnja kontrola

Član 179.

Spoljašnju kontrolu rada Ministarstva vrše:

1)         Narodna skupština;

2)         Vlada;

3)         skupština i izvršni organ pokrajinske autonomije, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine;

4)         pravosudni organi;

5)         nezavisni državni organi nadležni za poslove nadzora i drugi ovlašćeni državni organi i tela;

6)         građani i javnost.

Narodna skupština

Član 180.

Narodna skupština vrši nadzor nad radom Ministarstva neposredno i preko nadležnog odbora za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: Odbor).

Odbor naročito:

1)         razmatra izveštaje o stanju javne bezbednosti u Republici Srbiji;

2)         razmatra redovne i vanredne izveštaje o radu Ministarstva;

3)         razmatra godišnje izveštaje o radu Sektora unutrašnje kontrole;

4)         nadzire zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad;

5)         nadzire zakonitost sprovođenja posebnih dokaznih radnji definisanih u zakonu kojim se uređuje krivični postupak, mere ciljane potrage i testa integriteta;

6)         nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu Policije;

7)         utvrđuje činjenice o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu Ministarstva i o tome donosi zaključke;

8)         izveštava Narodnu skupštinu o svojim zaključcima i predlozima.

Ministar, ili lice koje on ovlasti, podnosi Odboru polugodišnji izveštaj o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, izveštaj o radu Ministarstva i izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole.

Ministarstvo, po potrebi ili na zahtev Odbora, podnosi Odboru i vanredne izveštaje.

Vlada

Član 181.

Vlada vrši nadzor nad radom Ministarstva, razmatra redovne izveštaje, i po potrebi zahteva dostavljanje vanrednih izveštaja o radu Ministarstva.

Skupština i izvršni organ pokrajinske autonomije, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine

Član 182.

Skupština i izvršni organ pokrajinske autonomije, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine:

1)         razmatraju izveštaj o stanju bezbednosti na svom području;

2)         zauzimaju stavove o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine i podnose predloge rukovodiocu nadležne organizacione jedinice Ministarstva.

Radi postupanja u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, skupština, odnosno izvršni organ pokrajinske autonomije ili jedinice lokalne samouprave, uključujući i gradske opštine, mogu osnovati savetodavna tela.

Pravosudni organi

Član 183.

Pravosudni organi vrše nadzor nad radom Ministarstva u skladu sa zakonom.

Nezavisni državni organi nadležni za poslove nadzora i drugi ovlašćeni državni organi i tela

Član 184.

Nezavisni državni organi nadležni za poslove nadzora i drugi ovlašćeni državni organi i tela vrše nadzor nad radom Ministarstva u skaldu sa zakonom.

Ministarstvo izveštava Zaštitnika građana o sprovođenju standarda policijskog postupanja u oblasti prevencije torture, kao i u slučajevima kada se dođe do saznanja o izvršenom krivičnom delu zlostavljanje i mučenje učinjenom u vršenju službe od strane zaposlenog ili radno angažovanog u Ministarstvu.

Građani i javnost

Član 185.

Građani i javnost kontrolišu rad Ministarstva kroz:

1)         uvid u javno objavljene periodične izveštaje o radu;

2)         pravo na pristup informacijama od javnog značaja;

3)         pravo na podnošenje pritužbi.

Pravo na podnošenje pritužbi

Član 186.

Svako ima pravo da podnese pritužbu na rad zaposlenog ili radno angažovanog u Ministarstvu, kao i na rad organizacione jedinice Ministarstva ili Ministarstva, ako smatra da su mu njihovim postupanjem ili propuštanjem postupanja povređena ljudska i manjinska prava.

Pritužba se može podneti u roku od 30 dana od saznanja za događaj koje je osnov za podnošenje pritužbe, a najkasnije u roku od godinu dana od navedenog događaja.

Ministarstvo na pritužbu odgovara u roku od 60 dana od dana podnošenja pritužbe.

Ministarstvo neće postupati po pritužbi ukoliko podnosilac zloupotrebljava pravo na podnošenje pritužbe, naročito ako je obraćanje nerazumno, često ili kada se ponavljaju zahtevi iste ili slične sadržine, kao ni po anonimnoj pritužbi.

U postupanju po pritužbi pored predstavnika Ministarstva učestvuju i predstavnici javnosti.

Predstavnike javnosti predlaže ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava.

 Način postupanja po pritužbi propisuje ministar.

3.         Unutrašnja kontrola Sektor unutrašnje kontrole

Član 187.

Unutrašnju kontrolu rada zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu i organizacionih jedinica Ministarstva vrši organizaciona jedinica nadležna za poslove unutrašnje kontrole (u daljem tekstu: Sektor unutrašnje kontrole).

Sektorom unutrašnje kontrole rukovodi načelnik Sektora unutrašnje kontrole.

Načelnik Sektora unutrašnje kontrole za svoj rad odgovara ministru, koji obezbeđuje uslove za nezavisnu unutrašnju kontrolu.

Prilikom preduzimanja radnji propisanih zakonom kojim se uređuje krivični postupak, Sektor unutrašnje kontrole postupa po nalozima nadležnog javnog tužioca i suda.

Član 188.

U obavljanju poslova unutrašnje kontrole policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole obavljaju policijske i druge unutrašnje poslove i primenjuju policijska ovlašćenja, mere i radnje, prikupljaju dokaze i utvrđuju činjenično stanje i primenjuju druge mere u skladu sa zakonom.

Aktivnosti unutrašnje kontrole

Član 189.

Sektor unutrašnje kontrole, u okviru kontrole rada zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu pri izvršavanju službenih zadataka i primeni policijskih ovlašćenja, kao i u okviru kontrole rada organizacionih jedinica Ministarstva, preduzima preventivne i operativne aktivnosti.

Preventivne aktivosti Sektora unutrašnje kontrole preduzimaju se u cilju sprečavanja korupcije i drugih nezakonitih radnji zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu.

U okviru preventivnih aktivnosti, Sektor unutrašnje kontrole, između ostalog, sprovodi test integriteta, vrši kontrolu imovnog stanja zaposlenih u Ministarstvu i sprovodi analizu rizika od korupcije.

Operativne aktivnosti Sektora unutrašnje kontrole vrše se u cilju suzbijanja korupcije, odnosno otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela sa elementima korupcije koje su učinili zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu i drugih oblika koruptivnog ponašanja, kao i drugih krivičnih dela izvršenih na radu ili u vezi sa radom.

Način vršenja unutrašnje kontrole propisuje ministar.

Postupanje Sektora unutrašnje kontrole

Član 190.

Sektor unutrašnje kontrole postupa po sopstvenoj inicijativi, na zahtev nadležnog javnog tužioca, na osnovu prikupljenih obaveštenja i drugih saznanja, obraćanja zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu, građana i pravnih lica, u slučajevima koji nisu predviđeni odredbama propisa kojima je uređen pritužbeni postupak ili odredbama drugih zakona.

Sektor unutrašnje kontrole neće postupati ukoliko podnosilac zloupotrebljava pravo na obraćanje, naročito ako je obraćanje nerazumljivo, često ili kada se ponavljaju zahtevi iste ili slične sadržine.

Zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu koji tokom svog rada dođu do saznanja da je zaposleni ili radno angažovani u Ministarstvu učinio krivično delo na radu ili u vezi sa radom, dužni su da preduzmu zakonom propisane mere i da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa, obavesti Sektor unutrašnje kontrole.

Zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog obraćanja Sektoru unutrašnje kontrole, osim u slučajevima lažnog prijavljivanja i ukoliko zloupotrebljavaju pravo na obraćanje, naročito ako je obraćanje nerazumno, često ili kada se ponavljaju zahtevi iste ili slične sadržine.

Obaveze i ovlašćenja u vršenju unutrašnje kontrole

Član 191.

Zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu dužni su da policijskim službenicima Sektora unutrašnje kontrole omoguće da izvrše kontrolu i da im u tome pruže potrebnu stručnu i tehničku pomoć.

U vršenju kontrole, pored policijskih ovlašćenja, mera i radnji propisanih zakonom, policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole imaju pravo i dužnost da:

1)         obave razgovor i uzmu izjave od zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu, oštećenih lica i svedoka;

2)         izvrše uvid u podatke o predmetu, spise predmeta i drugu službenu dokumentaciju, i da po potrebi preuzmu kopije odnosno izuzmu spise navedenih akata;

3)         izvrše uvid u evidencije koje se vode u Ministarstvu;

4)         od zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu zahtevaju dostavljanje podataka i informacija koji su potrebni za vršenje unutrašnje kontrole;

5)         izvrše pregled prostorija i sredstava;

6)         zahtevaju ateste i tehničke i druge podatke o tehničkim i drugim sredstvima koja se koriste u radu i zahtevaju dokaze o osposobljenosti zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu za upotrebu tehničkih i drugih sredstava;

7)         nalože preduzimanje hitnih, odnosno neodložnih mera i radnji, naročito ukoliko bi njihovim odlaganjem došlo do povrede ljudskih i manjinskih prava i sloboda prilikom primene policijskih ovlašćenja ili prilikom obavljanja unutrašnjih poslova;

8)         nalože iniciranje pokretanja disciplinskog postupka;

9)         nalože procenu opravdanosti nastavka radnog angažovanja;

10)       daju preporuku za unapređenje rada Ministarstva.

O preduzetim radnjama iz stava 2. ovog člana policijski službenik Sektora unutrašnje kontrole obavezno sačinjava službenu belešku ili drugi pisani akt.

Član 192.

U vršenju kontrole policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole ne mogu uticati na rad Policije ili na drugi način ometati rad ili ugroziti poverljivost policijskog zadatka.

Opravdanost ugroženosti poverljivosti policijskog zadatka obrazlaže se nadležnom javnom tužiocu koji donosi konačnu odluku.

Zaposleni i radno angažovani može do odluke nadležnog javnog tužioca, privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i sredstava i dostavljanje određenih podataka i informacija policijskom službeniku Sektora unutrašnje kontrole ako bi to onemogućilo ili bitno otežalo primenu policijskih ovlašćenja ili ugrozilo život i zdravlje lica.

Zaposleni i radno angažovani u slučaju odbijanja naloga Sektora unutrašnje kontrole iz razloga navedenih u stavu 3. ovog člana, dužan je da bez odlaganja sačini izveštaj i isti dostavi ministru, kao i nadležnom javnom tužiocu.

Kontrola organizacionih jedinica

Član 193.

Sektor unutrašnje kontrole vrši kontrolu organizacionih jedinica u Ministarstvu.

Izveštaj o rezultatima kontrole, naloženim merama i primerima dobre prakse načelnik Sektora unutrašnje kontrole dostavlja ministru, rukovodiocu kontrolisane organizacione jedinice Ministarstva, kome nalaže otklanjanje nezakonitosti i realizaciju mera odgovornosti u skladu sa zakonom.

Rukovodilac kontrolisane organizacione jedinice Ministarstva je odgovoran za realizaciju naloženih mera i za povratno informisanje Sektora unutrašnje kontrole.

 

Test integriteta

Član 194.

Test integriteta predstavlja kontrolu reakcije i postupanja zaposlenog i radno angažovanog u Ministarstvu u simuliranoj situaciji, koja je identična njegovim radnim aktivnostima, bez obaveze prethodnog obaveštavanja organizacione jedinice u kojoj je testirani zaposlen ili radno angažovan.

Test integriteta se sprovodi u svrhu jačanja profesionalnog integriteta zaposlenih i radno angažovanih i preventivnog delovanja i služi kao indikator za pokretanje predistražnog postupka, procenu i analizu rizika od korupcije, otkrivanje povreda službene dužnosti, promenu metodologije rada i procedura prilikom neposrednog postupanja zaposlenih i radno angažovanih kao i utvrđivanja vrste i potrebe za obukama zaposlenih i radno angažovanih.

Postupak sprovođenja Testa integriteta obuhvata inicijativu za pokretanje, odluku i plan za sprovođenje Testa integriteta.

Postupci policijskih službenika Sektora unutrašnje kontrole koji sprovode test integriteta, a koji imaju elemente protivpravnosti ili povrede službene dužnosti neće se smatrati kao takvi, ukoliko je njihovo preduzimanje neophodno da bi se ostvarila svrha sprovođenja testa integriteta i ukoliko su u skladu sa planom.

Prilikom sprovođenja Testa integriteta poštuju se ljudska i manjinska prava i slobode, profesionalni integritet i dostojanstvo testiranog.

Zabranjeno je podstrekavanje testiranih na izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili povredu službene dužnosti.

Aktivnosti preduzete prilikom sprovođenja Testa integriteta ne spadaju u posebne dokazne radnje propisane zakonom kojim je uređen krivični postupak.

Sprovođenje Testa integriteta može se video i audio dokumentovati, a radi zaštite identiteta policijskih službenika koji sprovode Test integriteta, nadležni organi mogu izmeniti podatke u bazama podataka i izdati lična i druga dokumenta sa izmenjenim podacima.

Član 195.

Rezultat Testa integriteta može biti pozitivan ili negativan.

Test integriteta ima negativan rezultat ukoliko testirani nije pokazao svoj profesionalni integritet.

Negativan rezultat testa intergiteta predstavlja težu povredu dužnosti iz radnog odnosa državnog službenika.

Negativan rezultat testa integriteta osnov je za utvrđivanje disciplinske odgovornosti u skladu sa zakonom, odnosno za procenu opravdanosti nastavka radnog angažovanja.

O negativnom rezultatu testa integriteta Sektor unutrašnje kontrole obaveštava nadležnog javnog tužioca.

Način sprovođenja testa integriteta propisuje ministar.

Kontrola prijave i promene imovnog stanja zaposlenog

Član 196.

Sektor unutrašnje kontrole vodi evidenciju imovnog stanja rukovodilaca i zaposlenih na visokorizičnim radnim mestima u Ministarstvu utvrđenih analizom rizika od korupcije, vrši kontrolu blagovremenosti prijave, kao i tačnosti i potpunosti podataka prijavljenih u imovinskom kartonu, izuzev za zaposlene u Ministarstvu koji imaju obavezu prijave imovnog stanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje korupcije i drugim zakonima.

Rukovodioci i zaposleni iz stava 1. ovog člana dužni su da prijave imovno stanje najkasnije u roku od 30 dana od dana raspoređivanja ili premeštaja na rukovodeće ili visokorizično radno mesto, što se evidentira u ličnom imovinskom kartonu koji je deponovan u Sektoru unutrašnje kontrole.

Ukoliko je došlo do bitne promene imovnog stanja, rukovodioci i zaposleni iz stava 1. ovog člana dužna su da to prijave Sektoru unutrašnje kontrole sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine, najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana.

Bitna promena imovnog stanja u smislu ovog člana predstavlja uvećanje ili umanjenje imovine i prihoda u odnosu na prethodnu prijavu imovnog stanja, koja prelazi vrednost godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji ili kad je promenjena struktura te imovine.

Lični imovinski karton sadrži lične podatke i podatke o imovini i prihodima zaposlenog iz stava 1. ovog člana i lica sa kojima živi u zajedničkom domaćinstvu, u skladu sa zakonom kojim je uređena obrada podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Sektor unutrašnje kontrole vrši redovnu i vanrednu kontrolu prijave imovnog stanja.

Način kontrole prijave imovnog stanja i obrazac imovinskog kartona propisuje ministar.

Sprovođenje analize rizika od korupcije

Član 197.

Analiza rizika od korupcije u Ministarstvu obuhvata identifikaciju i procenu rizika, izradu plana preventivnih mera, kao i kontrolu primene preventivnih mera u cilju sprečavanja, ublažavanja ili otklanjanja verovatnoće pojave korupcije ili posledica korupcije u Ministarstvu.

Sektor unutrašnje kontrole u saradnji sa Agencijom za sprečavanje korupcije vrši analizu rizika od korupcije u svim organizacionim jedinicama Ministarstva.

Sektor unutrašnje kontrole dostavlja izveštaj o sprovedenoj analizi rizika od korupcije sa predlogom preventivnih mera rukovodiocu organizacione jedinice u kojoj je sprovedena analiza rizika od korupcije.

Sektor unutrašnje kontrole dostavlja izveštaj o utvrđenim visokorizičnim radnim mestima organizacionoj jedinici nadležnoj za ljudske resurse.

Rukovodilac iz stava 3. ovog člana, dužan je da Sektoru unutrašnje kontrole dostavi izveštaj o primeni preventivnih mera u roku od šest meseci od dana dostavljanja izveštaja iz stava 3. ovog člana.

 

Nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole

Član 198.

Sektor unutrašnje kontrole je nezavisan u obavljanju poslova unutrašnje kontrole.

Sektor unutrašnje kontrole ostvaruje saradnju sa drugim državnim organima, predstavnicima javnosti i građanima, nezavisno od drugih organizacionih jedinica Ministarstva, o čemu izveštava ministra.

Međunarodna operativna saradnja Sektora unutrašnje kontrole je nezavisna od drugih organizacionih jedinica Ministarstva, a odobrava je ministar.

Izveštavanje

Član 199.

Načelnik Sektora unutrašnje kontrole redovno i po zahtevu podnosi ministru izveštaje o radu Sektora unutrašnje kontrole.

O svim aktivnostima Sektora unutrašnje kontrole u okviru međunarodne operativne saradnje, načelnik Sektora unutrašnje kontrole izveštava ministra.

O merama i radnjama preduzetim na osnovu zakona kojim se uređuje krivični postupak, Sektor unutrašnje kontrole izveštava nadležnog javnog tužioca i sudiju za prethodni postupak, u skladu sa zakonom.

Sektor unutrašnje kontrole u roku od tri meseca od isteka kalendarske godine, javno objavljuje izveštaj o radu za prethodnu godinu sa osnovnim statističkim podacima o sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima.

Kontrola rada Sektora unutrašnje kontrole

Član 200.

Sektor unutrašnje kontrole je pod spoljašnjom kontrolom, koju sprovode tela iz člana 179. stav 1. tač. 1), 2), 4), 5) i 6) ovog zakona.

Ministar kontroliše rad svih zaposlenih u Sektoru unutrašnje kontrole, za šta se rešenjem može obrazovati posebna komisija.

IV.        FINANSIRANjE Sredstva za rad

Član 201.

Sredstva za rad Ministarstva obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Ministarstvo može pružati usluge u vezi sa svojim delokrugom, u skladu sa zakonom.

Pripadnost prihoda ostvarenih pružanjem usluga iz stava 2. ovog člana, određuje se zakonom kojim se uređuje budžetski sistem Republike Srbije.

Vrste usluga iz stava 2. ovog člana i visinu takse za pružanje tih usluga propisuje Vlada.

Član 202.

Državni organi, organi pokrajinske autonomije, organi jedinica lokalne samouprave, javna preduzeća, pravna i fizička lica, mogu svojim sredstvima učestvovati u poboljšanju uslova rada organizacionih jedinica Ministarstva, odnosno u saradnji sa Ministarstvom mogu učestvovati u finansiranju aktivnosti u cilju unapređenja bezbednosti u zajednici i u realizaciji pojedinih aktivnosti od značaja za bezbednost ljudi i imovine na određenom području.

Sredstva Ministarstva

Član 203.

Ministarstvo u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti koristi sredstva u javnoj svojini.

Deo sredstava koja koristi Ministarstvo čine nepokretne i pokretne stvari za posebne namene.

Nepokretne i pokretne stvari za posebne namene imaju poverljivi karakter.

Član 204.

Nepokretnim stvarima za posebne namene smatraju se nepokretnosti koje koriste organizacione jedinice Ministarstva za potrebe poslova bezbednosti i to:

1)         objekti (službene zgrade i delovi službenih zgrada, objekti za smeštaj i obuku, službeni stanovi, poslovne prostorije, pomoćni objekti, magacini, skladišta, garaže, privremeni, montažni objekti i sl.);

2)         zemljište (građevinsko, poljoprivredno, šumsko, izgrađeno, neizgrađeno i sl.).

Član 205.

Ministar, na predlog direktora policije, utvrđuje objekte i područje objekata koje upotrebljava Policija i propisuje mere za njihovo obezbeđivanje.

Područje objekta iz stava 1. ovog člana je zemljište oko objekta Policije koje je kao takvo potrebno za upotrebu samog objekta ili koje je od posebnog značaja za obavljanje policijskih poslova.

Član 206.

Pokretnim stvarima za posebne namene smatraju se pokretne stvari koje koriste organizacione jedinice Ministarstva za potrebe poslova bezbednosti, i to:

1)         oružje, ubojna sredstva, municija, oprema i delovi za oružje i sl.;

2)         oprema (balistička, tehnička, informatička i sl.);

3)         uniforma, odeća, odećna oprema, obuća i sl.;

4)         prevozna sredstva (službeni automobili, patrolna vozila, terenska vozila, borbena vozila, teretna vozila, autobusi, vatrogasna vozila, vazduhoplovi, brodovi, čamci i sl.);

5)         bespilotni vazduhoplovi;

6)         sredstva prinude;

7)         službene legitimacije i sl;

8)         službene životinje.

Način korišćenja pokretnih stvari za posebne namene propisuje ministar.

Član 207.

Ministarstvo u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti koristi službene životinje i to:

1)         pse;

2)         konje;

3)         druge životinje.

Način korišćenja službenih životinja propisuje ministar.

Član 208.

Nabavke nepokretnih i pokretnih stvari za posebne namene, kao i nabavke dobara, usluga i radova za potrebe i u vezi sa nepokretnim i pokretnim stvarima za posebne namene, koje su u funkciji obavljanja poslova iz nadležnosti Ministarstva i zaštite bezbednosnih interesa, odnosno zaštite podataka koji su zakonom, drugim propisima ili odlukom nadležnog organa određeni i označeni određenim stepenom tajnosti vrše se u skladu sa odredbama zakona kojim su uređene javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti.

Član 209.

Vlada bliže uređuje vrste nepokretnih i pokretnih stvari za posebne namene koje koristi Ministarstvo, kao i nepokretne i pokretne stvari, dobra, usluge i radove iz člana 208. ovog zakona.

Sredstva za posebne operativne potrebe

Član 210.

Za nadoknadu troškova operativnog postupanja ovlašćenih službenih lica i za isplatu troškova i nagrada licima za postupanje i učestvovanje u primeni mera koje su odobrene na osnovu ovog zakona i zakona kojim se uređuje krivični postupak, kao i za plaćanje korisnih informacija u vezi sa krivičnim delima i njihovim učiniocima, kao i za troškove sprovođenja programa zaštite učesnika u krivičnom postupku, u okviru budžeta, prema finansijskom planu Ministarstva, određuju se finansijska sredstva za posebne operativne potrebe Direkcije policije i Sektora unutrašnje kontrole.

Podaci o isplatama sredstava iz stava 1. ovog člana vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa zakonom.

Način korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Na sredstva iz stava 1. ovog člana ne plaćaju se doprinosi, niti druga davanja određena propisima.

Fond za solidarnu pomoć

Član 211.

Fond za solidarnu pomoć (u daljem tekstu: Fond) osnovan je u cilju pružanja pomoći zaposlenima u Ministarstvu i članovima njihovih užih porodica.

Sredstva Fonda obezbeđuju se iz sredstava budžeta na razdelu Ministarstva na aproprijacijama namenski opredeljenim za pružanje pomoći korisnicima Fonda u tekućoj godini, donacija pravnih i fizičkih lica, dobrovoljnih priloga zaposlenih u Ministarstvu i drugih bespovratno datih sredstava u skladu sa zakonom.

Sredstva Fonda se dodeljuju u vidu solidarne pomoći i to kao fiksni novčani iznos ili novčani iznos koji odgovara stvarnom trošku, u skladu sa raspoloživim sredstvima, opredeljenih budžetom na godišnjem nivou za tekuću godinu, uvećano za evidentirani iznos donacija i drugih sredstava.

Aktom ministra obrazuje se Komisija, koju čine predstavnici Ministarstva i reprezentativnih sindikata, koja odlučuje o pojedinačnim zahtevima korisnika Fonda.

Postupak koji sprovodi Komisija, uslovi, merila i visina solidarne pomoći bliže se uređuju pravilnikom koji donosi ministar uz saglasnost Vlade.

Član 212.

Sredstva Fonda dodeljuju se:

1)         zaposlenom za rođenje odnosno usvojenje deteta;

2)         zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice;

3)         članu uže porodice zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog;

4)         zaposlenom za slučaj duže ili teže bolesti;

5)         za slučaj lečenja od posledica povrede ili ranjavanja zaposlenog kome je radni odnos u Ministarstvu prestao kao posledica povrede ili ranjavanja prilikom ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova;

6)         zaposlenom za slučaj duže ili teže bolesti člana uže porodice;

7)         zaposlenom za zdravstvenu rehabilitaciju, nabavku medicinsko-tehničkih pomagala i nabavku lekova;

8)         zaposlenom za nabavku medicinsko-tehničkih pomagala i nabavku lekova za člana uže porodice;

9)         zaposlenom za slučaj invaliditeta;

10)       zaposlenom za posebne slučajeve ugroženosti usled elementarnih nepogoda i drugih nesreća;

11)       za stipendiranje dece zaposlenog poginulog prilikom ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova, kao i dece zaposlenog kome je radni odnos u Ministarstvu prestao kao posledica povrede ili ranjavanja prilikom ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova i to za: redovno školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života, nabavku udžbenika i školskog pribora u toku osnovnog i srednjeg obrazovanja i za boravak deteta u predškolskoj ustanovi;

12)       članu uže porodice zaposlenog poginulog prilikom ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova i to: za izdržavanje ukoliko nema drugih sredstava za život i nije sposoban za rad i zakupninu na ime stanarine ukoliko nema rešeno stambeno pitanje, odnosno otplatu duga ili dela duga po stambenom kreditu ukoliko je tim kreditom rešeno stambeno pitanje;

13)       za novčanu pomoć iz člana 322. ovog zakona.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačke 2), 3), 6) i 8) ovog člana, smatraju se bračni drug, vanbračni partner, deca, roditelj, rođena braća i sestre, usvojilac, usvojenik i štićenik.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačka 12) ovog člana, smatraju se bračni drug, vanbračni partner, deca, kao i roditelj, usvojilac, usvojenik, štićenik, pod uslovom da su živeli u zajedničkom domaćinstvu.

V.         LjUDSKI RESURSI

1.         Planiranje kadrova i kadrovski plan

Član 213.

Planiranje kadrova podrazumeva usaglašavanje kadrovske strukture zaposlenih sa potrebama Ministarstva, kroz pripremu, donošenje i realizaciju kadrovskog plana.

Kadrovski plan sadrži:

1)         broj zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno, određeno vreme i broj pripravnika;

2)         broj lica čiji je prijem planiran u radni odnos na neodređeno vreme, određeno vreme zbog povećanog obima posla i u svojstvu pripravnika, u godini za koju se kadrovski plan donosi;

3)         procenu broja zaposlenih kojima će prestati radni odnos u godini za koju se kadrovski plan donosi.

Član 214.

Kadrovski plan donosi se u roku od 30 dana od dana donošenja zakona o budžetu, u skladu sa sredstvima koja su obezbeđena u budžetu Republike Srbije.

Kadrovski plan donosi ministar, u skladu sa zakonom.

Način i metodologiju donošenja kadrovskog plana propisuje ministar.

2.         Kategorije zaposlenih

Član 215.

Zaposleni u Ministarstvu su policijski službenici, državni službenici i nameštenici.

Član 216.

Policijski službenici su:

1)         zaposleni koji u statusu ovlašćenih službenih lica obavljaju policijske i druge unutrašnje poslove i primenjuju policijska ovlašćenja i mere i radnje (ovlašćena službena lica);

2)         zaposleni koji u statusu ovlašćenih službenih lica obavljaju određene poslove zaštite i spasavanja i primenjuju ovlašćenja u poslovima zaštite i spasavanja (ovlašćena službena lica u zaštiti i spasavanju);

3)         zaposleni koji u statusu lica na posebnim dužnostima obavljaju poslove zaštite i spasavanja, odnosno druge unutrašnje poslove (lica na posebnim dužnostima).

Policijski službenici u statusu ovlašćenih službenih lica iz stava 1. tačka 1) ovog člana moraju imati završenu najmanje osnovnu policijsku obuku.

Član 217.

Državni službenici su zaposleni, koji u tom svojstvu, obavljaju ostale poslove iz delokruga Ministarstva i sa njima povezane opšte, pravne, informatičke, materijalno- finansijske, računovodstvene i administrativne poslove.

Član 218.

Nameštenici su zasposleni, koji, u tom svojstvu, obavljaju prateće pomoćno- tehničke poslove.

Izjava o dužnostima i pravima i polaganje zakletve

Član 219.

Policijski službenik dužan je prilikom prijema u radni odnos da prihvati i potpiše izjavu o dužnostima i pravima policijskih službenika.

Na Dan Ministarstva, policijski službenici primljeni u radni odnos na neodređeno vreme polažu zakletvu koja glasi:

“Zaklinjem se da ću se u obavljanju unutrašnjih poslova dosledno pridržavati Ustava i zakona, štititi život, ličnu i imovinsku bezbednost ljudi, pružati podršku vladavini prava i savesno i odgovorno služiti građanima Republike Srbije”.

Način polaganja zakletve policijskih službenika propisuje ministar.

Službena legitimacija

Član 220.

Ovlašćenom službenom licu i ovlašćenom službenom licu u zaštiti i spasavanju izdaje se službena legitimacija sa službenom značkom, koja služi za identifikaciju i dokazivanje svojstva ovlašćenog službenog lica prilikom obavljanja policijskih poslova, poslova zaštite i spasavanja i drugih poslova u skladu sa zakonom.

Policijskom službeniku na posebnim dužnostima izdaje se službena legitimacija koja služi za identifikaciju i dokazivanje svojstva policijskog službenika prilikom obavljanja poslova zaštite i spasavanja i drugih unutrašnjih poslova.

Službena legitimacija iz st. 1. i 2. ovog člana može da se koristi i za: pristup i korišćenje informacionog sistema Ministarstva, digitalno potpisivanje dokumenata, kao šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, šifrovanje službenih dokumenata, fizički pristup objektima i oblastima kada je potreban veći nivo zaštite i kada je potrebna identifikacija, kao i u druge svrhe propisane zakonom.

Državnom službeniku, odnosno namešteniku se izdaje službena legitimacija koja služi isključivo za identifikaciju i dokazivanje svojstva državnog službenika, odnosno nameštenika u Ministarstvu.

Izgled i sadržaj službene legitimacije iz st. 1, 2 i 4. ovog člana propisuje Vlada.

Član 221.

Zabranjeno je posedovanje, odnosno korišćenje službene legitimacije sa službenom značkom, odnosno službene legitimacije od strane lica koja nisu policijski službenici, odnosno državni službenici, odnosno nameštenici Ministarstva.

Zabranjeno je zahtevanje izrade, izrada, stavljanje u promet, posedovanje, odnosno korišćenje značke ili drugog obeležja, odnosno oznake od strane fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica, koje sadrže elemente vizuelnog identiteta službene značke ili službene legitimacije policijskih službenika, odnosno službene legitimacije državnih službenika, odnosno nameštenika Ministarstva.

Uniforma

Član 222.

Uniformu zadužuju i nose policijski službenici kod kojih obavljanje unutrašnjih poslova zahteva nošenje uniforme.

Radna mesta iz stava 1. ovog člana na kojima obavljanje unutrašnjih poslova zahteva nošenje uniforme utvrđuju se aktima iz člana 22. stav 3. i člana 31. stav 8. ovog zakona.

Izuzetno, ako izvršenje pojedinih zadataka to zahteva rukovodilac organizacione jedinice može naložiti policijskom službeniku obavljanje tih zadataka u građanskom odelu.

Uniformu, po pravilu, ne zadužuje ovlašćeno službeno lice koje policijske poslove obavlja u građanskom odelu, osim svečane uniforme.

Ministarstvo može pojedinim kategorijama ovlašćenih službenih lica iz stava 4. ovog člana, obezbediti građansko odelo.

Svečanu uniformu na propisan način, mogu na državnim priredbama i svečanostima, stručnim i skupovima veterana i na sahranama aktivnih i penzionisanih policijskih službenika da nose i penzionisani policijski službenici.

Uniformu iz stava 1. ovog člana zadužuju i nose i polaznici osnovne policijske obuke i osnovne vatrogasno-spasilačke obuke, učenici srednje škole osnovane za potrebe policijskog obrazovanja, studenti visokoškolske ustanove osnovane za potrebe policijskog obrazovanja i pripravnici za policijske službenike koji unutrašnje poslove obavljaju u uniformi.

Osnovni i dodatni delovi uniforme sadrže oznake pomoću kojih se može utvrditi identitet policijskog službenika.

Vrste, izgled, delove uniforme i oznake na uniformi, kao i način nošenja uniforme propisuje Vlada.

Kategorije ovlašćenih službenih lica iz stava 5. utvrđuje ministar.

3.         Činovi i zvanja

3.1.      Činovi policijskih službenika u statusu ovlašćenih službenih lica, ovlašćenih službenih lica u zaštiti i spasavanju i policijskih službenika pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica u statusu lica na posebnim dužnostima

Član 223.

Ovlašćena službena lica, ovlašćena službena lica u zaštiti i spasavanju i pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica u statusu lica na posebnim dužnostima imaju sledeće činove:

1)         sa srednjim obrazovanjem - mlađi vodnik, mlađi vodnik I klase, vodnik, vodnik I klase, stariji vodnik i stariji vodnik I klase;

 

2)         sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine - mlađi zastavnik, mlađi zastavnik I klase, zastavnik, zastavnik I klase, stariji zastavnik i potporučnik;

3)         sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu - poručnik, kapetan, major, potpukovnik, pukovnik i general.

3.2.      Zvanja policijskih službenika u statusu lica na posebnim dužnostima

Član 224.

Lica na posebnim dužnostima imaju sledeća zvanja:

1)         sa srednjim obrazovanjem - mlađi referent, mlađi referent I klase, referent, referent I klase, viši referent i samostalni referent;

2)         sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine - mlađi saradnik, mlađi saradnik I klase, saradnik, saradnik I klase, viši saradnik i samostalni saradnik;

3)         sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu - mlađi savetnik, mlađi savetnik I klase, savetnik, viši savetnik, samostalni savetnik i glavni savetnik.

4.         Vrste radnih mesta policijskih službenika

Član 225.

Radna mesta policijskih službenika dele se na rukovodeća i izvršilačka radna mesta.

 

Rukovodeća radna mesta

Član 226.

Rukovodeća radna mesta policijskih službenika podrazumevaju poslove rukovođenja i komandovanja, koja obuhvataju: planiranje, organizovanje, koordinaciju, kontrolu, ocenjivanje, analiziranje, vrednovanje rada i informisanje, kao i druge poslove od značaja za rukovođenje i komandovanje na zahtevanom nivou kompetencija.

Radna mesta iz stava 1. ovog člana razvrstavaju se u četiri kategorije u zavisnosti od složenosti poslova, obrazovanja, čina/zvanja, stepena odgovornosti i ovlašćenja za donošenje odluka, kao i samostalnosti u radu, i to na rukovodeća radna mesta:

1)         operativnog nivoa;

2)         srednjeg nivoa;

3)         visokog nivoa;

4)         strateškog nivoa.

Merila za razvrstavanje radnih mesta iz stava 1. ovog člana propisuje Vlada.

Izvršilačka radna mesta

Član 227.

Izvršilačka radna mesta su radna mesta koja na osnovu utvrđenih merila nisu razvrstana u rukovodeća.

5.         Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 228.

Radni odnos u Ministarstvu može da zasnuje lice koje ispunjava sledeće uslove:

1)         da je punoletno;

2)         da je državljanin Republike Srbije;

3)         da najmanje godinu dana neprekidno pre početka postupka za zasnivanje radnog odnosa ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije;

4)         da ne postoje bezbednosne smetnje iz člana 107. ovog zakona;

5)         da ispunjava uslove radnog mesta propisane aktom iz člana 22. stav 3. i člana 31.            stav 8. ovog zakona;

6)         da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

7)         da nije osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

8)         da mu nije izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najamnje šest meseci bez obzira na period proveravanja za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika;

9)         da mu nije prestao radni odnos zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa u organu javne vlasti.

Aktom iz člana 22. stav 3. i člana 31. stav 8. ovog zakona može se, za pojedina radna mesta, kao uslov utvrditi isključivo državljanstvo Republike Srbije.

6.         Trajanje radnog odnosa

Član 229.

Radni odnos u Ministarstvu zasniva se, po pravilu, na neodređeno vreme. Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje:

1)         zbog zamene odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;

2)         zbog privremenog povećanja obima posla, najduže na šest meseci;

3)         zbog obuke pripravnika, dok traje pripravnički staž;

4)         zbog specijalizacije, odnosno uže specijalizacije.

Radni odnos na određeno vreme policijskog i državnog službenika ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, osim pripravniku nakon položenog stručnog ispita i zaposlenom koji je zasnovao radni odnos zbog specijalizacije, odnosno uže specijalizacije.

7.         Način popunjavanja radnih mesta

Član 230.

Radna mesta u Ministarstvu popunjavaju se u skladu sa zakonom i kadrovskim planom, na jedan od sledećih načina:

1)         raspoređivanjem;

2)         premeštajem;

3)         internim konkursom;

4)         javnim konkursom;

5)         bez konkursa.

Odluku o načinu popunjavanja radnog mesta donosi ministar ili lice koje on ovlasti.

7.1.      Raspoređivanje

Član 231.

Raspoređivanje predstavlja opredeljivanje radnog mesta zaposlenog u zakonom predviđenim slučajevima.

Zaposleni se raspoređuje:

1)         prilikom zasnivanja radnog odnosa;

2)         nakon donošenja novog ili izmene akta iz čl. 22. stav 3. i 31. stav 8. ovog zakona;

3)         nakon preuzimanja u skladu sa ovim zakonom;

4)         po osnovu pravnosnažne sudske presude;

5)         nakon položenog stručnog ispita;

6)         po isteku perioda mirovanja radnog odnosa;

7)         po prestanku privremenog udaljenja sa rada;

8)         prilikom vraćanja na rad ukoliko nadležni organ ne utvrdi pravo na penziju u skladu sa zakonom;

9)         u postupku izvršenja disciplinske mere.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju

7.2.      Premeštaj

Član 232.

Radno mesto se popunjava premeštajem na lični zahtev zaposlenog ili zbog potrebe službe, kao i u drugim slučajevima propisanim ovim zakonom.

Zaposleni se premešta na odgovarajuće radno mesto, na neodređeno vreme (trajni premeštaj) ili određeno vreme (privremeni premeštaj).

Premeštaj zbog potrebe službe zasniva se na obrazloženom predlogu rukovodioca o potrebi da se popuni radno mesto:

1)         na kojem se poslovi moraju obavljati u kontinuitetu;

2)         na kojem postoji potreba za povećanjem broja izvršilaca usled povećanog obima posla;

3)         zbog bolje organizacije rada;

4)         zbog potrebe za angažovanjem drugog zaposlenog na određenom radnom mestu radi blagovremenog ili efikasnijeg obavljanja određenih poslova ili zadataka.

7.2.1.   Trajni premeštaj

Član 233.

Zaposleni može biti trajno premešten na radno mesto na lični zahtev ili zbog potrebe službe.

Trajni premeštaj iz stava 1. ovog člana se vrši na zahtev zaposlenog, uz saglasnost nadležnih rukovodilaca organizacionih jedinica u okviru kojih se premeštaj vrši ili na obrazloženi predlog rukovodioca organizacione jedinice u koju se trajno premešta i uz saglasnost rukovodioca organizacione jedinice iz koje se premešta.

Zaposleni se trajno premešta na odgovarajuće radno mesto i u sledećim slučajevima:

1)         kada ima trajno ograničenje radne sposobnosti ocenjeno na lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, a shodno preostaloj radnoj sposobnosti;

2)         kada ne ispunjava utvrđene norme fizičkih sposobnosti.

Trajni premeštaj iz stava 3. ovog člana vrši se na predlog rukovodioca organizacione jedinice iz koje se zaposleni premešta.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o trajnom premeštaju.

Član 234.

Zaposleni koji je trajno premešten zbog trajnog ograničenja radne sposobnosti usled povrede na radu ili profesionalne bolesti, zadržava prava radnog mesta sa kog se premešta, ukoliko je to za njega povoljnije.

Član 235.

Za trajni premeštaj zaposlenog u slučaju kada je razdaljina mesta rada od mesta premeštaja, veća od 50 kilometara, neophodna je pisana saglasnost zaposlenog.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni se može trajno premestiti u slučaju kada je razdaljina mesta rada od mesta premeštaja veća od 50 kilometara, bez njegove pisane saglasnosti, ako se premeštaj vrši na odgovarajuće radno mesto u policijskoj upravi u kojoj zaposleni radi ili na odgovarajuće radno mesto u organizacionoj jedinici čija teritorijalna nadležnost obuhvata mesto prebivališta zaposlenog.

7.2.2.   Privremeni premeštaj

Član 236.

Zaposleni može biti privremeno premešten na obrazloženi predlog rukovodioca organizacione jedinice u koju se privremeno premešta i uz saglasnost rukovodioca organizacione jedinice iz koje se privremeno premešta.

Privremeni premeštaj traje najduže šest meseci.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, privremeni premeštaj može trajati i duže od šest meseci i to:

1)         do povratka odsutnog zaposlenog;

2)         do kontrolnog lekarskog pregleda, odnosno do prestanka privremeno ograničene radne sposobnosti, a najduže godinu dana;

3)         u slučaju premeštaja zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama, dok zdravstvene smetnje traju;

4)         u slučaju obavljanja poslova rukovodećeg radnog mesta u svojstvu vršioca dužnosti, a najduže godinu dana;

5)         u slučaju da je u skladu sa članom 51. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona predao oružje i druga sredstva ili su mu oružje i druga sredstva oduzeti, do vraćanja oružja i drugih sredstava, odnosno do trajnog premeštaja.

Zaposleni koji se privremeno premešta zadržava sva prava radnog mesta sa kojeg je premešten, ako je to za njega povoljnije.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, zaposleni koji se privremeno premešta iz razloga utvrđenih stavom 3. tač. 2) i 3) ovog zakona, zadržava sva prava radnog mesta sa kojeg je premešten ako je to za njega povoljnije, samo ukoliko su privremeno ograničenje radne sposobnosti, odnosno zdravstvene smetnje, posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, zaposleni koji se privremeno premešta iz razloga utvrđenih stavom 3. tačka 5) ovog zakona, ostvaruje sva prava radnog mesta na koje je privremeno premešten.

Posle isteka vremena na koje je privremeno premešten, zaposleni se vraća na radno mesto sa kojeg je premešten ili se trajno premešta na odgovarajuće radno mesto.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o privremenom premeštaju i rešenja o utvrđivanju prestanka privremenog premeštaja.

7.3.      Popunjavanje radnih mesta putem internog konkursa

Član 237.

Na internom konkursu mogu učestvovati zaposleni na neodređeno vreme u Ministarstvu na radnom mestu policijskog ili državnog službenika, kao i državni službenici iz organa državne uprave i službi Vlade.

Način sprovođenja internog konkursa propisuje ministar.

7.4.      Popunjavanje radnih mesta putem javnog konkursa

Član 238.

Način sprovođenja javnog konkursa propisuje ministar.

7.5.      Popunjavanje radnih mesta bez konkursa

Član 239.

Radni odnos u Ministarstvu zasniva se bez konkursa u slučaju:

1)         preuzimanja    zaposlenih       iz          drugog državnog         organa,            organa pokrajinske autonomije ili organa jedinice lokalne samouprave;

2)         prijema u radni odnos supružnika i dece zaposlenih koji su izgubili život ili su povređeni, odnosno ranjeni prilikom ili povodom obavljanja policijskih poslova, odnosno poslova zaštite i spasavanja;

3)         prijem kandidata koji su završili srednju školu osnovanu za potrebe policijskog obrazovanja;

4)         prijema lica koja su završila studije na visokoškolskoj ustanovi osnovanoj za potrebe policijskog obrazovanja;

5)         prijema kandidata koji su završili osnovnu policijsku obuku;

6)         prijema kandidata koji su završili osnovnu vatrogasno-spasilačku obuku;

7)         prijema kandidata koji su završili selekcionu obuku;

8)         popune specifičnih radnih mesta;

9)         prijema u radni odnos na određeno vreme;

10)       prijema kandidata koji su završili studije na visokoškolskim ustanovama, a koji su tokom studija sa Ministarstvom imali zaključen ugovor o stipendiranju.

Član 240.

Preuzimanje zaposlenog iz drugog državnog organa, organa pokrajinske autonomije ili organa jedinice lokalne samouprave vrši se na osnovu sporazuma rukovodilaca uz saglasnost zaposlenog.

Član 241.

Specifična radna mesta su radna mesta na kojima se vrše poslovi koji su takve prirode da je za njihovo obavljanje neophodno posedovanje posebnih znanja i veština, odnosno radna mesta na kojima se poslovi obavljaju u uslovima životne sredine neprirodne za rad čoveka, kao što su letački, padobranski i ronilački poslovi ili se radi o deficitarnim zanimanjima.

Ministar, na predlog direktora policije, odnosno rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice određuje specifična radna mesta, odnosno deficitarna zanimanja.

Pripravnici

Član 242.

Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u struci i osposobljava se za samostalan rad.

Pripravnik koji je zasnovao radni odnos na radnom mestu policijskog službenika, svojstvo policijskog službenika stiče po završenom pripravničkom stažu i položenom stručnom ispitu.

Program, postupak i način stručnog osposobljavanja pripravnika i polaganje stručnog ispita propisuje Vlada.

Probni rad

Član 243.

Lica koja se prvi put primaju u radni odnos u organu javne vlasti, ako nisu pripravnici podležu probnom radu.

Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci.

Za radni odnos zasnovan na određeno vreme, probni rad je obavezan ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca, osim u slučaju iz člana 229. stav 2. tačka 4) ovog zakona.

Probni rad zaposlenog prati njegov neposredni rukovodilac, koji posle okončanja probnog rada daje pisano mišljenje o tome da li je zaposleni zadovoljio na probnom radu.

Zaposlenom koji ne zadovolji na probnom radu otkazuje se radni odnos bez prava na novčanu naknadu zbog otkaza.

8.         Upućivanje

Član 244.

Upućivanje, u smislu ovog zakona, predstavlja privremenu promenu posla - bez promene radnog mesta, u cilju obavljanja konkretnog službenog posla ili zadatka za čije obavljanje se zahtevaju posebne stručne, organizacione i druge sposobnosti.

Upućivanje, u smislu ovog zakona, predstavlja i privremenu promenu posla - bez promene radnog mesta, radi pohađanja selekcione obuke, odnosno radi sticanja posebnih znanja i veština.

Upućivanje radi pohađanja selekcione obuke traje najduže dok traje obuka, a upućivanje radi sticanja posebnih znanja i veština traje najduže godinu dana.

Za upućivanje iz stava 1. ovog člana koje traje duže od godinu dana, potrebna je saglasnost policijskog službenika.

Za vreme trajanja upućivanja iz stava 1. ovog člana policijski službenik ima pravo na naknadu u skladu sa propisima kojim se uređuje naknada troškova privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada državnih službenika.

Za vreme trajanja upućivanja iz stava 2. ovog člana policijski službenik ostvaruje sva prava svog radnog mesta.

Rešenjem o upućivanju utvrđuju se prava i obaveze proistekle iz upućivanja.

Član 245.

Policijski službenik može biti upućen na rad u inostranstvo, u skladu sa zakonom.

9.         Policijsko obrazovanje, obuka, stručno osposobljavanje i usavršavanje

Član 246.

Policijsko obrazovanje sprovodi se u srednjoj školi osnovanoj za potrebe policijskog obrazovanja i visokoškolskoj ustanovi osnovanoj za potrebe policijskog obrazovanja, u skladu sa posebnim zakonom.

Član 247.

Obuka polaznika, odnosno zaposlenih u Ministarstvu podrazumeva pravo i obavezu polaznika, odnosno zaposlenog da stiče i unapređuje znanja, veštine i stavove neophodne za obavljanje unutrašnjih poslova i za povećanje efikasnosti i efektivnosti u obavljanju unutrašnjih poslova, a realizuje se kroz stručno osposobljavanje i stručno usavršavanje.

 

Stručno osposobljavanje predstavlja proces sticanja osnovnih znanja, veština i stavova, neophodnih za obavljanje unutrašnjih poslova i obuhvata:

1)         osnovnu policijsku obuku;

2)         osnovnu vatrogasno-spasilačku obuku;

3)         selekcionu obuku;

4)         specijalističke obuke;

5)         obuke za nivoe rukovođenja

6)         obuke za čin/zvanje.

Stručno usavršavanje predstavlja kontinuirano unapređivanje i razvijanje osnovnih kao i usvajanje novih znanja, veština i stavova, koji su proistekli iz prakse, naučno istraživačkog rada ili novih normativnih uređenja određenih oblasti, s ciljem zakonitog, efikasnog i bezbednog obavljanja unutrašnjih poslova.

Obuka se sprovodi na osnovu iskazanih potreba organizacionih jedinica Ministarstva, kao i na osnovu rezultata dobijenih sistemom ocenjivanja.

Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo da budu informisani o mogućnostima za obuku.

Ministarstvo može sprovoditi obuku, odnosno stručno osposobljavanje i usavršavanje trećih lica, kao i praktičnu nastavu, profesionalnu praksu ili praktičnu obuku u skladu sa nastavnim planovima i programima obrazovnih institucija sa kojima Ministarstvo ima zaključen sporazum o saradnji u oblasti obrazovanja ili obuka.

Član 248.

Polaznici i zaposleni polaznici obuke koji završe neki od oblika stručnog osposobljavanja ili usavršavanja, osim obuke iz člana 247. stav 2. tač. 5) i 6) ovog zakona, koji se organizuju u Ministarstvu ili na koje su upućeni od strane Ministarstva, dužni su da ostanu najmanje pet godina na radu u Ministarstvu nakon završetka obuke.

Polaznici obuke iz člana 247. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona koji ne završe sa uspehom obuku, napuste obuku, sa obuke budu isključeni ili koji nakon završetka obuke ne provedu na radu u Ministarstvu najmanje pet godina, dužni su da Ministarstvu nadoknade dvostruki iznos troškova obuke.

Zaposleni polaznik obuke iz člana 247. stav 2. tač. 3) i 4) ovog zakona koji nakon završetka obuke ne provedu na radu u Ministarstvu najmanje pet godina, dužni su da Ministarstvu nadoknade dvostruki iznos troškova obuke realizovane u Republici Srbiji, odnosno trostruki iznos troškova obuke realizovane u inostranstvu, osim u slučajevima predviđenim čl. 347. i 348. ovog zakona.

Član 249.

Obuku, stručno osposobljavanje i usavršavanje u Ministarstvu i izdavačku delatnost u Ministarstvu bliže uređuje Vlada.

Član 250.

Ministarstvo može zaposlenog uputiti na obrazovanje, osposobljavanje ili usavršavanje u Republici Srbiji ili u inostranstvu, o trošku Ministarstva i u skladu sa potrebama Ministarstva.

Zaposleni iz stava 1. ovog člana, dužan je da provede na radu dvostruko duže od vremena provedenog na obrazovanju, osposobljavanju ili usavršavanju u Republici Srbiji ili da nadoknadi dvostruki iznos troškova obrazovanja, osposobljavanja ili usavršavanja u Republici Srbiji, odnosno dužan je da provede na radu trostruko duže od vremena provedenog na obrazovanju, osposobljavanju ili usavršavanju u inostranstvu ili da nadoknadi trostruki iznos troškova obrazovanja, osposobljavanja ili usavršavanja u inostranstvu, ukoliko obrazovanje, osposobljavanje ili usavršavanje traje najmanje tri godine.

Ukoliko obrazovanje, osposobljavanje ili usavršavanje traje kraće od tri godine, zaposleni iz stava 1. je dužan da provede na radu u Ministarstvu najmanje pet godina ili da nadoknadi dvostruki iznos troškova obrazovanja, osposobljavanja ili usavršavanja u Republici Srbiji, odnosno trostruki iznos troškova obrazovanja, osposobljavanja ili usavršavanja u inostranstvu.

Zaposleni iz stava 1. ovog člana, kojem radni odnos prestane u slučajevima predviđenim čl. 347. i 348. ovog zakona, oslobođen je naknade troškova obrazovanja, osposobljavanja ili usavršavanja.

Član 251.

Ministar može osloboditi naknade troškova obuka, obrazovanja, osposobljavanja ili usavršavanja, koji iz opravdanih razloga ne završi obuku, obrazovanje, osposobljavanje ili usavršavanje ili iz opravdanih razloga ne provede na radu period predviđen u čl. 248. i 250. ovog zakona.

10.       Ocenjivanje rada policijskih službenika

Član 252.

Rad policijskih službenika u Ministarstvu ocenjuje se jednom godišnje.

Pozitivne ocene jesu “dovoljan - 2”, “dobar - 3”, “ističe se - 4” i “naročito se ističe - 5”, a negativna ocena je “nedovoljan - 1”.

Policijski službenik koji nije zadovoljan godišnjom ocenom rada može podneti zahtev za preispitivanje ocene Komisiji za preispitivanje ocene u roku od osam dana od dana dostavljanja obrasca ocene.

Komisiju iz stava 3. ovog člana obrazuje rešenjem ministar.

Merila i način ocenjivanja policijskih službenika propisuje Vlada.

11.       Određivanje čina/zvanja

Član 253.

Određivanje čina/zvanja vrši se u skladu sa rasponom čina/zvanja radnog mesta na koje se zaposleni raspoređuje ili premešta.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ukoliko se policijski službenik raspoređuje ili premešta na radno mesto za koje je aktom iz člana 22. stav 3. odnosno člana 31. stav 8. ovog zakona, utvrđen niži čin/zvanje od čina/zvanja koji policijski službenik ima u trenutku raspoređivanja odnosno premeštaja, policijski službenik nastavlja da radi u svom činu/zvanju.

Zaposlenom koji je primljen u radni odnos bez konkursa u skladu sa članom 239. stav 1. tač. 1) i 7) ovog zakona, čin/zvanje određuje se na osnovu ostvarenog staža osiguranja u efektivnom trajanju u istom stepenu obrazovanja, a u skladu sa rasponom čina/zvanja radnog mesta na koje se raspoređuje.

Policijskom službeniku koji se raspoređuju ili premešta sa radnog mesta sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim vrsta studijama u obimu od najmanje 180 ESPB, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine na radno mesto sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje 4 godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, određuje se čin/zvanje u skladu sa rasponom čina/zvanja radnog mesta na koje se raspoređuje ili premešta, a po osnovu ostvarenog efektivnog radnog staža sa visokim obrazovanjem.

12.       Karijerno napredovanje

Član 254.

Karijerno napredovanje podrazumeva horizontalno i vertikalno napredovanje.

Član 255.

Horizontalno napredovanje podrazumeva sticanje narednog čina/zvanja u okviru izvršilačkih radnih mesta i rukovodećih radnih mesta istog nivoa rukovođenja.

Za horizontalno napredovanje potrebno je da se ispuni uslov:

1)         potrebnih godina provedenih u prethodnom činu/zvanju;

2)         položenog stručnog ispita za čin/zvanje;

3)         odgovarajuće prosečne ocene.

Član 256.

Vertikalno napredovanje podrazumeva sticanje narednog čina/zvanja operativnog i neposredno višeg nivoa rukovođenja, napredovanje na operativni i neposredno viši nivo rukovođenja u stečenom činu/zvanju, kao i sticanje čina/zvanja na izvršilačkom radnom mestu za koje je propisan viši stepen obrazovanja, po osnovu raspoređivanja ili premeštaja.

Za vertikalno napredovanje potrebno je da se ispuni uslov:

1)         odgovarajućeg stepena obrazovanja;

2)         potrebnih godina provedenih u prethodnom činu/zvanju;

3)         položenog stručnog ispita za čin/zvanje;

4)         odgovarajuće prosečne ocene;

5)         potrebnih godina provedenih u prethodnom nivou rukovođenja;

6)         položenog stručnog ispita za odgovarajući nivo rukovođenja.

Uslovi iz stava 2. tačke 2), 3), 5) i 6) ovog člana, ne odnose se na vertikalno napredovanje u postupku sticanja čina/zvanja na izvršilačkom radnom mestu za koje je propisan viši stepen obrazovanja, po osnovu raspoređivanja ili premeštaja.

Uslovi iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana, ne odnose se na vertikalno napredovanje u postupku napredovanja na operativni i neposredno viši nivo rukovođenja u stečenom činu/zvanju.

Član 257.

Vreme provedeno u činu/zvanju sa srednjim obrazovanjem ne uračunava se u vreme potrebno za napredovanje u činu/zvanju sa visokim obrazovanjem.

Član 258.

Pod potrebnim godinama provedenim u prethodnom činu/zvanju, u smislu ovog zakona, smatra se:

1)         sa srednjim obrazovanjem:

(1)        najmanje pet godina u činu/zvanju mlađi vodnik/mlađi referent;

(2)        najmanje pet godina u činu/zvanju mlađi vodnik I klase /mlađi referent I klase;

(3)        najmanje pet godina u činu/zvanju vodnik/refefent;

(4)        najmanje pet godina u činu/zvanju vodnik I klase/ referent I klase;

(5)        najmanje pet godina u činu/zvanju stariji vodnik/viši referent.

2)         sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine:

 (1)       najmanje pet godina u činu/zvanju mlađi zastavnik /mlađi saradnik;

(2)        najmanje pet godina u činu/zvanju mlađi zastavnik I klase / mlađi saradnik I klase;

(3)        najmanje pet godina u činu/zvanju zastavnik/saradnik;

(4)        najmanje pet godina u činu/zvanju zastavnik I klase /saradnik I klase;

(5)        najmanje pet godina u činu/zvanju stariji zastavnik /viši saradnik.

3)         sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu:

(1)        najmanje tri godine u činu/zvanju poručnik/mlađi savetnik;

(2)        najmanje četiri godine u činu/zvanju kapetan/mlađi savetnik I klase;

(3)        najmanje četiri godine u činu/zvanju major/savetnik;

(4)        najmanje četiri godine u činu/zvanju potpukovnik/viši savetnik;

(5)        najmanje pet godina u činu/zvanju pukovnik/samostalni savetnik.

Član 259.

Pod odgovarajućim prosečnim ocenama, u smislu ovog zakona, smatra se:

1)         za vertikalno napredovanje -  trogodišnja prosečna ocena koja ne može biti niža od “ističe se - 4”;

2)         za horizontalno napredovanje - trogodišnja prosečna ocena koja ne može biti niža od “dobar - 3”.

Član 260.

Način sticanja, određivanja i utvrđivanja čina/zvanja u Ministarstvu i druga pitanja u vezi sa karijernim napredovanjem propisuje Vlada.

Prevremeno i vanredno unapređenje

Član 261.

Policijski službenik čiji je rad u poslednje dve godine ocenjen najvišom pozitivnom ocenom - “naročito se ističe - 5”, a u činu/zvanju koje ima je proveo najmanje polovinu vremena predviđenog za sticanje neposredno višeg čina/zvanja i ispunjava druge uslove iz člana 255, odnosno člana 256. ovog zakona može se prevremeno unaprediti u neposredno viši čin/zvanje.

Policijski službenik koji je postigao izuzetne rezultate u radu i time dao značajan doprinos obavljanju unutrašnjih poslova, se može vanredno unaprediti u neposredno viši čin/zvanje, nezavisno od propisanih uslova.

Policijski službenik može biti prevremeno, odnosno vanredno unapređen samo jednom.

Akt o prevremenom, odnosno vanrednom unapređenju donosi ministar.

13.       Bezbednost i zdravlje na radu i zdravstvena zaštita

Član 262.

Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu i na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Bezbednost i zdravlje na radu

Član 263.

Bezbednost i zdravlje na radu policijskih službenika pri obavljanju policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja obezbeđuje se i sprovodi u skladu sa ovim zakonom.

Na pitanja bezbednosti i zdravlja na radu pri obavljanju policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuje se zakon kojim je uređena bezbednost i zdravlje na radu.

Član 264.

Rukovodioci    organizacionih jedinica odgovorni su  za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Rukovodilac organizacione jedinice u obavezi je da:

1)         odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;

2)         donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u organizacionoj jedinici;

3)         upozna policijske službenike sa merama bezbednosti i zdravlja na radu;

4)         obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u objektima, prostorijama, terenima i poligonima za obuku Ministarstva na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zadravlja na radu;

5)         organizuje opremanje policijskih službenika sredstvima za rad i sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu u skladu sa zadacima koje obavljaju;

6)         planira nabavku potrebnih sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, u skladu sa potrebama i zadacima koje organizaciona jedinica obavlja;

7)         organizuje sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu;

8)         obezbedi stručna osposobljavanja i usavršavanja o merama bezbednosti i zdravlja na radu;

9)         obezbedi dodatno osposobljavanje policijskih službenika prilikom uvođenja novih tehnologija ili novih sredstava za rad ili promene opreme za rad, promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera bezbednosti i zdravlja na radu;

10)       obezbedi održavanje, čuvanje, skladištenje i kontrolu ispravnosti i funkcionalnosti sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, naoružanja, vozila i drugih materijalno tehničkih sredstava u organizacionoj jedinici;

11)       organizuje vođenje evidencija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

12)       prati primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 265.

Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti prilikom obavljanja policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja policijskog službenika.

Način i postupak procene rizika prilikom obavljanja policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja propisuje ministar.

Član 266.

Policijski službenik je u obavezi da:

1)         se upozna i postupa u skladu sa merama bezbednosti i zdravlja na radu predviđenim za svoje radno mesto;

2)         se stručno osposobljava za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu na svom radnom mestu;

3)         se odazove na lekarske preglede, u skladu sa ovim zakonom;

4)         tokom obavljanja poslova radnog mesta koristi predviđena i potrebna sredstva za rad, sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i drugu opremu u skladu sa uputstvom;

5)         poverena sredstva za rad i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i drugu opremu čuva i održava u čistom i ispravnom stanju;

6)         pre početka rada obavi pregled svog radnog mesta, sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i druge opreme i da u slučaju uočenih oštećenja ili nedostataka obavesti neposrednog rukovodioca;

7)         pre napuštanja svoje radno mesto i sredstva za rad ostavi u takvom stanju da time ne ugrožava bezbednost i zdravlje ostalih zaposlenih.

Policijski službenik je dužan da odmah po saznanju o postojanju nepravilnosti ili štetnosti ili opasnosti ili drugih pojava koje mogu da ugroze njegovu bezbednost i bezbednost i zdravlje na radu drugih zaposlenih obavesti neposrednog rukovodioca.

Policijski službenik se može obratiti licu za bezbednost i zdravlje na radu ukoliko neposredni rukovodilac posle dobijenog obaveštenja iz stava 3. ovog člana nije otkonio nepravilnosti ili štetnosti ili opasnosti ili druge pojave u roku od osam dana ili ako policijski službenik smatra da za otklanjanje nepravilnosti ili štetnosti ili opasnosti ili drugih pojava nisu sprovedene odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Član 267.

Policijski službenik ima pravo:

1)         da rukovodiocu organizacione jedinice daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu;

2)         da samostalno kontroliše svoje zdravlje u skladu sa specifičnostima svog radnog mesta;

3)         da zahteva premeštaj na radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima utvrđenim od strane nadležne zdravstvene ustanove;

4)         na naknadu troškova lečenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću, u meri u kojoj lečenje nije obuhvaćeno obaveznim zdravstvenim osiguranjem;

5)         na sredstva za rad, zaštitnu opremu i druga materijalno tehnička sredstva potrebna za obavljanje poslova svog radnog mesta;

6)         da preduzme i druge odgovarajuće mere u skladu sa svojim znanjem, veštinama i raspoloživim sredstvima ukoliko mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje na radu.

Član 268.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu i druga pitanja od značaja za bezbednost i zdravlje na radu prilikom obavljanja policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja propisuje ministar.

Zdravstvena zaštita

Član 269.

Ministarstvo organizuje i obavlja poslove zdravstvene delatnosti, u skladu sa zakonom.

Zdravstvena zaštita u Ministarstvu se pruža u organizacionim jedinicama Ministarstva za koje je rešenjem ministarstva nadležnog za poslove zdravlja utvrđeno da ispunjavaju uslove za određenu vrstu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, u skladu sa zakonom.

Specifična zdravstvena zaštita

Član 270.

Specifična zdravstvena zaštita se obezbeđuje u meri u kojoj ona nije obezbeđena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a proističe iz uslova rada na poslovima na kojima su opasnost po život i zdravlje, odgovornost i težina posla, priroda i posebni uslovi rada od uticaja na smanjenje radne sposobnosti.

Specifičnu zdravstvenu zaštitu sprovodi nadležna zdravstvena ustanova. Specifična zdravstvena zaštita obuhvata:

1)         prethodne lekarske preglede za:

(1)        kandidate za osnovnu policijsku obuku;

(2)        kandidate za osnovnu vatrogasno-spasilačku obuku;

(3)        kandidate za selekcionu obuku;

(4)        kandidate za specijalističke obuke;

(5)        kandidate za upis u srednju školu osnovanu za potrebe policijskog obrazovanja;

(6)        kandidate za upis na visokoškolsku ustanovu osnovanu za potrebe policijskog obrazovanja;

(7)        kandidate za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu;

(8)        zaposlene koji se raspoređuju, odnosno premeštaju;

2)         periodične lekarske preglede;

3)         vanredne lekarske preglede;

4)         sistematske lekarske preglede;

5)         kontrolne lekarske preglede.

Način sprovođenja i mere specifične zdravstvene zaštite propisuje ministar.

Troškove specifične zdravstvene zaštite snosi Ministarstvo, osim troškova prethodnih lekarskih pregleda za polaznike osnovne policijske obuke, polaznike osnovne vatrogasno-spasilačke obuke, polaznike selekcione i specijalističkih obuka, kandidate za upis u srednju školu osnovanu za potrebe policijskog obrazovanja, kandidate za upis na visokoškolsku ustanovu osnovanu za potrebe policijskog obrazovanja, kandidate za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu i zaposlene koji se premeštaju na lični zahtev.

Član 271.

Na zaposlene u Ministarstvu na radnim mestima za koje su obavezni zdravstveni pregledi u skladu sa drugim propisima, a u nadležnosti su drugih zdravstvenih ustanova, primenjuju se odredbe tih propisa.

Troškove zdravstvenih pregleda iz stava 1. ovog člana snosi Ministarstvo.

14.       Psihološka prevencija, psihološka selekcija i razvoj potencijala zaposlenih

Član 272.

Ministarstvo organizuje i sprovodi psihološku prevenciju, psihološku selekciju i razvoj potencijala zaposlenih.

Član 273.

Psihološka prevencija ostvaruje se kroz psihosocijalnu podršku.

Zaposlenima u Ministarstvu obezbeđena je psihosocijalna podrška, koja se ostvaruje kroz stručno-savetodavni rad.

Psihosocijalna podrška uključuje očuvanje, zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja zaposlenih.

Kriterijume i način postupanja u pružanju psihosocijalne podrške zaposlenima propisuje ministar.

Član 274.

Psihološka selekcija obuhvata proces psihološke procene bazičnih kompetencija i psiholoških zahteva prilikom prijema u radni odnos, upisa na obuke, karijernog napredovanja, klasifikaciju, evaluaciju i unapređenje procesa, kao i specifičnu psihološku procenu za potrebe popune radnih mesta/obuke u jedinicama policije posebne namene.

Postupak psihološke selekcije u Ministarstvu propisuje ministar.

Član 275.

Razvoj potencijala zaposlenih se sprovodi kroz individualno prepoznavanje potencijala, praćenje i usmeravanje ličnog razvoja.

15.       Testiranje na prisustvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci i poligrafsko ispitivanje

Član 276.

Zaposleni u Ministarstvu može biti testiran na prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu, na način predviđenim članom 101. ovog zakona.

Troškove testiranja iz stava 1. ovog člana snosi Ministarstvo.

Zaposleni u Ministarstvu može biti poligrafski ispitivan, na način predviđen članom 155. ovog zakona.

Za zaposlenog koji odbije da bude poligrafski ispitan, kao i za zaposlenog čiji rezultat poligrafskog ispitivanja bude negativan vrši se bezbednosna provera.

Testiranje, odnosno poligrafsko ispitivanje se sprovodi na zahtev rukovodioca organizacione jedinice ili lica koje on ovlasti.

16.       Dodatni rad

Član 277.

Zaposleni u Ministarstvu može van radnog vremena da obavlja dodatni rad, ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada zaposlenog, ako se njime ne onemogućava ili otežava rad zaposlenog ili organizacione jedinice i ne šteti ugledu Ministarstva, uz pisanu saglasnost rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice.

Rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana odlučuje u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Saglasnost nije potrebna za dodatni naučnoistraživački rad, objavljivanje autorskih dela i aktivnosti u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima, ali je zaposleni dužan da o takvom dodatnom radu obavesti neposrednog rukovodioca pet radnih dana pre početka obavljanja dodatnog rada.

Izuzetno, rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice može zabraniti dodatni rad iz stava 3. ovog člana ako se njime onemogućava ili otežava rad zaposlenog ili organizacione jedinice, šteti ugledu Ministarstva, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada zaposlenog.

Prilikom i u vezi sa obavljanjem dodatnog rada zaposleni se ne mogu pozivati na status policijskih službenika ili zaposlenih u Ministarstvu, niti se mogu koristiti službenom legitimacijom, oružjem i drugim sredstvima Ministarstva.

U slučaju potrebe, zaposleni je dužan da prekine dodatni rad i stavi se na raspolaganje Ministarstvu.

O svim saznanjima do kojih dođe prilikom obavljanja dodatnog rada, a koja se odnose na izvršenje krivičnih dela, prekršaja ili drugih protivpravnih postupanja i ponašanja, zaposleni je dužan da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i događaj prijavi nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva.

Ministarstvo vodi evidenciju o dodatnom radu, datim saglasnostima, odnosno zabranama dodatnog rada, u skladu sa zakonom.

17.       Prijem i uručenje poklona

Član 278.

Javni funkcioneri, policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu, mogu u vezi sa vršenjem javne funkcije, odnosno obavljanjem policijskih i drugih poslova, da primaju i uručuju protokolarne i prigodne poklone, u skladu sa zakonom.

Pojam i vrste poklona, vrednost poklona, evidencije poklona, rok čuvanja i druga pitanja u vezi sa poklonima propisuje ministar.

18.       Organizacija rada

18.1.    Radno vreme

Član 279.

Policijski poslovi i poslovi zaštite i spasavanja se obavljaju 24 časa dnevno. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Radna nedelja traje pet radnih dana, odnosno 40 časova.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, za pojedine policijske službenike, u zavisnosti od potreba službe, odnosno kada se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva, rukovodilac organizacione jedinice može utvrditi drugačije radno vreme, u skladu sa zakonom.

Poseban raspored rada

Član 280.

Policijski službenik dužan je u obavljanju policijskih i drugih poslova da radi po posebnom rasporedu rada (dnevnom ili nedeljnom) koji određuje neposredni rukovodilac.

Poseban raspored rada u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva:

1)         rad u smenama;

2)         rad u turnusu;

3)         rad subotama, nedeljama i praznicima koji se praznuju neradno;

4)         rad noću;

5)         učestalu neredovnost;

6)         rad i boravak na terenu;

7)         angažovanje interventnog karaktera;

8)         prekovremeni rad;

9)         pripravnost za rad.

Neposredni rukovodilac iz stava 1. ovog člana dužan je da obavesti policijskog službenika o rasporedu rada po pravilu 48 časova unapred, a o promeni rasporeda rada najmanje 24 časa pre promene, izuzev u slučaju angažovanja interventnog karaktera i prekovremenog rada.

 

Rad u smenama

Član 281.

Rad u smenama, odnosno obavljanje posla naizmenično u periodima prepodnevnog (prva smena), poslepodnevnog (druga smena) i noćnog dela dana (treća smena), u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski službenik u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u jednom od navedenih osmočasovnih ciklusa dana (u prvoj, drugoj ili trećoj osmočasovnoj smeni), a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa.

Rad u turnusu

Član 282.

Rad u turnusu, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski službenik u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u periodima dužim ili kraćim od osam časova, a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa (12-24 - 12-48 ili sl.).

Rad noću

Član 283.

Rad noću, u smislu ovog zakona, podrazumeva obavljanje policijskih i drugih poslova u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana, u skladu sa zakonom.

Učestala neredovnost

Član 284.

Učestala neredovnost, odnosno obavljanje posla u učestalim neredovnostima, u smislu ovog zakona, podrazumeva radni ciklus gde policijski službenik u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u periodima gde nije moguće unapred utvrditi vreme radnog angažovanja, a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa, kao i povremeno uvođenja posebnog rasporeda rada u smislu rada u smenama, odnosno rada u turnusu kada organizacija rada to zahteva.

Rad i boravak na terenu

Član 285.

Rad i boravak na terenu je obavljanje policijskih poslova, specifičnih bezbednosno-policijskih poslova, odnosno poslova zaštite i spasavanja van stalnog mesta rada i službenih prostorija poslodavca ili na specifičnom području, u terenskim uslovima, po nalogu rukovodioca.

 

Dnevni odmor za vreme boravka na terenu ne smatra se radnim vremenom, niti pripravnošću za rad, niti policijskom službeniku pripada pravo na uvećanje plate po ovom osnovu.

Ukoliko se istovremeno steknu uslovi za ostvarivanje prava na naknadu troškova za rad i boravak na terenu po više osnova u skladu sa ovim članom, policijski službenik ostvaruje iznos naknade koja je za njega povoljnija.

Ministar odlukom utvrđuje specifična područja i specifične bezbednosno- policijske poslove iz stava 1. ovog člana.

Angažovanje interventnog karaktera

Član 286.

Angažovanje interventnog karaktera, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad i boravak policijskog službenika u odgovarajućoj formaciji na odgovarajućoj lokaciji, sa određenim zadatkom, odnosno angažovanje u okviru specijalističkih timova sa određenim zadatkom, u skladu sa odobrenim planom takvog angažovanja.

Ograničenje napuštanja objekta smeštaja, odnosno prostora angažovanja

Član 287.

Kada razlozi bezbednosti ili prirode posla to zahtevaju, policijski službenici koji rade i borave na terenu, odnosno koji su interventno angažovani, ne mogu napuštati objekat smeštaja, odnosno prostor angažovanja, u skladu sa odlukom nadležnog rukovodioca.

Vreme u kome policijski službenik ne obavlja policijske poslove, poslove zaštite i spasavanja i druge poslove, a u skladu sa stavom 1. ovog člana ne može napustiti objekat smeštaja, odnosno prostora angažovanja smatra se pripravnošću za rad.

Prekovremeni rad

Član 288.

Prekovremeni rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad duži od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Policijski službenik, po pravilu, ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad, pri čemu sam prekovremeni rad ne može da traje duže od osam sati nedeljno.

Ukoliko policijski službenik provede na radu neprekidnih 12 časova dnevno, prekovremeni rad može trajati najduže do okončanja započetog posla, a maksimalno do dodatnih četiri sata prekovremenog rada.

U slučaju saglasnosti rukovodioca i policijskog službenika i u obostranom dogovoru oko rasporeda radnog vremena, prekovremeni časovi mogu se tromesečno obračunati kao slobodni časovi u odnosu 1:2, koji se mogu iskoristiti najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kome su utvrđeni.

Ministarstvo je dužno da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.

Rad duži od prekovremenog rada

Član 289.

Izuzetno od člana 288. ovog zakona, policijski službenik je dužan da po nalogu nadležnog rukovodioca radi i duže od vremena utvrđenog za prekovremeni rad u slučaju:

1)         vanrednog stanja;

2)         ratnog stanja;

3)         stanja povećanog rizika;

4)         obavljanja poslova kojima se obezbeđuje neposredna zaštita života ili zdravlja ljudi, imovine veće vrednosti ili štićenog objekta, čije bi prekidanje ugrozilo život ili zdravlje ljudi ili bi dovelo do štete velikih razmera.

Rad iz stava 1. ovog člana može trajati do prestanka neposrednog ugrožavanja, odnosno do obezbeđivanja zamene policijskom službeniku.

Za vreme rada iz stava 1. ovog člana, policijskom službeniku pripada uvećana plata za prekovremeni rad.

Pripravnost

Član 290.

Policijski službenik u obavezi je pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju.

Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se, van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanju potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu.

Način određivanja pripravnosti, sadržinu i izgled naloga za pripravnost propisuje ministar.

Član 291.

Rad policijskog službenika koji je iz pripravnosti pozvan da obavi posao ili zadatak računa se kao prekovremeni rad.

18.2.    Preraspodela radnog vremena

Član 292.

Neposredni rukovodilac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda posla, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog službenog zadatka u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se u skladu sa opštim propisima o radu.

18.3.    Odmori

Odmor u toku dnevnog rada

Član 293.

Policijski službenik koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Policijski službenik koji radi najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.

Odmor iz st. 1. i 2. ovog člana ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora iz st. 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.

Odmor iz st. 1. i 2. ovog člana organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

Dnevni odmor

Član 294.

Neposredni rukovodilac dužan je da prilikom organizacije noćnog rada i rada u smenama policijskim službenicima obezbedi dnevni odmor od najmanje 12 časova neprekidno.

Nedeljni odmor

Član 295.

Policijskom službeniku koji radi po posebnom rasporedu rada u smislu ovog zakona, korišćenje nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.

Godišnji odmor

Član 296.

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom.

Rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice Ministarstva ili lice koje on ovlasti može zaposlenom da odloži ili prekine korišćenje godišnjeg odmora uz pisano obrazloženje u svakom trenutku do otpočinjanja godišnjeg odmora ili u toku korišćenja, a radi obavljanja poslova koji ne trpe odlaganje.

Godišnji odmor se prekida i u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad ili privremenog udaljenja sa rada zaposlenog, u skladu sa zakonom.

U slučaju iz stava 2. ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu stvarnih troškova prouzrokovanih odlaganjem, odnosno prekidom godišnjeg odmora.

Pravo na staž osiguranja u uvećanom trajanju

Član 297.

Pojedina radna mesta, odnosno poslovi u Ministarstvu, primenom posebnih kriterijuma, utvrđuju se kao radna mesta na kojima se staž osiguranja u efektivnom trajanju računa sa uvećanim trajanjem.

Radna mesta, odnosno poslovi iz stava 1. ovog člana utvrđuju se prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

19.       Pravo na platu i druga primanja Osnovne odredbe

Član 298.

Policijski službenici imaju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa ovim zakonom.

Plata policijskog službenika se sastoji od osnovne plate i uvećane plate.

Plata i naknada plate sadrži utvrđene poreze i doprinose za policijskog službenika na mesečnom nivou.

Član 299.

Osnovna plata utvrđuje se množenjem osnovice za obračun i isplatu plata sa koeficijentom plate.

Osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada.

Član 300.

Državni službenici i nameštenici ostvaruju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa propisima kojima se navedena prava uređuju za državne službenike i nameštenike.

Početak i prestanak prava na platu

Član 301.

Policijski službenik ostvaruje pravo na platu od dana stupanja na rad.

Pravo na platu policijskom službeniku prestaje danom prestanka radnog odnosa.

Član 302.

Policijski službenik ima pravo na mesečnu platu.

Plata za tekući mesec isplaćuje se najkasnije do kraja narednog meseca.

Platne grupe i platni razredi

Član 303.

Radna mesta policijskih službenika razvrstavaju se po platnim grupama i platnim razredima.

 Radna mesta policijskih službenika razvrstavaju se u 13 platnih grupa u okviru kojih se razvrstavaju u platne razrede.

Razvrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede vrši se polazeći od kriterijuma za vrednovanje poslova koji se obavljaju na radnom mestu.

Kriterijumi za vrednovanje poslova jesu: složenost posla, kompetencije, stepen odgovornosti, stepen samostalnosti u radu i poslovna komunikacija.

Koeficijent plate

Član 304.

Koeficijent plate se sastoji iz zbira osnovnog i dodatnog koeficijenta.

Osnovni koeficijent predstavlja koeficijent platnog razreda u okviru platne grupe.

Dodatni koeficijent čine koeficijent kategorizacije i korektivni koeficijent. Koeficijent kategorizacije čine koeficijent kategorizacije organizacione jedinice i koeficijent kategorizacije radnog mesta.

Koeficijent kategorizacije organizacione jedinice, predstavlja numeričku vrednost položaja organizacione jedinice, sa aspekta značaja njihovih nadležnosti.

Koeficijent kategorizacije radnog mesta je numerička vrednost koja predstavlja zahteve radnog mesta koji nisu vrednovani kroz osnovni koeficijent.

Koeficijent kategorizacije radnog mesta ima sledeće podkoeficijente:

1)         čina/zvanja;

2)         organizacije radnog vremena - koji se utvrđuje u odnosu na radna mesta koja u svom opisu, u organizaciji radnog vremena imaju prikazan:

(1)        rad u smeni,

(2)        rad u turnusu,

(3)        rad u smeni i turnusu ili

(4)        učestalu neredovnost u radu,

a koji može biti iskazan kao numeričku vrednost za taj rad;

3)         beneficije - koji se utvrđuje za radna mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Korektivni koeficijent je numerička vrednost specifičnosti posla, odnosno radnog mesta koji se ostvaruje po osnovu stalnih ili privremenih uslova za obavljanje poslova ili drugih stalnih ili privremenih okolnosti koje se javljaju na poslovima radnog mesta, a koje nisu uzete u obzir pri vrednovanju poslova tog radnog mesta.

Korektivni koeficijent može biti:

1)         korektivni koeficijent specifičnosti posla koji se određuje za pojedina radna mesta, na kojima se poslovi obavljaju pod stalnim ili privremenim otežanim okolnostima;

2)         korektivni koeficijent za rad na radnim mestima čiji je opis poslova suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma, korupcije i otkrivanje ratnih zločina;

3)         korektivni koeficijent za pojedina specifična radna mesta, odnosno radna mesta na kojima se poslovi obavljaju u uslovima životne sredine neprirodne za rad čoveka, kao što su letački, padobranski i ronilački poslovi, kao i za deficitarna zanimanja.

Korektivni koeficijent iz stava 9. tačka 2) ovog člana isključuje uvećanje plate po posebnim zakonima kojima se uređuju organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, korupcije i otkrivanja ratnih zločina i druga uvećanja plate po istom osnovu.

Ministarstvo jednom godišnje preispituje radna mesta na kojima se ostvaruje korektivni koeficijent iz stava 9. tačka 3) ovog člana.

Ukoliko se steknu uslovi za uvećanje koeficijenta kroz korektivni koeficijent po više osnova, zaposleni ostavruje pravo na korektivni koeficijent koji je za njega povoljniji.

Utvrđivanje koeficijenta

Član 305.

Prilikom raspoređivanja i trajnog premeštaja policijskih službenika u skladu sa odredbama ovog zakona, policijskom službeniku utvrđuje se koeficijent plate radnog mesta na koje se raspoređuje, odnosno premešta, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Koeficijent plate utvrđuje rešenjem ministar, odnosno lice koje on ovlasti. Žalba na rešenje o utvrđivanju koeficijenta plate ne odlaže izvršenje rešenja.

Član 306.

Ministar ili lice koje on ovlasti može za ostvareni radni doprinos koji značajno prevazilazi redovni nivo i kvalitet radnog angažovanja, uvećati zaposlenom osnovnu platu odnosno minimalnu zaradu, uvećanu za minuli rad, u iznosu do 20%, u skladu sa zakonom.

Ministar ili lice koje on ovlasti može policijskom službeniku koji na proverama fizičke sposobnosti, a koje se realizuju u skladu sa Programom stručnog usavršavanja, dobije prosečnu ocenu odličan pet (5), uvećati osnovnu platu u iznosu do 20%, narednog meseca u odnosu na mesec u kom je realizovana provera.

Ministar ili lice koje on ovlasti može policijskom službeniku koji na proverama fizičke sosobnosti, a koje se realizuju u skladu sa Programom stručnog usavršavanja, dobije prosečnu ocenu vrlo dobar četiri (4), uvećati osnovnu platu u iznosu do 10%, narednog meseca u odnosu na mesec u kom je realizovana provera.

Ministar ili lice koje on ovlasti može policijskom službeniku koji na proverama fizičke sosobnosti, a koje se realizuju u skladu sa Programom stručnog usavršavanja, dobije ocenu nedovoljan jedan (1), umanjiti osnovnu platu u iznosu do 20%, narednog meseca u odnosu na mesec u kom je realizovana provera.

Uvećana plata

Član 307.

Policijski službenik ima pravo na uvećanu platu u visini utvrđenoj ovim zakonom, i to za:

1)         rad noću - za svaki sat rada u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne plate;

2)         rad na dan praznika koji se praznuje neradno - za svaki sat rada u visini 121% vrednosti radnog sata osnovne plate;

3)         prekovremeni rad - za svaki sat rada koji po nalogu nadležnog rukovodioca radi duže od punog radnog vremena u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate;

4)         pripravnost - za svaki sat pripravnosti, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili po nalogu, u visini 10% vrednosti radnog sata osnovne plate;

5)         angažovanje interventnog karaktera - uvećanje koeficijenta plate 3% po danu angažovanja, maksimalno do 20% uvećanja koeficijenta plate za 7 i više angažovanja u toku meseca;

6)         zamenu rukovodioca, ako zamena rukovodioca nije u opisu posla - za svaki sat rada u visini od 10 % vrednosti radnog sata osnovne plate;

7)         minuli rad - za svaku punu godinu ostvarenu u radnom odnosu, u visini 0,5% osnovne plate

Rukovodiocem, u smislu stava 1. tačka 6) ovog člana smatra se zaposleni koji je raspoređen na rukovodećem radnom mestu, kao i zaposleni koji nije raspoređen na takvom radnom mestu a čiji opis poslova podrazumeva rukovođenje.

Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje plate po više osnova, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova za uvećanje.

Određivanje plate prilikom raspoređivanja

Član 308.

Policijski službenik prilikom raspoređivanja po aktu iz člana 22. stav 3. i člana 31. stav 8. ovog zakona, ostvaruje zatečenu osnovnu platu radnog mesta na koje se raspoređuje, dostignutu primenom obračunske metode za usklađivanje.

Zatečena osnovna plata radnog mesta, dostignuta primenom obračunske metode za usklađivanje predstavlja zbir osnovnog i dodatnog koeficijenta ekvivalentnog radnog mesta, korigovan kroz numerički ekvivalent obračunske metode za usklađivanje dostignut u trenutku raspoređivanja, odnosno premeštaja.

Ekvivalentna radna mesta iz stava 2. ovog člana, su radna mesta koja po svom nazivu, odnosno poslovima koji se na njima obavljaju i drugim kriterijumima, odgovaraju radnim mestima na koja se policijski službenici raspoređuju shodno aktima navedenim stavom 1. ovog člana, i utvrđuje ih ministar ili lice koje on ovlasti.

Usklađivanje zatečene osnovne plate u slučaju iz stava 1. ovog člana vrši se primenom obračunske metode za usklađivanje.

Obračunska metoda za usklađivanje

Član 309.

Obračunska metoda za usklađivanje je metoda obračuna privremenog numeričkog ekvivalenta, u pozitivnoj ili negativnoj vrednosti, koji se dodaje koeficijentu utvrđene osnovne plate u svrhu iskazivanja razlike između zatečene osnovne plate i utvrđene osnovne plate.

Metoda iz stava 1. ovog člana koristi se i za naknadno postepeno usklađivanje zatečene osnovne plate sa utvrđenom osnovnom platom.

Obračunska metoda za usklađivanje nije sastavni deo koeficijenta plate i ne iskazuje se kroz isti, već se njen ekvivalent iskazuje na obračunskom listu plate.

Dalje usklađivanje zatečene osnovne plate sa utvrđenom osnovnom platom vrši se u skladu sa budžetskim sredstvima opredeljenim za uvećanje plata u Ministarstvu.

Obračunska metoda za usklađivanje primenjuje se dok se iznos zatečene osnovne plate ne izjednači sa iznosom utvrđene osnovne plate za to radno mesto.

Određivanje plate u drugim slučajevima raspoređivanja

Član 310.

Zatečenu osnovnu platu radnog mesta na koje se raspoređuje, dostignutu primenom obračunske metode za usklađivanje, ostvaruje i policijski službenik koji se raspoređuje u slučajevima propisanim članom 231. stav 2. tač. 1), 3) - 9) ovog zakona.

Pripravnik ostvaruje platu u visini od 80% zatečene osnovne plate radnog mesta na koje se raspoređuje, dostignutu primenom obračunske metode za usklađivanje.

Određivanje plate prilikom promene radnog mesta

Član 311.

Policijski službenik koji se premešta na drugo radno mesto ostvaruje zatečenu osnovnu platu radnog mesta na koje se premešta, dostignutu primenom obračunske metode za usklađivanje, u skladu sa članom 309. ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Određivanje plate kod trajnog premeštaja zbog potreba službe

Član 312.

Policijski službenik, koji se u skladu sa odredbama ovog zakona, trajno premešta, zbog potreba službe, na radno mesto na kojem je osnovna plata, odnosno plata dostignuta primenom obračunske metode niža od plate koju je ostvarivao na radnom mestu sa kog se premešta, ima pravo na postepeno usklađivanje sa novoutvrđenom osnovnom platom, odnosno platom koja je dostignuta primenom obračunske metode na radnom mestu na koje se trajno premešta.

Prve godine nakon trajnog premeštaja ukupna osnovna plata policijskom službeniku uvećava se za 80% razlike između plate dostignute primenom obračunske metode, koju je ostvarivao na radnom mestu sa kojeg se trajno premešta i dostignute plate primenom obračunske metode radnog mesta na koje se trajno premešta. U drugoj godini plata se uvećava za 50% te razlike, a u trećoj za 20% te razlike.

Posle proteka treće godine od dana trajnog premeštaja, policijski službenik ostvaruje osnovnu platu radnog mesta na koje je trajno premešten.

Član 313.

Bliže definisanje kriterijuma za vrednovanje poslova, opšte opise platnih grupa i razvrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede iz člana 303. ovog zakona, visinu koeficijenata i podkoeficijenata, i način primene obračunske metode iz člana 309. ovog zakona, kao i način i postupak usklađivanja plate iz člana 312. ovog zakona propisuje Vlada.

Naknada plate

Član 314.

Policijski službenik ima pravo na naknadu plate, u slučaju:

1)         privremene sprečenosti za rad;

2)         godišnjeg odmora;

3)         plaćenog odsustva;

4)         neraspoređenosti;

5)         privremenog udaljenja sa rada;

6)         odsustvovanja s rada na dan državnog i verskog praznika koji se praznuje neradno;

7)         vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih državnih organa, ako posebnim propisom nije drugačije određeno.

Policijski službenik ima pravo na naknadu plate iz stava 1. tačka 1) ovog člana u skladu sa članom 315. ovog zakona.

Naknada plate iz stava 1. tač. 2), 3), 4), 6) i 7) ovog člana policijskom službeniku se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio.

Policijski službenik ima pravo na naknadu plate iz stava 1. tačka 5) ovog člana, u skladu sa članom 344. ovog zakona.

Pravo na naknadu u slučaju privremene sprečenosti za rad

Član 315.

Policijskom službeniku, u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu, kao i u slučaju teže bolesti i povreda van rada koje životno ugrožavaju policijskog službenika, pripada naknada plate u visini 100% osnovne plate, uvećane za minuli rad.

Listu težih bolesti i povreda van rada iz stava 1. ovog člana, utvrđuje zdravstvena ustanova nadležna za zdravstvenu zaštitu zaposlenih u Ministarstvu.

Policijskom službeniku u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede van rada, pripada naknada plate u visini 85% osnovne plate, uvećane za minuli rad.

Razliku u naknadi plate za vreme privremene sprečenosti za rad iz stava 3. ovog člana između visine naknade plate koja osiguraniku pripada po osnovu opštih propisa o zdravstvenom osiguranju i visine naknade plate propisane ovim zakonom, snosi Ministarstvo.

Za ostale slučajeve privremene sprečenosti za rad primenjuju se opšti propisi iz oblasti zdravstvenog osiguranja.

U slučajevima postojanja sumnje da zaposleni vrši zloupotrebu privremene sprečenosti za rad, neposredni rukovodilac može, isključivo radi obezbeđenja dokaza da izvrši terensku kontrolu i potom se obrati zdravstvenoj ustanovi radi utvrđivanja zloupotrebe privremene sprečenosti za rad zaposlenog, u skladu sa zakonom.

Naknade troškova

Član 316.

Policijski službenik ima pravo na naknadu troškova, i to:

1)         za vreme koje je proveo na službenom putu u Republici Srbiji ili inostranstvu;

2)         za privremeni premeštaj u drugo mesto rada;

3)         za upućivanje na rad u inostranstvo;

4)         za svaki dan boravka i rada na terenu;

5)         za smeštaj i ishranu za vreme boravka i rada na terenu, ukoliko za takav rad nisu obezbeđeni besplatni smeštaj i ishrana;

Ishrana u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora uređuju se u skladu sa propisima kojima se uređuju plate u javnom sektoru.

Način za ostvarivanje prava na naknadu iz stava 1. ovog člana, kao i njenu visinu propisuje Vlada.

Član 317.

Policijski službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini troškova prevoza na relaciji mesto prebivališta/boravišta - mesto rada.

Isplata naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada vrši se u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Policijski službenik nema pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u slučajevima:

1)         da ima obezbeđeno službeno motorno vozilo;

2)         da Ministarstvo na drugi način obezbedi policijskim službenicima prevoz za dolazak i odlazak sa rada;

3)         da je policijskim službenicima omogućen prevoz za dolazak i odlazak sa rada bez naknade;

4)         za vreme korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog ili neplaćenog odsustva, službenog puta, privremene sprečenosti za rad, terenskog rada, kao i svim drugim slučajevima odsustva sa rada.

Promena prebivališta/boravišta policijskog službenika nakon zasnivanja radnog odnosa, ne može bez saglasnosti poslodavca da utiče na uvećanje troškova za dolazak i odlazak sa rada.

Policijski službenik koji usled premeštaja zbog potrebe službe, odnosno usled raspoređivanja ima uvećane troškove za dolazak i odlazak sa rada, ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa stavom 1. ovog člana, osim raspoređivanja iz člana 231. stav 2. tač. 7) i 9) ovog zakona.

Način ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, propisuje Vlada.

 

Pravo na naknadu troškova sahrane i jednokratnu novčanu pomoć

Član 318.

Ako policijski službenik u obavljanju unutrašnjih poslova ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova izgubi život, troškove sahrane u mestu koje odredi njegova porodica snosi Ministarstvo.

Troškom iz stava 1. ovog člana smatraju se:

1)         troškovi prevoza posmrtnih ostataka do mesta sahrane;

2)         putni troškovi za dva pratioca;

3)         troškovi grobnog mesta;

4)         ostali pogrebni troškovi.

Član 319.

U slučaju smrti policijskog službenika koji je poginuo na dužnosti, ili je smrt posledica ranjavanja na dužnosti ili je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, porodica koju je izdržavao policijski službenik ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć u visini od 36 prosečnih plata zaposlenih u Ministarstvu, bez poreza i doprinosa, isplaćenih u mesecu koji je prethodio mesecu kada je nastupila smrt.

Obezbeđivanje usluge ishrane i smeštaja

Član 320.

Zaposlenima u Ministarstvu i drugim korisnicima Ministarstvo obezbeđuje usluge ishrane i smeštaja u objektima za ishranu, hotelski i samački smeštaj.

Način obezbeđenja usluga ishrane i smeštaja, kategorije korisnika i druga pitanja od značaja za usluge ishrane i smeštaja propisuje ministar.

Član 321.

Policijskom službeniku kome su ishrana i smeštaj u funkciji sticanja i održavanja potrebnog nivoa fizičke spremnosti i obučenosti za uspešno izvršenje poslova i zadataka usluga ishrane i smeštaja obezbeđuje se bez naknade.

Ministar utvrđuje kategorije policijskih službenika iz stava 1. ovog člana.

Pravo na novčanu i drugu pomoć

Član 322.

Ministar može, povodom obeležavanja državnih i drugih praznika dodeliti novčanu i drugu pomoć porodici policijskog službenika koji je poginuo na dužnosti, ili je smrt posledica ranjavanja na dužnosti, povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, odnosno porodici teško ranjenog policijskog službenika ili drugog zaposlenog koji je stradao u obavljanju ili povodom obavljanja unutrašnjih poslova.

Način i kriterijume za dodelu pomoći iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Nagrade i priznanja

Član 323.

Za ostvarene izuzetne rezultate u obavljanju unutrašnjih poslova, odnosno za drugi radni doprinos, zaposlenima u Ministarstvu dodeljuju se nagrade i priznanja.

Nagrade i priznanja mogu se dodeljivati i organima pokrajinske autonomije i lokalne samouprave, drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama i pojedincima, kao i policijskim službenicima stranih država za ostvarenu policijsku saradnju ili uspešno izvedene akcije na polju suzbijanja kriminala.

Vrste nagrada i priznanja, način i postupak dodele, kao i kriterijume i merila propisuje ministar.

20.       Pravo na sindikalno i drugo organizovanje

Član 324.

Policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i delovanje, u skladu sa zakonom.

Policijski službenici ne mogu biti članovi političkih stranaka, ne mogu se stranački organizovati, niti politički delovati u Ministarstvu.

Policijski službenici ne mogu u uniformi prisustvovati stranačkim i drugim političkim skupovima, izuzev ako obavljaju unutrašnje poslove, u skladu sa zakonom.

Poslodavac ne može da otkaže radni odnos zaposlenom niti da na drugi način stavi u nepovoljniji položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima, u skladu sa zakonom.

21.       Pravo na štrajk

Član 325.

Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom i slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.

Štrajk se može organizovati i kao štrajk upozorenja. Policijski službenici nemaju pravo na štrajk u slučaju:

1)         ratnog stanja, vanrednog stanja, vanredne situacije ili stanja povećanog rizika;

2)         nasilnog ugrožavanja ustavnog poretka Republike Srbije;

3)         elementarnih nepogoda i drugih nesreća koje ometaju normalno odvijanje života i ugrožavaju bezbednost ljudi i imovine;

4)         da su zaposleni na radnim mestima na kojima štrajk nije dozvoljen.

Radna mesta na kojima štrajk nije dozvoljen su radna mesta na kojima nema uslova za obezbeđivanje minimuma procesa rada.

Ministar utvrđuje radna mesta iz stava 4. ovog člana.

Član 326.

Zaposleni u Ministarstvu mogu početi štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada koji obezbeđuje bezbednost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana.

Rukovodilac organizacione jedinice, najkasnije deset dana pre početka štrajka određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, koji ne može biti manji od 60% zaposlenih.

Član 327.

Štrajk upozorenja najavljuje se najkasnije pet dana pre početka štrajka, a štrajk se najavljuje, najkasnije 15 dana pre početka štrajka, dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk.

Odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se: zahtevi zaposlenih, vreme početka štrajka, mesto okupljanja učesnika u štrajku (ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih) i štrajkački odbor, koji zastupa interese zaposlenih.

Uz odluku o stupanju u štrajk dostavlja se izjava organizatora štrajka o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada.

Predstavnici Ministarstva i štrajkačkog odbora dužni su da od dana najave štrajka, pa sve do samog okončanja štrajka, pregovaraju radi sporazumnog i mirnog rešavanja kolektivnog spora, u skladu sa propisima o mirnom rešavanju radnih sporova i načelima uzajamnog poverenja i zaštite ekonomskih i socijalnih interesa.

Ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, štrajk se organizuje i mesto okupljanja određuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno okupljanje.

Policijski službenici koji učestvuju u štrajku, ne mogu za vreme štrajka da nose oružje i druga sredstva prinude.

Član 328.

Zaposleni u Ministarstvu ne mogu da trpe štetne posledice zbog učestvovanja u štrajku, ne mogu da budu trajno ili privremeno premešteni zbog učestvovanja u štrajku, odnosno poslodavac ne može da otkaže radni odnos niti na drugi način stavi u nepovoljan položaj člana štrajkačkog odbora zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa zakonom.

Učesnici u štrajku koji nije organizovan u skladu sa zakonom, ne uživaju zaštitu iz stava 1. ovog člana.

Član 329.

Na pitanja u vezi sa štrajkom koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim je uređen štrajk.

23. Disciplinska odgovornost

Odgovornost za povrede službene dužnosti

Član 330.

Policijski službenik odgovara za krivična dela i prekršaje u skladu sa opštim propisima.

Policijski službenik odgovara disciplinski za povrede službene dužnosti u skladu sa ovim zakonom.

Odgovornost za krivično delo i prekršaj ne isključuje disciplinsku odgovornost ako delo koje je predmet krivičnog ili prekršajnog postupka predstavlja i povredu službene dužnosti.

Član 331.

Povrede službene dužnosti mogu biti lake i teške.

Lake povrede službene dužnosti

Član 332.

Lake povrede službene dužnosti su:

1)         nepoštovanje radnog vremena, odnosno kašnjenje, neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji odlazak s rada, do tri puta u roku od 30 dana;

2)         neprofesionalan odnos prema građanima ili zaposlenima;

3)         nesavesno i neuredno čuvanje službenih spisa i podataka;

4)         neopravdano izostajanje sa posla do tri radna dana u toku kalendarske godine;

5)         neuredan izgled, odnosno nenošenje ili nepropisno nošenje uniforme, opreme, oružja i drugih sredstava prinude;

6)         postupanje protivno nalogu ili uputstvu za obavljanje poslova koje je izazvalo ili moglo da izazove štetne posledice manjeg značaja;

7)         neobaveštavanje ili neblagovremeno obaveštavanje rukovodioca o primljenom poklonu.

Teške povrede službene dužnosti

Član 333.

Teške povrede službene dužnosti su:

1)         odbijanje izvršenja ili neizvršavanje zakonitog naređenja rukovodioca izdatog tokom vršenja ili povodom vršenja zadatka;

2)         neopravdano napuštanje mesta vršenja zadatka;

3)         protivpravna    primena           policijskih         ovlašćenja       ili          zloupotreba     statusa policijskog službenika;

4)         zloupotreba     ili          korišćenje        informaciono-komunikacionih sistema Ministarstva, odnosno sistema za obradu podataka bez osnova za službeno postupanje;

5)         izdavanje ili izvršavanje nezakonitog naređenja;

6)         nepreduzimanje ili nedovoljno preduzimanje mera za bezbednost lica, imovine i poverenih stvari;

7)         onemogućavanje, ometanje ili otežavanje izvršavanja službenih zadataka;

8)         postupanje suprotno odredbama člana 51. ovog zakona;

9)         ponašanje koje narušava ugled Ministarstva;

10)       ponašanje koje narušava odnose među zaposlenima, odnosno koje je u suprotnosti sa odredbama Kodeksa policijske etike;

11)       spavanje u toku radnog vremena, odnosno zauzimanje takvog položaja kojim se onemogućava obavljanje poslova;

12)       dolazak na posao pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci, odnosno konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci u toku radnog vremena ili odbijanje testiranja na prisustvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci;

13)       izbegavanje lečenja od bolesti zavisnosti nakon konačne ocene i mišljenja referentne zdravstvene ustanove;

14)       odavanje podataka suprotno članu 50. ovog zakona;

15)       nepropisno, nepravilno ili nenamensko korišćenje, čuvanje, gubljenje ili oštećenje tehničke ili druge opreme, odnosno sredstava kojima je zaposleni zadužen ili ih koristi u obavljanju službenih zadataka, usled namere ili grube nepažnje;

16)       obavljanje dodatnog rada suprotno članu 277. ovog zakona;

17)       postupanje suprotno odredbama člana 324. stav 3. ovog zakona;

18)       odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje zdravstvenog pregleda;

19)       zloupotreba privremene sprečenosti za rad;

20)       odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje stručnog osposobljavanja, usavršavanja ili druge obuke na koju se zaposleni upućuje;

21)       neopravdano neodazivanje na provere stručne osposobljenosti za radno mesto na kome zaposleni obavlja poslove;

22)       nezakonit, nesavestan, nemaran rad ili propuštanje radnje za koju je zaposleni ovlašćen, a koje su prouzrokovale ili su mogle da prouzrokuju štetu;

23)       uskraćivanje propisanih prava iz radnog odnosa zaposlenom;

24)       neopravdano izostajanje sa posla preko tri radna dana u toku kalendarske godine;

25)       samoinicijativno istupanje policijskih službenika u javnosti i sredstvima javnog informisanja u vezi s radom;

26)       isticanje i nošenje znaka i drugih obeležja Ministarstva, odnosno organizacionih jedinica na način kojim se narušava ugled Ministarstva;

27)       objavljivanje tekstova, video ili audio snimaka, fotografija ili komentara neprimerenog sadržaja koje šteti ugledu Ministarstva;

28)       sprečavanje ili ometanje sprovođenja krivičnog ili drugog postupka pred nadležnim sudom;

29)       neprijavljivanje krivičnog dela, prekršaja ili povrede službene dužnosti;

30)       onemogućavanje ili ometanje obavljanja poslova unutrašnje kontrole;

31)       nepostupanje po naloženim merama Sektora unutrašnje kontrole;

32)       negativan rezultat Testa integriteta;

33)       neprijavljivanje imovine i promene imovnog stanja suprotno odredbama člana 196. ovog zakona;

34)       članstvo u političkim strankama i organizacijama, stranačko organizovanje ili političko delovanje u Ministarstvu;

35)       neosnovano i zlonomerno prijavljivanje povreda službene dužnosti odnosno iniciranje disciplinskog postupka;

36)       zloupotreba prava iz radnog odnosa;

37)       nošenje oružja i drugih sredstava prinude za vreme štrajka.

Pokretanje disciplinskog postupka

Član 334.

Disciplinski postupak se sprovodi kao prvostepeni i drugostepeni postupak. Disciplinski postupak pokreće:

1)         rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice ili lice koje on ovlasti;

2)         načelnik policijske uprave ili lice koje on ovlasti.

Lica iz stava 2. ovog člana ovlastiće policijskog službenika - disciplinskog starešinu da vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti policijskog službenika, koji mora biti diplomirani pravnik sa najmanje deset godina radnog iskustva u struci ili drugi policijski službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje sa najmanje deset godina radnog iskustva u Ministarstvu, koji nisu disiplinski kažnjavani.

U disciplinskom postupku o odgovornosti policijskog službenika odlučuje se rešenjem, a o pitanjima u toku postupka zaključkom.

Protiv prvostepenih disciplinskih rešenja lice protiv kojeg se vodi postupak i lice koje je pokrenulo postupak imaju pravo prigovora Disciplinskoj komisiji u roku od osam dana od dana uručenja rešenja.

Disciplinska komisija je kolegijalni organ koji odlučuje po prigovorima na prvostepene odluke disciplinskih starešina.

Disciplinska komisija odlučuje u veću od tri člana, od kojih su predsednik i jedan član iz Ministarstva, a jedan član je predstavnik javnosti.

Predsednik i član Disciplinske komisije iz Ministarstva moraju ispunjavati uslove iz stava 3. ovog člana.

Predsednika, zamenika, članove i sekretare Disciplinske komisije imenuje ministar posebnim aktom.

Član 335.

Za angažovanje u vezi vođenja i odlučivanja u prvostepenom i drugostepenom postupku plaća se naknada utvrđena aktom ministra.

Član 336.

Disciplinski postupak sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona, a u onim pitanjima koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak.

Način sprovođenja disciplinskog postupka i druga pitanja koja su od značaja za rad disciplinskih organa propisuje Vlada.

Član 337.

Policijski službenik ima pravo da blagovremeno bude obavešten o pokrenutom disciplinskom postupku, uručenjem zaključka o pokretanju disciplinskog postupka od kog trenutka se smatra da je navedeni postupak i pokrenut, kao i o dokazima koji su priloženi uz inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.

Lice koje vodi disciplinski postupak dužno je, na zahtev policijskog službenika protiv kojeg se vodi postupak, omogućiti učestvovanje predstavnika sindikata čiji je član, koji u tom postupku ima položaj izjednačen s položajem punomoćnika.

Član 338.

Prvostepeni i drugostepeni disciplinski organi nisu obavezani pravnom kvalifikacijom povrede službene dužnosti koja je utvrđena zaključkom o pokretanju disciplinskog postupka, već su prilikom donošenja odluke o disciplinskoj odgovornosti vezani za činjenično stanje utvrđeno u toku disciplinskog postupka.

Zastarelost

Član 339.

Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede službene dužnosti zastareva protekom šest meseci od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno jedne godine od dana izvršenja, a za teške povrede službene dužnosti protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno dve godine od dana izvršenja.

Vođenje disciplinskog postupka za lake povrede službene dužnosti zastareva protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za teške povrede službene dužnosti, protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.

O prekidu postupka, kada nije moguće njegovo vođenje iz opravdanih razloga, donosi se poseban zaključak, po diskrecionoj oceni disciplinskog starešine.

Zastarelost ne teče za vreme trajanja prekida iz stava 3. ovog člana, kao i za vreme trajanja upravnog spora pokrenutog protiv konačne odluke drugostepenog organa.

U svakom slučaju, apsolutna zastarelost vođenja postupka nastupa protekom dvostrukog vremena koje propisano za zastarelost vođenja disciplinskog postupka.

Kriterijumi za izricanje disciplinske mere

Član 340.

Pri određivanju vrste i odmeravanju disciplinske mere disciplinski organ ceni težinu i posledice izvršene povrede, okolnosti pod kojima je povreda izvršena, stepen odgovornosti kao i druge subjektivne i objektivne okolnosti na strani policijskog službenika.

Pri određivanju vrste i odmeravanju disciplinske mere disciplinski organ posebno ceni postojanje elemenata nasilja u radnji izvršenja povrede službene dužnosti.

Izuzetno, disciplinski organ, može izreći i disciplinsku meru ispod minimuma predviđenog članom 341. stav 1. tačka 1) i članom 342. stav 1. tačka 1) ovog zakona, ukoliko protiv policijskog službenika nisu ranije pokretani postupci za utvrđivanje disciplinske odgovornosti, a postoje naročito olakšavajuće okolnosti koje ukazuju da bi svrha izricanja disciplinske mere mogla da se postigne i blažom merom.

Disciplinske mere za lake povrede službene dužnosti

Član 341.

Za lake povrede službene dužnosti može se izreći jedna od sledećih disciplinskih mera:

1)         pisana opomena;

2)         javna opomena;

3)         umanjenje plate u iznosu od 10% do 20% od mesečne osnovne plate uvećane za minuli rad ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu u kom je rešenje o utvrđenoj disciplinskoj odgovornosti postalo konačno.

Disciplinske mere za teške povrede službene dužnosti

Član 342.

Za teške povrede službene dužnosti mogu se izreći sledeće disciplinske mere i to:

1)         umanjenje plate u iznosu od 20% do 40% od osnovne plate uvećane za minuli rad u vremenu od dva do šest meseci, ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu u kom je rešenje o utvrđenoj disciplinskoj odgovornosti postalo konačno.

2)         raspoređivanje na drugo radno mesto na kojem se obavljaju poslovi za koje je kao uslov propisana neposredno niža stepen obrazovanja, odnosno niža platna grupa, odnosno niži platni razred u trajanju od šest meseci do dve godine;

3)         zaustavljanje u sticanju neposredno višeg zvanja/čina od dve do četiri godine;

4)         određivanje neposredno nižeg zvanja/čina u tom stepenu obrazovanja;

5)         prestanak radnog odnosa.

Način izvršenja disciplinskih mera

Član 343.

Način izvršenja disciplinske mere pisana opomena i javna opomena utvrđuje ministar.

Disciplinska mera umanjenje plate izvršava se administrativnim putem.

Udaljenje sa rada

Član 344.

Policijski službenik se privremeno udaljava sa rada kad je protiv njega određen pritvor, počev od prvog dana pritvora.

Udaljenje iz stava 1. ovog člana traje dok traje pritvor.

Policijski službenik se privremeno udaljava sa rada kad je protiv njega u toku krivičnog postupka, od strane nadležnog suda, izrečena mera obezbeđenja prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, zbog koje isti nije u objektivnoj mogućnosti da obavlja svoje poslove i zadatke, odnosno ne može stupiti na rad.

Udaljenje iz stava 3. ovog člana traje dok traje izrečena mera.

Za vreme udaljenja iz st. 1. i 3. ovog člana policijskom službeniku pripada naknada osnovne plate u visini od 1/4, odnosno 1/3 ako jedini izdržava porodicu.

Policijski službenik može biti privremeno udaljen s rada, na obrazloženi predlog rukovodioca, kada je pokrenut krivični postupak za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili pokrenut disciplinski postupak zbog teške povrede službene dužnosti, ukoliko bi njegovo prisustvo na radu štetilo obavljanju poslova ili narušilo ugled Ministarstva, ili moglo da ometa postupak prikupljanja dokaza ili tok krivičnog ili disciplinskog postupka.

Udaljenje iz stava 6. ovog člana može trajati dok postoje razlozi za udaljenje, a najduže do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, odnosno do okončanja disciplinskog postupka i za to vreme policijski službenik ima pravo na naknadu u visini 1/2 osnovne plate, odnosno 2/3 osnovne plate ako jedini izdržava porodicu.

O privremenom udaljenju sa rada odlučuje ministar ili lice koje on ovlasti. Protiv rešenja o udaljenju sa rada može se podneti žalba Žalbenoj komisiji

Vlade, u roku od osam dana od dana uručenja rešenja o udaljenju sa rada.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o udaljenju sa rada.

Policijskom službeniku koji je udaljen sa rada oduzima se službena legitimacija, oružje i druga sredstva koja su mu poverena za obavljanje poslova, dok traje privremeno udaljenje.

22.       Odgovornost za štetu

Član 345.

Republika Srbija odgovara za štetu koju zaposleni u Ministarstvu prouzrokuju trećim licima, ako se dokaže da je šteta nastala postupanjem zaposlenih u Ministarstvu tokom obavljanja poslova i zadataka i ako su postupali u skladu sa zakonom.

Zaposleni u Ministarstvu odgovaraju za štetu koju prouzrokuju Ministarstvu ili trećim licima, ako se dokaže da su štetu prouzrokovali namerno ili iz krajnje nepažnje tokom obavljanja poslova i zadataka ili su postupali suprotno zakonu.

Zaposleni su u obavezi da, odmah po saznanju za nastalu štetu podnesu izveštaj o prouzrokovanoj šteti neposrednom rukovodiocu.

Zaposleni se mogu u celosti ili delimično osloboditi odgovornosti za nastalu štetu ako je do nje došlo postupanjem po nalogu nadređenog rukovodioca, pod uslovom da su ga policijski službenik i ostali zaposleni prethodno pisano ili usmeno, u zavisnosti od okolnosti, upozorili da će izvršenjem naloga nastati ili da bi mogla nastati šteta.

Zaposleni koji su odgovorni za štetu prouzrokovanu krajnjom nepažnjom mogu se delimično ili u celosti osloboditi obaveze naknade štete ako je šteta nastala obavljanjem policijskih i drugih poslova, zbog znatnih napora u obavljanju istih, pod okolnostima kada šteta nije mogla biti izbegnuta.

Način utvrđivanja odgovornosti, visine i naknade štete propisuje ministar.

23.       Prestanak radnog odnosa

Posebni slučajevi prestanka radnog odnosa

Član 346.

Pored slučajeva prestanka radnog odnosa utvrđenih drugim propisima, policijskom službeniku, po sili zakona radni odnos u Ministarstvu prestaje:

1)         kada se utvrdi da je policijski službenik dao neistinite podatke o ispunjavanju uslova za zasnivanje radnog odnosa iz člana 228. ovog zakona - danom utvrđenja ove činjenice;

2)         kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci - danom pravnosnažnosti presude;

3)         kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika - danom dostavljanja pravnosnažne presude Ministarstvu;

4)         kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora ispod šest meseci za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova policijskog službenika - danom pravnosnažnosti presude;

5)         kada neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna radna dana - trećeg dana izostanka sa rada.

Krivična dela iz stava 1. tačka 4) ovog člana utvrđuje ministar.

Nadležni sud koji donosi odluku iz stava 1. tač. 2) - 4) ovog člana, dužan je da bez odlaganja podatke o odlukama donetim u postupku protiv policijskog službenika dostavlja Ministarstvu.

Policijskom službeniku radni odnos u Ministarstvu prestaje i:

1)         ako mu je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa;

2)         ako je dva puta uzastopno ocenjen godišnjom negativnom ocenom - “nedovoljan - 1”;

3)         ukoliko svojom krivicom u propisanom roku ne ispuni posebni uslov za obavljanje poslova radnog mesta;

Protiv rešenja o prestanku radnog odnosa žalba nije dopuštena.

Prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju

Član 347.

Policijskom službeniku prestaje radni odnos sa pravom na starosnu penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Policijskom službeniku može prestati radni odnos i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, na lični zahtev ili na osnovu odluke ministra.

Prestanak radnog odnosa sa pravom na invalidsku penziju

Član 348.

Policijskom službeniku kod koga nastanu promene u zdravstvenom stanju prouzrokovane povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom i koje ga čine nesposobnim za profesionalno vršenje policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja prestaje radni odnos u Ministarstvu, sa pravom na invalidsku penziju.

Postojanje nesposobnosti u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuje komisija čije članove imenuje ministar, u saradnji sa organom veštačenja nadležne organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i zdravstvene ustanove nadležne za zdravstvenu zaštitu zaposlenih u Ministarstvu.

Za postupanje po žalbi nadležan je organ veštačenja u drugostepenom postupku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Način i postupak rada komisija iz st. 2. i 3. ovog člana urediće se aktom koji zajednički donose ministar i ministar nadležan za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju

Član 349.

Policijskom službeniku kome prestane radni odnos sa pravom na penziju pripada otpremnina u visini šest mesečnih plata odnosno naknada plate, bez poreza i doprinosa, primljenih za poslednjih šest meseci.

24.       Supsidijarna primena drugih propisa

Član 350.

Ako ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike nije drugačije propisano, na prava i dužnosti, rad i radne odnose policijskih službenika, primenjuju se propisi o državnim službenicima i poseban kolektivni ugovor zaključen u skladu sa tim propisima, opšti propisi o radu i zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

VI.        NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Član 351.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo.

VII.       KAZNENE ODREDBE

Član 352.

Novčanom kaznom od 150.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako upotrebljava pojam “policija” bez odobrenja direktora policije (član 25. stav 3. ovog zakona);

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice.

Član 353.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje poseduje, odnosno koristi službenu značku, odnosno službenu legitimaciju policijskih službenika, odnosno službenu legitimaciju državnih službenika Ministarstva, odnosno nameštenika Ministarstva, a nije policijski službenik, odnosno državni službenik Ministarstva, odnosno nameštenik Ministarstva (član 221. stav 1)

Predmeti izvršenja prekršaja iz stava 1. ovog člana se oduzimaju.

Član 354.

Novčanom kaznom u iznosu od 1.500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako zahteva izradu, izradi, stavlja u promet, poseduje ili koristi značku, drugo obeležje, odnosno oznaku, koji sadrže elemente vizuelnog identiteta službene značke ili službene legitimacije policijskih službenika, odnosno službene legitimacije državnih službenika, odnosno nameštenika Ministarstva (član 221. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 400.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara.

Predmeti izvršenja prekršaja iz st. 1 - 4. ovog člana se oduzimaju.

VIII.      PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 355.

Određivanje činova/zvanja propisanih ovim zakonom izvršiće se rešenjima o raspoređivanju zaposlenih na radna mesta utvrđena aktima iz člana 22. stav 3. i člana 31. stav 8. ovog zakona, na sledeći način:

1)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje mlađi vodnik policije/mlađi policijski referent/mlađi vodnik vatrogasac, vodnik policije/policijski referent/vodnik vatrogasac i vodnik I klase policije/viši policijski referent/vodnik I klase vatrogasac, u zavisnosti od ostvarenog efektivnog radnog staža, određuje se sledeći čin/zvanje:

(1)        mlađi vodnik/mlađi referent (6 meseci-5 godina i 6 meseci);

(2)        mlađi vodnik I klase/mlađi referent I klase (5 godina i 6 meseci-10 godina i 6 meseci);

(3)        vodnik/referent (10 godina i 6 meseci-15 godina i 6 meseci);

(4)        vodnik I klase/referent I klase (15 godina i 6 meseci-20 godina i 6 meseci);

(5)        stariji vodnik/viši referent (20 godina i 6 meseci-25 godina i 6 meseci);

(6)        stariji vodnik I klase/samostalni referent (više od 25 godina i 6 meseci).

2)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje zastavnik policije/mlađi policijski saradnik/mlađi zastavnik vatrogasac, zastavnik I klase policije/policijski saradnik/zastavnik vatrogasac i potporučnik policije/samostalni policijski saradnik/zastavnik I klase vatrogasac, u zavisnosti od ostvarenog efektivnog radnog staža i utvrđenog raspona čina/zvanja za pojedinačno radno mesto, određuje se sledeći čin/zvanje:

(1)        mlađi zastavnik/mlađi saradnik (9 meseci-5 godina i 9 meseci);

(2)        mlađi zastavnik I klase/mlađi saradnik I klase (5 godina i 9 meseci-10 godina i 9 meseci);

(3)        zastavnik/saradnik (10 godina i 9 meseci-15 godina i 9 meseci);

(4)        zastavnik I klase/saradnik I klase (15 godina i 9 meseci-20 godina i 9 meseci);

(5)        stariji zastavnik/viši saradnik (20 godina i 9 meseci-25 godina i 9 meseci);

(6)        potporučnik/samostalni saradnik (više od 25 godina i 9 meseci).

3)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje poručnik policije/viši policijski saradnik/potporučnik vatrogasac, određuje se čin/zvanje poručnik/mlađi savetnik;

4)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje kapetan policije/mlađi policijski savetnik/poručnik vatrogasac, određuje se čin/zvanje kapetan/mlađi savetnik I klase;

5)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje major policije/policijski savetnik/kapetan vatrogasac, određuje se čin/zvanje major/savetnik;

6)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje potpukovnik policije/samostalni policijski savetnik/major vatrogasac, određuje se čin/zvanje potpukovnik/viši savetnik;

7)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje pukovnik policije/viši policijski savetnik/potpukovnik vatrogasac, određuje se čin/zvanje pukovnik/samostalni savetnik;

8)         policijskim službenicima koji imaju čin čin/zvanje general policije/pukovnik vatrogasac/glavni policijski savetnik, u zavisnosti od utvrđenog raspona čina radnog mesta, određuje se čin/zvanje general/glavni savetnik.

Policijskim službenicima iz stava 1. tač. 3), 4), 5), 6) i 7) se vreme provedeno u činu/zvanju koje su stekli prema odredbama Zakona o policiji (“Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 24/18 i 87/18) i Uredbe o karijernom razvoju policijskih službenika (“Službeni glasnik RS”, br. 42/18, 91/18, 69/19, 84/20 i 113/20) priznaje za napredovanje u skladu sa odredbama ovog zakona.

Poslednje tri godišnje ocene koje je policijski službenik stekao prema propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog zakona, priznaju se za napredovanje u skladu sa odredbama ovog zakona.

Policijski službenik kome se, primenom odredaba stava 1. tač. 3) - 8) ovog člana odredi viši čin/zvanje od onog čina/zvanja koji je predviđen za radno mesto na kome je raspoređen, nastavlja da radi u utvrđenom činu/zvanju.

Policijskom službeniku za koga se prilikom raspoređivanja na radno mesto sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a kome se nakon određivanja čina/zvanja u skladu sa stavom 1. tač. 3) - 6) ovog člana, po osnovu ostvarenog efektivnog radnog staža sa visokim obrazovanjem, utvrdi da ispunjava uslove za sticanje neposredno višeg čina/zvanja, rasporediće se u neposredno više čin/zvanje u skladu sa propisanim rasponom čina/zvanja radnog mesta na koje je raspoređen.

Član 356.

Policijskom službeniku kome je u skladu sa propisima donetim na osnovu Zakona o policiji (“Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 24/18 i 87/18) određena obaveza da u roku od osam godina od dana raspoređivanja ispuni uslov u pogledu čina/zvanja utvrđenog za radno mesto na koje je raspoređen, može biti raspoređen u okviru izvršilačkih radnih mesta odnosno radnih mesta istog nivoa rukovođenja, a obaveza određena rešenjem o raspoređivanju ostaje na snazi do isteka propisanog roka.

Policijski službenik koji se u momentu izmene akta iz člana 22. stav 3. i člana

31. stav 8. ovog zakona zatekne na radnom mestu na kojem je promenjen uslov u pogledu čina/zvanja, može da ostane na tom radnom mestu, uz uslov da u roku od osam godina stekne čin/zvanje utvrđen za radno mesto na koje je raspoređen.

Policijskim službenicima kojima je primenom odredaba člana 355. ovog zakona određen čin/zvanje, priznaće se da imaju položene stručne ispite za čin/zvanje.

Član 357.

Za zaposlene koji nisu ispunili posebne uslove koji se odnose na posedovanje vozačke dozvole, a na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju više od 10 godina efektivnog rada u Ministarstvu, ne primenjuje se član 346. stav 4. tačka 3) ovog zakona.

Policijski službenik koji u propisanom roku nije ispunio obavezu određenu rešenjem o raspoređivanju u pogledu sticanja čina/zvanja utvrđenog za radno mesto na koje je raspoređen, u skladu sa propisima donetim na osnovu Zakona o policiji (“Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 24/18 i 87/18), raspoređuje se na radno mesto za koje ispunjava uslove u pogledu čina/zvanja.

Policijski službenik koji u propisanom roku nije ispunio obavezu određenu rešenjem o raspoređivanjuu pogledu sticanja propisanog obrazovanja utvrđenog za radno mesto na koje je raspoređen, u skladu sa propisima donetim na osnovu Zakona o policiji (“Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 24/18 i 87/18), raspoređuje se na radno mesto za koje ispunjava uslove u pogledu obrazovanja.

 

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 358.

Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Usklađivanje organizacije i rada sa odredbama zakona

Član 359.

Pravna lica i drugi subjekti uskladiće svoju organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od stupanja na snagu ovog zakona.

Okončanje započetih postupaka

Član 360.

Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani, okončaće se po odredbama zakona koji je bio na snazi do stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja ranijeg zakona

Član 361.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o policiji (“Službeni glasnik RS”, br. 6/16, 24/18 i 87/18).

Stupanje na snagu i početak primene

Član 362.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo unutrašnjih poslova, 08.12.2022.
Naslov: Redakcija