NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STRANCIMA - Tekst propisa

Član 1.

U članu 3. stav (1) Zakona o strancima (“Službeni glasnik RS”, br. 24/18 i 31/19), tačka 13) menja se i glasi:

“13) lična karta za stranca je isprava o identitetu koja se izdaje stalno nastanjenom strancu i predstavlja dozvolu za stalno nastanjenje stranca u Republici Srbiji.”

Posle tačke 13), dodaju se tač. 13a) i 13b) koje glase:

“13a) jedinstvena dozvola je dozvola za privremeni boravak i rad stranca u Republici Srbiji;

13b) dozvola za privremeni boravak je odobrenje za privremeni boravak stranca u Republici Srbiji.”

Član 2.

U članu 5. posle stava (2) dodaje se stav (3) koji glasi:

“(3) Ukoliko stranac prilikom boravka u Republici Srbiji promeni ime, prezime ili lično ime pribavlja novu putnu ispravu sa promenjenim ličnim podacima u roku od šest meseci od momenta promene ličnih podataka.”

Član 3.

U članu 7. stav (4) posle reči: “ovim zakonom” dodaju se reči: “ uzimanje i”.

Član 4.

U članu 10. posle stava (1) dodaje se stav (2) koji glasi:

“(2) U upravnim stvarima propisanim ovim zakonom rešava se u postupku neposrednog odlučivanja.”

Član 5.

U nazivu člana 13. posle reči: “prevoznika”, dodaju se reči “i pozivara”. U istom članu, posle stava (4) dodaje se stav (5), koji glasi:

“(5) Obavezu iz stava (4) ovog člana ima i fizičko ili pravno lice na osnovu čijeg pozivnog pisma je strancu izdata viza, a koji je nakon ulaska u Republiku Srbiju zatečen da nezakonito boravi, a do njegovog nezakonitog boravka je došlo zbog propusta pozivara.”

Član 6.

Posle člana 13, dodaje se član 13a, koji glasi:

“(1) Organizator turističkog ili poslovnog putovanja, odnosno pozivar dužni su da osiguraju da stranac koji u njihovoj organizaciji, odnosno po osnovu pozivnog pisma dođe u Republiku Srbiju, boravi u zemlji u skladu sa odredbama ovog zakona i da preduzme mere kojima predupređuje nezakonit boravak i postojanje mogućnosti iregularne migracije stranca nakon ulaska u Republiku Srbiju.

(2)        U cilju smanjenja rizika od nezakonitog boravka, odnosno iregularne migracije stranca nakon ulaska u Republiku Srbiju, organizator turističkog ili poslovnog putovanja, odnosno pozivar je dužan da preduzima mere i radnje koje se odnose na obezbeđivanje uslova za njegov zakonit boravak na teritoriji Republike Srbije, a naročito da stranac:

1)         ima prijavljenu adresu boravišta ili stanovanja u Republici Srbiji, u skladu sa odredbama ovog zakona;

2)         nakon završetka turističkog ili poslovnog putovanja, odnosno u roku važenja vize koja je izdata na osnovu pozivnog pisma pozivara, zakonito napusti teritoriju Republike Srbije ili u skladu sa odredbama ovog zakona nastavi da zakonito boravi na teritoriji Republike Srbije.

(3)        Ukoliko je stranac ušao u Republiku Srbiju sa vizom za duži boravak po osnovu zaposlenja, pozivar, na osnovu čijeg pozivnog pisma je viza izdata, dužan je da preduzme mere i radnje koje se odnose na obezbeđivanje uslova za njegov zakonit boravak i rad u Republici Srbiji, a naročito da stranac:

1)         ima prijavljenu adresu boravišta ili stanovanja u Republici Srbiji, u skladu sa odredbama ovog zakona;

2)         boravi i radi na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa kojim se uređuje zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji;

3)         ima urednu prijavu na obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom;

4)         ima obezbeđen smeštaj i adekvatne uslove za život i rad za vreme njegovog boravka i rada u Republici Srbiji;

5)         nakon završetka poslovnih aktivnosti zbog kojih je došao u Republiku Srbiju, zakonito napusti teritoriju Republike Srbije, obezbeđivanjem putne karte za njegov povratak u zemlju porekla.”

Član 7.

U članu 16. posle stava (3) dodaje se stav (4) koji glasi:

“(4) Dan ulaska u Republiku Srbiju i dan izlaska iz Republike Srbije računaju se u dane boravka na teritoriji Republike Srbije.”

Član 8.

Član 18. menja se i glasi:

“(1) Viza je odobrenje za ulazak, boravak ili tranzit koje stranac pribavlja pre ulaska na teritoriju Republike Srbije, izdata u obliku nalepnice koja je utisnuta u putnu ispravu stranca.”

(2)        Viza iz stava (1) ovog člana može biti izdata i u elektronskom formatu.

(3)        Izdata viza nije garancija da će strancu biti odobren ulazak u Republiku

Srbiju.

(4)        Prilikom izdavanja vize u elektronskom formatu shodno se primenjuju odredbe

Poglavlja III. ovog zakona.

(5)        Izgled obrasca vize u elektronskom formatu, način i bliže uslove za izdavanje vize u elektronskom formatu propisuje ministar nadležan za spoljne poslove.”

Član 9.

U članu 22. stavu (2) posle reči: “boravka”, dodaje se zapeta i reči: “odnosno jedinstvene dozvole”.

Stav (4) briše se.

Član 10.

U članu 26. posle stava (4) dodaje se stav (5) koji glasi:

“(5) Bliže uslove i način odobravanja viza, kao i izgled i sadržaj pozivnog pisma propisuju sporazumno ministar nadležan za spoljne poslove, ministar nadležan za unutrašnje poslove i ministar nadležan za poslove zapošljavanja.”

Član 11.

U članu 29. posle stava (2) dodaje se novi stav (2a) koji glasi:

“(2a) Izuzetno od stava (2) ovog člana, diplomatsko-konzularno predstavništvo ne pribavlja prethodnu saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova, kada je potrebno hitno izdati vizu iz razloga humanitarnog karaktera, više sile ili interesa Republike Srbije”.

Posle stava (4), dodaje se stav (4a) koji glasi:

(4a) Prilikom izdavanja vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja, organizacija nadležna za poslove zapošljavanja nadležnom organu dostavlja procenu o ispunjenosti uslova za zapošljavanje u Republici Srbiji.”

Član 12.

U članu 40. stav (1) posle reči: “90 dana”, dodaju se reči: “u periodu od 180 dana, duže od perioda boravka određenog međunarodnim ugovorom, odnosno duže od perioda na koji je izdata viza za duži boravak,”.

Stav (2) briše se.

Dosadašnji stav (3) postaje stav (2).

Dosadašnji st. (4) i (5) koji postaju st. (3) i (4) menjaju se i glase:

“(3) Nezavisno od stava (1) ovog člana, a u skladu sa interesom Republike Srbije, Vlada će aktom utvrditi kategorije stranaca, način i bliže uslove odobravanja privremenog boravka strancima, kao što su: stranci investitori u Republici Srbiji, stranci talenti, stranci koji su uključeni u inovacione delatnosti, stranci srpskog porekla, stranci digitalni nomadi, stranci sa visokim kvalifikacijama i dr.

(4) U slučajevima iz stava 1. tač. 2)-4) i 5)-14) izdaje se dozvola za privremeni boravak.”

Član 13.

U članu 41. stav (6) reči “30 dana pre” zamenjuju se rečju “do”. U stavu (9) broj: “7” zamenjuje se brojem: “8”.

Član 14.

Član 41a briše se.

Član 15.

U članu 43. stav (1) iza tačke 1) dodaje se nova tačka 1a) koja glasi:

“1a) važeću ličnu kartu države čiji je državljanin, ako u skladu sa važećim propisima, može da ulazi u Republiku Srbiju sa ličnom kartom;”

U istom članu posle stava (1) dodaje se novi stav (1a) koji glasi:

“Lični dokument koji se prilaže uz zahtev mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda na koji se traži odobrenje privremenog boravka”.

Stav (2) istog člana briše se.

Posle stava (2) dodaje se stav (2a) koji glasi:

“(2a) Ministar nadležan za unutrašnje poslove propisuje način i bliže uslove za odobrenje privremenog boravka, izgled zahteva za odobrenje privremenog boravka, izgled obrasca i način izdavanja dozvole za privremeni boravak.”

Član 16.

Posle člana 43. dodaje se član 43a koji glasi:

“Član 43a

Dokaze iz člana 43. stav 1. tač. 2) i 4) ovog zakona ne podnosi stranac koji je član uže porodice državljanina Republike Srbije i stranac koji se zapošljava.”

Član 17.

U članu 44. stav (1) menja se i glasi:

“Privremeni boravak se može odobriti u trajanju do tri godine i može se produžavati na isti period, u zavisnosti od postojanja razloga zbog kojih se privremeni boravak odobrava.”

St. (2) do (5) brišu se.

Dosadašnji stav (6) postaje stav (2).

Član 18.

U članu 45. stav (1) tačka 1) menja se i glasi:

“1) je rok važenja ličnog dokumenta koji je priložen uz zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka kraći od roka propisanog u članu 43. ovog zakona;”

Stav (2) briše se.

Dosadašnji st. (3)-(7) postaju st.(2)-(6).

Član 46. menja se i glasi:

Član 19.

“Član 46.

(1)        Stranac koji namerava da boravi i radi u Republici Srbiji, dužan je da, u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa kojima se uređuje zapošljavanje stranaca, u periodu zakonitog boravka podnese zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole.

(2)        Stranac koji u skladu sa propisima kojima je regulisano zapošljavanje stranaca ima pravo na rad bez jedinstvene dozvole, a koji namerava da u Republici Srbiji boravi duže od 90 dana u periodu od 180 dana, duže od perioda boravka određenog međunarodnim ugovorom, odnosno duže od perioda na koji je izdata viza za duži boravak, dužan je da podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka u skladu sa odredbama ovog zakona.”

Član 20.

Posle člana 46. dodaju se čl. 46a-46ž koji glase:

“Dozvola za privremeni boravak i rad stranca (Jedinstvena dozvola)

Član 46a

(1)        U slučaju iz člana 40. stav (1) tač. 1) i 5) ovog zakona, izdaje se jedinstvena dozvola.

(2)        Na osnovu jedinstvene dozvole stranac ima pravo na privremeni boravak i rad u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.

(3)        Stranac kome je odobren privremeni boravak, odnosno stalno nastanjenje ima pravo na rad u Republici Srbiji u skladu sa propisima kojima je regulisano zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji i bez jedinstvene dozvole.

(4)        Stranac kome je izdata jedinstvena dozvola, dužan je da u Republici Srbiji boravi u skladu sa osnovom za koju mu je izdata.

Podnošenje zahteva za jedinstvenu dozvolu

Član 46b

(1)        Zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole stranac, poslodavac u ime stranca, odnosno lice koje stranac ovlasti, podnosi elektronski, putem informativnog veb portala (u daljem tekstu: Portal).

(2)        Za stranca kome je u skladu sa viznim režimom potrebna viza za ulazak Republiku Srbiju, zahtev iz stava (1) ovog člana se podnosi nakon ulaska u Republiku Srbiju, za vreme važenja vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja.

(3)        Izuzetno, stranac koji poseduje vizu za kraći boravak, zahtev iz stava (1) ovog člana može podneti u periodu zakonitog boravka u Republici Srbiji, ukoliko za to postoji interes Republike Srbije, humanitarni razlog ili razlog više sile, uz dostavljanje dokaza o postojanju interesa.

(4)        Za stranca kome u skladu sa viznim režimom nije potrebna viza za ulazak u Republiku Srbiju zahtev iz stava (1) ovog člana se podnosi u periodu zakonitog boravka stranca, a može se podneti i iz inostranstva.

(5)        Zahtev za produženje jedinstvene dozvole podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije do isteka roka važenja jedinstvene dozvole.

(6)        Stranac koji blagovremeno podnese zahtev iz stava (1) ovog člana, može ostati u Republici Srbiji do okončanja upravnog postupka.

(7)        Ako je to u interesu Republike Srbije, ako postoje humanitarni razlozi ili zbog postojanja više sile, nadležni organ može razmatrati zahtev za produženje jedinstvene dozvole koji je podnet i nakon isteka važenja jedinstvene dozvole, ukoliko je vremenski period između isteka prethodno važeće jedinstvene dozvole i podnošenja zahteva za produženje jedinstvene dozvole kraći od tri meseca.

(8)        Ukoliko nadležni organ odobri izdavanje jedinstvene dozvole iz stava (7) ovog člana, period između isteka važeće jedinstvene dozvole i podnošenja zahteva za produženje jedinstvene dozvole smatra se zakonitim i neprekidnim boravkom.

(9)        U postupku izdavanja jedinstvene dozvole plaća se propisana taksa, u skladu sa zakonom.

(10)      Način podnošenja, obrade zahteva, bliže uslove za izdavanje jedinstvene dozvole i izgled obrasca jedinstvene dozvole propisuju sporazumno ministar nadležan za unutrašnje poslove i ministar nadležan za poslove zapošljavanja.

Uslovi za izdavanje jedinstvene dozvole

Član 46v

(1)        Uz zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole podnosilac zahteva prilaže:

1)         važeći lični ili službeni pasoš, odnosno važeću ličnu kartu države čiji državljani, u skladu sa važećim propisima, mogu da ulaze u Republiku Srbiju sa ličnom kartom;

2)         dokaz o opravdanosti zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole u skladu sa propisima kojima se reguliše zapošljavanje stranaca, kao i druga dokumenta na zahtev nadležnog organa;

3)         adresu boravišta, adresu stanovanja, odnosno izjavu o nameravanoj adresi stanovanja za strance koji zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole podnose iz inostranstva.

(2)        Lični dokument iz stava (1) tačka 1) ovog člana mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda na koji se traži izdavanje jedinstvene dozvole.

(3)        Dokazi iz stava (1) ovog člana prilažu se u elektronskoj formi, i to u formi elektronskog dokumenta u originalu ili u formi digitalizovanog dokumenta.

Postupak odlučivanja

Član 46g

(1)        O zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole odlučuje nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva.

(2)        Prilikom rešavanja o zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole, nadležni organ pribavlja:

1)         procenu državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije da li boravak stranca na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik i

2)         procenu organizacije nadležne za poslove zapošljavanja o ispunjenosti uslova za zapošljavanje, posebne slučajeve zapošljavanja i samozapošljavanje stranca, u skladu sa propisima kojima je uređeno zapošljavanje stranaca.

(3)        Procene iz stava (2) ovog člana dostavljaju se nadležnom organu 10 dana od dana dostavljanja zahteva na razmatranje.

(4)        Nadležni organ, organizacija nadležna za zapošljavanje i organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije, u jedinstvenom postupku, elektronskim putem razmenjuju podatke neophodne za odlučivanje po zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole.

(5)        Ako su ispunjeni uslovi za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole propisani zakonom, nadležni organ strancu izdaje jedinstvenu dozvolu.

(6)        Stranac lično preuzima jedinstvenu dozvolu.

Osnov izdavanja jedinstvene dozvole

Član 46d

(1) Jedinstvena dozvola se može izdati radi:

1)         zapošljavanja;

2)         samozapošljavanja;

3)         posebnih slučajeva zapošljavanja, u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje stranaca.

Odbijanje zahteva za jedinstvenu dozvolu

Član 46đ

(1) Nadležni organ rešenjem odbija zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole kada:

1)         organizacija nadležna za zapošljavanje nadležnom organu dostavi obrazloženu procenu da nisu ispunjeni uslovi za zapošljavanje, posebne slučajeve zapošljavanja i samozapošljavanje stranca u Republici Srbiji;

2)         nije ispunjen jedan ili više uslova propisanih članom 46b;

3)         je strancu na snazi zaštitna mera udaljenja, mera bezbednosti proterivanja ili mu je izrečena zabrana ulaska;

4)         to zahtevaju razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana;

5)         postoji opravdana sumnja da stranac neće koristiti jedinstvenu dozvolu u skladu sa osnovom po kom je podneo zahtev;

6)         se utvrdi da su dokumenta, odnosno dokazi priloženi uz zahtev za jedinstvenu dozvolu falsifikovani ili pribavljeni na nezakonit način;

7)         postoje razlozi da se opravdano veruje da neće postupati u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije;

8)         nadležni organ, u postupku po zahtevu za produženje jedinstvene dozvole, utvrdi da stranac prethodno izdatu jedinstvenu dozvolu nije koristio u skladu sa osnovom za koju mu je izdata.

(4)        Protiv rešenja iz stava (1) ovog člana može se, preko nadležnog organa, izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

(5)        Žalba se podnosi u pisanoj formi, na srpskom jeziku, uz plaćanje propisane takse.

(6)        O žalbi na rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.

(7)        Žalba odlaže izvršenje rešenja.

(8)        Protiv rešenja donetog u drugostepenom postupku može se pokrenuti upravni spor.

Važenje jedinstvene dozvole

Član 46e

Jedinstvena dozvola se može izdati strancu na period važenja do tri godine, i

može se produžavati na isti period, u zavisnosti od postojanja razloga zbog kojih se izdaje jedinstvena dozvola.

Prestanak važenja jedinstvene dozvole

Član 46ž

(1)        Ukoliko se naknadno sazna da za stranca kome je izdata jedinstvena dozvola postoji jedan ili više razloga propisanih za odbijanje zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole, nadležni organ će doneti rešenje o prestanku važenja jedinstvene dozvole.

(2)        Rešenjem iz stava (1) ovog člana se može odrediti rok u kome je stranac dužan da napusti Republiku Srbiju, koji ne može biti duži od 30 dana i može se izreći zabrana ulaska.

(3)        Na izricanje zabrane ulaska shodno se primenjuje član 78. ovog zakona.

(4)        O postojanju razloga za prestanak važenja jedinstvene dozvole inspekcija rada i drugi organi, koji u okviru svoje nadležnosti mogu utvrditi postojanje tih razloga, odmah obaveštavaju nadležni organ po službenoj dužnosti.

(5)        Prilikom donošenja rešenja iz stava (1) ovog člana cene se posebne okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, a posebno dužina trajanja prethodnih privremenih boravaka, odnosno jedinstvene dozvole stranca, njegove lične, porodične, socijalne, ekonomske i druge veze sa Republikom Srbijom.

(6)        Protiv rešenja o prestanku važenja jedinstvene dozvole može se, preko nadležnog organa, izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

(7)        Žalba se podnosi u pisanoj formi, na srpskom jeziku, uz plaćanje propisane takse.

(8)        O žalbi na rešenje o prestanku važenja jedinstvene dozvole odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.

(9)        Žalba odlaže izvršenje rešenja.

(10)      Protiv rešenja donetog u drugostepenom postupku može se pokrenuti upravni spor.

(11)      Rešenje o prestanku važenja jedinstvene dozvole može se doneti i na zahtev stranca.

(12)      Jedinstvena dozvola prestaje da važi po sili zakona u slučaju smrti stranca, odobrenja stalnog nastanjenja stranca u Republici Srbiji, odnosno prijema stranca u državljanstvo Republike Srbije.”

Član 21.

U članu 48. stav (2) briše se. Stav (4) briše se.

U stavu (3) reči: “od godinu dana”, zamenjuju se rečima: “od tri godine,” Dosadašnji stav (3) postaje stav (2).

Član 22.

Član 50. briše se.

Član 23.

U članu 51. st. (2) briše se.

U stavu (3) posle reči: “godinu dana”, zamenjuju se rečima: “tri godine,”. Stav (4) briše se.

Dosadašnji stav (3) postaje stav (2).

Član 24.

U članu 57. stav (1) briše se.

U stavu (2) posle reči: “boravak”, dodaju se reči: “odnosno izdata jedinstvena dozvola” i posle reči: “boravka”, dodaju se reči: “odnosno jedinstvene dozvole”.

Dosadašnji stav (2) postaje stav (1)

Član 25.

U članu 58. stav (2) reči: “od jedne” zamenjuju se rečima “do tri”.

Član 26.

U članu 59. stav (4) briše se.

Član 27.

U članu 66. stav (1) menja se i glasi:

“Ukoliko se naknadno sazna da za stranca kome je odobren privremeni boravak postoji jedan ili više razloga propisanih za odbijanje zahteva za privremeni boravak, nadležni organ će doneti rešenje o prestanku prava na privremeni boravak.”

Posle stava (1) dodaje se stav (1a) koji glasi:

“(1a) Rešenjem iz stava (1) ovog člana se može odrediti rok u kom je stranac dužan da napusti Republiku Srbiju, koji ne može biti duži od 30 dana i može se izreći zabrana ulaska.

Posle stava (8) dodaju se st. (9) i (10) koji glase:

“(9) Privremeni boravak može prestati i po zahtevu stranca.

(10) Privremeni boravak prestaje da važi po sili zakona u slučaju smrti stranca, odobrenja stalnog nastanjenja stranca u Republici Srbiji, odnosno prijema stranca u državljanstvo Republike Srbije.”

Član 28.

U članu 67. stav (1) reč: “dozvola” zamenjuje se rečju: “odobrenje”. U stavu (2) reči: “pet godina” zamenjuju se rečima: “tri godine.” U stavu (5) reči: “pet godina” zamenjuju se rečima: “tri godine.” Stav (9) menja se i glasi:

“(9) Odredbe ovog člana se shodno primenjuju i na stranca kome je izdata jedinstvena dozvola.”

Posle stava (9) dodaje se stav (10) koji glasi:

“(10) Bliže uslove i način odobravanja stalnog nastanjenja, kao i izgled zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.”

Član 68. menja se i glasi:

Član 29.

“Član 68.

(1)        Nezavisno od člana 67. ovog zakona stalno nastanjenje će se odobriti i strancu koji ispunjava uslove iz člana 70. ovog zakona i to:

1)         maloletniku na privremenom boravku u Republici Srbiji, ako je jedan od roditelja državljanin Republike Srbije ili stranac kome je odobreno stalno nastanjenje;

2)         strancu koji je poreklom iz republike srbije;

3)         strancu koji je srpskog porekla;

4)         drugom strancu, ako to nalažu razlozi humanosti ili to predstavlja interes za republiku srbiju.

(2)        Odredbe člana 67. st. (6)–(9) primenjuju se i u slučajevima stalnog nastanjenja u posebnim slučajevima.”

Član 30.

U članu 69. posle stava (4) dodaju se st. (5) i (6) koji glase:

“(5) Zahtev za stalno nastanjenje se može podneti i elektronskim putem.

(6) Bliže uslove za podnošenje zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja elektronskim putem propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.”

Član 31.

Član 70. menja se i glasi:

“Član 70.

(1)        Uz zahtev za odobrenje stalnog nastanjenja stranac prilaže:

1)         važeći lični ili službeni pasoš ili važeću ličnu kartu države čiji državljani, u skladu sa važećim propisima mogu da uđu u Republiku Srbiju sa ličnom kartom;

2)         dokaz da poseduje sredstva za izdržavanje;

3)         dokaz o zdravstvenom osiguranju;

4)         dokaze o opravdanosti zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja;

5)         dokaz o uplati propisane takse.

(2)        Strancu kome je odobreno stalno nastanjenje izdaje se lična karta za stranca.

(3)        Stranac lično preuzima ličnu kartu za stranca.

Član 32.

U članu 71. stav (2) menja se i glasi:

“Prilikom donošenja odluke iz stava (1) tač. 1), 2) i 3) ovog člana, cene se posebne okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, uzimajući u obzir dužinu trajanja prethodnih privremenih boravaka, njegove lične, porodične, kulturne, ekonomske i druge veze sa Republikom Srbijom, odnosno ozbiljnost učinjenog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, kao i pretnju koju podnosilac zahteva predstavlja po bezbednost Republike Srbije i njenih građana.”

Član 33.

U članu 74. stav (1) tačka 2) posle reči: “180 dana” dodaje se zapeta i reči:

“odnosno duže od perioda boravka stranca određenog međunarodnim ugovorom;”

Član 34.

U članu 87. stav (3) posle tačke 9) dodaje se tačka 10) koja glasi:

“10) njegov boravak na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik za Republiku Srbiju i njene građane, u skladu sa članom 9. ovog zakona.”

Član 35.

U članu 88. stav (3) reči: “najkasnije 15 dana” brišu se.

Član 36.

Naziv iznad člana 94. i član 94. menja se i glasi:

“Troškovi prinudnog udaljenja

Član 94.

(1)        Troškove smeštaja i boravka u prihvatilištu i druge troškove koji nastanu prilikom prinudnog udaljenja snosi stranac.

(2)        Radi naplate troškova iz stava (1) ovog člana od stranca će se oduzeti novčana sredstva, o čemu se izdaje potvrda.

(3)        Novčana sredstva koja su oduzeta od stranca se koriste za podmirenje troškova prinudnog udaljenja, izdavanjem potvrde o troškovima prinudnog udaljenja.

(4)        Ako stranac nema sredstva za naplatu troškova iz stava (1) ovog člana, troškove snosi:

1)         fizičko ili pravno lice koje se obavezalo da će snositi troškove boravka i

prinudnog udaljenja stranca iz člana 27. stav (2) ovog zakona;

2)         prevoznik koji nije odvezao stranca u skladu sa članom 13. st. (2) i (3) ovog zakona;

3)         organizator turističkih ili poslovnih putovanja iz člana 13. stav (4) ovog zakona;

4)         poslodavac koji je zaposlio stranca suprotno odredbama ovog zakona ili propisa kojim je uređeno zapošljavanje stranaca.

(5)        U slučaju iz stava (4) ovog člana Ministarstvo unutrašnjih poslova rešenjem utvrđuje visinu troškova prinudnog udaljenja stranca, uzimajući u obzir stvarne troškove.

(6)        Protiv rešenja iz stava (4) ovog člana nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

(7)        Naplata troškova prinudnog udaljenja iz stava (4) ovog člana zastareva nakon pet godina, računajući od dana izvršnosti rešenja iz stava (5) ovog člana.

(8)        Troškove koje nije moguće naplatiti na način iz st. (1) do (4) ovog člana, padaju na teret budžeta Republike Srbije.

(9)        U troškove prinudnog udaljenja stranca spadaju troškovi nabavke putne isprave zemlje porekla stranca, putne karte za povratak u zemlju porekla stranca, troškovi smeštaja stranca u prihvatilištu za strance, troškovi smeštaja i putovanja policijske pratnje u inostranstvo, kao i drugi troškovi koji mogu nastati u vezi prinudnog udaljenja stranca.

(10)      Obrazac potvrde o oduzetim novčanim sredstvima, obrazac potvrde o troškovima prinudnog udaljenja i način izračunavanja troškova prinudnog udaljenja propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.”

Član 37.

U članu 100. posle reči: “države” dodaju se reči: “dozvolom za privremeni boravak, odnosno jedinstvenom dozvolom”.

Član 38.

Posle člana 101. dodaju se čl. 101a i 101b koji glase:

“Sadržaj obrasca dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole

Član 101a

(1)        Dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola izdaje se, u obliku kartice, na obrascu na kom su personalizovani podaci o vrsti dozvole.

(2)        Obrazac iz stava (1) ovog člana sadrži sledeće podatke: prezime, ime, dan, mesec i godinu rođenja, pol, evidencijski broj stranca, državu rođenja, državljanstvo, osnov boravka i napomenu.

(3)        U obrazac iz stava (1) ovog člana se unose i slike biometrijskih podataka stranca i to: fotografija i potpis, registarski i serijski broj dozvole, kao i datum izdavanja, rok važenja i organ izdavanja.

(4)        Obrazac iz stava (1) ovog člana sadrži mikrokontroler (čip) i prostor za mašinski čitljivu zonu za potrebe automatskog očitavanja podataka u koji se unose vidljivi podaci na ispravi, kao i podaci o adresi stanovanja stranca, biometrijski otisak prsta stranca, podaci o pravu na rad, kao i drugi podaci o strancu i sa njim povezanim fizičkim i pravnim licima, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju evidencije i obrada podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

(5)        Po zahtevu stranca kome se izdaje ili je izdata dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola, u skladu sa posebnim propisima, u mikrokontroler (čip) se upisuje kvalifikovani elektronski sertifikat imaoca i odgovarajući podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, tako da dozvola postaje sredstvo za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa.

(6)        Obrazac iz stava (1) ovog člana se štampa na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom i na engleskom jeziku, a podaci o prezimenu i imenu stranca se upisuju onako kako su upisani u putnu ispravu stranca u transkripciji na engleskom jeziku, dok se podaci o državljanstvu upisuju se na način kako se međunarodno priznatim troslojnim kodom označava država čiji je stranac državljanin, a podaci o državi rođenja stranca upisuju ćiriličnim pismom, na način kako se na srpskom jeziku naziva država čiji je stranac državljanin.

Izdavanje dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole

Član 101b

(1)        Strancu koji ispunjava uslove za odobrenje privremenog boravka, odnosno jedinstvene dozvole nadležni organ izdaje dozvolu za privremeni boravak, odnosno jedinstvenu dozvolu, pri čemu je potrebno lično prisustvo stranca u cilju uzimanja njegovih biometrijskih podataka.

(2)        Maloletnom strancu, do navršene dvanaeste godine života ne uzimaju se otisci prstiju i potpis, a prilikom izdavanja dozvole za privremeni boravak maloletnom strancu neophodno je prisustvo jednog roditelja, staratelja, odnosno zakonskog zastupnika.

(3)        Stranac kome se izdaje dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola, a koji zbog svojih verskih ili nacionalnih običaja nosi kapu ili maramu kao sastavni deo nošnje, odnosno odeće, može biti fotografisan sa kapom ili maramom.

(4)        Prilikom uzimanja biometrijskih podataka strancu se izdaje potvrda koja služi kao dokaz o započetom procesu izdavanja dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole.

(5)        Stranac kome je dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola oštećena ili ako fotografija više ne odgovara njegovom izgledu, odnosno kada iz drugih razloga ne može da služi svojoj svrsi, dužan je da u roku od 15 dana od dana nastupanja razloga iz ovog stava podnosi zahtev za izdavanje nove dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole.”

Član 39.

U članu 102. stav (1) zapeta i reči: “kao i strancu koji nema važeću putnu ispravu, a privremeni boravak mu je odobren rešenjem” brišu se.

Posle stava (2), dodaje se stav (2a) koji glasi:

“(2a) Privremena lična karta za stranca se izdaje i u slučaju iz člana 44. stav (6) ovog zakona.”

Član 40.

Posle člana 103. dodaje se član 103a koji glasi:

“Izrada obrazaca Član 103a

“Obrazac dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole, obrazac

lične karte za stranca i privremene lične karte za stranca, kao i obrazac putnog lista za strance izrađuje i štampa Narodna banka Srbije-Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.”

Član 41.

Naziv iznad člana 104. i član 104. menja se i glasi:

“Izdavanje lične karte za stranca

Član 104.

(1)        Strancu kome je odobreno stalno nastanjenje nadležni organ izdaje ličnu kartu za stranca, pri čemu je potrebno lično prisustvo stranca u cilju uzimanja njegovih biometrijskih podataka.

(2)        Prilikom uzimanja biometrijskih podataka strancu se izdaje potvrda koja služi kao dokaz o započetom procesu izdavanja lične karte za stranca.

(3)        Stranac kome se izdaje lična karta za stranca, a koji zbog svojih verskih ili nacionalnih običaja nosi kapu ili maramu kao sastavni deo nošnje, odnosno odeće, može biti fotografisan sa kapom ili maramom.

(4)        Maloletnom strancu lična karta za stranca se izdaje na zahtev jednog od roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika, a do navršene dvanaeste godine života ne uzimaju se otisci prstiju i potpis.

(5)        Odredbe ovog člana se shodno primenjuju prilikom izdavanja privremene lične karte za stranca.

(6)        Izgled obrasca i postupak izdavanja lične karte za stranca i privremene lične karte propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, a izgled obrasca zahteva za izdavanje posebne lične karte, izgled obrasca posebne lične karte, kao i postupak izdavanja posebne lične karte propisuje ministar nadležan za spoljne poslove..

Član 42.

U članu 106. stav (1) menja se i glasi:

“(1) Lična karta za stranca izdaje se sa rokom važenja od pet godina.

(2) Maloletnom strancu lična karta za stranca izdaje se sa rokom važenja od dve godine.

(2)        Privremena lična karta izdaje se sa rokom važenja rešenja na koji je strancu određen obavezni boravak, odloženo prinudno udaljenje, odnosno odobren privremeni boravak.

(3)        Posebna lična karta izdaje se sa rokom važenja do četiri godine.”

Član 43.

U članu 108. stav (1) tačka 3) reči: “ili na privremeni boravak, odnosno ako mu je privremeni boravak istekao” brišu se.

U stavu (2) reči: “u “Službenom glasniku Republike Srbije” o trošku stranca” zamenjuju se rečima: “na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.”

Član 44.

Član 109. menja se i glasi:

“Obaveze stranca u slučaju nestanka dozvole za privremeni boravak i jedinstvene dozvole Član 109.

(1)        Stranac je dužan da o nestanku dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole, bez odlaganja obavesti nadležni organ, koji rešenjem proglašava dozvolu za privremeni boravak, odnosno jedinstvenu dozvolu nevažećom, i isto oglašava na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

(2)        Protiv rešenja o proglašavanju nevažećom dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole nije dopuštena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.”

Član 45.

U članu 117. stav (4) menja se i glasi:

“(4) U skladu sa stavom (1) tačka 3) ovog člana organizacija nadležna za poslove zapošljavanja od Ministarstva unutrašnjih poslova preuzima podatke o odobrenom privremenom boravku ili stalnom nastanjenju stranca, odnosno jedinstvenim dozvolama, dok Ministarstvo unutrašnjih poslova preuzima podatke o proceni ispunjenosti uslova za izdavanje jedinstvene dozvole, u skladu sa zakonom.”

Član 46.

Član 118. menja se i glasi:

“Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrše ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, preko nadležne inspekcije rada i organizacije nadležne za poslove zapošljavanja, kao i ministarstvo nadležno za spoljne poslove, svako u delu propisane nadležnosti.”

Član 47.

U članu 119. stav (1) broj: “50.000”, zamenjuje se brojem: “500.000”. U tački 2) tačka i zapeta zamenjuju se rečima: “i član 13a stav (2)”. Posle tačke 2) dodaje se tačka 3) koja glasi:

“Na osnovu čijeg pozivnog pisma je strancu izdata viza, a zbog propusta pozivara je došlo do nezakonitog boravka stranca na teritoriji Republike Srbije. (član 13. stav (5) i član 13a stav (3) ovog zakona).”

U stavu (2) broj: “5.000”, zamenjuje se brojem: “50.000”.

U stavu (3) broj: “10.000”, zamenjuje se brojem: “100.000”. Posle stava (4) dodaju se st. (5) i (6) koji glase:

“(5) Uz kaznu za prekršaj iz stava (1) tačka 3) ovog člana, pozivaru se može izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti.

(6) Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava (1) tačka 3) ovog člana.”

Član 48.

U članu 122. stav (1) broj: “5.000”, zamenjuje se brojem: “50.000”. Posle tačke 1a) dodaje se tačka 1b) koja glasi:

“1b) boravi u Republici Srbiji suprotno razlozima zbog kojih mu je izdata jedinstvena dozvola (član 46. stav (4) ovog zakona).”

Član 49.

U članu 123. stav (1) broj: “5.000”, zamenjuje se brojem: “10.000” i reči: “do 150.000” brišu se.

Tačka 1) menja se i glasi:

“1) u propisanom roku nije podneo zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole (član 46. stav (1) ovog zakona);”

Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

“1a) u propisanom roku nije podneo zahteva za odobrenje privremenog boravka (član 46. stav (2) ovog zakona);” Tačka 3) briše se. Tačka 5) briše se.

Posle tačke 8) dodaje se tačka 8a) koja glasi:

“8a) ne prijavi nadležnom organu nestanak dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole iz člana 109. stav (1) ovog zakona.

 Posle tačke 10) dodaje se tačka 11) koja glasi:

“10) u propisanom roku ne ponese zahtev nadležnom organu za izdavanje nove dozvole za privremeni boravak ili jedinstvene dozvole (član 101 b. stav (5) ovog zakona).”

Posle stava (1) dodaje se stav (2) koji glasi:

“(2) Za prekršaje iz ovog člana, izdaje se prekršajni nalog, u skladu sa zakonom koji uređuje izdavanje prekršajnog naloga.”

Član 50.

Posle člana 123, dodaje se član 123a, koji glasi:

U članu 120. i 121. broj: “5.000” zamenjuje se brojem: “50.000”

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 51.

(1)        Vlada će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti uredbu o kategorijma stranaca kojima se, u skladu sa interesom Republike Srbije, može odobriti privremeni boravak u Republici Srbiji, kao i način i bliže uslove odobravanja privremenog boravka tim kategorijama stranaca iz člana 12. stav 3. ovog zakona.

(2)        Ministar nadležan za unutrašnje poslove će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propise o:

1)         bližim uslovima za odobrenje privremenog boravka, izgledu zahteva za odobrenje privremenog boravka, izgledu obrasca i bližim uslovima za izdavanja dozvole za privremeni boravak iz člana 15. stav 4. ovog zakona;

2)         bližim uslovima i načinu odobravanja stalnog nastanjenja, kao i izgledu zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja iz člana 28. stav 5. ovog zakona;

3)         bližim uslovima za podnošenje zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja elektronskim putem iz člana 30. stav 2 ovog zakona.

4)         o obrascu potvrde o oduzetim novčanim sredstvima, obrascu potvrde o troškovima prinudnog udaljenja i načinu izračunavanja troškova prinudnog udaljenja iz člana 36. stav 10 ovog zakona.

(3)        Ministar nadležan za spoljne poslove će, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti propis o izgledu obrasca vize u elektronskom formatu, način i bliže uslove za izdavanje vize u elektronskom formatu iz člana 8. stav (5) ovog zakona.

(3)        Ministar nadležan za unutrašnje poslove, ministar nadležan za poslove zapošljavanja i ministar nadležan za spoljne poslove će, sporazumno, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti propis o bližim uslovima i načinu odobravanja viza, kao i izgledu i sadržaju pozivnog pisma iz člana 10. stav 1. ovog zakona.

(4)        Ministar nadležan za unutrašnje poslove i ministar nadležan za poslove zapošljavanja, će sporazumno, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti propis o načinu podnošenja, obrade zahteva, bližim uslovima za izdavanje jedinstvene dozvole i izgledu obrasca jedinstvene dozvole iz člana 46b stav (10) ovog zakona.

Član 52.

(1)        Svi postupci započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se primenom propisa prema kojima su započeti.

(2)        Početkom primene propisa iz člana 51. stav (1) i stav (2) tač. 1) i 2), prestaju da važe odredbe člana 124. stav (1), stav (3) tač. 4) i 5) Zakona o strancima (“Službeni glasnik RS, br. 24/18 i 31/19)”.

Član 53.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a odredbe člana 1. stav (2), člana 8. st. (2) i (4), člana 9., člana 11. stav (2), člana 12. st. (2), (3) i (5), člana 14., člana 15. st. (1) i (3), člana 17. st. (2) i (3), člana 19, člana 20, člana 22., člana 23. stav (3), člana 24. stav (2), člana 28. stav (4), člana 37, člana 3., člana 40, člana 44, člana 45, člana 46, člana 48. stav (2) i člana 49. st. (2), (3), (6) i (7) počinju da se primenjuju dana 01.02.2024. godine

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE

U cilju daljeg usklađivanja propisa Republike Srbije sa propisima Evropske Unije izrađen je Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima. Kroz Nacrt Zakona je izvršeno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa Direktivom 2011/98/EU o jedinstvenom postupku obrade zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad stranim državljanima u Republici Srbiji.

Harmonizacija zakonodavstva u oblasti legalnih i iregularnih migracija je jedna od aktivnosti propisanim Revidiranim Akcionim planom za Poglavlje 24, potpoglavlje Migracije.

Paralelno sa izradom Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, izrađen je Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca u cilju horizontalne povezanosti dva nacionalna propisa.

Izmenama i dopunama Zakona o strancima i izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca se omogućava da strani državljani u jedinstvenom postupku, pred jednim državnim organom, Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, ostvare istovremeno pravo na privremeni boravak i rad u Republici Srbiji, na način da državni organi, u skladu sa zakonom i u okviru nadležnosti vrše, kroz jedinstven postupak, potrebne provere vezane za izdavanje kako privremenog boravka, tako i radne dozvole, nakon čega se, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, izdaje jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad u Republici Srbiji.

Imajući u vidu jedan od strateških ciljeva Vlade Republike Srbije, a koji se odnosi na razvoj i digitalizaciju, odnosno povećanje broja elektronskih usluga za građane, postupak izdavanja jedinstvene dozvole, odnosno dozvole za boravak i rad u Republici Srbiji je u potpunosti digitalizovan, odnosno odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stranima propisano je da se zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole može podneti isključivo elektronskim putem.

Rukovodeći se interesom Vlade Republike Srbije da je neophodno uspostaviti konkurentno tržište rada, kao i stvaranje povoljnijih uslova za privrednike, gde se bez velikih administrativnih prepreka, omogućava lakši i efikasniji način rešavanja statusnih pitanja stranaca koji dolaze na rad u našu zemlju, bez odlaska na “šalter” u prostorije Ministarstva unutrašnjih poslova, predloženim izmenama i dopunama Zakona o strancima omogućiće se unapređenje i podizanje pre svega poslovnog, ali i sveobuhvatnog imidža Republike Srbije u regionu i svetu.

Propisivanjem predloženih rešenja u Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima omogućen je jedinstven (objedinjen) postupak, koji menja dosadašnju obavezu stranca da prvo reguliše privremeni boravak u skladu sa odredbama Zakona o strancima, a nakon toga, poslodavac ili sam stranac, podnosi zahtev za izdavanje dozvole za rad u skladu sa odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca.

Podnošenjem zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole, koji se rešava u roku od 15 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije, skraćen je period vremena kada stranac, nakon ulaska u zemlju može zakonito da počne da obavlja privrednu delatnost, čime su smanjeni troškovi poslodavca i samog stranca, vezani za njegov smeštaj i boravak u Republici Srbiji od momenta ulaska do dobijanja potrebnih dozvola za njihov boravak i rad.

Posebno je značajno istaći da će zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad moći pored stranca da podnese i poslodavac, i to za veći broj stranih radnika koje će angažovati, čime će se dodatno podići standardi Republike Srbije kada je u pitanju konkurentnost tržišta radne snage i privlačenja stranih investicija.

Strateški gledano, zbog napora koje Vlada Republike Srbije ulaže u cilju razvoja privrednog rasta i porasta bruto društvenog proizvoda, a kroz realizaciju velikog broja pre svega infrastrukturnih projekata, u našoj zemlji u ovom trenutku, a očekuje se da se takav tren nastavi, postoji velika potreba za privlačenjem strane radne snage.

U tom smislu, a imajući u vidu potrebu privlačenja stranih radnika, ali i svih drugih stranaca koji planiraju da duži vremenski period provedu u Republici Srbiji, te potrebe da se za strane državljane omogući veća pravna sigurnost i smanje birokratske i administrativne prepreke, izmenama i dopunama ovog zakona omogućeno je da se privremeni boravak (umesto dosadašnje jedne godine) odobri na period do tri godine, u zavisnosti od postojanja razloga i dokaza koji se prilažu u svakom pojedinačnom slučaju. Rok važenja jedinstvene dozvole je takođe tri godine.

Uvažavajući potrebu da strani državljani koji imaju odobren privremeni boravak po drugim osnovama propisanim važećim Zakonom o strancima, imaju i mogućnost da rade u našoj zemlji, čime doprinose razvoju zemlje, kroz horizontalnu povezanost normi koje se predlažu kroz izmenu i dopunu Zakona o zapošljavanju stranaca omogućeno je da veliki broj stranaca ima zakonom odobreno pravo na rad u Republici Srbiji i bez izdavanja jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad.

U tu grupu stranaca spadaju pre svega stranci kojima je odobren privremeni boravak po osnovu spajanja porodice sa državljaninom Republike Srbije, strancima koji imaju odobren privremeni boravak po osnovu posedovanja nekretnine, po osnovu studiranja (u vremenskom periodu propisanim Zakonom o zapošljavanju stranaca), strancima koji imaju odobren privremeni boravak po osnovu naučno istraživačkog rada, volonterima, stranim novinarima, stranim ekspertima koji su angažovani na projektima u državnim organima Republike Srbije, verskim službenicima, strancima na humanitarnom boravku, strancima koji su žrtve trgovine ljudima i drugim strancima u skladu sa odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca, kao i stalno nastanjenim strancima.

Propisivanje prava na rad koje je zakonom deklarativno propisano za veliki broj kategorija stranaca koji žive u Republici Srbiji i koji su svoje životne aktivnosti vezali za našu zemlju, ostvaruje se veća pravna sigurnost stranaca u Republici Srbiji a stranci se, kao građani Republike Srbije, izjednačavaju sa domaćim državljanima kada je u pitanju pravo na rad i pravo na izbor posla, što je ustavno pravo svih građana Republike Srbije. Takođe, tržište rada u Republici Srbiji se jača i postaje konkurentnije.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o strancima propisano je da se privremeni boravak (po svim osnovama propisanim Zakonom), odnosno jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad izdaje u vidu biometrijskog dokumenta, čime je zamenjena nalepnica privremenog boravka koja se utiskuje u pasoš stranca.

Propisivanje biometrijske dozvole za privremeni boravak, odnosno biometrijske jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad je još jedan korak napred u harmonizaciji domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima kada je u pitanju bezbednost dokumenata koji se izdaju stranim državljanima. Pored navedenog, na propisani način podižu se standardi vezani za bezbednosni aspekt i kontrolu kretanja stranih državljana na teritoriji Republike Srbije, budući da će se svim strancima kojima se odobrava privremeni boravak, odnosno izdaje jedinstvena dozvola uzimati biometrijski podaci (fotografija, otisci prstiju i potpis), u skladu sa zakonom.

Takođe, izdavanjem biometrijskog dokumenta stranim državljanima kojima je odobren privremeni boravak, odnosno izdata jedinstvena dozvola strani državljani su izjednačeni sa državljanima Republike Srbije, budući da im se izdaju dokumenti koji omogućavaju korišćenje i drugih usluga koje imaju državljani Republike Srbije na portalu e Uprave, kao što je pravo na korišćenje elektronskog potpisa prilikom ostvarivanja svojih prava i obaveza, što dodatno predstavlja benefit kada je u pitanju položaj stranaca u Republici Srbiji.

Imajući u vidu potrebu da se stranim državljanima omogući da lakše ostvare pravo na privremeni boravak u zemlji, olakšana je procedura za određene kategorije stranaca koji podnose zahtev za odobrenje privremenog boravka u Republici Srbiji. U tom smislu propisano je da dokaz o sredstvima za izdržavanje i dokaz o zdravstvenom osiguranju tokom planiranog boravka u Republici Srbiji ne podnosi stranac koji je član uže porodice državljanina Republike Srbije i stranac koji podnosi zahtev po osnovu zapošljavanja.

Pored navedenog izmenjena je obaveza stranca da zahtev za produženje privremenog boravka podnosi 30 dana pre isteka važećeg privremenog boravka, i u tom smislu je propisano da se zahtev za produženje privremenog boravka može podneti do dana isteka prethodno važećeg privremenog boravka. Istovetna norma je propisana i za produženje jedinstvene dozvole.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o strancima, i u okviru postupka za odobravanje stalnog nastanjenja u Republici Srbiji izvršene su izmene, i to u delu koji se odnosi na vremenski period koji stranac treba da provede na teritoriji Republike Srbije na odobrenom privremenom boravku. Izmenama i dopunama zakona predloženo je da se stalno nastanjenje može odobriti nakon tri godine neprekidnog boravka na teritoriji Republike Srbije, umesto dosadašnjih pet. Kao što je već napomenuto, stalno nastanjeni stranac, u skladu sa odredbama koje su propisane izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca ima pravo na rad u skladu sa tim zakonom, bez posebnih formalnosti koje je odnose na dosadašnju obavezu pribavljanja lične radne dozvole, u skladu sa odredbama Zakona o strancima.

U oblasti stalnog nastanjenja, izmenama i dopunama propisano je i da lična karta za stranca koja se izdaje stano nastanjenim strancima postane isprava o identitetu koja se izdaje stalno nastanjenom strancu, i da predstavlja dozvolu za stalno nastanjenje stranca u Republici Srbiji.

Izmenama i dopunama je propisano da se strancu na stalnom nastanjenju ne izdaje više nalepnica o odobrenom stalnom nastanjenju koja se utikuje u putnu ispravu stranca, već se nakon postupka po zahtevu za odobrenje stalnog nastanjenja koji je završen rešenjem kojim se odobrava stalno nastanjenje u Republici Srbiji, bez posebnih administrativnih zahteva strancu izdaje lična karta za stranca koja je dozvola za stalni boravak u Republici Srbiji i koja se izdaje na period od 5 godina. Lična karta za stranca se obnavlja bez ponovnog razmatranja da li stranac ispunjava uslove za odobrenje stalnog boravka u Repubici Srbiji.

Imajući u vidu interes Republike Srbije da stranim državljanima koji imaju srpsko poreklo olakša pravni položaj u Republici Srbiji i da im se omogući da, ukoliko žele da žive i rade u zemlji svojih predaka lakše integrišu u društveni i ekonomski život zemlje, propisan je novi osnov za sticanje stalnog nastanjenja u posebnim slučajevima, odnosno srpsko poreklo se propisuje kao osnov za podnošenje zahteva i odobrenje stalnog nastanjenja u Republici Srbiji.

Propisano je da takođe, da se postupak podnošenja zahteva za stalno nastanjenje omogući i elektronskim putem, kao još jedna od digitalizovanih usluga za građane.

Važna novina koju prate izmene i dopune ovog zakona je i omogućavanje da se strancu umesto nalepnice vize izda viza u elektronskom formatu, a propisan je pravni osnov da ministar nadležan za spoljne poslove donese propis o bližim uslovima i načinu izdavanja vize u elektronskom formatu.

Omogućavanje navedenog predstavlja značajan napredak Republike Srbije u oblasti koja reguliše način ulaska u zemlju stranih državljana kojima je u skladu sa viznim režimom potrebna viza za ulazak i boravak na teritoriji naše zemlje, koji se ogleda u digitalizaciji postupka izdavanja viza strancima. U tom smislu i u oblasti izdavanja viza imao se u vidu strateški cilj Vlade Republike Srbije, usmeren ka povećanju broja digitalizovaih usluga za sve građane, pa i za strane državljane.

Imajući u vidu potrebu da strani državljani kojima je za ulazak u Republiku Srbiju potrebna viza, a koji podnesu zahtev za izdavanje vize za duži boravak (vize D), omogući da odmah po dolasku mogu zakonito da rade u našoj zemlji, horizontalnim povezivanjem odredbi kojima se menja ovaj zakon i Zakon o zapošljavanju stranaca, propisano je da viza za duži boravak (viza D) izdata po osnovu zaposlenja, istovremeno bude i boravišna i radna dozvola u periodu važenja izdate vize (a najduže do 180 dana).

Predloženo zakonsko rešenje dodatno ima efekat na privredni i ekonomski ekonomskog razvoja zemlje, skraćenju administrativnih procedura kako za stranca, tako i poslodavca po ulasku stranca u zemlju, a državni organi uključeni u postupak odobravanja vize za duži boravak, dok je stranac još u zemlji porekla, vrše potrebne provere i u efikasnom i objedinjenom postupku razmenjuju podatatke od značaja za donošenje odluke po podnetom zahtevu za vizu i utvrđuju da li su ispunjeni uslovi za izdavanje vize za duži boravak (vize D).

Pored činjenice da je izmenama i dopunama Zakona o strancima se, kao što je već navedeno, skraćen administrativni postupak i u velikoj meri liberalizovan dolazak stranih državljana u Republiku Srbiju, te da su propisane povoljnije norme, posebno je posvećena pažnja kada je u pitanju kontrola ulaska u zemlju stranih državljana iz migraciono visoko rizičnih zemalja, čijim državljanima je za ulazak u Republiku Srbiju potrebna viza.

U tom smislu, izmenama i dopunama ovog zakona dodatno su precizirane obaveze pozivara koji poziva stranca u Republiku Srbiju i koji se pozivnim pismom obavezuje da će snositi troškove njegovog boravka u Republici Srbiji, kao i troškove prinudnog udaljenja i smeštaja stranca u prihvatilište za strance, a u cilju njegovog povratka u zemlju porekla.

Imajući u vidu da je Republika Srbija suočena sa velikim prilivom iregularnih migranata, izmenama i dopunama je, u cilju sprečavanja situacije da stranci nakon legalnog ulaska u Republiku Srbiju na osnovu izdate vize, postanu iregularni migranti na način da zloupotrebe izdatu vizu i na nezakonit napuste teritoriju naše zemlje, propisana je pojačana odgovornost pozivara koji poziva strane državljane u Republiku Srbiju, najčešće kao radnu snagu iz zemalja migraciono visokog rizika. Na transparentan način propisane su obaveze koje pozivar treba da ima u vidu kada poziva strane državljane u Republiku Srbiju.

Pored navedenog, propisivanjem obaveza o kojima pozivar treba da vodi računa kada dostavlja pozivno pismo (garanciju) za strane državljane, posredno se sprečava i eventualna eksploatacija stranih radnika i štite njegova prava, a za kršenje propisanih obaveza pozivara predviđena je kaznenaa odredba.

Dodatno, u slučaju da, nakon izdavanja vize dođe do nezakonite migracije, propisan je način kako se troškovi smeštaja u prihvatilište za strance i troškovi vraćanja stranca u zemlju porekla naplaćuju od stranca, ukoliko ima novčanih sredstava, odnosno od pozivara na osnovu čijeg pozivnog pisma je stranac došao u Republiku Srbiju. U tom smislu propisan je i pravni osnov za donošenje propisa kojim se uređuju bliži uslovi i način izračunavanja troškova prinudnog udaljenja stranca.

Zakonska rešenja vezana za jedinstvenu dozvolu i izdavanje biometrijskih dokumenata strancima, kao i drugi članovi Nacrta zakona iz člana 53 imaju odloženu primenu od dana stupanja na snagu Zakona, odnosno počinju da se primenjuju dana 01.02.2024. godine, imajući u vidu da je za primenu neophodno da se pripreme tehnički uslovi.

Zakonom se ujedno preciziraju pojedine odredbe i otklanjaju uočene tehničke greške u trenutno važećem Zakonu o strancima, a u cilju efikasnije primene propisanih odredbi.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona kojim se menja član 3. Zakona predviđeno je da se izmeni institut lične karte za stranca, kao i da se uvedu nova dva instituta: jedinstvena dozvola i dozvola za privremeni boravak i rad stranca u Republici Srbiji.

Članom 2. Nacrta zakona kojim se menja član 5. Zakona propisano je da u slučaju promene prezimena ili ličnog imena prilikom boravka u našoj zemlji, stranac pribavlja novu putnu ispravu sa važećim ličnim podacima u roku od šest meseci od momenta promene ličnih podataka.

Članom 3. Nacrta zakona menja se član 7. Zakona, a navedenim izmenama omogućava se da se pored obrade biometrijskih podataka u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih polova, uzimaju biometrijski podaci (fotografija, otisak prsta i potpis) od strnca, a u cilju sprovođenja postupaka propisanih zakonom.

Članom 4. Nacrta zakona kojim se menja član 10. Zakona precizirano je da se postupci propisani ovim zakonom rešavaju u postupku neposrednog odlučivanja, pri čemu se primenjuju odredbe zakona kojim je uređen opšti upravni postupak

Članom 5. i 6. Nacrta zakona, kojim se menja član 13, Zakona i dodaje član 13a. propisane su odredbe kojima se pojačava garancija pozivara, odnosno organizatora turističkog ili poslovnog putovanja stranca u slučaju da se stranac nađe u nezakonitom boravku u Republici Srbiji, a do njegovog nezakonitog boravka je došlo zbog propusta pozivara, odnosno organizatora putovanja.

Članom 7. Nacrta zakona kojim se menja član 16. Zakona precizirano je se dan ulaska u Republiku Srbiju i dan izlaska iz Republike Srbije računaju se u dane boravka na teritoriji Republike Srbije.

Članom 8. Nacrta zakona kojim se menja član 18. Zakona, preciziran je pojam vize, koja se izdaje u obliku nalepnice, kao i da viza može biti izdata u elektronskom formatu, a propisano je ovlašćenje da ministar nadležan za spoljne poslove donese propis kojim se uređuje način i bliži uslovi za izdavanje vize u elektronskom formatu.

Članom 9. Nacrta zakona kojim se menja član 22. Zakona izvršeno je usaglašavanje u odnosu na novi institut jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad u Republici Srbiji, a imajući u vidu da važeći zakon ne poznaje navedeni institut, te da i izdata viza za duži boravak (viza D) pruža pravni osnov za podnošenje zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole.

Članom 10. Nacrta zakona kojim se menja član 26. Zakona dodaje se stav vezan za ovlašćenje za donošenje propisa o bližim uslovima i načinu odobravanja viza, kao i izgledu i sadržaju pozivnog pisma koji donose sporazumno ministar nadležan za spoljne poslove, ministar nadležan za unutrašnje poslove i ministar nadležan za poslove zapošljavanja

Članom 11. Nacrta zakona kojim se menja član 29. Zakona i predviđa se da pre izdavanja vize, diplomatsko-konzularno predstavništvo pribavlja prethodnu saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova, osim u slučaju kada je to u interesu Republike Srbije ili za to postoje humanitarni razlozi ili razlozi više sile. Takođe, propisuje se da prilikom izdavanja vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja, organizacija nadležna za poslove zapošljavanja nadležnom organu dostavlja procenu o ispunjenosti uslova za zapošljavanje u Republici Srbiji, čime se stvaraju uslovi da viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja bude istovremeno dozvola za boravak i rad u Republici Srbiji, u periodu roka važenja vize, kako je već navedeno u delu II ovog Obrazloženja.

Članom 12. Nacrta zakona kojim se menja član 40. Zakona preciziran je period kada stranac podnosi zahtev za odobrenje privremenog boravka u odnosu na period koji je duži od 90 dana od dana ulaska. U tom smislu član se dopunjava periodom boravka koji je određen međunarodnim ugovorom, koji kao međunarodni ugovor ima višu pravnu snagu od zakona, kao i periodom roka važenja vize za duži boravak i u kom stranac može podneti blagovremeni zahtev za odobrenje privremenog boravka. Takođe, propisuje se osnov za donošenje akta Vlade kojim će se, u skladu sa interesom Republike Srbije, odrediti kategorije stranaca kojima će se nezavisno od osnova propisanih za odobrenje privremenog boravka odobriti privremeni boravak. Pored navedenog dodat je novi stav u članu, kojim je propisano u kojim slučajevima se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na dozvolu za privremeni boravak i rad stranca, a u kojim slučajevima se strancu izdaje dozvola za privremeni boravak.

Članom 13. Nacrta zakona kojim se menja član 41. Zakona propisano je da se zahtev za odobrenje privremenog boravka može podneti do isteka roka važenja privremenog boravka, čime se menja obaveza stranca da zahtev za produženje privremenog boravka mora podneti najkasnije do 30 dana pre isteka važećeg privremenog boravka. Takođe, ispravljena je tehnička greška u članu 41. stav (9) Zakona.

Članom 14. Nacrta zakona propisano je da se član 41a briše, budući da nakon uvođenja u pravni sistem jedinstvene boravišne i radne dozvole, postojanje člana kojim se reguliše podnošenje jedinstvenog zahteva za privremeni boravak i dozvolu za rad nije potrebno.

Članom 15. Nacrta zakona izmenjen je član 43. Zakona i propisano je da kada se dozvola za privremeni boravak izdaje kao biometrijski dokument, stranac pored ličnih dokumenata iz stava (1) tačka 1) ovog člana može da priloži i važeću ličnu kartu države čiji je državljanin, ako u skladu sa važećim propisima, može da uđe u Republiku Srbiju sa ličnom kartom, pri čemu lični dokument-važeći lični ili službeni pasoš, odnosno lična karta mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda na koji se traži odobrenje privremenog boravka. Propisana je i izmena zakonskog ovlašćenja za donošenje propisa o bližim uslovima za odobrenje privremenog boravka, izgledu zahteva za odobrenje privremenog boravka, kao i izgledu obrasca i načinu izdavanja dozvole za privremeni boravak, budući da se od 01.02.2024. godine strancau kome je odobren privremeni boravak u Republici Srbiji više neće utiskivati nalepnica privremenog boravka u stranu putnu ispravu, već će mu se izdati biometrijski dokument dozvole za privremeni boravak.

Članom 16. Nacrta zakona kojim se dodaje novi član 43a, propisano je da prilikom podnošenja zahteva za odobrenje ili produženje privremenog boravka stranac koji je član uže porodice državljanina Republike Srbije, kao i stranac koji se zapošljavanja ne prilaže dokaz o sredstvima za izdržavanje tokom planiranog boravka i dokaz o zdravstvenom osiguranju tokom planiranog boravka.

Članom 17. kojim se menja član 44. Zakona propisano je da se privremeni boravak može odobriti u trajanju do tri godine i može se produžavati na isti period, u zavisnosti od razloga zbog kojih se privremeni boravak odobrava. Takođe, brišu se stavovi ovog člana koji se odnose na način odobravanja privremenog boravka putem utiskivanja nalepnice odobrenog privremenog boravka u putnu ispravu stranca, budući da će se strancu od 01.02.2024. godine izdavati biometrijski dokument u vidu dozvole za privremeni boravak.

Članom 18. Nacrta zakona kojim se menja član 45. Zakona izvršeno je sistemsko usaglašavanje teksta u smislu preciziranja roka važenja ličnog dokumenta stranca koji je priložen uz zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka, a koji mora biti duži od perioda na koji se traži odobrenje privremenog boravka. Stav (2) ovog člana je izbrisan, a stavovi od (3) do (7) postaju stavovi (2)-(6).

Članom 19. Nacrta zakona predviđena je izmena člana 46. Zakona kojim je propisano da je stranac koji namerava da boravi i radi u Republici Srbiji dužan je da u periodu zakonitog boravka podnese zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole, u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na jedinstvenu dozvolu, kao i obavezu stranca koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana u periodu od 180 dana, odnosno u periodu zakonitog boravka u Republici Srbiji, i koji u skladu sa propisima kojima je regulisano zapošljavanje stranaca ima pravo na rad i bez jedinstvene dozvole, mora podneti zahtev za odobrenje privremenog boravka, kako je već pojašnjeno u delu delu II ovog Obrazloženja.

Članom 20. Nacrta zakona uvodi se novi institut - dozvola za privremeni boravak i rad stranca (jedinstvena dozvola), dodavanjem novih članova od 46a-46ž, posle člana 46. Članom 20. je propisan način podnošenja zahteva, uslovi za izdavanje jedinstvene dozvole, postupak odlučivanja, osnov za izdavanje jedinstvene dozvole, razlozi za odbijanje zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole, rok važenja jedinstvene dozvole, kao i prestanak važenja jedinstvene dozvole. Propisivanjem ovih odredbi institut jedinstvene dozvole za boravak i rad je uveden u pravni sistem Republike Srbije, a odredbe su sistematizovane i propisane na isti način kao i odredbe kojima se propisuje odobravanje privremenog boravka strancima.

Članom 21. Nacrta zakona kojim se menja član 48. Zakona briše se stav kojom je propisano da se privremeni boravak po osnovu studiranja u Republici Srbiji strancu odobrava u trajanju od jedne godine i može se produžiti na isti period, budući da je opštom odredbom u članu 17. Nacrta zakona propisano da se privremeni boravak po svim osnovama propisanim Zakonom može odobriti u vremenskom trajanju do tri godine, što je povoljnije rešenje u odnosu na postojeće rešenje. Takođe, propisano je da, u slučaju da studije traju kraće od tri godine, privremeni boravak se odobrava za period trajanja studija. Briše se stav (4) kojim je propisan osnov za odbijanje zahteva za produženje privremenog boravka po osnovu studija.

Članom 22. Nacrta zakona propisano je brisanje člana 50. Zakona, budući da će od 01.02.2024. godine stranci koji obavljaju specijalizaciju, stručnu obuku ili praksu, kao vid obavljanja poslovne delatnosti, odnosno rada u Republici Srbijipodnositi zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole, a u skladu sa članom 20. Nacrta zakona.

Članom 23. Nacrta zakona kojim se menja član 51. Zakona briše se stav kojim je propisano da se strancu po osnovu naučno-istraživačkog rada ili drugih naučno- obrazovnih aktivnosti privremeni boravak u Republici Srbiji odobrava u trajanju od jedne godine i može se produžiti na isti period, budući da je opštom odredbom u članu 17 Nacrta zakona propisano da se privremeni boravak po svim osnovama propisanim Zakonom može odobriti u vremenskom trajanju do tri godine, što je povoljnije rešenje u odnosu na postojeće rešenje. Takođe, propisano je da, u slučaju da naučno istraživački rad ili druga nauno obrazovna aktivnost traje kraće od tri godine, privremeni boravak se odobrava za period trajanja te aktivnosti. Stav ovog člana koji se odnosi na upućivanje stranca kome je odobren privremeni boravak po ovom osnovu na pribavljanje radne dozvole u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje stranaca se briše, budući da je ovoj kategoriji stranaca, izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca omogućeno pravo na rad samim zakonom i bez jedinstvene dozvole, kako je već navedeno.

.Članom 24. Nacrta zakona kojim se menja član 57. Zakona briše se stav kojim je propisano da se strancu po osnovu spajanja porodice privremeni boravak u Republici Srbiji odobrava u trajanju od jedne godine i može se produžiti na isti period, budući da je opštom odredbom u članu 17 Nacrta zakona propisano da se privremeni boravak po svim osnovama propisanim Zakonom može odobriti u vremenskom trajanju do tri godine, što je povoljnije rešenje u odnosu na postojeće rešenje. Takođe, izmenama je omogućeno da stranac može da podnese zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka kao član porodice stranca kome je izdata jedinstvena dozvola, što predstavlja usaglašavanje postojećih odredbi sa novim institutom – jedinstvenom dozvolom za privremeni boravak i rad.

Članom 25. Nacrta zakona kojim se menja član 58. Zakona propisano je da se privremeni boravak maloletnog stranca, rođenog na teritoriji Republike Srbije, odobrava na period do tri godine ukoliko je jedan od roditelja, staratelja ili zakonski zastupnik deteta stalno nastanjeni stranac.

Članom 26. Nacrta zakona kojim se menja član 59. Zakona na način da se briše stav kojim je propisano da se strancu samostalni boravak u Republici Srbiji odobrava u trajanju od jedne godine i može se produžiti na isti period, budući da je opštom odredbom u članu 17 Nacrta zakona propisano da se privremeni boravak po svim osnovama propisanim Zakonom može odobriti u vremenskom trajanju do tri godine, što je povoljnije rešenje u odnosu na postojeće rešenje.

Članom 27. Nacrta zakona kojim se menja član 66. Zakona dodate su odredbe koje se odnose na prestanak privremenog boravka stranca i to po zahtevu stranca i po sili zakona. Pored navedenog, izmena je izvršena i u delu koji se odnosi na izricanje roka za napuštanje Republike Srbije, koji se u odnosu na postojeće zakonsko rešenje menja na način da je određivanje roka za napuštanje teritorije Republike Srbije mogućnost, a ne obaveza.

Članom 28. Nacrta zakona kojim se menja član 67. Zakona propisano je da je stalno nastanjenje odobrenje za dugotrajni boravak stranca u Republici Srbiji, umesto dosadašnjeg zakonskog rešenja koji propisuje da je stalno nastanjenje dozvola za dugotrajni boravak. U tom smislu, propisano je da je dozvola za stalno nastanjenje u Republici Srbiji lična karta za stranca, koja se izdaje strancu kome je odobreno stalno nastanjenje, kako je već navedeno u delu II ovog Obrazloženja. Pored navedenog propisano je da se stalno nastanjenje može odobriti strancu nakon tri godine neprekidnog boravka na teritoriji Republike Srbije po osnovu odobrenog privremenog boravka, umesto dosadašnjih pet. Izmenama i dopunama je dat pravni osnov da se stalno nastanjenje može odobriti i strancu kome je izdata jedinstvena dozvola, i da se tom prilikom shodno primenjuju odredbe vezane za odobrenje stalnog nastanjenja stancu kome je odobren privremeni boravak. Takođe, preformulisano je i ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta koji se odnosi na odobrenje stalnog nastanjenja.

Članom 29. Nacrta zakona kojim se menja član 68. Zakona brisan je osnov za stalno nastanjenje u posebnim slučajevima kada se radi o bračnoj ili vanbračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije, ili strancem kome je odobreno stalno nastanjenje kojim je propisan potreban period od 3 godine na boravku, budući da je izmenama člana 28. ovog Nacrta isti period boravka potreban za odobrenje stalnog nastanjenja propisan za sve strance. Kao novi osnov za sticanje stalnog nastanjenja u posebnim slučajevima propisano je za stranca koji je srpskog porekla.

Članom 30. Nacrta zakona kojim se menja član 69. Zakona dodaje se stav kojim je propisano da se zahtev za stalno nastanjenje može podneti i elektronskim putem, a propisan je i pravni osnov za donošenje propisa kojim ministar nadležan za unutrašnje polove uređuje bliže uslove za podnošenje zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja elektronskim putem.

Članom 31. Nacrta zakona kojim se menja član 70. Zakona pobrojani su dokazi koje stranac prilaže uz zahtev za odobrenje stalnog nastanjenja i propsano je da se strancu kome je odobreno stalno nastanjenje izdaje lična karta za stranca koja je dozvola za dugotrajni boravak stranca u Republici Srbiji.

Članom 32. Nacrta zakona kojim se menja član 71. Zakona preformulisan je stav (2) na način da prilikom odlučivanja po zahtevu za stalno nastanjenje organ ceni posebne okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, te uzima u obzir dužinu trajanja prethodnih privremenih boravaka, lične, porodične, kulturne, ekonomske i druge veze stranca sa Republikom Srbijom, odnosno ozbiljnost učinjenog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, kao i pretnju koju podnosilac zahteva predstavlja po bezbednost Republike Srbije i njenih građana, a procenjene okolnosti svakog pojedinačnog slučaja mogu imati uticaja na donošenje odluke po zahtevu za stalno nastanjenje u slučau da stranac ispunjava, odnosno ne ispunjava uslove iz članova 67, 68. i 70. Zakona.

Članom 33. Nacrta zakona kojim se menja član 74. Zakona preciziran je nezakonit boravaka stranca, i to ako je stranac u Republici Srbiji ostao duže od 90 dana u periodu od 180 dana, odnosno duže od perioda boravka stranca određenog međunarodnim ugovorom, koji može, biti duži, odnosno kraći od 90 dana u periodu od 180 dana, kako je propisano zakonom da stranac može zakonito boraviti u Republici Srbiji bez drugog pravnog osnova u skladu sa odredbama Zakona o strancima.

Članom 34. Nacrta zakona kojim se menja član 87. Zakona dodato je da osnovana sumnja da strani državljanin neće dobrovoljno napustiti Republiku Srbiju i postupiti u skladu sa rešenjem o vraćanju postoji i u slučaju da njegov boravak na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik za Republiku Srbiju i njene građane, u skladu sa članom 9. Zakona.

Članom 35. Nacrta zakona kojim se menja član 88. Zakona brisan je rok u kome je potrebno najkasnije doneti rešenje kojim se produžava smeštaj stranca u prihvatilištu za strance.

Članom 36. Nacrta zakona kojim se menja član 94. Zakona precizirane su odredbe koje se odnose na troškove vraćanja stranca, troškovi spadaju u troškove prinudnog udaljenja stranca u zemlju porekla kao i ovlašćenje za donošenje propisa o troškovima prinudnog udaljenja i načina izračunavanja troškova prinudnog udaljenja koji donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Članom 37. Nacrta zakona kojim se menja član 100. Zakona dodate su dozvola za boravak i jedinstvena dozvola kao vrsta isprava kojima stranac dokazuje svoj identitet u Republici Srbiji.

Članom 38. Nacrta zakona posle člana 101. dodaju se čl. 101a i 101b kojim se uređuju sadržaj obrasca dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole i način njihovog izdavanja.

Članom 39. Nacrta zakona kojim se menja član 102. Zakona izbrisan je deo odredbe stava 1. koji propisivao da se lična karta izdaje strancu koji nema važeću putnu ispravu, a privremeni boravak mu je odobren rešenjem, a novim stavom (2a) je propisano da se privremena lična karta za stranca se izdaje i u slučaju kada se strancu koji nema putnu ispravu odobrava privremeni boravak.

Članom 40. Nacrta zakona dodat je član 103a kojim je propisano da obrazac dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole, obrazac lične karte za stranca i privremene lične karte za stranca, kao i obrazac putnog lista za strance izrađuje i štampa Narodna banka Srbije-Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.

Članom 41. Nacrta zakona kojim se menja član 104. Zakona izmenjen je naslov iznad člana. Takođe propisao je da za izdavanje lične karte za stranca više neće biti potreban formalno pravni zahtev, kao do sada, već izdavanje lične karte za stranca predstavlja završetak postupka po podnetom i odobrenom zahtevu za stalno nastanjenje. Prilikom izdavanja lične karte za stranca, strancu kome je odobreno stalno nastanjenje uzimaju se biometrijski podaci (fotografija, otisak prsta i potpis). Takođe, precizirani su uslovi za izdavanje lične karte maloletnom strancu, kao i da se uzimanje otisaka prstiju i potpis maloletnog lica uzimaju tek nakon navršene 12 godine života.

Članom 42. Nacrta zakona menja se član 106. Zakona koji se odnosi na važenje lične karte za stranca.

Članom 43. Nacrta zakona kojim se menja član 108. Zakona propisano je da je stranac dužan da o nestanku lične karte za stranca ili privremene lične karte za stranca bez odlaganja obavesti nadležni organ, koji rešenjem proglašava ličnu kartu za stranca ili privremenu ličnu kartu za stranca nevažećom, i isto oglašava na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Članom 44. Nacrta zakona kojim se menja član 109. Zakona menja se naslov iznad člana i propisuje obaveza stranca da o nestanku dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole, bez odlaganja obavesti nadležni organ, koji rešenjem proglašava dozvolu za privremeni boravak, odnosno jedinstvenu dozvolu nevažećom, i isto oglašava na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Članom 45. Nacrta zakona kojim se menja član 117. Zakona izmenjena je odredba koja se odnosi na preuzimanje podataka organizacije nadležne za poslove zapošljavanja od Ministarstva unutrašnjih poslova koja preuzima podatke o odobrenom privremenom ili stalnom nastanjenju stranca, odnosno jedinstvenim dozvolama, dok Ministarstvo unutrašnjih poslova preuzima podatke o proceni ispunjenosti uslova za izdavanje jedinstvene dozvole, u skladu sa zakonom.

Članom 46. Nacrta zakona kojim se menja član 118. Zakona izmenjena je odredba koja se odnosi na nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisano je da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrše ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, preko nadležne inspekcije rada i organizacije nadležne za poslove zapošljavanja, kao i ministarstvo nadležno za spoljne poslove, svako u delu propisane nadležnosti.

Članom 47. Nacrta zakona kojim se menja član 119. Zakona predviđene su kazne za prekršaje pozivara i organizatora turističkih i poslovnih putovanja, a podignut je minimalni iznos kazne koje se može izreći za učinjeni prekršaj.

Članom 48., 49. i 50. Nacrta zakona kojim se menjaju članovi kaznenih odredbi i to čl. 120, 121, 122 i 123. Zakona, predviđene su kazne za prekršaje povodom novih instituta jedinstvene dozvole i dozvole za boravak, a u članu 49. Nacrta zakona kojim se menja član 123. kazna je propisana u fiksnom iznosu zbog uvođenja mogućnosti izricanja prekršajnog naloga. Takođe, u svim članovima podignu je minimalni iznos kazne koja se može izreći za učinjeni prekršaj.

Članom 51. Nacrta zakona pobrojana su ovlašćenja za donošenje izvršnih propisa za sprovođenje ovog zakona.

Članom 52. Propisano je da će se svi postupci započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončati primenom propisa prema kojima su započeti, kao i da početkom primene propisa iz člana 51. stav (1) i stav (2) tač. 1) i 2), prestaju da važe odredbe člana 124. stav (1), stav (3) tač. 4) i 5) Zakona o strancima (“Službeni glasnik RS, br. 24/18 i 31/19).

Članom 53. Nacrta zakona predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a odredbe člana 1. stav (2), člana 8. st. (2) i (4), člana 9., člana 11. stav (2), člana 12. st. (2), (3) i (5), člana 14., člana 15. st. (1) i (3), člana 17. st. (2) i (3), člana 19., člana 20., člana 22., člana 23. stav (3), člana 24. stav (2), člana 28. stav (4), člana 37., člana 38., člana 40., člana 44., člana 45., člana 46., člana 48. stav (2) i člana 49. st. (2), (3), (6) i (7) počinju da se primenjuju dana 01.02.2024. godine.

Izvor: Vebsajt MUP, 09.02.2023.
Naslov: Redakcija