DA LI SE U SRBIJI KRŠI PREZUMPCIJA NEVINOSTI

Jedan od najznačajnijih problema srpske advokature u poslednjih desetak godina, a što je postalo i prava histerija medija, jeste takozvano curenje informacija iz istraga policije i drugih organa. O tome je nedavno govorio i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport.

 Devenport je, naime, kazao da informacije iz istraga cure u pravcu određenih medija, koje mi u advokaturi šaljivo zovemo "službenim glasnicima policije". Jednostavno, nekome je dozvoljeno sve, a nekome ništa.

• Hoćete da kažete da se u Srbiji ne poštuje prezumpcija nevinosti?

- Država koja ne poštuje prezumpciju nevinosti, te novinari koji ne shvataju da ne mogu reći da je neko ubica ako nema pravosnažne presude, ili da kažu da je neko deo zločinačke organizacije, a da nije presudom utvrđeno, zapravo ne shvataju da povređuju mnoge odredbe privatnosti.

Treba napomenuti da je Srbija potpisnica Univerzalne konvencije o ljudskim pravima i Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ali, pravo na fer suđenje i u razumnom roku, koje je predviđeno u članu šest pomenute Evropske konvencije, povređuje se samim kršenjem prezumpcije nevinosti.

Da su te vrednosti važne pokazuje i činjenica da je više od 20 članova našeg Ustava posvećeno upravo tome, a njihovo nepoštovanje od strane države govori u kakvoj državi živimo. Na kraju, mene zaprepašćuje činjenica da ombudsman i poverenik uopšte nisu reagovali, zbog čega kao građanin dosta problematičnije vidim stanje u društvu.

• Advokati sve češće odbijaju da brane po službenoj dužnosti, jer im država duguje veliki novac. Kakvo je trenutno stanje?

- Dugovi su više milijardi dinara, kako sudova, tako i policije. Država je imala par neartikulisanih predloga, za razliku od advokature, koja je ponudila konkretno rešenje. Ovo pitanje je moglo da bude rešeno još pre četiri godine, a i sadašnjem ministru pravde Nikoli Selakoviću ponudili smo rešenje. Predložili smo prebijanje obaveza u momentu susretanja tih obaveza, sa otpisom svih kamata u tom trenutku. Naime, ako država za službene odbrane duguje advokatu osam miliona dinara, a on ima dug za porez od tri miliona, onda bi država morala da isplati razliku, a ostatak da uplati na račun poreske uprave. 

• Ipak, nije došlo do toga?

- Očigledno ne postoji politička volja da država izađe iz tog ogromnog duga prema advokaturi, ali zato ima "fantastične" ideje da uvede takozvane državne advokate koji će se baviti odbranama građana. To je već ozbiljna povreda ljudskih prava, jer bi došlo do sukoba interesa. Jer, ako država plaća tužioca da nekog tuži, pa još bude plaćala i branioca, ali ne nezavisnog iz redova advokature, nego nekog ko je na državnom hlebu, onda se ne može očekivati nezavisna odbrana.

• Dokle se stiglo sa predlogom da advokati dobiju status službenog lica?

- Advokat ne može biti službeno lice. Ako bismo to bili, to bi podrazumevalo da imamo status nekog državnog službenika. Time se ugrožava jedan od strogih principa advokatske profesije, a to je nezavisnost. Međutim, mi jesmo u početku govorili o statusu službenog lica, ali u smislu upodobljavanja našeg statusa onom statusu koji imaju sudije, policajci, veštaci, kada ih neko napadne. To je rešeno tako što u nekoliko odredaba Krivičnog zakonika stoji da će neko ko napadne određena lica - advokata, izvršitelja, notara - odgovarati kao da je napao službeno lice, za šta je zaprećena kazna do osam godina zatvora.

• Kakva je budućnost advokature?

- Advokatura se u svetu menja koracima od sedam milja. Drugim rečima, i ova profesija se harmonizuje sa najnovijim tehnološkim dostignućima. Sve to bi trebalo da ide ka većim pravima građana, odnosno bržoj i efikasnijoj realizaciji njihovih prava. Mi ćemo u srpskoj advokaturi uskoro biti suočeni sa jednom novinom, koja podrazumeva veoma intenzivnu edukaciju advokata na IT polju, jer je stanje po tom pitanju katastrofalno. Recimo, Advokatskoj komori Srbije je svega 12 odsto advokata dostavilo elektronske adrese, a samo sedam odsto njih komunicira preko tih adresa. Postoji i veliki broj advokata koji ne zna ni da uključi kompjuter. Taj podatak govori o opštoj nepismenosti. Nas uskoro očekuje pristupanje EU, a to podrazumeva da će advokati morati da imaju evropsku identifikacionu karticu, kao i svoj elektronski potpis. Iz tog razloga, Komora se spremila da postane organ koji će se baviti sertifikovanjem elektronskih potpisa advokata.

• Kako komentarišete to što nije rešen nijedan napad na advokate?

- Ne može biti slučajno da nije rešen nijedan od preko 40 napada na advokate, odnosno da ti napadi nemaju ishod u krivičnom postupku. U te advokate je pucano, oni su prebijani, ostali su teški invalidi, polivani su kiselinom...

„Uništen je sistem vrednosti i to za posledicu ima ostale probleme. Recimo, jedan od njih je korupcija, koja se ne može iskoreniti tako što će neko uzviknuti parolu ‘stop korupciji’. Potrebno je da se izmeni mnogo stvari, međutim sve polazi od osnovne jedinke društva - porodice“, kaže Đorđević.

Izvor: www.danas.rs Boban Karović