EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA OBJAVIO PRESUDU U SLUČAJU OLIARI AND OTHERS V. ITALY: UTVRđENA POVREDA čLANOVA 8 I 14 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA, KOJI SE ODNOSE NA PRAVO NA POšTOVANJE PRIVATNOG I PORODIčNOG żIVOTA I ZABRANU DISKRIMINACIJE

Evropski sud za ljudska prava je 21. jula 2015. godine objavio presudu u slučaju Oliari and Others v. Italy, br. 18766/11 i 36030/11 kojom je utvrđena povreda člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i člana 14 u vezi sa članom 8 (zabrana diskriminacije) i kojom je dosuđeno pravično zadovoljenje od 5.000 evra na ime nematerijalne štete dvojici podnosilaca zajedno i 4.000 evra na ime nematerijalne štete četvorici podnosilaca zajedno, kao i 10.000 evra na ime troškova i izdataka četvorici podnosilaca zajedno, postala je pravosnažna 21. oktobra 2015. godine.

Podnosioci dve predstavke su tri homoseksualna para – šestorica muškaraca, italijanski državljani, rođeni između 1959. i 1976. godine.

Predmet se odnosi na pritužbu podnosilaca predstavke da prema italijanskom zakonu nemaju mogućnost da stupe u brak ili da uđu u bilo koju drugu vrstu građanske zajednice.

U postupku je u svojstvu umešača na osnovu člana 36 stav 2 Konvencije učestvovao veći broj nevladinih orgnizacija.

Sud je smatrao da pravna zaštita koja je trenutno dostupna parovima istog pola u Italiji – kako je pokazano u situaciji podnosilaca predstavki – ne samo da nije omogućila suštinske potrebe relevantne za par u stabilnom odanom odnosu, već takođe nije ni dovoljno pouzdana. Građanska zajednica ili registrovano partnerstvo bi bili najprikladniji način za istopolne partnere kao što su podnosioci predstavki za pravno priznanje njihovog odnosa.

Sud je istakao da, posebno, među državama članicama Saveta Evrope postoji trend u vezi sa pravnim priznanjemistopolnih parova – 24 od 47 država članica ima propise u prilog takvog priznanja, a 11 država priznaje istopolne brakove. Pored toga italijanski Ustavni sud više puta sepozivao na takvu zaštitu i priznanje, zaključivši da italijanskiParlament mora pravno regulisati zajednice života koje "de facto postoje" i da legalizacija ovih zajednica ne bi ni na koji način predstavljala opterećenje za Italiju. Takođe, prema nedavnim istraživanjima, većina italijanskog stanovništva podržava zakonsko priznanje homoseksualnih parova.

Sve ove okolnosti navele su Sud na zaključak da je Italija prekoračila svoje polje slobodne procene i propustila je da odgovori svojim pozitivnim obavezama da obezbedi da podnosioci imaju specifičan pravni okvir koji bi im obezbedio priznavanje i zaštitu istopolne zajednice. Zbog toga je, uz utvrđivanje povrede članova 8 i 14 u vezi sa članom 8 Konvencije i dosuđivanje pravične naknade, Sud obavezao Italiju da shodno članu 46 Konvencije preduzme odgovarajuće mere da ispuni svoje obaveze u pogledu prava podnosilaca i drugih lica na poštovanje njihovog privatnog i porodičnog života.

Ova presuda je time postala putokaz i drugim državama o stavu Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa regulisanjem prava lica istog pola da stupe u brak ili drugu vrstu zajednice.