ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Krivičari predlažu donošenje novog zakona, između ostalog i zbog uvođenja pravila bliskih anglosaksonskom modelu
Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US)je toliko loš da se ne može popraviti izmenama i dopunama, smatraju pravnici. Advokatska komora Srbije (AKS) predlaže donošenje potpuno novog Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) umesto izmene postojećeg.
„Ovaj zakonik je toliko loš da nikakvim izmenama ne može biti popravljen”, rekla je advokat Biljana Kajganić, član radne grupe za krivično pravo AKS, na savetovanju Udruženja za međunarodno krivično pravo, koje je nedavno završeno na Zlatiboru.
Iako je ZKP u primeni već devet godina, pravnici ga i dalje zovu „novim” zakonom.
Budući da je u naš krivični postupak uveo pravila bliska anglosaksonskom modelu, sud nije dužan da utvrđuje istinu već odlučuje na osnovu „dokaznog dvoboja” stranaka u postupku – tužilaštva i odbrane. Tako se u praksi pred sudovima pojavljuju dve istine o tome ko je i kako izvršio neko krivično delo, naveli su učesnici savetovanja. Jedna je prava istina, a druga „pravosudna istina” koja ne mora da odgovara onome što se stvarno dogodilo.
ZKP je uveo tužilačku istragu, a javni tužioci ukazuju da imaju mnogo problema u primeni onoga što nalažu zakonske odredbe, a pritom nemaju ni dovoljno kapaciteta za njihovo sprovođenje. Uvek je prisutna dilema o tome ko rukovodi istragom – policija ili tužilaštvo.
Primedbe na donošenje i primenu ZKP-a imaju i javni tužioci. Oni su ukazali da žrtve krivičnih dela nisu dovoljno zaštićene u samom toku postupka, a posebno u fazi istrage.
– Zakon je donet na brzinu, a da prethodno u društvu nisu sazreli uslovi za njegovu primenu, niti su druge državne institucije bile postavljene na pravim temeljima da bi sprovođenje novog ZKP-a bilo kvalitetno. Treba ukazati da ovaj zakonik nanosi štetu onima koji u postupku imaju status oštećenih. Podržavamo svaku borbu advokata da unaprede ZKP, ali bismo zamolili da obuhvate i probleme koji se tiču oštećenog – rekla je Branka Trifunović, zamenik višeg javnog tužioca u Beogradu.
Advokat Biljana Kajganić navela je da će AKS insistirati na tome da pravnu pomoć žrtvama može da pruža jedino advokatura, koja će predložiti izmenu nacionalne strategije i akcionog plana za pomoć žrtvama i svedocima krivičnih dela.
– Sada pravnu pomoć pružaju sudski saradnici, a advokatima nije dozvoljen pristup sastancima na kojima se razgovara sa žrtvama. Time se narušava ravnopravnost stranaka. Smatramo da pružalac pravne pomoći mora da bude samo advokat. Takođe, u Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ima odredba da maloletnik izuzetno može biti saslušan bez prisustva roditelja, pa i bez prisustva branioca. To je neustavno i nedopustivo, pa ćemo insistirati na brisanju takvog predloga – naglasila je Kajganićeva.
Zamenik drugog osnovnog javnog tužioca Gordana Krstić ukazala je da službe za pomoć i podršku žrtvama i svedocima, koje postoje u sudovima i tužilaštvima, ne pružaju pravnu pomoć, već upravo ono što im i sam naziv kaže – pomoć i podršku. U ovim službama žrtve dobijaju informacije o njihovim pravima u krivičnom postupku.
– Često je reč o vrlo teškim i najtežim krivičnim delima, kada su svedoci i žrtve zastrašeni i prošli su tešku traumu, pa je uloga tužioca izuzetno značajna. Važno je sprečiti sekundarnu viktimizaciju. To je uloga službi pri tužilaštvu i sudu – rekla je Krstićeva.
Podsetila je i na dužnost javnog tužioca da izvodi dokaze koji idu na štetu, ali i u korist okrivljenog – po predlogu odbrane.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija