NACRT ZAKONA O SPREČAVANJU KORUPCIJE (Novi naziv za Nacrt zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije) - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O SPREČAVANjU KORUPCIJE

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se pravni položaj, nadležnost, organizacija i rad Agencije za sprečavanje korupcije, pravila o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija, kumulacija javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera, postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i druga pitanja koja su značajna za sprečavanje korupcije.

Značenje pojedinih pojmova

Član 2.

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) „korupcija” je odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja koristi za sebe ili drugoga;
2) „organ javne vlasti” je organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština, privredno društvo u kome udeo ili akcije ima javno preduzeće ili drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i gradska opština, subjekat privatizacije u vezi sa čijom privatizacijom je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, subjekat privatizacije u restrukturiranju, privredno društvo u kome udeo ili akcije ima subjekt privatizacije u vezi sa čijom privatizacijom je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine ili subjekt privatizacije u restrukturiranju i postojeća društvena preduzeća i privredna društva koja posluju sa društvenim kapitalom;
3) „javni funkcioner” je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organ javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti;
4) „javna funkcija” je funkcija koju vrši javni funkcioner;
5) „član porodice” je supružnik ili vanbračni partner, roditelj ili usvojitelj, dete ili usvojenik javnog funkcionera;
6) „povezano lice” je član porodice javnog funkcionera, krvni srodnik javnog funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao i fizičko ili pravno lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa javnim funkcionerom;
7) „strateški dokument” označava strategije i akcione planove u oblasti borbe, odnosno sprevavanja korupcije koje donosi Narodna skupština ili Vlada;
8) „politički subjekt” označava politički subjekat u smislu zakona koji uređuje finansiranje političkih aktivnosti.

II. AGENCIJA ZA SPREČAVANjE KORUPCIJE

Pravni položaj Agencije za sprečavanje korupcije

Član 3.

Agencija za sprečavanje korupcije (u daljem tekstu: Agencija) je samostalan i nezavisan državni organ, koji za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovara Narodnoj skupštini.

Agencija ima svojstvo pravnog lica.

Sredstva za rad Agencije

Član 4.

Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije u posebnom budžetskom razdelu i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Predlog godišnjeg finansijskog plana sredstava koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije usvaja Agencija i upućuje ministarstvu nadležnom za poslove finansija.

Godišnja sredstva za rad Agencije koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije treba da budu dovoljna da omoguće njen efikasan i nezavisan rad.

Agencija samostalno raspolaže sredstvima za rad.

Sedište Agencije i organizacione jedinice izvan sedišta Agencije

Član 5.

Sedište Agencije je u Beogradu.

Agencija može da obrazuje organizacione jedinice izvan svog sedišta.

Organizacione jedinice izvan sedišta Agencije nemaju svojstvo pravnog lica.

Nadležnost Agencije

Član 6.

Agencija:

1) nadzire sprovođenje strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o njihovom sprovođenju sa preporukama za postupanje, daje odgovornim subjektima preporuke kako da otklone propuste u sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije i inicira izmene i dopune strateških dokumenata;
2) donosi akte kada je to određeno zakonom;
3) pokreće i vodi postupak u kome se odlučuje o postojanju povreda ovog zakona i izriče mere u skladu sa ovim zakonom;
4) rešava o sukobu interesa;
5) obavlja poslove u skladu sa zakonom koji uređuje finansiranje političkih aktivnosti, odnosno zakonom koji uređuje lobiranje;
6) podnosi krivične prijave, zahteve za pokretanje prekršajnog postupka i inicijative za pokretanje disciplinskog postupka;
7) vodi i objavljuje registar javnih funkcionera i registar imovine i prihoda javnih funkcionera u skladu sa ovim zakonom;
8) proverava izveštaje o imovini i prihodima koje podnesu javni funkcioneri;
9) vodi i proverava podatke iz evidencija određenih ovim zakonom;
10) postupa po predstavkama fizičkih i pravnih lica;
11) daje mišljenja o primeni ovog zakona na sopstvenu inicijativu ili na zahtev fizičkih ili pravnih lica i zauzima stavove od značaja za primenu ovog zakona;
12) inicira donošenje ili izmenu propisa, daje mišljenja o proceni rizika od korupcije u nacrtima zakona iz oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije i mišljenja o nacrtima zakona koji uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije;
13) istražuje stanje korupcije, analizira rizike od korupcije i sačinjava izveštaje sa preporukama radi otklanjanja rizika;
14) nadzire donošenje i sprovođenje planova integriteta;
15) donosi program obuke i uputstvo za obuku u oblasti sprečavanja korupcije i prati sprovođenje obuke u organima javne vlasti;
16) obavlja poslove međunarodne saradnje u oblasti sprečavanja korupcije.

Agencija obavlja i druge poslove određene zakonom.

Shodna primena zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak

Član 7.

U postupku koji vodi Agencija u skladu sa ovim zakonom, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Organi Agencije

Član 8.

Organi Agencije su Odbor Agencije i direktor.

Nadležnost Odbora Agencije

Član 9.

Odbor Agencije bira i razrešava direktora, odlučuje po žalbama na odluke koje direktor donosi u skladu sa ovim zakonom, izuzev odluka o pravima i obavezama zaposlenih u Agenciji, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o radu Agencije i izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije sa preporukama, zauzima načelne stavove za primenu ovog zakona, nadzire rad direktora, prati njegovo imovinsko stanje i predlaže godišnji finansijski plan sredstava za rad Agencije.

Odbor donosi poslovnik o svom radu.

Uslovi za izbor člana Odbora Agencije

Član 10.

Za člana Odbora Agencije može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci i nije osuđivano za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije.

Član Odbora Agencije ne može da bude član političke stranke, odnosno političkog subjekta i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na javne funkcionere čija javna funkcija ne zahteva zasnivanje radnog odnosa.

Sastav Odbora Agencije

Član 11.

Odbor Agencije ima devet članova.

Članove Odbora Agencije bira Narodna skupština većinom glasova svih poslanika, na predlog:

1) odbora Narodne skupštine nadležnog za administrativna pitanja;
2) predsednika Republike;
3) Vlade;
4) Vrhovnog kasacionog suda;
5) Državne revizorske institucije;
6) Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;
7) Socijalno-ekonomskog saveta;
8) Advokatske komore Srbije;
9) udruženja novinara u Republici Srbiji.

Kandidat za člana Odbora Agencije koga predlože predlagači iz stava 1. tač. 8) i 9) ovog člana može da bude iz redova predlagača.

Mandat člana Odbora Agencije

Član 12.

Član Odbora Agencije bira se na četiri godine.

Isto lice može da bude izabrano za člana Odbora Agencije najviše dva puta.

Rad i odlučivanje Odbora Agencije

Član 13.

Radom Odbora Agencije rukovodi predsednik, koga između sebe biraju članovi Odbora Agencije, na jednu godinu, s tim što isto lice može biti izabrano najviše dva puta.

Odbor Agencije radi i odlučuje na sednicama.

Odluka je doneta kada za nju glasa većina svih članova Odbora Agencije.

Naknada za rad člana Odbora Agencije

Član 14.

Član Odbora Agencije ima pravo na mesečnu naknadu u visini dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Predsedniku Odbora Agencije naknada iz stava 1. ovog člana uvećava se za 20%.

Prestanak javne funkcije člana Odbora Agencije

Član 15.

Članu Odbora Agencije prestaje javna funkcija danom isteka mandata, podnošenjem ostavke, ako zbog bolesti postane trajno nesposoban da obavlja javnu funkciju člana Odbora Agencije ili razrešenjem.

Ostavka se podnosi Narodnoj skupštini i proizvodi dejstvo danom prijema u Narodnu skupštinu.

Odluku o prestanku javne funkcije člana Odbora Agencije zbog trajne nesposobnosti za obavljanje javne funkcije i razrešenja donosi Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika.

O podnetoj ostavci član Odbora Agencije obaveštava Odbor Agencije i direktora.

Razlozi za razrešenje člana Odbora Agencije

Član 16.

Član Odbora Agencije razrešava se ako nesavesno obavlja svoju javnu funkciju, ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, ako svojim postupanjem ili ponašanjem naruši nezavisnost i nepristrasnost Agencije, ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.

Postupak odlučivanja o razrešenju člana Odbora Agencije

Član 17.

O postojanju razloga za razrešenje člana Odbora Agencije odlučuje Narodna skupština, na predlog Odbora Agencije.

Postupak pred Odborom Agencije u kome se odlučuje o tome da li će Narodnoj skupštini biti predloženo razrešenje člana Odbora Agencije pokreću najmanje tri člana Odbora Agencije ili predlagač člana Odbora Agencije o kome se odlučuje.

Član Odbora Agencije ima pravo da se izjasni u postupku pred Odborom Agencije.

Odbor Agencije može da udalji s javne funkcije svog člana protiv koga je pokrenut postupak do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od pokretanja postupka.

Ako odluči da postoje razlozi da se predloži razrešenje člana Odbora Agencije, Odbor Agencije je dužan dau roku od osam dana od dana donošenja odluke predloži Narodnoj skupštini njegovo razrešenje.

U slučaju da Odbor Agencije ne podnese predlog za razrešenje člana odbora agencije u roku iz stava 5. ovog člana, smatra se da je postupak za razrešenje obustavljen.

Izbor novog člana Odbora Agencije

Član 18.

Predlagač člana Odbora Agencije dužan je da najkasnije 30 dana pre isteka mandata člana Odbora Agencije koga je predložio, Narodnoj skupštini predloži izbor novog člana.

Ako članu Odbora Agencije prestane javna funkcija pre isteka mandata, njegov predlagač predlaže Narodnoj skupštini izbor novog člana u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije.

Nadležnost direktora

Član 19.

Direktor predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom službe Agencije, organizuje i obezbeđuje zakonito i delotvorno obavljanje poslova Agencije, donosi opšte i pojedinačne akte, odlučuje o zahtevima javnih funkcionera u skladu sa ovim zakonom, donosi odluke o povredi ovog zakona i izriče mere, daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona, priprema godišnji izveštaj o radu Agencije, izrađuje predlog budžetskih srestava za rad Agencije, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, sprovodi odluke odbora agencije i obavlja druge poslove određene zakonom.

Uslovi za izbor direktora

Član 20.

Za direktora može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci i nije osuđivano za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje javne funkcije.

Direktor ne može da bude član političke stranke, odnosno političkog subjekta i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na javnog funkcionera.

Javni konkurs za izbor direktora

Član 21.

Direktor se bira posle javnog konkursa, koji raspisuje i vodi Odbor Agencije.

Odbor Agencije objavljuje oglas o javnom konkursu u „Službenom glasniku Republike Srbije” i najmanje jednom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije.

Izborni postupak

Član 22.

Odbor Agencije pregleda prispele prijave i priložene dokaze, sačinjava spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor i među njima vodi izborni postupak.

Odbor Agencije u izbornom postupku ocenjuje stručnu osposobljenost, znanja i veštine svakog kandidata i utvrđuje rezultat izbornog postupka.

Ocenjuju se samo stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su navedene u oglasu o javnom konkursu.

Odbor Agencije donosi akt kojim bliže uređuje izborni postupak.

Izbor direktora

Član 23.

Odluka o izboru direktora sadrži podatke o kandidatu sa obrazloženjem o razlozima zbog kojih je izabran.

Odluka o izboru direktora dostavlja se svim kandidatima koji su se prijavili na javni konkurs, u roku od osam dana od dana donošenja odluke.

Ako Odbor Agencije odluči da ne izabere nijednog kandidata, ponovo raspisuje javni konkurs u roku od 30 dana od dana donošenja odluke.

Odluka iz stava 3. ovog člana dostavlja se svim kandidatima koji su se prijavili na javni konkurs u roku od osam dana od dana donošenja odluke.

Odluka iz st. 1. i 3. ovog člana je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Mandat direktora

Član 24.

Mandat direktora traje pet godina.

Isto lice može da bude izabrano za direktora najviše dva puta.

Prestanak javne funkcije direktora

Član 25.

Javna funkcija direktora prestaje danom isteka mandata, podnošenjem ostavke, ako zbog bolesti postane trajno nesposoban da obavlja funkciju ili razrešenjem.

Odbor Agencije je dužan da tri meseca pre isteka mandata direktora raspiše javni konkurs za izbor direktora, a ako direktoru prestane javna funkcija pre isteka mandata – u roku od 15 dana od dana prestanka javne funkcije.

Razrešenje direktora

Član 26.

Direktor se razrešava ako nestručno ili nesavesno obavlja javnu funkciju, ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, ako svojim postupanjem ili ponašanjem naruši nezavisnost i nepristrasnost Agencije, ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju razloga za razrešenje direktora pokreće i vodi Odbor Agencije, na predlog najmanje tri člana Odbora Agencije.

Direktor ima pravo da se izjasni u postupku pred Odborom Agencije.

Odbor Agencije može da udalji sa javne funkcije direktora protiv koga je pokrenut postupak do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od pokretanja postupka.

U slučaju iz stava 4. ovog člana javnu funkciju direktora vrši zamenik direktora.

Odluka Odbora Agencije o razrešenju direktora je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Odbor Agencije donosi akt kojim bliže uređuje postupak razrešenja direktora.

Zamenik direktora

Član 27.

Direktor ima zamenika koji obavlja poslove u okviru ovlašćenja koja mu poveri direktor i zamenjuje direktora kad je odsutan ili sprečen da obavlja javnu funkciju.

Zamenik direktora bira se posle javnog konkursa koji raspisuje direktor u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju.

Direktor vodi postupak za izbor i donosi odluku o izboru zamenika direktora među kandidatima koji ispunjavaju uslove za izbor.

Zamenik direktora bira se na pet godina.

Javna funkcija zamenika direktora prestaje i prestankom javne funkcije direktora.

O razrešenju i o drugim razlozima za prestanak javne funkcije zamenika direktora odlučuje direktor.

Na uslove za izbor zamenika direktora, postupak u kome se on bira, razloge za prestanak javne funkcije zamenika direktora i postupak u kome se odlučuje o razrešenju zamenika direktora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o direktoru, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Vršilac funkcije direktora

Član 28.

U slučaju da je direktoru prestala javna funkcija, Odbor Agencije imenuje vršioca dužnosti direktora Agencije između pomoćnika direktora.

Vršilac dužnosti direktora vrši tu javnu funkciju do stupanja na javnu funkciju novog direktora.

Plata direktora i zamenika direktora

Član 29.

Direktor ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Ustavnog suda.

Zamenik direktora ima pravo na platu u visini osnovne plate prve grupe položaja u skladu sa propisima koji uređuju razvrstavanje i plate državnih službenika.

Direktoru i zameniku direktora pripada naknada plate dva meseca od prestanka javne funkcije, u visini plate na dan prestanka javne funkcije.

Pravo na naknadu plate prestaje pre isteka dva meseca ako direktor i zamenik direktora zasnuju radni odnos ili steknu pravo na penziju.

Služba Agencije

Član 30.

Agencija ima službu, koja obavlja stručne i druge poslove za potrebe Agencije.

Službom Agencije rukovodi direktor.

Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u službi Agencije uređuju se aktom koji donosi direktor, po pribavljenom mišljenju Odbora Agencije i uz saglasnost odbora Narodne skupštine nadležnog za poslove državne uprave.

Položaj zaposlenih u službi Agencije

Član 31.

Zaposleni u službi Agencije su državni službenici na položaju, državni službenici i nameštenici.

Državni službenici na položaju u Agenciji su pomoćnici direktora, sekretar Agencije i sekretar Odbora Agencije.

Državni službenici iz stava 2. ovog člana razvrstavaju se u treću grupu položaja u skladu sa propisima koji uređuju razvrstavanje državnih službenika.

Na prava i obaveze zaposlenih u službi Agencije primenjuju se propisi o državnim službenicima i nameštenicima, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Primanja

Član 32.

Na primanja državnih službenika u službi Agencije primenjuju se propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja državnih službenika.

Zaposlenom u službi Agencije koji obavlja poslove kontrole prijavljivanja imovine i prihoda javnih funkcionera i poslove rešavanja o sukobu interesa, zbog složenosti i prirode posla, uvećava se plata za 30%.

Uvećanje plate po osnovu iz stava 2. ovog člana može ostvariti najviše 30% zaposlenih u službi Agencije.

Saradnja Agencije sa organima javne vlasti,

naučnim institucijama i udruženjima

Član 33.

Agencija sarađuje sa organima javne vlasti i drugim pravnim licima u vršenju poslova iz svoje nadležnosti .

Agencija sarađuje sa naučnim institucijama i udruženjima.

Saradnja se sastoji od zajedničkih delovanja u sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, sprovođenja programa obuke, istraživanja stanja korupcije i od drugih poslova značajnih za sprečavanje korupcije.

Međunarodna saradnja

Član 34.

Agencija sarađuje sa međunarodnim institucijama, organizacijama i inicijativama, u cilju razvijanja mehanizama i standarda i unapređenje prakse u oblasti sprečavanja korupcije.

Agencija u saradnji sa nadležnim državnim organima prati i u slučaju potrebe učestvuje u koordinaciji međunarodne saradnje u sprečavanju korupcije koju vode državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Nadležni državni organi obaveštavaju Agenciju o poslovima međunarodne saradnje u sprečavanju korupcije.

Podnošenje inicijativa za donošenje propisa i davanje mišljenja na nacrte zakona

Član 35.

Agencija inicira donošenje propisa, radi otklanjanja rizika od korupcije ili usklađivanja propisa sa potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije.

Organ državne uprave dužan je da dostavi Agenciji nacrt zakona iz oblasti posebno rizične za nastanak korupcije i nacrt zakona kojima se uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije, radi davanja mišljenja o proceni rizika od korupcije.

Obaveze organa javne vlasti i drugih lica

Član 36.

Organi javne vlasti i druga lica koja vrše javna ovlašćenja dužni su da na pismeni i obrazložen zahtev Agencije, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, dostave sva dokumenta i informacije kojima raspolažu, odnosno da Agenciji omoguće neposredan uvid u ta dokumenta, radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije.

Agencija može, radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, pribavljati podatke od banaka, finansijskih institucija i drugih pravnih lica, uz saglasnost javnog funkcionera.

Dužnost odazivanja na poziv Agencije

Član 37.

Javni funkcioneri, zaposleni i drugi radno angažovani u organu javne vlasti dužni su da se odazovu na poziv Agencije, radi utvrđivanja činjenica u postupku pred Agencijom.

Ta dužnost traje i dve godine od prestanka javne funkcije, radnog odnosa ili drugog radnog angažmana u organu javne vlasti.

Izveštavanje o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije

Član 38.

Subjekti odgovorni za sprovođenje mera i aktivnosti koje su sadržane u strateškim dokumentima u oblasti borbe protiv korupcije dužni su da izveštavaju Agenciju o njihovom sprovođenju.

Način izveštavanja iz stava 1. bliže se uređuje aktom direktora Agencije, u skladu sa strateškim dokumentima u oblasti borbe protiv korupcije.

Agencija podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije sa preporukama za dalje postupanje, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Agencija daje mišljenja sa preporukama u vezi sa sprovođenjem strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije.

Podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini

Član 39.

Agencija podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, a vanredne izveštaje o radu na zahtev Narodne skupštine ili na sopstvenu inicijativu.

Agencija može, na zahtev Narodne skupštine ili na sopstvenu inicijativu, da podnese Narodnoj skupštini izveštaje o stanju korupcije i o rizicima od korupcije u organima javne vlasti.

III. SUKOB INTERESA

Osnovna pravila o obavljanju javne funkcije

Član 40.

Javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.

Javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.

Javnom funkcioneru je zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.

Pojam sukoba interesa

Član 41.

Sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije.

Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.

Obaveštavanje Agencije

Član 42.

Javni funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, u roku od 15 dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.

Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera.

Ako javni funkcioner traži mišljenje o postojanju sukoba interesa u postupku javnih nabavki, Agencija daje mišljenje o tome u roku od osam dana.

Agencija može da pozove javnog funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa iz st. 1. i 3. ovog člana.

Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa iz st. 1. i 3. ovog člana, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa.

Odredbe st. 1. i 5. ovog člana ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisane zakonima kojima je uređen upravni postupak.

Pokretanje postupka odlučivanja o postojanju sukoba interesa

Član 43.

Agencija pokreće po službenoj dužnosti postupak u kome odlučuje o postojanju sukoba interesa, u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u sukob interesa.

Postupak iz stava 1. ovog člana ne može se pokrenuti ili okončati ako je od postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u sukob interesa proteklo pet godina.

Agencija može da pokrene postupak i po prijavi fizičkog ili pravnog lica.

Posebne odredbe o obaveštenju koje daje javni funkcioner Agencije o nastalom ili mogućem sukobu interesa

Član 44.

Ako javni funkcioner Agencije uoči postojanje sukoba interesa ili mogućnost da do njega dođe, dužan je da o tome odmah pismeno obavesti Odbor Agencije, koji daje mišljenje da li postoji sukob interesa.

IV. NESPOJIVOST POSLOVA SA VRŠENjEM JAVNE FUNKCIJE

Obavljanje drugog posla ili delatnosti u vreme stupanja na javnu funkciju

Član 45.

Javni funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti.

Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Ukoliko javni funkcioner ne postupi u roku iz stava 3. ovog člana Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede zakona.

Ako Agencija ne obavesti javnog funkcionera u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, smatra se da javni funkcioner može da nastavi da obavlja drugi posao ili delatnost.

Obavljanje drugog posla ili delatnosti

Član 46.

Javni funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, javni funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, javni funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev javnog funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Uz zahtev javni funkcioner dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog. O potpunom i urednom zahtevu Agencija je dužna da odluči u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

U slučaju da agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.

Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje javni funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije.

Davanje saveta

Član 47.

Javni funkcioner ne sme da savetuje pravna i fizička lica o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi, osim ako je na to obavezan.

Pravna lica sa učešćem privatnog kapitala

Član 48.

Javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu javne vlasti, za vreme vršenja javne funkcije, ne može da osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu, niti da započne obavljanje samostalne delatnosti, u smislu zakona kojim se uređuje preduzetništvo.

Javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa, rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad u organu javne vlasti, ne može biti zastupnik ili član organa pravnog lica u privatnoj svojini, niti vršiti upravljačka prava.

Članstvo u organima udruženja

Član 49.

Javni funkcioner ne sme da bude član organa udruženja, niti njegov zastupnik ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije ili ako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner bude član organa određenog udruženja.

Članstvo i funkcija u političkom subjektu

Član 50.

Javni funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njihovim aktivnostima ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno.

Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, javni funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti javnih funkcionera.

Javni funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta.

Odredba stava 4. ovog člana ne odnosi se na javne funkcionere koji su izabrani neposredno od građana.

Prenošenje upravljačkih prava

Član 51.

Javni funkcioner koji u vreme izbora, postavljenja ili imenovanja na javnu funkciju ima ili koji u toku javne funkcije stekne udeo ili akcije u privrednom društvu dužan je da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, odnosno sticanja udela ili akcija, prenese svoja upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko lice, da ih to lice, u svoje ime, a za račun javnog funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije.

Javni funkcioner je dužan da privrednom društvu i Agenciji dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o prenosu upravljačkih prava koji je registrovao u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, u roku od 15 dana od dana prenosa.

Lice na koje su preneta upravljačka prava postaje povezano lice.

Izuzetak od prenošenja upravljačkih prava

Član 52.

Javni funkcioner koji ima ili stekne udeo ili akcije u privrednom društvu do 3%, nije dužan da prenese upravljačka prava u njemu.

Obaveštavanje Agencije o učešću u postupku javne nabavke, privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti

Član 53.

Pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije preko 20% i koje učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti, drugim korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem u kome je više od 20% kapitala u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, dužno je da Agenciji dostavi u roku od 15 dana od dana okončanja postupka, obaveštenje koje sadrži podatke o:

1) podnosiocu obaveštenja (naziv pravnog lica, matični broj, sedište i ime i prezime odgovornog lica);
2) imenu i prezimenu javnog funkcionera i člana porodice;
3) nazivu organa javne vlasti koji je naručilac posla;
4) vrsti i predmetu postupka;
5) datumu početka i okončanja postupka;
6) odluci u postupku javne nabavke, privatizacije ili drugom postupku i broju i vrednosti ugovora o javnoj nabavci, postupku privatizacije ili drugom postupku;
7) potpis odgovornog lica.

Obaveštenje se podnosi na obrascu i na način koji propiše Agencija.

Agencija proverava blagovremenost i potpunost podataka iz obaveštenja.

Nedozvoljen uticaj na javnog funkcionera u Agenciji

Član 54.

O nedozvoljenom uticaju član Odbora Agencije obaveštava Odbor i direktora, direktor obaveštava Odbor Agencije, a zamenik direktora i drugi javni funkcioneri u Agenciji obaveštavaju direktora.

Ograničenja po prestanku javne funkcije

Član 55.

Lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije ne može da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa javnom funkcijom koju je javni funkcioner vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije.

Lice kome je prestala javna funkcija dužan je da, pre zasnivanja radnog odnosa, odnosno poslovne saradnje iz stava 1. ovog člana, zatraži saglasnost Agencije, koja je dužna da odluči po zahtevu u roku od 30 dana.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za zasnivanje radnog odnosa, odnosno poslovnu saradnju.

Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na javnog funkcionera izabranog neposredno od građana.

V. KUMULACIJA JAVNIH FUNKCIJA

Zabrana vršenja druge javne funkcije

Član 56.

Javni funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je Ustavom, zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, javni funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije.

Javni funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može, bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.

Javni funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više javnih funkcija vrši istovremeno, dužan je da u roku od osam dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije. Uz zahtev, javni funkcioner dostavlja i pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju, a javni funkcioner koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana dostavlja pozitivno mišljenje nadležnog radnog tela organa u kome je javni funkcioner.

Agencija je dužna da odluči po potpunom i urednom zahtevu iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije, ukoliko je vršenje te javne funkcije nespojivo sa javnom funkcijom koju javni funkcioner već vrši, odnosno ukoliko utvrdi postojanje sukoba interesa, o čemu donosi obrazloženu odluku.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 5. ovog člana, smatra se da je dala odobrenje javnom funkcioneru za vršenje druge javne funkcije, osim ako je javnom funkcioneru drugim propisom zabranjeno istovremeno vršenje te dve javne funkcije.

Javni funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju, suprotno odredbama ovog zakona, dužan je da u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke Agencije podnese ostavku na jednu od javnih funkcija i o tome obavesti Agenciju. Ako javni funkcioner ne podnese ostavku u propisanom roku, kasnija javna funkcija prestaje po sili zakona.

Odluku o prestanku javne funkcije u slučaju iz stava 7. ovog člana donosi organ, odnosno stalno radno telo organa koji je javnog funkcionera izabrao, postavio ili imenovao na kasniju javnu funkciju, u roku od osam dana od dana prijema odluke Agencije kojom se utvrđuje da je javni funkcioner izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju suprotno odredbama ovog zakona.

VI. POKLONI

Pojam poklona

Član 57.

Poklon je stvar, pravo ili usluga, data ili učinjena bez odgovarajuće naknade, odnosno korist ili pogodnost učinjena javnom funkcioneru ili članu porodice.

Zabrana prijema poklona

Član 58.

Javni funkcioner i član porodice ne sme da primi poklon, u vezi sa vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog i prigodnog poklona.

Predaja primljenog protokolarnog i prigodnog poklona

organu javne vlasti

Član 59.

Protokolarni poklon je poklon koji javni funkcioner ili član porodice prima od predstavnika strane države, međunarodne organizacije ili stranog fizičkog ili pravnog lica prilikom službene posete ili u drugim sličnim prilikama.

Prigodni poklon je poklon koji se prima u prilikama kada se tradicionalno razmenjuju pokloni.

Primljeni prigodni i protokolarni pokloni postaju javna svojina.

Javni funkcioner dužan je da u roku od osam dana od dana prijema prigodnog ili protokolarnog poklona, odnosno od povratka u zemlju preda poklon organu javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, a organ javne vlasti da poklon dalje preda organu nadležnom za postupanje sa stvarima u javnoj svojini.

Zadržavanje u svojinu protokolarnih i prigodnih poklona

Član 60.

Izuzetno, javni funkcioner i član porodice imaju pravo da zadrže u svojinu protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi 10% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ali tako da ukupna vrednost u svojinu zadržanih poklona ne pređe u kalendarskoj godini iznos jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Poklon koji je zadržao u svojinu član porodice računa se javnom funkcioneru u ukupnu vrednost poklona koje je zadržao u svojini u kalendarskoj godini.

Vrednost poklona

Član 61.

Vrednost poklona čini tržišna cena poklona na dan kada je ponuđen ili primljen.

Tržišna cena poklona je prosečna cena predmeta ili usluge koji su predmet poklona na tržištu, odnosno prosečna cena predmeta ili usluge slične vrste i vrednosti u slobodnoj prodaji na tržištu.

Obaveštenje o primljenom poklonu

Član 62.

Javni funkcioner je dužan da o svakom poklonu primljenom u vezi sa vršenjem javne funkcije pismeno obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, u roku od deset dana od dana prijema poklona, odnosno od povratka u zemlju.

Obaveštenje o primljenom poklonu sadrži:

1) ime i prezime javnog funkcionera i javnu funkciju;
2) ime, prezime i adresu poklonodavca ili naziv i sedište pravnog lica ili organa ako je poklon dat u njihovo ime;
3) datum prijema poklona;
4) povod za davanje poklona;
5) opis poklona;
6) vrednost poklona ili podatak da je procena vrednosti u toku;
7) podatak da li je reč o protokolarnom ili prigodnom poklonu;
8) podatak o tome da li je protokolaran ili prigodan poklon postao svojina javnog funkcionera ili javna svojina.

Obaveštenje sadrži i datum njegovog sačinjavanja i potpis javnog funkcionera.

Javni funkcioner predaje obaveštenje i kada je poklon primio član porodice.

Bližu sadržinu i obrazac obaveštenja o primljenom poklonu propisuje Agencija.

Evidencija poklona

Član 63.

Organ javne vlasti vodi evidenciju o poklonima koji su primili njegovi javni funkcioneri i članovi porodice.

Evidencija sadrži naziv organa javne vlasti, mesto i datuma popunjavanja evidencije, potpis odgovornog lica organa javne vlasti i podatke koje sadrži obaveštenje javnog funkcionera o primljenom poklonu (član 62. stav 2).

Obrazac evidencije poklona propisuje Agencija.

Obaveza predaje evidencije poklona Agenciji

Član 64.

Organ javne vlasti dužan je preda kopiju evidencije poklona Agenciji u do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

Podaci iz evidencije poklona koja je predata Agenciji su javni.

Provera evidencije poklona

Član 65.

Agencija proverava da li je evidencija poklona blagovremeno predata i da li sadrži potpune podatke.

Agencija proverava da li je javni funkcioner ili član porodice primio, odnosno zadržao poklon na koji prema ovom zakonu nema pravo ili zadržao poklon na koji prema ovom zakonu ima pravo, a koji je mogao da utiče na nepristrasnost javnog funkcionera i ako jeste – pokreće postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i obaveštava nadležni organ.

Katalog poklona

Član 66.

Koristeći podatke iz evidencije poklona, Agencija objavljuje Katalog poklona na svojoj internet prezentaciji.

Katalog poklona objavljuje se do 1. juna tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

VII. PRIJAVLjIVANjE IMOVINE I PRIHODA

Registar javnih funkcionera

Član 67.

Organ javne vlasti koji je izabrao, postavio ili imenovao javnog funkcionera o tome odnosno o prestanku javne funkcije obaveštava Agenciju u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju, odnosno prestanka javne funkcije.

O izboru i o prestanku javne funkcije na koji je javni funkcioner izabran neposredno od građana, organ u koji je javni funkcioner izabran obaveštava Agenciju u roku iz stava 1. ovog člana.

Obaveštenje sadrži sledeće podatke o javnom funkcioneru:

1) ime i prezime;
2) jedinstven matični broj građana;
3) prebivalište i boravište;
4) broj službenog telefona i službenu adresu elektronske pošte;
5) školsku spremu i zvanje;
6) zanimanje, posao ili delatnost u vreme izbora, postavljenja ili imenovanja;
7) naziv javne funkcije i organa javne vlasti u koji je izabran, postavljen ili imenovan;
8) naziv organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao;
9) datum izbora, postavljenja ili imenovanja;
10) datum prestanka javne funkcije.

Obaveštenje sadrži i potpis odgovornog lica u organu javne vlasti.

Obaveštenje se predaje na obrascu i na način koji propisuje Agencija.

Agencija sačinjava i vodi Registar javnih funkcionera, koji objavljuje na svojoj internet prezentaciji.

Agencija proverava blagovremenost i potpunost podataka iz Registra javnih funkcionera.

Redovno prijavljivanje imovine i prihoda

Član 68.

Javni funkcioner podnosi, u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, Agenciji izveštaj o imovini i prihodima svojim, imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu (u daljem tekstu: Izveštaj), prema stanju na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.

Agencija može zatražiti, pored podataka iz stava 1. ovog člana, da javni funkcioner dostavi podatke o imovini i prihodima njegovih roditelja, usvojitelja, usvojenika, kao i dece koja ne žive sa njim u istom porodičnom domaćinstvu.

Javni funkcioner koji je po prestanku javne funkcije odmah ponovo izabran, imenovan ili postavljen, ne podnosi ponovo Izveštaj ako nema promene podataka iz prethodnog Izveštaja, ali je dužan da o tome obavesti Agenciju u roku od 30 dana od dana ponovnog izbora, postavljenja ili imenovanja.

Izveštaj podnosi i lice kome je prestala javna funkcija, u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.

Vanredno prijavljivanje imovine i prihoda

Član 69.

Ako se imovina ili prihodi javnog funkcionera ili drugih lica iz člana 68. stav 1. ovog zakona bitno promene u prethodnoj godini, javni funkcioner podnosi Agenciji Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, a najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana.

Bitna promena postoji kad su uvećani ili umanjeni imovina ili prihodi koji, prema prethodnom Izveštaju, prelaze prosečnu godišnju zaradu bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji ili kad je promenjena struktura te imovine.

Lice kome je prestala javna funkcija dužno je da dve godine posle prestanka javne funkcije podnese Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana, pod uslovom da su imovina i prihodi bitno promenjeni u odnosu na prethodnu godinu.

Javni funkcioneri koji podnose Izveštaj na zahtev Agencije

Član 70.

Redovno i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda (čl. 68. i 69) ne primenjuje se na odbornike, članove opštinskog i gradskog veća, članove opštinskih i gradskih izbornih komisija i članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač ili član opština, grad ili gradska opština.

Redovno i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda ne primenjuje se ni na članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač ili član Republika Srbija ili autonomna pokrajina, ako zakonom, drugim propisom ili aktom nije predviđeno da javni funkcioner ima pravo na naknadu po osnovu članstva.

Agencija može da zatraži Izveštaj i od javnih funkcionera iz st. 1. i 2. ovog člana, u roku koji ona odredi.

Sadržina Izveštaja

Član 71.

Izveštaj sadrži sledeće podatke o imovini i prihodima javnog funkcionera i članova porodice:

1) ime i prezime;
2) javnu funkciju;
3) jedinstveni matični broj građana;
4) prebivalište i boravište;
5) broj telefona i adresu elektronske pošte;
6) drugi posao, delatnost i članstvo u organima udruženja;
7) izvor i visinu neto prihoda javnog funkcionera koje prima zato što je na javnoj funkciji i izvor i visinu ostalih neto prihoda koje prima iz budžeta i drugih javnih izvora;
8) izvor i visinu neto prihoda od drugog posla ili delatnosti;
9) neto prihode od naučno-istraživačke, nastavne, kulturno-umetničke, humanitarne ili sportske delatnosti;
10) prihode od autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine;
11) izvor i visinu ostalih neto prihoda;
12) pravo korišćenja stana za službene potrebe;
13) pravo svojine ili pravo zakupa na nepokretnostima;
14) pravo svojine ili pravo zakupa na pokretnim stvarima koje podležu registraciji;
15) depozite u bankama i drugim finansijskim ustanovama sa nazivom banke ili finansijske ustanove, vrstom i brojem računa i iznosom sredstava na računima;
16) zakupu sefova u bankama;
17) potraživanjima i dugovima (glavnica, kamata i rok otplate i dospeća);
18) akcijama i udelima u pravnom licu;
19) pravnom licu u kome pravno lice iz tačke 18) ovog stava ima preko 3% udela ili akcija;
20) finansijske instrumente;
21) delatnost preduzetnika;
22) druge podatke koje javni funkcioner smatra da su bitni za primenu ovog zakona (gotov novac, dragocenosti, umetnički predmeti veće vrednosti i slično).

Izveštaj sadrži i datum i mesto njegovog sačinjavanja i potpis javnog funkcionera koji ga podnosi.

U Izveštaju se navode imovina i prihodi i u zemlji i u inostranstvu.

Izveštaj se podnosi na obrascu i na način koji propiše Agencija.

Registar imovine i prihoda javnih funkcionera

Član 72.

Agencija sačinjava i vodi Registar imovine i prihoda javnih funkcionera, koji sadrži podatke iz Izveštaja.

Javni funkcioneri Agencije, kao i zaposleni i radno angažovani u Agenciji, koji imaju pristup podacima iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera koji nisu dostupni javnosti, ne smeju te podatke saopštavati, dostavljati, niti na bilo koji način omogućiti pristup tim podacima.

Javnost podataka iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera

Član 73.

Podaci koji su javno dostupni iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera su:

1) ime i prezime javnog funkcionera;
2) javna funkcija koju vrši;
3) izvor i visina neto prihoda javnog funkcionera koje prima iz budžeta i drugih javnih izvora;
4) pravo korišćenja stana za službene potrebe;
5) pravo svojine ili pravo zakupa na nepokretnosti, izuzev adrese na kojoj se nepokretnost nalazi;
6) pravo svojine ili pravo zakupa javnog funkcionera na pokretnim stvarima koje podležu registraciji, izuzev njihovog registarskog broja;
7) depozitima u bankama i drugim finansijskim ustanovama bez naziva banke ili druge finansijske ustanove i bez navođenja, vrste i broja računa i iznosa sredstava na računima;
8) akcijama i udelima u pravnom licu;
9) pravnom licu u kome pravno lice iz tačke 8) ovog stava ima preko 3% udela ili akcija;
10) delatnost preduzetnika.

Izuzetno, podaci iz Izveštaja javnih funkcionera u državnim organima određenim zakonima kojima se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije nisu dostupni javnosti dok ne isteknu dve godine od prestanka javne funkcije.

Javnosti nisu dostupni podaci o imovini i prihodima lica iz člana 68. st. 1. i 2. ovog zakona, osim za javnog funkcionera.

Javni funkcioner i lice iz člana 68. st. 1. i 2. ovog zakona mogu dati saglasnost da se objave podaci iz Izveštaja koji se tiču njihove imovine i prihoda koji nisu dostupni javnosti.

Korišćenje podataka iz Izveštaja

Član 74.

Podaci iz Izveštaja koji nisu dostupni javnosti koriste se samo kod provere Izveštaja i u postupku u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona.

Podatke koji nisu dostupni javnosti Agencija dostavlja sudu, javnom tužilaštvu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, Upravi za sprečavanje pranja novca, i Poreskoj upravi i drugim nadležnim organima, u skladu sa zakonom.

Provera Izveštaja

Član 75.

Agencija proverava blagovremenost podnošenja Izveštaja i tačnost i potpunost podataka, prema godišnjem planu provere koji donosi direktor, uz saglasnost Odbora Agencije.

Godišnji plan provere donosi se na osnovu prethodne analize Agencije, pri čemu se naročito vodi računa o kategoriji javnih funkcionera, visini njihovih primanja i visini finansijskih sredstava iz budžeta kojima raspolažu organi javni vlasti u kojima su javni funkcioneri na javnoj funkciji.

Godišnji plan provere objavljuje se na internet prezentaciji Agencije.

Agencija vanredno proverava tačnost i potpunost podataka iz Izveštaja ako posumnja da u Izveštaju nisu prijavljeni tačni i potpuni podaci.

Praćenje imovinskog stanja

Član 76.

U postupku provere imovinskog stanja, Agencija ocenjuje da li postoji nesaglasnost između podataka iz Izveštaja i stvarnog stanja ili nesaglasnost između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda.

U slučaju da postoji nesaglasnost, Agencija poziva javnog funkcionera ili lica iz člana 68. st. 1. i 2. ovog zakona da se, u roku od 15 dana, izjasni o razlozima nesaglasnosti.

Ako pri proveri Izveštaja posumnja da javni funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine ili prihoda, Agencija može zahtevati da joj povezana lica neposredno podnesu podatke o svojoj imovini i prihodima, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Kada utvrdi da postoji nesaglasnost Agencija obaveštava nadležni organ, radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.

Organi iz stava 4. ovog člana dužni su da, u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja, upoznaju Agenciju o preduzetim merama.

VIII. POSTUPAK U KOME SE ODLUČUJE O POSTOJANjU POVREDE OVOG ZAKONA

Osnovna odredba

Član 77.

Agencija odlučuje o povredi ovog zakona.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona vodi se u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa (čl. 40 - 44), postojanje nespojivosti (čl. 45 – 55), kumulaciju javnih funkcija (član 56), prijema poklona (čl. 57 - 66) i prijavljivanja imovine i prihoda (čl. 67 - 76).

Pokretanje postupka

Član 78.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona pokreće Agencija po službenoj dužnosti.

Agencija može da pokrene postupak po zahtevu organa javne vlasti koji je javnog funkcionera izabrao, postavio ili imenovao ili u kome je javni funkcioner na javnoj funkciji ili po prijavi fizičkog ili pravnog lica.

Agencija može da pokrene postupak i po službenoj dužnosti i na osnovu prijave fizičkog ili pravnog lica.

Zahtev ili prijava mora da bude u pismenom obliku i da sadrži:

1) naziv i sedište, odnosno ime i prezime i adresu podnosioca prijave;
2) ime i prezime javnog funkcionera, javnu funkciju na kojoj je nalazi i organ javne vlasti u kome je javni funkcioner;
3) činjenice iz kojih proizlazi sumnja da postoji povreda ovog zakona;
4) potpis podnosioca prijave, odnosno potpis ovlašćenog lica.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, prijava može da bude i anonimna.

Anonimna prijava mora da sadrži podatke iz stava 4. tač. 2) i 3) ovog člana.

Ako je podneta prijava za pokretanje postupka Agencija može da zahteva od podnosioca prijave da dostavi dokumenta i informacije kojima raspolaže, a koji su značajni za odlučivanje o pokretanju postupka.

Agencija štiti identitet podnosioca prijave.

Izjašnjenje javnog funkcionera

Član 79.

Agencija obaveštava javnog funkcionera da je protiv njega pokrenut postupak i poziva ga da se u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja pismeno izjasni.

Obaveštenje sadrži povredu ovog zakona zbog koje je pokrenut i činjenice iz kojih proizlazi da je učinjena povreda.

Neizjašnjenje javnog funkcionera ne zadržava vođenje postupka.

Javni funkcioner zadržava pravo da se, sve do donošenja odluke, izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese činjenice i dokaze koji mu idu u korist.

Odluke i pravna sredstva

Član 80.

Odluku kojom se utvrđuje povreda ovog zakona i izriče mera ili obustavlja postupak donosi direktor Agencije.

Postupak se obustavlja kada se utvrdi da ne postoji povreda ovog zakona.

Protiv odluke direktora Agencije može da se izjavi žalba Odboru Agencije, u roku od 15 dana od dana prijema odluke. Podnosilac zahteva ili prijave nema pravo na žalbu na odluku direktora Agencije.

Odluka Odbora Agencije je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.

Javnost u postupku

Član 81.

Javnosti je dostupan samo podatak o tome da li je protiv javnog funkcionera pokrenut postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i ishod postupka.

Konačna odluka kojom se utvrđuje povreda ovog zakona i izriče mera objavljuje se na internet prezentaciji Agencije.

Ako postupak bude obustavljen, podaci iz spisa predmeta, izuzev o ishodu postupka i podataka koji su dostupni javnosti prema drugim propisima, ne mogu postati dostupni javnosti bez saglasnosti javnog funkcionera.

Agencija je dužna da obavesti podnosioca prijave o ishodu postupka pokrenutom na osnovu zahteva ili prijave.

Vrste mera

Član 82.

Javnom funkcioneru može se izreći mera opomene ili mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.

Izuzetno od stava 1. ovog člana javnom funkcioneru koji je izabran neposredno od građana, kao i licu kome je prestala javna funkcija, može da se izrekne mera opomene ili mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.

Pri izricanju mere uzimaju se u obzir sve okolnosti slučaja, naročito težina i posledica povrede ovog zakona i mogućnost otklanjanja povrede.

Uslovi za izricanje mera

Član 83.

Mera opomene izriče se ako je javni funkcioner lakše povredio ovaj zakon.

Mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona izriču se zbog teže povrede ovog zakona ili kada javni funkcioner nije postupio po izrečenoj meri opomene, odnosno ako je posle izrečene mere opomene ponovo povredio ovaj zakon.

Postupanje posle konačnosti preporuke za razrešenje s javne funkcije

Član 84.

Posle konačnosti odluke kojom je izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije, Agencija dostavlja odluku organu javne vlasti nadležnom za razrešenje, u roku od osam dana od konačnosti odluke.

Organ javne vlasti obaveštava Agenciju o merama koje je preduzeo na osnovu konačne odluke, u roku od 60 dana od dana prijema odluke.

Javno objavljivanje odluka

Član 85.

Izreka i sažeto obrazloženje konačne odluke kojom je javnom funkcioneru izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje s javne funkcije i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona objavljuje se na internet prezentaciji Agencije i u „Službenom glasniku Republike Srbije” .

Prijavljivanje povreda zakona nadležnim organima

Član 86.

Kada u toku postupka nađe da postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili prekršaj ili povreda dužnosti iz radnog odnosa, Agencija podnosi nadležnom organu krivičnu prijavu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.

Nadležni organ je dužan da, u roku od 90 dana od prijema krivične prijave, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijative za pokretanje disciplinskog postupka, obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo.

Odluke Agencije ne utiču na krivičnu i materijalnu odgovornost javnog funkcionera.

IX. POSTUPANjE PO PREDSTAVKAMA

Pojam predstavke

Član 87.

Predstavka je pismeno obraćanje fizičkog ili pravnog lica Agenciji u kome se iznose činjenice koje izazivaju sumnju u korupciju.

Ako Agencija nije nadležna da postupa po predstavci, prosleđuje predstavku nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca predstavke.

Agencija štiti identitet podnosioca predstavke, na njegov zahtev, u skladu sa zakonom.

Urednost predstavke

Član 88.

Predstavka sadrži činjenice koje izazivaju sumnju u korupciju, naziv organa javne vlasti, ime i prezime lica protiv koga se podnosi, odnosno podatke iz kojih se može utvrditi identitet tog lica, vreme, mesto i opis koruptivne radnje ili koruptivnog ponašanja, kao i potpis i podatke o podnosiocu predstavke.

Predstavka je neuredna ako ima nedostatke koji Agenciju sprečavaju da postupa po njoj, ako nije razumljiva ili potpuna. Ako je predstavka neuredna, Agencija obaveštava podnosioca kako da uredi predstavku u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja.

Ako predstavka ne bude uređena u roku, smatra se da je podnosilac odustao od predstavke.

Postupanje Agencije po predstavkama bliže se uređuje aktom direktora.

Predlog za nadzor

Član 89.

Ako su tokom postupanja po predstavci utvrđene činjenice i izvedeni dokazi koji izazivaju sumnju da postoje nepravilnosti u radu organa javne vlasti, Agencija podnosi obrazloženi predlog za nadzor organu koji nadzire rad organa javne vlasti protiv koga je predstavka podneta.

Ako odbije predlog Agencije, organ koji nadzire rad organa javne vlasti je dužan da, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga, Agenciji pismeno obrazloži razloge za odbijanje.

Ishod postupanja po predstavci

Član 90.

Ako Agencija u postupanju po predstavci oceni da u radu organa javne vlasti, postoje okolnosti koje mogu da dovedu do korupcije, Agencija daje preporuke organu javne vlasti sa merama radi otklanjanja stanja, sa rokom za njihovo preduzimanje.

Organ javne vlasti u roku od 30 dana od dana prijema preporuke dužan je da pismeno obavesti Agenciju o preduzetim merama iz preporuke.

Kada u postupku po predstavci posumnja da je učinjeno krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, Agencija dostavlja predstavku i prikupljenu dokumentaciju nadležnom javnom tužilaštvu.

Agencija je dužna da o ishodu postupanja po predstavci obavesti podnosioca predstavke.

Postupanje po anonimnim predstavkama

Član 91.

Agencija postupa po anonimnim predstavkama ako tvrdnje iz predstavke i priloženi dokazi izazivaju sumnju u korupciju.

Postupanje Agencije po službenoj dužnosti

Član 92.

Agencija je dužna da po službenoj dužnosti pokrene postupak u kome se ispituje postojanje korupcije u organu javne vlasti ako raspolaže saznanjima koja izazivaju sumnju u korupciju.

U postupku iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuje odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupanje po predstavci.

X. JAČANjE INTEGRITETA

Pojam integriteta i plan integriteta

Član 93.

Integritet je skup vrednosti i postupanja organa javne vlasti, drugih organizacija i pravnih lica koji omogućavaju da javni funkcioneri, zaposleni i radno angažovani u organima javne vlasti poštuju zakone, kodekse ponašanja i etički deluju s ciljem izbegavanja korupcije i poboljšanja rada.

Plan integriteta se donosi posle procene sopstvenog integriteta i sprovodi radi poboljšanja procenjenog integriteta.

Sadržina plana integriteta

Član 94.

Plan integriteta obavezno sadrži:

1) oblasti i procese koji su naročito rizični za nastanak korupcije i procenu stepena rizika od korupcije;
2) preventivne mere kojima se otklanjaju rizici od korupcije i rokove za njihovo preduzimanje;
3) podatke o licima odgovornim za sprovođenje mera iz plana integriteta.

Obaveza donošenja i sprovođenja plana integriteta

Član 95.

Plan integriteta donose i sprovode organi Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, ustanove i javna preduzeća i druga pravna lica čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština, koji imaju više od 30 zaposlenih (u daljem tekstu: obveznik donošenja plana integriteta).

Agencija donosi uputstvo za izradu i sprovođenje plana integriteta koje sadrži način izrade i bližu sadržinu plana integriteta, rokove za donošenje i sprovođenje plana integriteta, rokove za dostavljanje izveštaja o sprovođenju plana integriteta agenciji i način vršenja nadzora od strane Agencije nad donošenjem i sprovođenjem planova integriteta.

Obveznik donošenja plana integriteta dužan je da Agenciji dostavi plan integriteta i izveštaj o sprovođenju plana integriteta, u roku i na način koji su propisani uputstvom iz stava 2. ovog člana.

Izveštaj o sprovođenju plana integriteta

Član 96.

Izveštaj o sprovođenju plana integriteta sadrži:

1) podatke o tome da li su mere iz plana integriteta sprovedene;
2) razloge zbog kojih mere nisu sprovedene.

Uz izveštaj o sprovođenju plana integriteta obavezno se prilaže odluka o usvajanju izveštaja.

Odgovornost za donošenje, sprovođenje i izveštavanje o sprovođenju plana integriteta

Član 97.

Za donošenje, sprovođenje i izveštavanje o sprovođenju plana integriteta odgovoran je rukovodilac obveznika donošenja plana integriteta.

Rukovodilac iz stava 1. ovog člana dužan je da odredi lice koji će obavljati poslove koordinacije u vezi sa donošenjem, sprovođenjem i izveštavanjem o sprovođenju plana integriteta.

Donošenje plana integriteta od drugih organizacija i pravnih lica

Član 98.

Plan integriteta mogu doneti i pravna lica i organizacije koja nisu obveznici donošenja plana integriteta, prema Uputstvu za izradu i sprovođenje plana integriteta.

Na njihov predlog i o njihovom trošku, Agencija može da odredi oblasti i procese naročito rizične za nastanak korupcije i da proceni stepen rizika od korupcije.

Obuka u oblasti sprečavanja korupcije i jačanja integriteta

Član 99.

Agencija donosi i objavljuje program obuke u oblasti sprečavanja korupcije i jačanja integriteta, kao i uputstvo za sprovođenje obuke.

Agencija stručno osposobljava lica koja će sprovoditi obuku.

Organi javne vlasti dužni su da sprovode obuku zaposlenih i rukovodilaca, u skladu sa programom obuke i uputstvom za obuku i da pismeno izveste Agenciju o sprovođenju obuke.

Agencija prati sprovođenje obuke u organima javne vlasti.

Agencija može da sprovodi obuke zaposlenima u preduzećima, drugim pravnim licima i udruženjima, u skladu sa godišnjim programom obuke.

XI. EVIDENCIJE

Član 100.

Agencija vodi sledeće evidencije:

1) Registar javnih funkcionera;
2) Registar imovine i prihoda javnih funkcionera;
3) evidenciju pravnih lica u kojima javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20% koji učestvuju u postupcima javnih nabavki, privatizacije ili drugog postupka u kome učestvuje pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20%, a čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem u kome je više od 20% kapitala u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine;
4) Katalog poklona.

Podaci iz evidencija, izuzev iz Kataloga poklona, prestaju da se objavljuju na internet prezentaciji Agencije kada isteknu tri godine od prestanka javne funkcije.

Način vođenja i čuvanja evidencija propisuje Agencija.

Agencija može da vodi i druge evidencije, u skladu sa zakonom.

XII. KAZNENE ODREDBE

1. Krivično delo

Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini

Član 101.

Javni funkcioner koji suprotno odredbama ovog zakona ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Pravne posledice osude

Član 102.

Osudom na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 101. ovog zakona, danom pravnosnažnosti presude, nastupaju sledeće pravne posledice:

1) prestanak javne funkcije, odnosno prestanak radnog odnosa;
2) zabrana sticanja javne funkcije u trajanju od deset godina od dana pravnosnažnosti presude.

2. Prekršaji

Prekršaji javnih funkcionera

Član 103.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj javni funkcioner ako:

1) se ne odazovu na poziv Agencije (član 37);
2) u propisanom roku ne obavesti Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa koji on ili sa njime povezano lice ima (član 42. stav 1);
3) u propisanom roku ne obavesti Agenciju o obavljanju drugog posla ili delatnosti (član 45. stav1);
4) obavlja drugi posao ili delatnost supretno članu 46. ovog zakona;
5) savetuje pravna i fizička lica suprotno članu 47. ovog zakona;
6) za vreme vršenja javne funkcije osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu ili započne obavljanje samostalne delatnosti (član 48. stav 1);
7) za vreme vršenja javne funkkcije postane zastupnik ili član organa pravnog lica u privatnoj svojini ili vrši upravljačka prava (član 48. stav 2);
8) postane član ili zastupnik udruženja suprotno članu 49. ovog zakona;
9) vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i učestvuje u njihovim poitičkim aktivnosti suprotno članu 50. ovog zakona;
10) ne prenese upravljačka prava u propisanom roku (član 51. stav 1);
11) ne dostavi podatke Agenciju u propisanom roku (član 51. stav 2);
12) vrši drugu javnu funkciju suprotno članu 56. ovog zakona;
13) primi poklon suprotno članu 58. ovog zakona;
14) ne preda prigodni ili protkolarni poklon u propisanom roku (član 59. stav 4);
15) zadrži u svojinu protokolarni li prigodni poklon suprotno članu 60. ovog zakona;
16) ne obavsti organ javne vlasti o primljenom poklonu na propisan način i u propisanom roku (član 62);
17) ne prijavi imovinu i prihod u propisanom roku (čl. 68. i 69).

Za prekršaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana kazniće se zaposleni i drugo radno angažovani u organu javne vlasti novčanom kaznom 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 13) i 15) ovog člana kazniće se član porodice javnog funkcionera novčanom kaznom 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tačka 17) ovog člana kazniće se lice kome je prestala javna funkcija novčanom kaznom 50.000 do 150.000 dinara.

Prekršaji odgovornog lica u organu javne vlasti

Član 104.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlastiako organ javne vlasti:

1) u propisanom roku ne dostavi Agenciji dokumenta i informacije kojima raspolažu, odnosno Agenciji ne omoguće neposredan uvid u ta dokumenta član 36. stav 1);
2) u propisanom roku ne donese odluku o prestanku funkcije (član 56. stav 8);
3) ne vodi evidenciju poklona u skladu sa članom 63. ovog zakona;
4) ne preda Agenciji kopiju evidencije poklona za prethodnu kalendarsku godinu u propisanom roku (član 64. stav 1);
5) u propisanom roku ne obavesti Agenciju o izboru, postavljenju ili imenovanju javnog funkcionera, odnosno o prestanku javne funkcije (član 67. stav 1);
6) u propisanom roku od prijema krivične prijave, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijative za pokretanje disciplinskog postupka ne obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo (član 86. stav 2)

7) ne dostavi Agenciji plan integriteta i izveštaj o sprovođenju plana integriteta (član 95. stav 3);
8) ne odredi lice koje će obavljati poslove koordinacije u vezi sa donošenjem, sprovođenjem i izveštavanjem o sprovođenju plana integriteta (član 97. stav 2);
9) ne sprovodi obuku zaposlenih i rukovodilaca,u skladu sa programom obuke i uputstvom za obuku i pismeno ne izvesti Agenciju o sprovođenju obuke (član 99. stav 3).

Za prekršaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana kazniće se lice koje vrši javna ovlašćenja novčanom kaznom 50.000 do 150.000 dinara.

Prekršaj pravnog lica

Član 105.

Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne dostavi obaveštenje u skladu sa članom 53. ovog zakona.

Za prekšaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara.

Prekršaji fizičkog lica

Član 106.

Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj lice kome je prestala javna funkcija ako zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju suprotno članu 55. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koje ne podnese Agenciji podatke o svojoj imovini i prihodima u propisanom roku (član 76. stav 3).

Zastarevanje

Član 107.

Prekršajni postupak za prekršaje propisane ovim zakonom ne može se pokrenuti ako protekne dve godine od dana kada je prekršaj učinjen.

XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Okončanje pokrenutih postupaka

Član 108.

Postupci započeti po odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11 –US, 67/13 –US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15 –US), koji nisu okončani do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Donošenje propisa

Član 109.

Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od 90 dana od dana početke primene ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovoga člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11 –US, 67/13 –US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15 –US), ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Nastavak rada Agencije

Član 110.

Danom početka primene ovog zakona Agencija za borbu protiv korupcije osnovana u skladu sa Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11–US, 67/13–US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15–US), nastavlja sa radom kao Agencija za sprečavanje korupcije.

Članovi Odbora Agencije, direktor i zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije koji su izabrani prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11–US, 67/13–US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15–US) nastavljaju da obavljaju te funkcije do isteka mandata na koji su izabrani ili do prestanka funkcije pre isteka mandata.

Prestanak važenja ranijeg zakona

Član 111.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11–US, 67/13–US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15–US).

Stupanje na snagu i početak primene zakona

Član 112.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. februara 2019. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 13.07.2018.