ZARADA I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENOG KOJI RADI OD KUĆE: Poreski tretman naknade troškova za upotrebu sopstvenih sredstava za rad kao i po osnovu naknade drugih troškova rada

Rad od kuće, kao institut rada van prostorija poslodavca, podrazumeva rad koji za poslodavca obavlja zaposleni u prostorijama u kojima živi, kući ili stanu.

Odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) obezbeđuje se ista radnopravna zaštita zaposlenih koji rade van prostorija poslodavca i zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca, pa je u tom smislu i članom 42. stav 4. Zakona o radu propisano da osnovna zarada zaposlenog koji radi po osnovu ugovora van prostorija poslodavca ne može biti niža od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

Ipak, da bi zaposleni koji radi od kuće mogao uspešno da izvršava poslove za koje je sa poslodavcem zaključio ugovor o radu, u velikom broju slučajeva će biti neophodno da poslodavac određena sredstva za rad obezbedi, instalira i održava. U tom smislu, ugovor o radu koji poslodavac zaključuje sa zaposlenim koji radi od kuće treba da sadrži i odredbe koje uređuju koja sredstva za rad za obavljanje poslova je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava, a u skladu sa članom 42. stav 3. tačka 3) Zakona o radu.

Pored sredstava za rad koja obezbeđuje, instalira i održava poslodavac, zaposleni za rad od kuće može da koristi i upotrebljava i sopstvena sredstva. Koja sopstvena sredstva zaposleni koristi i upotrebljava za rad od kuće, treba da bude bliže uređeno odredbama ugovora o radu, u skladu sa članom 42. stav 3. tačka 4) Zakona o radu. Za upotrebu sopstvenih sredstava u službene svrhe, zaposleni ostvaruje pravo na naknadu troškova, a ovo pravo, takođe, treba da bude bliže uređeno odredbama ugovora o radu. Pored prava na naknadu troškova za korišćenje i upotrebu sopstvenih sredstava u službene svrhe, odredbama ugovora o radu koji se zaključuje sa zaposlenim koji radi od kuće, uređuje se i pravo zaposlenog na naknadu drugih troškova rada kao i način njihovog utvrđivanja, u skladu sa članom 42. stav 3. tačka 5) Zakona o radu. Šta sve čini ove druge troškove potrebno je jasno utvrditi odredbama ugovora o radu, a ako nije moguće izračunati njihovu visinu na osnovu izvršene količine rada, mogu se ugovoriti i na neki drugi način, npr. u nekom paušalnom mesečnom iznosu.

Napominjemo da, u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona o radu, primanja koja zaposleni koji rad obavlja od kuće ostvari od poslodavca po osnovu naknade troškova za upotrebu sopstvenih sredstava za rad kao i po osnovu naknade drugih troškova rada u skladu sa članom 42. stav 3. tač. 4) i 5) Zakona o radu, ne smatraju se zaradom.

S obziromda primanja zaposlenog po osnovu naknade troškova iz člana 42. stav 3. tač. 4) i 5) Zakona o radu, nemaju karakter zarade u skladu sa odredbama Zakona o radu, ova primanja ni ne ulaze u osnovicu za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa članom 13. stav 1.Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019 i 5/2020 - usklađeni din. izn.).To znači i da prilikom isplate po navedenom osnovu, ne postoji obaveza da se obračunaju i plate doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Prema našem mišljenju, na ove naknade ne bi trebalo plaćati ni porez na dohodak građana jer su ti troškovi nastali u funkciji izvršenja posla i za poslodavca predstavljaju troškove poslovanja, a sa stanovišta zaposlenog ova primanja ne bi trebalo da predstavljaju prihod jer predstavljaju samo naknadu troškova koje je zaposleni imao u cilju izvršenja poslova za koje je zaključio ugovor o radu sa poslodavcem.

Međutim, svoj stav u vezi sa poreskim tretmanom prihoda koje zaposleni koji radi od kuće ostvaruje od poslodavca po osnovu naknade troškova za upotrebu sopstvenih sredstava za rad kao i po osnovu naknade drugih troškova rada u skladu sa članom 42. stav 3. tač. 4) i 5) Zakona o radu zauzelo je Ministarstvo finansija u mišljenju br. 413-00-226/2012-04 od 12.11.2013. godine, koje citiramo u nastavku.

Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-226/2012-04 od 12.11.2013. godine

"1. Primanja koja po osnovu naknade za korišćenje i upotrebu sredstava za rad - sopstvena sredstva zaposlenog, kao i po osnovu naknade drugih troškova rada, ostvari zaposleni od poslodavca sa kojim je zasnovao radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, podležu oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu, s obzirom na to da se prema odredbi člana 14. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013 i 48/2013 - ispr. - dalje: Zakon), pokrivanje rashoda obveznika (zaposlenog) novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem smatra zaradom, a da članom 18. Zakona, kojim su uređena poreska oslobođenja po osnovu zarade, nije propisano da se na primanja zaposlenog po osnovu predmetnih naknada ne plaća porez na zarade.

* * *

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona propisano je da se pod zaradom u smislu tog zakona, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Prema odredbi člana 14. stav 1. Zakona, zaradom u smislu tog zakona smatraju se i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem.

Osnovicu poreza na zaradu, u skladu sa članom 14. stav 5. Zakona, čini:

1) nominalna vrednost bonova i novčanih potvrda,

2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu,

3) naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku,

4) novčana vrednost pokrivenih rashoda,

uvećana za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje iz zarade plaća zaposleni.

Odredbom člana 18. Zakona propisano je poresko oslobođenje po osnovu primanja zaposlenog. Prema toj odredbi Zakona ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu:

1) naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju (za dolazak na posao i povratak sa posla) - do visine cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza ako ne postoji mogućnost da se obezbedi mesečna pretplatna karta, a najviše do 3.476 dinara;

2) dnevnice za službeno putovanje u zemlji do iznosa od 2.086 dinara, odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa;

3) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;

4) naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe - do iznosa 30% cene jednog litra super benzina, a najviše do 6.082 dinara mesečno;

4a) dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vršenjem službe, saglasno propisima koji uređuju Vojsku Srbije;

5) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice - do 34.754 dinara;

6) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - do 8.689 dinara godišnje po jednom detetu;

7) jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - do 17.376 dinara godišnje.

2. Na primanja koja po osnovu naknade za korišćenje i upotrebu sredstava za rad - sopstvena sredstva zaposlenog, kao i po osnovu naknade drugih troškova rada, ostvari zaposleni od poslodavca sa kojim je zasnovao radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Naime, imajući u vidu odredbu člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn. i 47/2013), da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa, kao i odredbe člana 42. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013) prema kojima navedeni oblik rada predstavlja radni odnos, i da, s tim u vezi, primanja koja ostvari zaposleni po osnovu korišćenja njegovih sredstava koja su u funkciji obavljanja posla (njegovog rada) predstavljaju naknadu troškova za korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog, na predmetnu naknadu troškova zaposlenom ne obračunavaju se i ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Pored toga, smatramo da ugovorom o radu kojim se zasniva radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće, moraju jasno i nedvosmisleno da se urede odnosi između poslodavca i zaposlenog, između ostalog, visina, odnosno način utvrđivanja visine navedenih naknada, s obzirom na mogućnost istovremenog korišćenje sredstava za rad i u službene i u privatne svrhe.

* * *

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o radu propisano je da radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće.

Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. navedenog člana Zakona o radu, pored odredaba iz člana 33. tog zakona, sadrži i:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) vrstu poslova i način organizovanja rada;

3) uslove rada i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog;

4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate;

5) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu;

6) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;

7) druga prava i obaveze."

Prema navedenom, na naknadu troškova koje poslodavac plaća zaposlenom koji radi od kuće, obračunava se i plaća porez na zarade po stopi od 10%, dok se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne obračunavaju i ne plaćaju s obzirom da prema odredbi člana 105. Zakona ova primanja zaposlenog ne ulaze u zaradu.

Ugovorom o radu mogu se predvideti i sva druga primanja koja se ugovaraju i za ostale zaposlene koji rade u prostorijama poslodavca (troškovi službenog putovanja i sl). Za naknadu ovih troškova, kao i za isplatu drugih primanja važi sve kao i za ostale zaposlene kod poslodavca.

Zarada, naknade troškova i druga primanja zaposlenih koji su zasnovali radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca po pitanju plaćanja poreza, doprinosa i izuzimanja od oporezivanja, u svemu se tretiraju kao i za ostale zaposlene kod poslodavca.

Primer obračuna zarade i drugih primanja koja čine zaradu

Ugovorena osnovna zarada zaposlenog iznosi 40.000,00 neto, naknada za ishranu u toku rada 3.000,00 neto, regres za godišnji odmor 2.000,00 neto i naknada troškova za korišćenje sopstvenih sredstava rada 5.000,00 dinara neto mesečno.

Obračun zarade, poreza i doprinosa:

R. br.	OPIS	Iznos
1	2	3
1.	Ugovorena osnovna zarade neto	40.000,00
2.	Naknada za ishranu ("topli obrok") - neto mesečno	3.000,00
3.	Regres za godišnji odmor - neto mesečno	2.000,00
4.	Ukupno zarada - neto (r. br. 1 + r. br. 2 + r. br. 3)	45.000,00
5.	Bruto zarada (r. br. 4 - 1.630,00) / 0,701	61.868,76
6.	Neoporezivi iznos iz zarade	16.300,00
7.	Osnovica za plaćanje poreza (r. br. 5 - r. br. 6)	45.568,76
8.	Porez na zarade (r. br. 7. x 10%)	4.556,88
9.	Najniža osnovica doprinosa - bruto	25.801,00
10.	Najviša osnovica doprinosa - bruto	368.590,00
11.	Osnovica za plaćanje doprinosa (r. br. 5)	61.868,76
12.	Doprinosi na teret zaposlenog - zbirna stopa (r. br. 11. x 19,9%)	12.311,88
12.1.	Za PIO (r. br. 11. x 14%)	8.661,63
12.2.	Za zdravstvo (r. br. 11. x 5,15%)	3.186,24
12.3.	Za nezaposlenost (r. br. 11. x 0,75%)	464,02
13.	Neto za isplatu zarada (r. br. 5. - r. br. 8. - r. br. 11)	45.000,00
14.	Doprinosi na teret poslodavca - zbirna stopa (r. br. 11. x 16,65%)	10.301,15
14.1.	Za PIO (red. br. 11. x 11,50%)	7.114,91
14.2.	Za zdravstvo (r. br. 11. x 5,15%)	3.186,24
15.	Ukupan trošak poslodavca po osnovu zarade (r. br. 5 + r. br. 14)	72.169,91

Popunjavanje prijave PPP PD

3.6	Šifra vrste prihoda	1 01 101 0 00
3.7	Broj dana	31
3.8	Broj sati	176
3.8a	Fond sati	176
3.9	Bruto prihod	61.868,76
3.10	Osnovica za porez	45.568,76
3.11	Porez	4.556,88
3.12	Osnovica doprinosa	61.868,76
3.13	Doprinos za PIO	15.776,54
3.14	Doprinos za zdravstvo	6.372,48
3.15	Doprinos za nezaposlenost	464,02
3.16	Dodatni doprinos za PIO	0,00

Obračun naknade troškova za korišćenje sopstvenih sredstava:

R. br.	OPIS	Iznos
1	2	3
1.	Naknada troškova za korišćenje sopstvenih sredstava - neto	5.000,00
2.	Naknada troškova za korišćenje sopstvenih sredstava - bruto (r. br. 1 / 0,9)	5.555,56
3.	Porez	555,56

Popunjavanje prijave PPP PD

3.6	Šifra vrste prihoda	1 01 110 0 00
3.7	Broj dana
3.8	Broj sati
3.8a	Fond sati
3.9	Bruto prihod	5.555,56
3.10	Osnovica za porez	5.555,56
3.11	Porez	555,56
3.12	Osnovica doprinosa	0,00
3.13	Doprinos za PIO	0,00
3.14	Doprinos za zdravstvo	0,00
3.15	Doprinos za nezaposlenost	0,00
3.16	Dodatni doprinos za PIO	0,00

Izvor: Pravna baza Paragraf Lex
Naslov: Redakcija