ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: PREMA ZAKONU KUPAC IMA PRAVO NA POVRAćAJ NOVCA U NEKOLIKO SLUčAJEVA. NAJPRE, U ROKU OD 14 DANA KADA ODUSTANE OD UGOVORA ZAKLJUčENOG NA DALJINU, ODNOSNO VAN POSLOVNIH PROSTORIJA (KUPOVINA PUTEM INTERNETA), I TO BEZ NAVOđENJA RAZLOGA I DODATNIH TROšKOVA. POTROšAčI MOGU DA TRAżE NOVAC I U SLUčAJU DA PRODAVAC NE ISPORUčI ROBU U UGOVORENOM ROKU. TREćI SLUčAJ U KOME POTROšAčI IMAJU PRAVO DA DOBIJU NOVAC NAZAD JESTE NESAOBRAZNOST ROBE

Ni dve godine od donošenja novog Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon - dalje: Zakon) očigledno nisu bile dovoljne da se neke njegove odredbe primene i u praksi. Pitanje vraćanja novca u slučaju raskida ugovora ili nekog drugog "nesporazuma" između kupca i trgovca i dalje je najčešći problem sa kojim se potrošači suočavaju. Iako propisi precizno definišu situacije u kojima nema dileme da trgovac mora da vrati naplaćenu sumu, mnogi od njih i dalje se oglušuju, zbog čega se i broj žalbi koje stižu u organizacije za zaštitu potrošača stalno povećava.

– Ovo pitanje je i dalje ključno u odnosu između trgovaca i potrošača. Štiteći svoje ekonomske interese, trgovci na sve načine izbegavaju svoje zakonske obaveze i kada je reč o vraćanju novca često tumače Zakon na način koji njima odgovora. Imamo primer firme koja na reklamacionom listu predviđa "povraćaj novca" tek u slučaju da opravka ili zamena nisu moguće, što nije u skladu sa Zakonom i zbog čega će naša organizacija u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija uskoro pokrenuti inicijativu za zaštitu kolektivnog interesa potrošača - kaže Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Po Zakonu kupac ima pravo na povraćaj novca u nekoliko slučajeva. Najpre, u roku od 14 dana kada odustane od ugovora zaključenog na daljinu, odnosno van poslovnih prostorija (kupovina putem interneta), i to bez navođenja razloga i dodatnih troškova.

– Ukoliko izjavi da odustaje od ugovora, smatra se da on nije ni zaključen, te je trgovac u obavezi da bez odlaganja izvrši povraćaj novca, uključujući i troškove isporuke u roku od dve nedelje od dana kada je primio od potrošača zahtev za raskid ugovora. Trgovac može da odloži vraćanje novca dok ne dobije robu koja se vraća ili dokaz od potrošača da je robu poslao trgovcu. Važno je znati i to da je trgovac u obavezi da prilikom povraćaja novca koristi ista sredstva plaćanja koja je potrošač koristio u transakciji - kažu u Sektoru za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Zakon propisuje jedno, a u praksi se dešava sasvim nešto drugo. Ipak, važno je da potrošači znaju da novac mogu da traže i u slučaju da prodavac ne isporuči robu u ugovorenom roku. To se odnosi na transakcije u kojima je kupac pre zaključenja ugovora obavestio prodavca da je isporuka na određeni dan za njega značajna. Ugovor se, u ovom slučaju, raskida po Zakonu i sledi vraćanje novca u roku od tri dana.

– Treći slučaj u kome građani imaju pravo da dobiju novac nazad jeste nesaobraznost robe, što se u praksi i najčešće dešava. To su situacije kada se dogodi da roba koju je kupac platio, izabrao ili mu je trgovac pokazao nije saobrazna ugovoru ni opisu, kao ni po svojstvima koja ima. Ukoliko se to dogodi u prvih šest meseci od kupovine, potrošač bira da li će menjati robu, tražiti umanjenje cene ili vraćanje novca – kažu u Ministarstvu.

Inače, u roku od dve godine od dana kupovine potrošač ima pravo da zahteva povraćaj novca u slučaju da popravka ili zamena nisu moguće u primerenom roku ili uopšte.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 17.05.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija