NACRT ZAKONA O DELATNOSTI ZAŠTITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA - Tekst propisa

I. UVODNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se sistem zaštite nepokretnih kulturnih dobara, njihov značaj, vrste, način upostavljanja zaštite i mere zaštite, prava i obaveze vlasnika i korisnika nepokretnih kulturnih dobara, način i uslovi obavljanja delatnosti zaštite nepokretnih kulturnih dobara, finansiranje zaštite nepokretnih kulturnih dobara, kao i druga pitanja od značaja za očuvanje nepokretnih kulturnih dobara, kao dela kulturnog nasleđa.

Opšti interes

Član 2.

Zaštita nepokretnih kulturnih dobara je delatnost od posebnog intersa za Republiku Srbiju.

Nepokretna kulturna dobra predstavljaju neobnovljiv resurs i nacionalno blago Republike Srbije.

Definicije – značenje termina

Član 3.

Termini koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

Adaptacija je prilagođavanje nepokretnog kulturnog dobra njegovoj novodobijenoj nameni, bez bitne promene njegovog izgleda;

Ambijentalna vrednost je karakteristično svojstvo i osobenost autentično očuvanog okruženja nepokretnog kulturnog dobra;

Arheološki nalaz je pokretni predmet (od kamena, zemlje, metala, stakla, kosti, drveta, kože i drugih materijala), antropološki, paleontološki i geološki materijal, koji može biti pojedinačan, van konteksta ili deo arheološkog nalazišta sa kojim čini jedinstvenu celinu. Stručno registrovan i vrednovan arheološki nalaz postaje pokretno kulturno dobro;

Arheološki rezervat je prostorno ograničeno područje koje sadrži bilo kakve tragove ljudskog postojanja u daljoj prošlosti, uključujući i mesta gde nema vidljivih ostataka na kopnu ili ispod vode, čije je iskopavanje i istraživanje ostavljeno budućim generacijama; / prostor koji sadrži tragove čovekovog trajanja kroz vreme, uključujući i mesta na kojima nema vidljivih tragova na površini terena ili pod vodom, čije iskopavanje i istraživanje je sačuvano za buduće generacije. Može da bude područje koje sadrži jedno ili više arheoloških nalazišta povezanih u topografsku celinu, a čiji arheološki sadržaj nije dovoljno istražen da bi bili stavljeni pod zaštitu na redovan način i čije su iskopavanje, naučna interpretacija, prezentacija i korišćenje ostavljeni za buduće generacije, ako:

– nije istraživano ili njegov istraživan deo obuhvata manje od jedne trećine predmetnog prostora;

– njegovim istraživanjem se ne sprečava razvoj arheološke nauke, niti popunjavanje javnih arheoloških zbirki;

– njegovim rezervisanjem se ne sprečava realizacija započetih razvojnih programa i projekata od javnog interesa, utvrđenih prostornim i urbanističkim planovima;

Arheološko nalazište je deo prostora na kopnu i pod vodom sa ostacima građevina ili drugih radom stvorenih predmeta; / deo prostora na površini terena, u zemlji, u pećinama i pod vodom, koji sadrži ili može sadržati: ostatke pojedinačnih građevina, složene građevinske celine i druge objekte, konstrukcije i njihove delove, grobne celine i nekropole, ostave, pokretne predmete (od kamena, zemlje, metala, stakla, kosti, drveta, kože i drugih materijala), antropološki, paleontološki i geološki materijal, kao i celokupan stratigrafski kontekst u kome se nalaze. Stručno registrovana i vrednovana arheološka nalazišta postaju nepokretno kulturno dobro;

Vrednovanje je stručna i naučna ocena svojstava, osobenosti i značaja dobra, radi utvrđivanja kulturne vrednosti i statusa nepokretnog kulturnog dobra;

Zaštita nepokretnog kulturnog dobra je sprovođenje odgovarajućih mera neophodnih za njihovu identifikaciju, očuvanje i prezentaciju zaštite pravne i stručne prirode propisanih odredbama ovog zakona, a usklađenih sa pravilima konzervatorske struke;

Zaštićena okolina je prostor oko nepokretnog kulturnog dobra koji je od neposrednog značaja za njegovo postojanje, zaštitu, korišćenje, izgled, očuvanje i istraživanje, kao i za njegov istorijski kontekst, tradicionalni ambijent i vizuelnu dostupnost;

Znamenito mesto je prostor na kojem se zbio značajan događaj ili prostor koji je prepoznatljiv po nekoj istaknutoj ličnosti; / prostor na kojem se odigrao događaj od značaja za istoriju ili prostor vezan za značajne istorijske ličnosti, prostor na kojem se nalazi groblje;

Integritet je mera celovitosti i nedirnutosti kulturnog dobra koja obezbeđuje očuvanje njegovih vrednosti i atributa.

Interpretacija je niz aktivnosti namenjenih povećanju interesovanja i znanja široke publike o nasleđu i njegovom boljem razumevanju. Interpretacija je javno tumačenje nasleđa i diskutovanje o njemu, kako bi se statični spomenici i mesta transformisali u izvore učenja i razmišljanja o prošlosti, resurse za održivi razvoj lokalne zajednice, međukulturni i međugeneracijski dijalog. Interpretativna sredstva su publikacije, predavanja, instalacije, edukativni programi, aktivnosti namenjene zajednici, prezentacija istraživanja koje je u toku, treninzi i evaluacija samog interpretativnog procesa;

Konzervacija je postupak očuvanja nepokretnog kulturnog dobra u zatečenom stanju; sistematsko praćenje stanja nepokretnog kulturnog dobra i preduzimanje mera i radova nužnih za očuvanje spomeničkih svojstava, celovitosti i namene nepokretnog kulturnog dobra;

Konsolidacija je ojačavanje strukture i otpornosti nepokretnog kultrunog dobra, bez promene njegovog izgleda;

Kultno mesto je prostor koji je, po narodnom predanju i verovanju, predmet posebnog značaja ili obožavanja;

Kulturna baština je skup dobara nasleđenih iz prošlosti, koje ljudi prepoznaju kao odraz i izraz svojih vrednosti, verovanja i tradicija, koja su u stalnom procesu evoluiranja, uključujući i sve aspekte njihove okoline koji proizlaze iz međusobnog delovanja ljudi i prirode u vremenu, nezavisno od vlasništva;

Kulturna vrednost je skup vrednosti koje karakterišu neko kulturno dobro i njegov odnos sa okruženjem, kao što su: identitet (emocionalna vezanost društva za određeno kulturno dobro), umetnička i/ili tehnička vrednost i retkost.

Kulturni predeo je područje značajne predeone, estetske i kulturno-istorijske vrednosti, koje se tokom vremena razvijalo kao rezultat interakcije prirode, prirodnih potencijala područja i tradicionalnog načina života lokalnog stanovništva/;

Nosilac prava na nepokretnom kulturnom dobru je, osim vlasnika, i nosilac drugih stvarnih i obligacionih prava na nepokretnom kulturnom dobru (Hr) Držalac nepokretnog kulturnog dobra je pravno ili fizičko lice koje poseduje nepokretno kulturno dobro, a nije njegov vlasnik;

Očuvanje je produžavanje trajanja spomeničkih svojstava i osobenosti kulturnog dobra koje predstavljaju njegovu kulturnu vrednost, kao i sprečavanje propadanja kulturnog dobra i obezbeđivanje njegove namene i funkcije; očuvanje (nepokretnog) kulturnog dobra ostvaruje se sprovođenjem mera zaštite;

Planski dokumenti su urbanistički i prostorni planovi koji se izrađuju i donose u skladu sa propisom kojim se uređuje planiranje i uređenje prostora;

Prezentacija je skup postupaka i mera kojima se nepokretno kulturno dobro čini dostupnim javnosti;

Revalorizacija je stručna ili naučna ocena svojstava, osobenosti i značaja nepokretnog kulturnog dobra, radi provere njegove kulturne vrednosti;

Revitalizacija je sprovođenje mera zaštite radi vraćanja prvobitne ili davanja nove odgovarajuće namene, odnosno funkcije nepokretnom kulturnom dobru;

Rekonstrukcija je metodološki postupak kojim se, u izuzetnim situacijama, obnavlja uništeno nepokretno kulturno dobro, na osnovu autentične dokumentacije i uz korišćenje novih materijala;

Restauracija predstavlja metodološki postupak pri kome se nepokretnom kulturnom dobru vraćaju oni delovi koji mu nedostaju i odstranjuju neautentični delovi i dodaci, u skladu sa njegovim izvornim oblikom i svojstvima. Restauracija se vrši isključivo na osnovu autentične dokumentacije ili validnih podataka i primenom originalnih, odnosno autentičnih materijala;

Rehabilitacija je uspostavljanje izgubljene funkcionalnosti nepokretnog kulturnog dobra;

Sanacija je izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled;

Čuvanje nepokretnog kulturnog dobra je kontinuirano praćenje stanja, sprečavanje nedozvoljenih radnji, fizičko i tehničko obezbeđivanje i zaštita od rizika kojim ono može biti izloženo.

Svrha zaštite

Član 4.

Svrha zaštite nepokretnih kulturnih dobara je:

1.         očuvanje nepokretnih kulturnih dobara i njihovo prenošenje budućim generacijama;

2.         obezbeđivanje uslova za opstanak nepokretnih kulturnih dobara i za očuvanje njihovog integriteta;

3.         obezbeđivanje održivog korišćenja nepokretnih kulturnih dobara shodno njihovim tradicionalnim ili novim odgovarajućim namenama radi ljudskog razvoja i kvaliteta života;

4.         širenje saznanja i promovisanje vrednosti i značaja nepokretnih kulturnih dobara;

5.         očuvanje kulturne raznolikosti kroz unapređenje stanja i vrednosti svih vrsta nepokretnih kulturnih dobara, uz poštovanje svih kultura i kulturnih slojeva;

6.         obezbeđivanje uslova da nepokretna kulturna dobra, shodno svojoj nameni, služe za zadovoljavanje kulturnih, naučnih i edukativnih potreba pojedinaca i društva;

7.         sprečavanje radnji i aktivnosti kojima se može narušiti vrednost, svojstvo, osobenost, značenje ili značaj nepokretnog kulturnog dobra;

8.         obezbeđivanje uslova za postojanje odgovarajuće ravnomerne zastupljenosti službe zaštite na čitavoj teritoriji Republike Srbije;

9.         uspostavljanje zaštite mesta i drugih nepokretnih stvari povezanih sa nematerijalnom kulturnom baštinom radi njene zaštite;

10.       tretiranje nepokretnog kulturnog dobra kao neobnovljivog resursa u planovima razvoja i usmeravanje razvoja u skladu sa ciljevima zaštite i očuvanja nepokretnog kulturnog nasleđa;

11.       istraživanje, očuvanje i korišćenje nepokretnih kulturnih dobara od posebnog značaja za kulturu i istoriju srpskog narodna koja se nalaze van teritorije Republike Srbije.

II. NEPOKRETNO KULTURNO DOBRO

Član 5.

Nepokretno kulturno dobro je nepokretnost ili deo nepokretnosti koja poseduje kulturne vrednosti, utvrđena je za kulturno dobro u skladu sa zakonom, i kao takva deo je kulturnog nasleđa.

Vrste nepokretnog kulturnog dobra

Član 6.

Nepokretno kulturno dobro je spomenik kulture, kulturno-istorijska celina i lokalitet ili područje.

Spomenik kulture

Član 7.

            Spomenik kulture je nepokretni objekat od arhitektonskog, arheološkog, umetničkog, etnološkog, tehničkog, paleontološkog ili drugog društvenog značaja.

Spomenik kulture može biti:

1.         Arhitektonsko delo, njegovi ostaci ili prepoznatljivi delovi, pripatci i ukrasni dodaci;

2.         Objekat sa pripadajućim nepokretnostima i pokretnostima koja se nalaze u njemu ili van njega, a s njim su povezana istorijskim, umetničkim, arheološkim, naučnim, funkcionalnim ili kulturnim vezama koje celini daju unutrašnji sklad koji se mora sačuvati;

3.         Arheološki objekat ili struktura arheološkog karaktera;

4.         Delo primenjene umetnosti, slikarstva ili vajarstva, natpis, pećinsko stanište, delo ili ostatak tehničke kulture, stare industrije ili infrastrukture i drugo dobro koje je trajno vezano za određeni arhitektonski objekat ili mesto;

5.         Memorijal ili drugi spomenik;

Kulturno-istorijska celina

Član 8.

Kulturno-istorijska celina jeste urbano ili ruralno naselje ili njegov deo sa pripadajućom infrastrukturom koji reprezentuje neki istorijski period ili etapu u razvoju naselja, kao i grupa građevina koje nisu nužno prostorno povezane, ali imaju kolektivnu arhitektonsku kuherentnost ili kulturnu, istorijsku, arheološku, umetničku, naučnu, društvenu funkcionalnu ili tehničku jednobraznost.

Lokalitet ili područje

Član 9.

Lokalitet ili područje predstavlja proizvod jedinstvene prirodne i ljudske delatnosti, delimično izgrađeno, dovoljno osobeno i homogeno da se može topografski definisati ili koje ima istaknut istorijski, arheološki, umetnički, antropološki, naučni, društveni, kulturni, tehnički ili industrijski značaj.

Lokalitet ili područje može biti:

1.         Arheološko nalazište

2.         Arheološka zona

3.         Znamenito mesto

4.         Kulturni predeo

5.         Vrt, perivoj i park

6.         Sakralno ili kultno mesto.

Utvrđivanje statusa nepokretnog kulturnog dobra

Član 10.

Zaštita nepokretnog klturnog dobra vrši se evidentiranjem nepokretnog dobra koje uživa prethodnu zaštitu i utvrđivanjem svojstva nepokretnog kulturnog dobra.

Član 11.

Nepokretno dobro koje se uživa prethodnu zaštitu mož biti: nekropole i lokaliteti sa arheološkim, istorijskim, etnološkim ili prorodnjačkim sadržajem, stara jezgra gradova i naselja, graditeljski objekti, celine i delovi graditeljskih objekata sa istorijskim ili arhitektonskim vrednostima, spomenici i spomen obeležja posvećeni značajnim događajima i ličnostima, kuće u kojima su rođene ili su u njima radile zaslužne i istaknute ličnosti, zgrade i mesta u prirodi vezani za značajne istorijske događaje.

Član 12.

Nepokretno dobro za koji se pretpostavlja da ima kulturne vrednosti može se evidentirati kao dobro koje uživa prethodnu zaštitu.

Evidentiranje prethodne zaštite vrši teritorijalno nadležna ustanova zaštite po službenoj dužnosti ili na inicijativu zainteresovanog fizičkog ili pravnog lica.

Ukoliko se ispostavi da ne postoji osnov za evidentiranje prethodne zaštite na dobru, ustanova zaštite će o tome, kao i razlozima obavestiti podnosioca inicijative.

Evidentiranje prethodne zaštite zasnovano je na stručnoj analizi potencijalnog nepokretnog kulturnog dobra. Stručna analiza se vrši na osnovu neposrednog uvida u dobro, raspoložive dokumentacije i drugih relevantnih činjenica od značaja za sagldavanje kulturne vrednosti dobra.

Član 13.

Prethodna zaštita uspostavlja se otvaranjem evidencionog lista, donošenjem rešenja i upisom u registar koje vrši teritorijalno nadležna ustanova zaštite.

Evidencioni list o uspostavaljanju prethodne zaštite sadrži: naziv dobra; opis granica nepokretnog kulturnog dobra, granice njegove zaštićene okoline i popis objekata koji se u njoj nalaze; opis dobra; osnovne podatke o vlasniku i držaocu dobra; opis svojstava i osobina dobra – vrednovanje; način čuvanja, održavanja i korišćenja dobra za vreme trajanja prethodnene zaštite; osnovne mere zaštite dobra u odnosu na prostor u granicama zaštite.

Ukoliko se prethodna zaštita uspostavlja na nepokretnom dobru koje se sastoji od više delova na kojima više lica ima pravo svojine, u evidencionom listu se konstatuje vlasništvo više lica, a umesto popisa katastarskih parcela dostavlja se katastarsko-geografska podloga sa ucrtanom granicom i naznačenim georeferentnim tačkama.

Član 14.

 O uspostavljanju prethodnene zaštite obaveštava se centralna ustanova zaštite, vlasnik dobra i podnosilac inicijative.

Rešenje o uspostavljanju prethodne zaštite se objavljuje u službenom listu jedinice lokalne samouprave na čijij teritoriji se nalazi dobro.

Na rešenje o uspostavljanju prethodne zaštite može se izjaviti prigovor centralnoj ustanovi zaštite u roku od 8 dana od dana objavljivanja.

Odluka centralne ustanove zaštite po prigovoru je konačna.

Evidentiranje prethodne zaštite vrši se upisom u poseban registar koji se vodi u teritorijalno nadelžnoj ustanovi zaštite.

Član 15.

Prethodna zaštita prestaje brisanjem iz posebnog registra u sledećim slučajevima:

1)         danom utvrđivanja dobra pod prethodnom zaštitom za kulturno dobro;

2)         danom utvrđivanja da dobro pod prethodnom zaštitom nema svojstva kulturnog dobra;

3)         istekom roka od 5 godina od dana uspostavaljanja prethodne zaštite.

Prethodna zaštita na arheološkim nalazištima je trajna.

Postupak utvrđivanja nepokretnih kulturnih dobara

Član 16.

Obrazložen predlog za utvrđivanje nepokretnog kulturnog dobra, zajedno sa elaboratom zaštite i očuvanja, teritorijalno nadležna ustanova zaštite dostavlja centralnoj ustanovi zaštite nepokretnih kulturnih dobara, najkasnije u roku od četiri godine od dana konačnosti rešenja o uspostavljanju prethodne zaštite.

Elaborat zaštite i očuvanja sadrži stručno vrednovanje dobra koje se predlaže za nepokretno kulturno dobro, pravnu, tehničku i drugu dokumentaciju o dobru, mišljenje vlasnika, odnosno korisnika i zainteresovanih lica i dokaz o izvršenom javnom oglašavanju.

Sadržaj elaborata bliže uređuje ministar nadležan za poslove kulture.

Centralna ustanova zaštite dužna je da u roku od jedne godine od dana prijema urednog predloga isti razmotri i donese odluku.

Ukoliko oceni da elaborat daje dovoljno elemenata koji dokazuju postojanje kulturne vrednosti, centralna ustanova zaštite će doneti rešenje o utvrđivanju nepokretng kulturnog dobra.

Ukoliko oceni da elaborat ne daje dovoljno elemenata koji dokazuju postojanje kulturne vrednosti ili elaborat nije potpun ili sadrži nepravilnosti, centralna ustanova zaštite će doneti rešenje o odbijanju ili odbacivanju predloga.

Protiv rešenja iz stava 5. i 6 ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove kulture.

Član 17.

Rešenje o utvrđivanju nepokretnog kulturnog dobra sadrži:

1.         osnovne podatke o kulturnom dobru

2.         kategoriju nepokretnog kulturnog dobra

3.         opis izgleda i stanja nepokretnog kulturnog dobra;

4.         opis granica nepokretnog kulturnog dobra, granice njegove zaštićene okoline i popis objekata koji se u njoj nalaze;

5.         podatke o vlasniku i držaocu nepokretnog kulturnog dobra (ukoliko ih ima više, navode se svi vlasnici, odnosno držaoci) i zaštićene okoline nepokretnog kulturnog dobra (ime, prezime i prebivalište za fizičko lice, odnosno naziv i sedište za pravno lice);

6.         detaljan opis svojstava i osobina nepokretnog kulturnog dobra za koje je utvrđeno da predstavljaju kulturnu vrednost;

7.         mere zaštite, namenu i način čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline i mere tehničke zaštite nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline.

Na osnovu rešenja o utvrđivanju, nepokretno kulturno dobro se upisuje u Registar kulturnih dobara

Prestanak svojstva nepokretnog kulturng dobra

Član 18.

Rešenje o prestanku svojstva nepokretnog kulturnog dobra donosi se po postupku predviđenom za njegovo utvrđivanje ako je:

1.         nepokretno kulturno dobro potpuno uništeno;

2.         nepokretno kulturno dobro izgubilo svojstva na osnovu kojih je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro, a merama tehničke zaštite ne može da bude obnovljeno kako bi povratilo ta svojstva;

3.         ustanovljeno da je status nepokretnog kulturnog dobra utvrđen na osnovu netačnih podataka.

Kategorizacija nepokretnih kulturnih dobara

Član 19.

Po ukupnim vrednostima i značaju sadržaja, kao i po stanju očuvanosti izvornih i stečenih kvaliteta, nepokretna kulturna dobramogu biti: kulturno dobro, kulturno dobro od velikog značaja i kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Posebnu kategoriju predstavlja nepokretno kulturno dobro koje je zbog svojih izuzetnih univerzalnih vrednosti, utvrđenih prema kriterijumima Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine Uneska, uvršteno na Listu svetske baštine. Procedura za upis na Listu definisana je Operativnim smernicama Uneska.

Nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja ima najmanje jednu od sledećih karakteristika:

1.         po ukupnosti svojih vrednosti i sadržaja imaju istaknuto mesto u korpusu nacionalnog nepokretnog kulturnog nasleđa;

2.         predstavljaju izuzetno, jedinstveno svedočanstvo određene civilizacije, značajnog kulturno-istorijskog razdoblja ili su svedočanstvo određene pojave na određenom prostoru i u širem istorijskom okviru;

3.         svedoče o ključnim pojavama u razvoju društva, kulture, nauke i tehnike;

4.         sadrže, okupljaju i čuvaju nacionalne zbirke izuzetne umetničke, istorijske, estetske ili dokumentarne vrednosti.

Nepokretno kulturno dobro od velikog značaja ima najmanje jednu od sledećih karakteristika:

1.         po ukupnosti svojih vrednosti i sadržaja imaju regionalni značaj;

2.         nose karakteristične osobine određenog područja, određenog vremena u razvoju društva ili civilizacijskog ili kulturnog kruga kome pripadaju;

3.         značajno su svedočanstvo kulturno-istorijskih ili društveno-ekonomskih prilika u određenom razdoblju;

4.         vezana su za velike istorijske događaje iz prošlosti naroda;

5.         sadrže, okupljaju i čuvaju regionalne i lokalne zbirke velike umetničke, istorijske, estetske ili dokumentarne vrednosti.

Kriterijumi za proglašenje statusa nepokretnog kulturnog dobra

Član 20.

Kulturna vrednost nepokretnog kulturnog dobra utvrđuje se na osnovu:

–          naučnog znanja i iskustva;

–          raspoloživih podataka i dokumentacije;

–          rezultata dodatnih, namenski preduzetih istraživanja;

–          dokaza o svojstvima i osobinama dobra i njegovom arhitektonskom, umetničkom, arheološkom, etnološkom, istorijskom, naučnom, tehničkom i drugom značaju.

Član 21.

Osnovni kriterijumi za određivanje kulturne vrednosti dobra su:

-           autentičnost;

-           istorijski, umetnički, naučni, arheološki, arhitektonski, antropološki, etnološki, tehnički ili drugi društveni značaj;

-           jedinstvenost i retkost u okviru svoje vrste;

-           starost;

-           stepen očuvanosti.

Bliže kriterijume i postupak utvrđivanja kulturne vrednosti nepokretnih dobara propisuje ministar nadležan za poslove kulture.

Postupak proglašenja kategorije nepokretnog kulturnog dobra

Član 22.

Predlog za proglašenje statusa nepokretnog kulturnog dobra, zajedno sa elaboratom zaštite i očuvanja, centralna ustanova zaštite dostavlja Vladi Republike Srbije.

Član 23.

Odluku o proglašenju nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog i velikog značaja donosi Vlada Republike Srbije. 

Član 24.

Odluka o proglašenju nepokretnog kulturnog dobra objavljuje se u Službenom glasniku Republike Srbije.

III. MERE ZAŠTITE NA NEPOKRETNOM KULTURNOM DOBRU

Član 25.

Merama zaštite u smislu ovog zakona smatra se konzerviranje, restauriranje, rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija nepokretnih kulturnih dobara.

            Mere zaštite nepokretnog kulturnog dobra preduzimaju se:

-           propisivanjem uslova za radove na nepokretnom kulturnom dobru

-           izdavanjem slaglasnosti na projekat radova na nepokretnom kulturnom dobru

-           vršenjem nadzora nad realizacijom radova

-           propisivanjem uslova za čuvanje, održavanje i korišćenje napokretnog kulturnog dobra.  

Član 26.

Mere zaštite iz člana 25. vrši centralna ustanova zaštite za nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja i nepokretna kulturna dobra u inostranstvu.

Mere zaštite iz člana 25. vrši teritorijalno nadležna ustanova zaštite za nepokretna kulturna dobra od velikog značaja.

Ukoliko projekat izrađuje teritorijalno nadležna ustanova zaštite, uslove utvrđuje centralna ustanova zaštite.

Ukoliko projekat izrađuje centralna ustanova zaštite, uslove utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove kulture.

Nadzor nad realizacijom radova i propisivanje uslova za čuvanje, održavanje i korišćenje nepokretnog kulturnog dobra vrši ustanova zaštite koja je izdala uslove i saglasnost.

Član 27.

Ako se radovi na nepokretnom kulturnom dobru izvodi bez utvrđenih uslova i saglasnosti na projekat i dokumentaciju ili se ne izvodi u skladu sa uslovima i saglasnošću, eritorijalno nadležna ustanova zaštite će rešenjem zabraniti dalje izvođenje radova, obavestiti inspekcijsku službu ministarstva nadležnog za poslove kulture i podneti zahtev nadležnom organu za rušenje.

Uz zabranu radova, nadležna ustanova zaštite će naložiti investitoru povraćaj u pređašnje stanje.

Član 28.

Investitior je dužan da po zvršetku zahvata na nepokretnom kulturnom dobru, o tome u roku od 15 dana obavesti nadležnu ustanovu zaštite koja mu je izdala saglasnost i omogući joj da u roku od 5 dana od dostavljanja obaveštenja izvrši uvid na licu mesta i utvrdi da li su radovi izvedeni u skladu sa projektom.

Investitor je dužan da snosi troškove nadzora nad izvedenim zahtevom od strane nadležne ustanove zaštite.

Član 29.

Ukoliko nadležna ustanova zaštite utvrdi da zahvat nije izveden u skladu sa projektom i dokumentacijom, naložiće investitoru da u određenom roku otkloni nedostatke.

Ukoliko investitor ne postupi po nalogu iz stava 1. ovog člana, nadležna ustanova zaštite će naložiti povraćaj pređašnje stanje, obavestiti inspekcijsku službu ministarstva nadležnog za poslove kulture i podneti zahtev nadležnom organu za rušenje.

Član 30.

Konzervatoski nadzor nad izvođenjem zahvata na nepokretnom kulturnom dobru vrši nadležna ustanova zaštite.

Po izvršenom nadzoru, nadležna ustanova zaštite u roku od 15 dana investitoru izdaje uslove za čuvanje, održavanje i korišćenje nepokretnog kulturnog dobra na kome je vršen zahvat.

Član 31.

Ukoliko je za radove na nepokretnom kulturnom dobru neophodno pribavljanje građevinske dozvole, saglasnost na projekat se izdaje u skladu sa propisima kojima se uređuje planiranje prostora i izgradnja objekata.

Član 32.

Saglasnost na projekat na nepokretnom kulturnom dobru važi dve godine od dana donošenja rešenja.

Ukoliko su u trenutnku isteka saglasnosti iz prethodnog stava radovi započeti, njena važnost se može produžiti za još godinu dana.

Član 33.

Saglasnost za radove na nepokretnom kulturnom dobru nije potrebna za:

-           obavljanje istraživanja koje obavlja ustanova zaštite kao nosilac javnog ovlašćenja

-           sprovođenje arheoloških istraživanja za koja dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove kulture.           

Član 34.

Na nepokretnom kulturnom dobru vrše se:

1.         mere preventivne zaštite

2.         mere konzervatorske zaštite

3.         arheološka istraživanja

4.         mere zaštite u planskim dokumentima

5.         ostale mere zaštite.

Mere preventivne zaštite

Član 35.

Mere preventivne zaštite imaju za cilj sprečavanje od oštećenja i uništenja nepokretnog kulturnog dobra.

Mere preventivne zaštite obuhvataju istraživanje, dokumentovanje, obeležavanje, čuvanje i održavanje nepokretnog kulturnog dobra.

Član 36.

Cilj istraživanja nepokretnog kulturnog dobra je otkrivanje, identifikovanje, dokumentovanje, proučavanje i utvrđivanje njegovog svojstva i značaja, produbljivanje stručnih saznanja i utvrđivanje i sprovođenje mera zaštite i očuvanja.

Istraživanje vrše nadležne ustanove zaštite.

Izuzetno, istraživanje mogu vršiti i druga pravna i fizička lica, s tim što su dužni da istraživanje prijave nadležnoj ustanovi zaštite, kao i da po završetku istraživanja u roku od jedne godine dokumentaciju sa rezultatima dostave nadležnoj ustanovi zaštite.

Istraživanja na nepokretnom kulturnom dobru na teritoriji Republike Srbije strana pravna i fizička lica vrše isključivo u saradnji sa domaćim pravnim licem.

Nosilac istraživanja mora da poseduje licencu za rad na nepokretnom kulturnom dobru, kao i angažovano lice koje poseduje licencu konzervatora istraživača, kao i da ima dokaz da su za istraživanje obezbeđena sredstva i konzervatorski nadzor.

Član 37.

Nosilac istraživanja je dužan da:

-           u toku sprovođenja istraživanja uredno i redovno vodi dokumentaciju o istraživačkim radovima i preduzetim merama zaštite

-           preduzme mere za fizičko i tehničko obezbeđenje područja, objekta i nalaza tokom i nakon istraživanja

-           omogući javnost u radu u toku i nakon istraživanja.

Član 38.

Dokumentovanje nepokretnog kulturnog dobra vrši se izradom dokumenata od značaja za čuvanje i održavanje nepokretnog kulturnog dobra u analognoj i digitalnoj formi i uspostavljanjem i vođenjem jedinstvenog informacionog sistema.

Dokumentaciju o nepokretnom kulturnom dobru vode nadležne ustanove zaštite putem registra nepokretnih kulturnih dobara i dosijea za svako nepokretno kulturno dobro pojedinačno.

Druga pravna i fizička lica koja vrše istraživanja ili zahvate na nepokretnom kulturnom dobru dužna su da celokupnu dokumentaciju u elektornosj formi dostave nadležnoj ustanovi zaštite.

Nivo dokumentacije i dokumentacijske standarde, kao i uslove i način čuvanja propisuje ministar nadležan za poslove kulture.

Dokumentacija o nepokretnom kulturnom dobru može se dati na korišćenje isključivo u službene svrhe, za naučno istraživanje i publikovanje.

Član 39.

Nepokretno kulturno dobro se obeležava zaštitnim znakom nepokretnog kulturnog dobra.

Obeležavanje nepokretnog kulturnog dobra vrši centralna ustanova zaštite u roku od 90 dana od dana utvrđivanja statusa nepokretnog kulturnog dobra.

Izgled, sadržaj i način obeležavanja propisuje ministar nadležan za poslove kulture.

Član 40.

Održavanje nepokretnog kulturnog dobra podrazumeva preduzimanje mera za zaštitu od oštećenja i očuvanje postojećeg valorizovanog stanja, kao i obezbeđivanje uslova za korišćenja prema utvrđenoj nameni.

Ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara su dužne da vlasnike i držaoce upoznaju sa vrednostima i značajem njihovih nepokretnosti, dobrobiti koja iz tog može proisteći i važnosti redovnog održavanja.

Mere konzervatorske zaštite

Član 41.

Mere konzervatoske zaštite na nepokretnom kulturnom dobru sprovode se metodama konzervacije, restauracije, rekonstrukcije, adaptacije, sanacije, konsolidacije i drugim metodama koje se preduzimaju u cilju zaštite i očuvanja nepokretnog kulturnog dobra.

Član 42.

Mere konzervatorske zaštite mogu da preduzimaju ustanove zaštite i druga pravna lica i preduzetnici koji poseduju licencu za rad na nepokretnom kulturnom dobru, kao i angažovano stručno lice koje poseduje licencu konzervatora.

Izvođenje konzervatorskih radova na nepokretnom kulturnom dobru

Član 43.

Radovi na konzervaciji i restauraciji nepokretnih kulturnih dobara u smislu ovog zakona mogu se izvoditi na osnovu odobrenja koje izdaje ministarstvo nadležno za poslove kulture.

Ukoliko se konzervatorski radovi izvode na nepokretnom kulturnom dobru,za dobijanje odobrenja neophodan je konzervatorski projekat i dokumentacija izrađeni na osnovu uslova i mera zaštite i pribavljene saglasnosti nadležne ustanove zaštite.

Odobrenje u smislu stava 1. ovog člana pribavlja se i za izvođenje radova na objektima unutar kulturno istorijske celine. ako bi se tim radovima narušila celovitost nepokretnog kulturnog dobra.

Zahtev za Odobrenje nadležno minisarstva nadležnog za poslove kulture izdaje se vlasniku nepokretnog kulturnog dobra ili nadležnoj ustanovi zaštite.

Bliže uslove za podnošenje zahteva i za izdavanje odobrenja, kao i sadržaj konzervatorskog projekta i dokumentacije propisuje ministar nadležan za poslove kulture.

O zahtevu za odobrenje nadležno ministarstvo za poslove kulture odlučuje rešenjem.

Žalba na rešenje iz stava 6. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Član 44.

U slučajevima kada se izvode radovi na izgradnji, rekonstrukciji i sanaciji objekta koji je unutar kulturno istorijske celine za koje je prema zakonu koji reguliše planiranje i izgradnju, potrebna građevinska dozvola, radovi se ne mogu započeti bez konačnog rešenja iz člana 43. ovog zakona, ukoliko je to propisano uslovima koje je izdala nadležna ustanova zaštite.

Arheološka istraživanja

Vrste arheoloških istraživanja

Član 45.

Arheološka istraživanja podrazumevaju istraživanja arheoloških nalazišta i potencijalnih arheoloških nalazišta u cilju zaštite i očuvanja nepokretnog kulturnog nasleđa.

Arheološka istraživanja se mogu sprovoditi na kopnu ili pod vodom kao:

         nedestruktivna istraživanja

         rekognosciranje i reambulacija terena (arheološki pregled terena sa prikupljanjem površinskih nalaza),

         mapiranje,

         aerosnimanje, eofizičko merenja i proučavanje;

         arheološki nadzor zemljanih radova (prilikom eksploatacije zemljišta, izgradnje infrastrukturnih objekata ili izvođenja drugih građevinskih radova);

         arheološko iskopavanje (prethodno, probno ili sondažno, zaštitno, sistematsko i reviziono).

Dozvola za istraživanje

Član 46.

Arheološko is­tra­ži­va­nje se obavlja isključivo na osnovu odobrenja koje izdaje mini­star­stvo nadležno za poslove kulture. Odobrenje se iz­da­je za te­ku­ću kalendarsku go­di­nu i mo­že da gla­si sa­mo na jed­no pravno lice, kao no­si­o­ca po­sla.

Ukoliko se istraživanje sprovodi na nepokretnom kulturnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, zahtev mora da sadrži i uslove i saglasnosti na projekat predviđen ovim zakonom.

Bliže uslove za podnošenje zahteva i za izdavanje odo­bre­nje, kao i sadržaj dokumentacije propisuje ministar nadležan za poslove kulture.

Odo­bre­njem se od­re­đu­ju: pravno lice ko­je će iz­vo­di­ti is­tra­ži­va­nja, pod­ruč­je na ko­me se mo­gu iz­vo­di­ti ra­do­vi, vr­sta i obim ra­do­va, vre­me u ko­me će se ra­do­vi iz­vo­di­ti, osnov­ni me­to­di is­traživanja, ru­ko­vo­di­lac is­tra­ži­va­nja, čla­no­vi struč­ne eki­pe i oba­ve­ze nosioca odobrenja.

Član 47.

Arheološka iskopavanja oba­vljaju: ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara, mu­zeji, ili na­uč­ne ili ­o­bra­zov­ne usta­no­ve ko­je se ba­ve naučnom ob­la­šću ar­he­o­lo­gi­je.

Zaštitna arheološka iskopavanja i arheološki nadzor zemljanih radova obavljaju nadležne ustanove zaštite.

Specijalizovana pravna lica i preduzetnici mogu obavljati: aerosnimanja, mapiranja, geofizička merenja i proučavanja arheoloških nalazišta i potencijalnih arheoloških nalazišta.

Strana fizička i pravna lica mogu da učestvuju u istraživanjima kulturnih dobara na teritoriji Republike Srbije samo u saradnji sa pravnim licima iz stava 1 ovog člana, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove kulture, na osnovu odgovarajućeg međunarodnog ugovora.

Prava i obaveze nosioca odobrenja za istraživanje

Član 48.

Nosilac odobrenja za istraživanje dužan je da izrađuje dokumentaciju čiju vrstu, sadržaj i obrasce bliže uređuje ministar nadležan za poslove kulture.

Član 49.

Nosilac odobrenja za istraživanje odgovoran je za sprovođenje mera zaštite i obezbeđenje prostora na kome se izvode istraživanja.

Član 50.

Ako se ra­do­vi na ar­he­o­lo­škom is­tra­ži­va­nju ne oba­vlja­ju u skla­du sa odobrenjem, ako je na­la­zi­štu is­tra­ži­va­njem na­ne­ta šte­ta ili ako se ne pri­me­nju­je ade­kvat­na struč­na me­to­do­lo­gi­ja, inspektor će re­še­njem pri­vre­me­no ob­u­sta­vi­ti radove i utvr­di­ti uslo­ve za nji­hov na­sta­vak i rok za is­pu­nje­nje tih uslo­va, od­no­sno predložiti da se odo­bre­nje stavi van snage, ako se u utvr­đe­nom ro­ku uslo­vi za na­sta­vak ra­do­va ne is­pu­ne.

U slu­ča­ju stavljanja van snage odo­bre­nja, nosilac odobrenja du­žan je da o svom tro­šku i bez od­la­ga­nja obez­be­di spro­vo­đe­nje me­ra pre­ven­tiv­no-teh­nič­ke i teh­nič­ke za­šti­te na­la­zi­šta i po­kret­nih na­la­za, u skla­du s od­red­ba­ma ovog za­ko­na.

Član 51.

Nosilac odobrenja za is­tra­ži­va­nje du­žan je da u ro­ku od tri me­se­ca od završetka istraživanja do­sta­vi mi­ni­star­stvu nadležnom za poslove kulture preliminarni iz­ve­štaj o iz­vr­še­nom is­tra­ži­va­nju.

Konačni izveštaj sa kompletnom dokumentacijom nosilac odobrenja dostavlja ministrstvu nadležnom za poslove kulture u roku od jedne godine od završetka istraživanja.

Mi­ni­star­stvo nadležno za poslove kulture do­sta­vlja pri­mlje­nu do­ku­men­ta­ci­ju iz sta­va 2. ovog čla­na teritorijalno nadležnoj ustanovi zaštite na traj­no ču­va­nje, u ro­ku od 30 da­na od da­na nje­nog pri­je­ma.

Član 52.

 Nosilac odobrenja za istraživanje je dužan da u roku od jedne godine dokumentaciju i pokretne nalaze preda nadležnom muzeju.

Na osnovu dostavljene dokumentacije muzej nadležan za pokretne arheološke nalaze donosi odluku o tome gde će se trajno čuvati pokretan materijal i prateća dokumentacija.

Za­dr­ža­va­nje po­kret­nih ar­he­o­lo­ških na­la­za ra­di na­uč­ne ob­ra­de

Član 53.

Nosilac odobrenja za is­tra­ži­va­nja mo­že ra­di na­uč­ne ob­ra­de za­dr­ža­ti arheolo­ške na­la­ze naj­du­že tri go­di­ne od da­na za­vr­še­nih is­ko­pa­va­nja i is­tra­ži­va­nja, od­no­sno nji­ho­ve od­go­va­ra­ju­će go­di­šnje eta­pe, U tom ro­ku ni­je do­zvo­lje­no reprodukovanje i objavljiva­nje fo­to­gra­fi­ja i cr­te­ža neo­bja­vlje­nih na­la­za bez pismene saglasnosti ustanove ko­ja ih je za­dr­ža­la ra­di na­uč­ne ob­ra­de.

Nosilac odobrenja koji je za­dr­žao po­kret­ne ar­he­o­lo­ške na­la­ze du­žan je da obja­vi pret­hod­ni iz­ve­štaj o nji­ho­voj na­uč­noj ob­ra­di naj­ka­sni­je u ro­ku od dve go­di­ne od da­na završe­nih is­ko­pa­va­nja i is­tra­ži­va­nja, od­no­sno nji­ho­ve od­go­va­ra­ju­će go­di­šnje eta­pe.

Even­tu­al­ni jed­no­go­di­šnji ili vi­še­go­di­šnji pre­kid is­ko­pa­va­nja i is­tra­ži­va­nja ne uti­če na ro­ko­ve iz stava 1. i 2. ovog čla­na.

Ako je to u jav­nom in­te­re­su, mi­ni­star­stvo nadležno za poslove kulture mo­že u po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma re­še­njem od­re­di­ti ro­ko­ve kra­će od ro­ko­va od­re­đe­nih u stavu 1. i 2. ovog čla­na, ali ne kra­će od jed­ne go­di­ne.

Slu­čaj­ni na­lazi i njihova zaštita

Član 54.

Svako ko na površini terena, u zemlji, u pećinama i pod vodom, prilikom eksploatacije zemljišta, poljoprivrednih radova, izgradnje infrastrukture ili izvođenja drugih građevinskih radova, na­i­đe na ar­he­o­lo­ške sa­dr­ža­je iz ra­ni­jih epoha (koji mogu biti: ostaci gra­đe­vi­na ili dru­gih ra­dom stvo­re­nih ne­po­kret­nih obje­ka­ta, po­kret­ni predmeti, an­tro­po­lo­ški, pa­le­on­to­lo­ški i ge­o­lo­ški na­la­zi), du­žan je da bez od­la­ga­nja pre­ki­ne ra­do­ve i o na­la­zu oba­ve­sti teritorijalno nad­le­žnu ustanovu zaštite nepokretnih kulturnih dobara ili mu­zej i da pre­du­zme me­re da se na­laz ne uni­šti i ne ošte­ti i da se sa­ču­va na me­stu i u po­lo­ža­ju u ko­me je otkriven.

Član 55.

Ako je o na­la­zu iz čla­na 51. ovog za­ko­na oba­ve­šten nad­le­žni mu­zej, dužan je da o to­me odmah, a najduže u ro­ku od 24 sa­ta obavesti teritorijalno nad­le­žnu ustanovu zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

Član 56.

Nadležna ustanova zaštite nepokretnih kulturnih dobara može da:

- trajno ili privremeno obustavi radove na arheološkom nalazištu;

- dopusti nastavak radova uz utvrđivanje konzervatorskih uslova i mera zaštite arheološkog nalazišta;

- dopusti nastavak radova uz arheološki nadzor.

Član 57.

In­ve­sti­tor je du­žan da obez­be­di sred­stva za is­ko­pa­va­nje, is­tra­ži­va­nje, praćenje, do­ku­men­to­va­nje i struč­nu ob­ra­du ne­po­kret­nih i po­kret­nih na­la­za ot­kri­ve­nih pri­li­kom iz­vo­đe­nja ra­do­va iz člana 51. ovog za­ko­na, kao i za nji­ho­vu teh­nič­ku za­šti­tu.

Investitor je du­žan da obez­be­di sred­stva za pre­ven­tiv­no-teh­nič­ku za­šti­tu pokretnih na­la­za, do nji­ho­ve pre­da­je na ču­va­nje teritorijalno nad­le­žnom mu­ze­ju.

Upotreba opreme za detekciju

Član 58.

Metal-detektori i druga tehnička sredstva koja omogućuju detekciju arheoloških struktura ili arheoloških nalaza, mogu da se koriste isključivo u okviru istraživanja za koja je odobrenje izdalo ministarstvo nadležno za poslove kulture.

Premeštanje i uklanjanje neopokretnog kulturnog dobra

Član 59.

Premeštanje nepokretnog kulturnog dobra na novu lokaciju može se vršiti u izuzetnim slučajevima, kada za to postoje opravdani razlozi koji doprinose zaštiti nepokretnog kulturnog dobra.

Dozvolu za premeštanje iz stava 1.ovog člana za kulturna dobra od lokalnog značaja daje teritorijalno nadležna ustanova zaštite, a za kulturna dobra prve i druge kategorije centralna ustanova zaštite.

Bliže uslove za podnošenje zahteva i za izdavanje odobrenja, kao i sadržaj dokumentacije propisuje ministar nadležan za poslove kulture.

Član 60.

U izuzetnim slučajevima, miniistarstvo nadležno za poslove kuture može izdati saglasnost za uklanjanje nepokretnog kulturnog dobra ili njegovog dela kada utvrdi da se radi o dotrajalosti ili većim oštećenjima kojima je direktno ugrožena stabilnost, te predstavnja opasnost za susedne objekte i život ljudi, a ta se opasnost ne može na drugi način otkloniti.

Mere zaštite u planskim dokumentima

Član 61.

Zaštita i očuvanje nepokretnih kulturnih dobara i njihove okoline ostvaruje se kroz planska dokumenta, na način kojim se poštuju njihov integritet i status i dosledno sprovode režim i mere zaštite koji su propisani ovim zakonom.

Nosioci izrade urbanističkih i prostornih planova obavezni su da prilikom pristupanja izradi plana pribave od teritorijalno nadležne ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara Studiju zaštite nepokretnih kulturnih dobara (u daljem tekstu: studija zaštite) za područje za koje se izrađuje planski dokument.

Nosioci izrade urbanističkih i prostornih planova dužni su da planski dokument usklade sa Studijom zaštite i predlog planskog dokumenta dostave nadležnoj službi zaštite na mišljenje o usklađenosti sa Studijom zaštite.

Član 62.

Studija zaštite se sastoji iz tekstualnog, grafičkog dela i fotodokumentacije.

Studija zaštite, zavisno od vrste planskog dokumenta, sadrži:

1) popis nepokretnih kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom/ tekstualni i grafički prikaz nepokretnih kulturnih dobara, potencijalnih arheoloških lokaliteta, prostora sa izraženim ambijentalnim vrednostima i njihove okoline na području koje je obuhvaćeno planskim dokumentom;

2) režime i mere zaštite, očuvanja i unapređenja nepokretnih kulturnih dobara i njihove zaštićene okoline, koji obuhvataju naročito:

-           namenu, način čuvanja, održavanja, korišćenja i zaštite kulturnih dobara i njihove zaštićene okoline;

-           mere zaštite arheoloških nalazišta, lokaliteta i rezervata i prostora sa izraženim ambijentalnim vrednostima;

-           procenu potrebnih arheoloških, konzervatorskih i drugih istraživanja;

-           predloge za uklanjanje ili promenu namene objekata čije postojanje ili korišćenje ugrožava istraživanja, zaštitu ili korišćenje kulturnog dobra;

-           potrebne konzervatorske mere za obnovu narušenog kulturnog predela;

Troškove izrade Studije zaštite snosi naručilac izrade.

Ostale mere zaštite

Plan upravljanja nepokretnim kulturnim dobrima

Član 63.

Plan upravljanja nepokretnim kulturnim dobrom je dokument kojim se osigurava efikasna zaštita nepokretnog kulturnog dobra kroz očuvanje kulturnih vrednosti.

Planom upravljanja uspostavlja se dugoročno upravljanje, zaštita, očuvanje, korišćenje i prezentacija nepokretnog kulturnog dobra. Plan upravljanja se izrađuje učešćem svih zaintersovanih strana za očuvanje nepokretnog kulturnog dobra.

Plan upravljanja obavezno sadrži:

1.         strategiju višegodišnjeg upravljanja kulturnim dobrom;

2.         program aktivnosti zaštite nepokretnog kulturnog dobra;

3.         način vršenja monitoringa i evaluacije planiranih aktivnosti.

Plan upravljanja donosi Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture za nepokretna kulturna dobra nulte i prve kategorije, a za ostale jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoji se nalazi nepokretno kulturno dobro.

Zaštita nepokretnh kulturnih dobara od faktora uticaja na životnu sredinu

Član 64.

Služba za praćenje stanja životne sredine dužan je da, indikatore, podatke i ocenu stanja životne sredine dostavlja Centralnoj ustanovi zaštite.

Pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost koja može imati negativan uticaj na nepokretna kulturna dobra i njihovu zaštićenu okolinu dužna su da utvrde mere za smanjenje i otklanjanje posledica uticaja na nepokretno kulturno dobro i da ih redovno sprovode.

Saradnja sa sektorom za vanredne situacije

Član 65.

Ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara i sektor za vanredne situacije dužni su, u skladu sa odredbama zakona koji reguliše smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje u vanrednim situacijama, da međusobno sarađuju kako bi briga o nepokretnim kulturnim dobrima postala sastavni deo opšteg plana o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama.

Za nepokretna kulturna dobra na Listi svetske baštine i na Preliminarnoj listi svetske baštine obavezna je izrada Plana upravljanja rizicima. Na osnovu procene rizika sektora za vanredne situacije izrađuju se planovi upravljanja rizicima i za ostala nepokretna kulturna dobra.

Član 66.

Plan upravljanja rizicima u slučaju vanrednih situacija za nepokretna kulturna dobra obuhvata preventivne i operativne mere za sprečavanje i umanjenje posledica prirodnih i drugih katastrofa. Plan se izrađuje na osnovu procene ugroženosti, kojom se identifikuju izvori mogućeg ugrožavanja, sagledavaju moguće posledice, potrebe i mogućnosti sprovođenja mera, pravi interventni plan delovanja i određuju odgovorna lica za implementaciju plana.

Plan upravljanja rizicima obavezno sadrži:

1.         mere i aktivnosti za smanjenje rizika od moguće katastrofe;

2.         mere i aktivnosti za postupanje tokom opasnosti;

3.         mere i aktivnosti za oporavak kulturnog nasleđa nakon katastrofe.

Sadržaj, način i procedure izrade Plana upravljanja rizicima u slučaju vanrednih situacija za nepokretna kulturna dobra bliže određuje ministar nadležan za poslove kulture u saradnji sa nadležnim ministarstvima.

IV.UPRAVLjANjE I KORIŠĆENjE NEPOKRETNOG KLTURNOG DOBRA

Prava i obaveze vlasnika, odnosno korisnika

Član 67.

Nepokretno kulturno dobro mora imati vlasnika ili korisnika.

Ako nepokretno kulturno dobro nema vlasnika ili se on ne može utvrditi ili je nepoznat ili nepokretno kulturno dobro stane bez vlasnika, vlasnik postaje Republika Srbija.

Član 68.

Vlasnik, odnosno korisnik nepokretnog kulturnog dobra, ima pravo na besplatnu stručnu pomoć ustanove zaštite nepokretnog kulturnog dobra u pogledu:

1.         uvida i utvrđivanja stanja nepokretnog kulturnog dobra;

2.         ukazivanja na značaj nepokretnog kulturnog dobra;

3.         davanja saveta i uputstava u vezi sa čuvanjem, održavanjem i korišćenjem;

4.         ukazivanja na potrebu preduzimanja mera zaštite;

5.         načina ostvarenja prava i obaveza utvrđenih ovim zakonom.

Korišćenje nepokretnog kulturnog dobra

Član 69.

Vlasnik, odnosno korisnik dužan je da nepokretno kulturno dobro čuva, pravilno koristi, redovno održava i da sprovodi utvrđene mere zaštite.

Ukoliko vlasnik, odnosno korisnik, ne postupi u skladu sa obavezom iz stava 1. ovog člana, nadležna ustanova zaštite će naložiti da u određenom roku izvrši potrebne mere zaštite. Ukoliko u predviđenom roku vlasnik ili korisnik ne postupe po rešenju, nadležna ustanova zaštite će izvršiti hitne zaštitne mere o njegovom trošku.

Član 70.

Vlasnik, odnosno korisnik dužan je da o svim promenama na nepokretnom kulturnom dobru, oštećenju ili uništenju i drugim promenama odmah obavesti nadležnu ustanovu zaštite, a najkasnije u roku od 7 dana od dana saznanja za nastale promene.

Član 71.

Vlasnik, odnosno korisnik dužan je da omogući ustanovi zaštite ili drugom licu koje ima ovlašćenje nadležnog organa da pregleda, evidentira, dokumentuje, istražuje, snima i sprovodi mere zaštite na nepokretnom kulturnom dobru.

Ustanova zaštite ili drugo lice koja vrši radnje iz stava 1. ovog člana dužno je da o tome obavesti vlasnika ili korisnika najkasnije 7 dana pre započinjanja radnji na nepokretnom kulturnom dobru.

Član 72.

Vlasnik, odnosno korisnik dužan je da obezbedi pristup javnosti nepokretnom kulturnom dobru koje poseduje.

Vlasnik, odnosno korisnik može ustanoviti naknadu za pristup nepokretnom kulturnom dobru u skladu sa zakonom.

Lice koji upravlja nepokretnim kulturnim dobrom u javnoj svojini i registrovane verske zajednice dužne su da, u skladu sa prirodom i namenom nepokretnog kulturnog dobra i organizacijom svog rada, omoguće dostupnost nepokretnom kulturnom dobru.

Član 73.

Pravo svojine i ostala stvarna prava na nepokretnom kulturnom dobru ograničavaju se samo u obimu neophodnom za ostvarivanje zaštite.

Republika, pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugi subjekti zaštite dužni su da propisuju mere zaštite koje su uz postizanje istih efekata najmanje ograničavajuće za vlasnike i korisnike.

Subjekti iz stava 1. ovog člana su dužni da vlasnika redovno obaveštavaju o poslovima zaštite koji utiču na izvršavanje njegovih prava i obaveza.

Promet i eksproprijacija

Član 74.

Vlasništvo na nepokretnom kulturnom dobru može se ograničiti, u skladu sa ovim zakonom, u pogledu poseda, upotrebe i prometa.

Na nepokretnom kulturnom dobru može se sprovesti eksproprijacija, u skladu sa zakonom.

Član 75.

Posed nepokretnog kulturnog dobra može se ograničiti radi: dokumentovanja i istraživanja; sprovođenja konzervatorskih mera; omogućavanja dostupnosti nepokretnog kulturnog dobra javnosti.

Upotreba nepokretnog kulturnog dobra može se ograničiti radi sprečavanja promene namene koja je utvrđena merama zaštite.

Promet nepokretnih kulturnih dobara može se ograničiti: posebnim obavezama prodavca, kupca i posrednika u kupoprodaji nepokretnog kulturnog dobra; pravom preče kupovine.

Član 76.

Nepokretna kulturna dobra su stvari u prometu, ako zakonom nije drugačije propisano.

Promet nepokretnih kulturnih dobara vrši se u skladu sa ovim zakonom, kao i sa drugim zakonima kojima se reguliše promet nepokretnosti.          

Član 77.

Nepokretno kulturno dobro u javnoj svojini ne može se otuđiti.

Na nepokretnom kulturnom dobru u javnoj svojini ne može se uspostaviti teret ili ograničenje prava svojine niti sprovoditi postupak prinudne naplate.

Član 78.

Republika Srbija ima pravo preče kupovine nepokretnog kulturnog dobra u javnoj svojini.

Vlasnik nepokretnog kulturnog dobra o nameravanoj prodaji i uslovima prodaje mora u pisanom obliku da dostavi ponudu ministarstvu nadležnom za poslove kulture. Rok za izjašnjenje 15 dana od dana prijema ponude.

Javni beležnik overava potpis prodavca i kupca na kupoprodajnom ugovoru samo ako prodavac podnese dokaz da je ponuda za ostvarivanje prava preče kupovine podneta. Primerak kupoprodajnog ugovora javni beležnik obavezno dostavlja teritorijalno nadležnoj ustanovi zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa najkasnije u roku od 10 dana od dana izvršene overe.

Ugovor o kupoprodaji zaključen suprotno odredbama stava 3 ovog člana je ništavan.

Korisnik prava preče kupovine po ovom zakonu ima prednost u odnosu na eventualne korisnike prava preče kupovine određene drugim zakonima, osim ako vlasnik prodaje nepokretno kulturno dobro ili njegov deo svom supružniku, srodniku u pravoj liniji, usvojitelju ili usvojeniku.

Član 79.

Pravo svojine na nepokretnoom kulturnm dobru može da se oduzme uz odštetu ili naknadu u naturi u daljem tekstu eksproprijacija.

Smatra se da postoji interes Republike Srbije za ekproprijaciju nepokrenog kulturnog dobra u privatnoj svojini ako:

1)         vlasnik, odnosno korisnik nema mogućnosti ili interesa da obezbedi sprovođenje mera zaštite, pa preti opasnost da nepokretno kulturno dobro bude uništeno;

2)         se na drugi način ne mogu obavljati arheološka iskopavanja i sprovesti mere tehničke zaštite na nepokretnom kulturnom dobru i

3)         na drugi način ne može da se obezbedi dostupnost javnosti nepokretnog kulturnog dobra

Postupak za ekproprijaciju pokreće se na predlog ministarstva. Opšti interes za eksproprijaciju, nepokretnog kulturnog dobra u smislu stav 1. ovog člana, utvrđuje Vlada Republike Srbije.

Eksproprijacije se vrši na način i po postupku propisanim zakonom kojim se uređuje eksproprijacija i ograničenje prava svojine kod planiranja i uređenja prostora.

Koncesija

Član 80.

Nepokretno kulturno dobro u javnoj svojini može se dati na korišćenje putem koncesije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje koncesija i ovim zakonom.

Predmet korišćenja po osnovu koncesija mogu da budu nepokretna kulturna dobra koja imaju ili čija namena, u skladu sa merama zaštite, može da bude:

1.         stanovanje;

2.         vršenje turističke, ugostiteljske, trgovinske, zanatske i druge uslužne delatnosti;

3.         vršenje delatnosti iz oblasti obrazovanja, nauke, informisanja, zdravstva, sporta i rekreacije.

Član 81.

Predmet koncesije ne može biti kulturno dobro koje je:

1.         arheološko nalazište koje nije u potpunosti istraženo;

2.         arheološki rezervat;

3.         memorijalni objekat, spomen-obeležje, sakralno ili znamenito mesto;

4.         mesto i objekat koji je povezan sa običajem, verovanjem ili tradicijom.

Član 82.

Koncesija na nepokretno kulturno dobro može se dati domaćem ili stranom pravnom ili fizičkom licu koje, pored uslova propisanih zakonom, mora biti registravano za obavljanje delatnosti iz člana 90, koje ima program rehabilitacije i plan upravljanja ili biznis plan za predmetno nepokretno kulturno dobro

Koncesija se dodeljuje na osnovu javnog tenderakoji za nepokretno kulturno dobro raspisuje Vlada Republike Srbije. Sastavni deo raspisa su mere zaštite propisane od strane nadležne ustanove zaštite.

Koncesija se daje na određeno vreme, ali ne duže od 30 godina.

Član 83.

Odluku o davanju koncesije donosi Vlada Republike Srbije. Na osnovu odluke o davanju koncesije zaključuje se ugovor o koncesiji.

Ugovoro o koncesiji na nepokretnom kulturnom dobru obavezno sadrži: mere zaštite i očuvanja nepokretnog kulturnog dobra; garancije koncesionara za slučaj oštećenja ili uništenja nepokretnog kulturnog dobra koje moraju biti u dvostruko većem iznosu od vrednosti nepokretnog kulurnog dobra; namenu za koje će se nepokretno kulturno dobro koristiti i vreme trajanja koncesije; uslove plaćanja i visinu nadoknade za koncesiju; razloge za raskid ugovora o koncesiji pre isteka roka.

Prava i obaveze korisnika koncesije utvrđene ugovorom o koncesiji mogu se preneti na drugu osobu uz saglasnost Vlade Republike Srbije i nadležne ustanove zaštite.

Za vreme trajanja koncesije mogu se promeniti uslovi i namena koncesije aneksom ugovora o koncesiji, uz saglasnost nadležne ustanove zaštite.

Član 84.

Ugovor o koncesiji se može raskinuti pre isteka vremena ukoliko korisnik koncesije ne čuva ili ne održava nepokretno kulturno dobro u skladu sa utvrđenim uslovima ili ga koristi na način kojim mu se nanosi šteta ili ugrožava njegova kulturna vrednost.

V.OBAVLjANjE DELATNOSTI ZAŠTITE

Poslovi zaštite nepokretnog kulturnog dobra

Član 85.

Poslovi na zaštiti i očuvanju nepokretnih kulturnih dobara obuhvataju: identifikovanje, dokumentovanje, vrednovanje, interpretiranje i istraživanje kulturnih dobara, očuvanje kulturnih dobara i sprečavanje štetnih uticaja na njih, upravljanje, omogućavanje pristupa i predstavljanje javnosti.

Poslovi na zaštiti i očuvanju nepokretnih kulturnih dobara su: upravni, stručni i inspekcijski.

Član 86.

Upravne i inspekcijske poslove obavlja ministarstvo nadležno za poslove kulture.

Ustanove i drugi subjekti zaštite

Član 87.

Kao javnu uslugu, za obavljanje stručnih poslova zaštite nepokretnih kulturnih dobara u skladu sa ovim zakonom, Republika Srbija osniva Centralni zavod za zaštitu spomenika kulture i regionalne i gradske zavode za zaštituspomenika kulture

Aktom o osnivanju utvrđuje se teritorijalna nadležnost regionalnih i gradskog zavoda.

Član 88.

Centralni zavod za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara obavlja sledeće poslove:

1.         učestvuje u izradi strategije zaštite i predlaže mere njenog izvođenja,

2.         stara se o usklađivanju međunarodnih stručnih standarda u oblasti zaštite nepokretnih kulturnih dobara,

3.         utvrđuje jedinstvene polazne osnove za izradu plana digitalizacije i elektronske obrade podataka o nepokretnim kulturnim dobrima,

4.         vodi centralni registar nepokretnih kulturnih dobara,

5.         donosi rešenje o utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara

6.         priprema stručne osnove za administrativne procese koje vodi ministarstvo nadležno za poslove kulture,

7.         oblikuje metode i standarde za očuvanje nepokretnih kulturnih dobara i usmerava, usklađuje i usvaja njihovo izvođenje,

8.         vrši stručni nadzor nad istraživanjem kulturnih dobara i arheoloških ostataka

9.         sprovodi programe za razvijanje svesti o baštini, stažiranja i prakse za obrazovne programe različitih faza iz svoje oblasti,

10.       učestvuje u izvođenju stručnih ispita za područje zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

Izuzetno, Centralni zavod za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara:

1.         utvrđuje uslove i izdaje saglasnosti za intevencije na kulturnim dobrima,

2.         obavlja reviziju konzervatorskih planova koje izrađuju drugi subjekti,

3.         učestvuje u pripremi konzervatorskih nacrta i konzervatorskih planova za obnovu.

Član 89.

Regionalni i gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, kao javnu uslugu, obavlja sledeće poslove:

1.         identifikuje, dokumentuje, proučava, vrednuje i interpretira nepokretna kulturna dobra i predstavlja ih javnosti u okviru zaštite nepokretnih kulturnih dobara,

2.         analizira i vrednuje prostor za prikaz vrednovanja kulturnih dobara u prostoru,

3.         evidentira nepokretna dobra pod prethodnom zaštitom,

4.         priprema elaborat i predlog za utvrđivanje nepokretnog kulturnog dobra,

5.         priprema materijal za smernice i mišljenja u procesu pripreme planova,

6.         sarađuje sa državnim organima i nudi im stručnu pomoć u postupcima vezanim za stvari u domenu kulturnih dobara,

7.         učestvuje u zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba i zaštiti od prirodnih i drugih nesreća

8.         utvrđuje uslove i izdaje saglasnosti za intevencije na kulturnim dobrima,

9.         obavlja reviziju konzervatorskih planova koje izrađuju drugi subjekti,

10.       sarađuje sa vlasnicima, odnosno korisnicima nepokretnih kulturnih dobara

11.       vodi i sprovodi preventivna i druga zaštitna arheološka istraživanja i procedure po iskopavanju, obrade arhiva arheoloških nalazišta

12.       vrši stručni nadzor nad intervencijama u nepokretnim kulturnim dobrima

13.       propisuje vlasniku spomenika sprovođenje određenih mera zaštite spomenika

14.       vodi evidenciju istraživanja,

15.       učestvuje u pripremi konzervatorskih nacrta i konzervatorskih planova za obnovu.

Član 90.

Izuzetno, pored ustanova iz člana 84. ovog zakona, određene stručne poslove (istraživanja, restauracije, konzervacije i proučavanja) nepokretnih kulturnih dobara mogu obavljati i druga specijalizovana pravna i fizička lica i preduzetnici u skladu sa zakonom.

Ministar nadležan za poslove kulture pravilnikom propisuje uslove koje mora da ispuni specijalizovano pravno lice ili preduzetnik i postupak za dobijanje licence za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo nadležno za poslove kulture vodi registar specijalizovanih pravnih lica i preduzetnika iz stava 1. ovog člana.

Obim rada subjekata zaštite iz stava 1 ovog člana se određuje u ugovoru ili sporazumu o finansiranju.

Uslovi za obavljanje delatnosti zaštite

Član 91.

Stručne poslove na zaštiti i očuvanju kulturnih dobara mogu obavljati fizička lica koja imaju odgovarajuće stručno obrazovanje, položen stručni ispit za obavljanje konzervatorske delatnosti i poseduju odgovarajuću licencu za obavljanje poslova zaštite nepokretnih kulturnih dobara

Poslovi konzervatorske delatnosti obavljaju se u određenom stručnom zvanju.

Vrstu i stepen stručne spreme za obavaljanje poslova zaštite nepokretnih kulturnih dobara, uslove, program i način polaganja stručnog ispita propisuje ministar nadležan za poslove kulture.

Član 92.

Bliže uslove, način i postupak sticanja stručnih zvanja u delatnosti zaštite nepokretnih kulturnih dobara i obrazac uverenja o stručnom zvanju propisuje ministar nadležan za poslove kulture.

Član 93.

Konzervatorske licence su: konzervatorska licenca za istraživanje, konzervatorska licenca za projektovanje i konzervatorska licenca za izvođenje radova na nepokretnom kulturnom dobru.

Uslove i način sticanja i oduzimanja konzervatorske licence bliže propisuje ministar nadležan za poslove kulture.

Član 94.

Konzervatorsku licencu za istraživanje nepokretnih kulturnih dobara mo­že da stek­ne li­ce sa vi­so­kim obrazovanjem (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije kao i visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine), po­lo­že­nim struč­nim is­pi­tom pred­vi­đe­nim ovim za­ko­nom, naj­ma­nje tri go­di­na od­go­va­ra­ju­ćeg rad­nog is­ku­stva u obla­sti za­šti­te ne­po­kret­nog kul­tur­nog na­sle­đa, struč­nim re­zul­ta­tima ostva­re­nim u obla­sti iz­ra­de i re­a­li­za­ci­je is­tra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta za ne­po­kret­na kul­tur­na dobra i pre­po­ru­ku naj­ma­nje dva od­go­vor­na ru­ko­vo­di­o­ca konzervatorskih is­tra­ži­va­nja.

Član 95.

Konzervatorsku li­cen­cu za projektovanje i izvođenje konzervatorskih radova na nepokretnom kulturnom dobru mo­že da stek­ne li­ce sa odgovarajućom škol­skom spre­mom i stru­kom, po­lo­že­nim struč­nim is­pi­tom pred­vi­đe­nim ovim za­ko­nom i koje poseduje struč­ne re­zul­ta­te ostva­re­ne u projektovanju ili iz­vo­đe­nju me­ra teh­nič­ke za­šti­te i pre­po­ru­ku naj­ma­nje dva glavna projektanta ili dva od­go­vor­na ru­ko­vo­di­o­ca ra­do­va na iz­vo­đe­nju me­ra teh­nič­ke za­šti­te.

VI.FINANSIRANjE DELATNOSTI ZAŠTITE

Član 96.

Za održavanje i očuvanje nepokretnih kulturnih dobara koriste se sredstva:

1.         iz budžeta Republike Srbije

2.         iz budžeta jedinica lokalne samourave i autonomne pokrajine

3.         od donacija

4.         od vlasnika ili korisnika nepokretnog kulturnog dobra;

Član 97.

Iz budžeta Republike Srbije finansira se:

1.         čuvanje i redovno održavanje nepokretnih kulturnih dobara u javnoj svojini;

2.         program zaštite i očuvanja nepokretnih kulturnih dobara na osnovu utvrđene Liste prioriteta;

3.         delatnost rada ustanova zaštite;

4.         podrška privatnim vlasnicima nepokretnih kulturnih dobara koji nisu u finansijskoj mogućnosti da preduzmu obimnije predviđene mere zaštite;

5.         naknada vlasnicima radi ograničenja prava vlasništva u skladu sa zakonom;

6.         sticanje nepokretnih kulturnih dobara po pravu preče kupovine;

7.         eksproprijacija nepokretnih kulturnih dobara u korist države;

8.         izvođenje hitnih mera zaštite i očuvanja nepokretnog kulturnog dobra u sukladu sa zakonom;

9.         izrada Studije zaštite i Planova upravljanja nepokretnim kulturnim dobrom;

10.       očuvanje nepokretnih kulturnih dobara koja se nalaze van teritorije Republike Srbije, a koja su od značaja za istoriju i kulturu Republike Srbije.

Član 98.

Iz budžeta jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine finansira se čuvanje i redovno održavanje nepokretnih kulturnih dobara u javnoj svojini na kojima imaju pravo korišćenja.

Budžet jedinica lokalne samouprave i autonomne pokrajine obezbeđuje sredstva i za sticanje nepokretnih kulturnih dobara po pravu preče kupovine i eksproprijacijom.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da obezbede sredstva za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara na njihovoj teritoriji u slučaju uvođenja vanredne situacije u skladu sa zakonom.

Član 99.

Za čuvanje i održavanje nepokretnih kulturnih dobara koriste se i sredstva od donacija, projekata, napalate spomeničke rente i drugih izvora, u skadu sa zakonom, koja ostvaruju subjekti zaštite i korisnici nepokretnih kulturnih dobara.

Član 100.

Vlasnik nepokretnog kulturnog dobra dužan je da obezbedi sredstva za čuvanje i redovno održavanje nepokretnog kulturnog dobra.

Vlasnik nepokretnog kulturnog dobra je dužan da snosi troškove održavanja i sprovođenja mera zštite do visine prihoda koje ostvari od eksploatoacije kulturnog dobra.

VII. REGISTAR NEPOKRETNOG KULTURNOG NASLEĐA

Sadržina i vođenje registra

Član 101.

Registar i dokumentovanje nepokretnih kulturnih dobara vrši se izradom dokumenata od značaja za čuvanje i održavanje nepokretnog kulturnog dobra u analognoj i digitalnoj formi i uspostavljanjem i vođenjem jedinstvenog informacionog sistema.

Dokumentaciju o nepokretnim kulturnim dobrima vode ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara i to vođenjem Registra nepokretnih kulturnih dobara i Dosijea za svako nepokretno kulturno dobro, kao i kroz digitalni informacioni sistem.

Pravna i fizička lica koja sačine dokumentaciju na osnovu koje se sprovode radovi na nepokretnim kulturnim dobrima dužna su da elektronsku kopiju dostave nadležnoj ustanovi zaštite.

Nivo dokumentacije i dokumentacijske standarde, kao i uslove i način čuvanja, bliže propisuje ministar nadležan za poslove kulture.

Dokumentacija o nepokretnom kulturnom dobru može se dati na korišćenje u službene svrhe, za naučno istraživanje i u publicističke svrhe, za potrebe nastave i izlaganja, kao i u druge opravdane svrhe.

Na korišćenje se daju kopije dokumentacije koje se izrađuju o trošku lica koje potražuje dokumentaciju.

Digitalni informacioni sistem nepokretnog kulturnog nasleđa

Član 102.

Ministarstvo nadležno za poslove kulture formira Digitalni informacioni sistem nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije radi praćenja stanja nepokretnih kulturnih dobara i aktivnosti na njihovoj zaštiti.

Digitalnim informacionim sistemom se obezbeđuje:

1.         baza relevantnih podataka o nepokretnim kulturnim dobrima;

2.         centralno informaciono povezivanje javnih ustanova za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara i drugih pravnih i fizičkih lica ovlašćenih za vršenje poslova zaštite nepokretnih kulturnih dobara;

3.         informaciono povezivanje sa nadležnim organima državne uprave i lokalne samouprave, kao i sa odgovarajućim organima drugih država i međunarodnim organizacijama;

4.         javna dostupnost sveobuhvatnih i tačnih informacija o nepokretnim kulturnim dobrima.

Sadržaj i način vođenja Digitalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog člana bliže određuje ministar nadležan za poslove kulture.

Praćenje stanja i revalorizacija nepokretnih kulturnih dobara

Član 103.

Ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara dužne su da najmanje jednom u pet godina utvrde stanje nepokretnih kulturnih dobara i o tome sačine izveštaj.

Na osnovu redovnog praćenja stanja izrađuju se: Lista nasleđa u opasnosti i Lista prioriteta zaštite i očuvanja nepokretnih kulturnih dobara za petogodišnji period.

Lista prioriteta zaštite i očuvanja nepokretnih kulturnih dobara služi kao osnov za izradu strateških dokumenata zaštite nepokretnih kulturnih dobara, koju na predlog Centralne ustanove zaštite donosi ministarstvo za period od pet godina.

Lista prioriteta je osnov za prioritetno finansiranje mera zaštite nepokretnih kulturnih dobara iz budžeta Republike Srbije.

Kriterijume za izradu Liste nasleđa u opasnosti i Liste prioriteta bliže uređuje ministar nadležan za poslove kulture.

Ustanove zaštite su dužne da najmanje jednom u deset godina izvrše revalorizaciju kulturnih vrednosti nepokretnih kulturnih dobara.

Sadržinu i izgled izveštaja o stanju nepokretnih kulturnih dobara bliže uređuje ministar nadležan za poslove kulture.

VIII. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Nadzor nad radom ustanova zaštite i drugih subjekata zaštite

Član 104.

Nadzor nad radom ustanova zaštite nepokretnih kulturnih dobara i drugih subjekata zaštite vrši ministarstvo nadležno za poslove kulture.

Kada ministarstvo utvrdi da ustanova ili subjekt iz stava 1 ovog člana ne obavlja delatnost zaštite u skladu sa ovim zakonom, drugim propisom ili odlukama ministarstva, nalaže mu da otkloni nedostatke ili nepravilnosti i određuje rok za izvođenje tih radnji.

Ako po isteku roka nedostaci ili nepravilnosti ne budu otklonjeni, to može biti razlog za razrešenje organa upravljanja ustanove ili za oduzimanje licence za obavljanje poslova zaštite drugog subjekta.

Član 105.

Ako se u vršenju poslova zaštite između ustanova ili drugih subjekata zaštite javi sukob nadležnosti, o tome odlučuje monistar nadležan za poslove kulture.

Inspekcijski nadzor

Član 106.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove kulture, preko republičkog inspektora za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara (u daljem tekstu: Inspektor).

Član 107.

Pored obaveza i ovlašćenja utvrđenih zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, inspektor je ovlašćen da:

1)         vrši uvid u stanje nepokretnih kulturnih dobara i način njihovog čuvanja, održavanja i korišćenja;

2)         vrši kontrolu arheoloških i konzervatorskih istraživanja i izvođenje radova na sprovođenju mera zaštite nepokretnih kulturnih dobara;

3)         vrši kontrolu vođenja propisane dokumentacije i evidencije, njihove dostupnosti i načina korišćenja;

4)         naredi mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i nedostataka;

5)         zabrani vršenje radnji i aktivnosti na nepokretnom kulturnom dobru koje se izvode bez konzervatorskog projekta ili bez saglasnosti na projekat;

6)         naredi fizičko, tehničko ili drugo obezbeđenje nepokretnog kulturnog dobra ukoliko postoji opasnost od njegovog oštećenja ili uništenja;

7)         podnese predlog za postavljanje privremenog staraoca kulturnom dobru ili za oduzimanje kulturnog dobra;

8)         obustavi arheološko i konzervatorsko istraživanje i izvođenje radova na nepokretnom kulturnom dobru i podnese predlog za oduzimanje odobrenja za istraživanje ili izvođenje radova ili licence za obavljanje određenih poslova koji su izdati u skladu sa ovim zakonom;

9)         obavesti nadležnu inspekciju o povredi zakona koja nije u njegovoj nadležnosti;

10)       vodi evidenciju o preduzetim administrativnim merama i podnetim zahtevima za pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka u skladu sa odredbama ovog zakona i dostavlja izveštaje ministarstvu.

Ministar nadležan za poslove kulture propisuje način vođenja evidencije iz stava 1. tačka 10. ovog člana.

Član 108.

Pored obaveza utvrđenih zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, subjekat nadzora je dužan da inspektoru:

1. omogući nesmetano vršenje uvida u stanje nepokretnog kulturnog dobra, u dokumentaciju o njemu i u radove i aktivnosti koje se izvode na nepokretnom kulturnom dobru;

2. dostavi tražene podatke i dokumentaciju;

3. pruži potrebna obaveštenja u vezi zaštite i očuvanja nepokretnog kulturnog dobra.

Član 109.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:

1) podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili izda prekršajni nalog za prekršaje ustanovljene ovim zakonom ili propisom donetim na osnovu ovog zakona;

2) podnese krivičnu prijavu za krivična dela utvrđena posebnim zakonom.

Član 110.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da naloži:

1)         otklanjanje uočenih nedostataka i nepravilnosti u određenom roku;

2)         otklanjanje posledica nastalih protivzakonitom radnjom, odnosno propuštanjem;

3)         obustavi obavaljanje radova na nepokretnom kulturnom dobru suprotno uslovima, saglasnostima ili dozovolom;

4)         otklanjanje štete nastale na nepokretnom kulturnom dobru;

5)         dostavljanje podataka potrebnih za vođenje upravnog, prekršajnog, krivičnog postupka ili privrednog prestupa;

6)         preduzimanje drugih mera zaštite i očuvanja nepokretnog kulturnog dobra u skladu sa zakonom.

Član 111.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da zabrani:

1)         preduzimanje protivzakonitih radnji na nepokretnom kulturnom dobru;

2)         izvođenje radova ili delatnosti na nepokretnom kulturnom dobru bez utvrđenih konzervatorskih uslova, odnosno saglasnosti na konzervatorski projekat ili drugu dokumentaciju;

3)         arheološka iskopavanja i istraživanja koja sprovodi neovlašćeno ili nestručno lice, odnosno ako se ovi radove izvode bez dozvole iz člana 42. ovog zakona;

4)         neovlašćeno obavljanje konzervatorskih ili restauratorskih radova.

Inspektor je ovlašćen da zabrani i druge protivzakonite radnje prema odredbama drugih zakona i propisa donetih na osnovu zakona.

Službena legitimacija, službena značka i službeno odelo inspektora

Član 112.

Inspektor je dužan da u vršenju inspekcijskog nadzora ima službenu legitimaciju koja sadrži inspekcijska ovlašćenja i službenu značku.

Ministar nadležan za poslova kulture propisuje obrazac službene legitimacije, odnosno izgled službene značke.

Ministar propisuje izgled i korišćenje službenog odela.

Ostale odredbe o inspekcijskom nadzoru

Član 113.

Lice koje je predmet inspekcijskog nadzora dužno je da postupi po nalogu inspektora i izvrši naložene inspekcijske mere.

Lice koje je predmet inspekcijskog nadzora dužno je da u roku od 24 časa od časa kada je protekao rok koji je određen za otklanjanje nepravilnosti, pismeno obavesti inspektora da li su nepravilnosti otklonjene.

Član 114.

Protiv rešenja inspektora ne može se izjaviti žalba, već se može pokrenuti upravni spor.

IX. KAZNENE ODREDBE

Član 115.

Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje:

1.ne čuva ili ne održava kulturno dobro ili u određenom roku ne izvrši mere zaštite i očuvanja kulturnoga dobra (član 66 Zakona)

2.o promenama na nepokretnom kulturnom dobru koje ga dovode u neposrednu opasnost od oštećenja ili uništenja ne obavesti nadležnu ustanovu zaštite (član 67. Zakona),

3) ne refundira iznos uloženih sredstava iz budžeta Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine pre prodaje nepokretnog kulturnog dobra (član 64 stav 5. Zakona.),

4. ne prekine izvođenje radova kada naiđe na arheološki lokalitet ili nalaze, ili o nalazu ne obavesti ustanovu zaštite (član 51. Zakona),

5. obavlja arheološka iskopavanja i istraživanja suprotno odredbama ovoga Zakona ili suprotno izdatom odobrenju (član 47. Zakona),

6. obavlja radove ili radnje na nepokretnom kulturnom dobru suprotno odredbama ovoga Zakona (član 25. Zakona),

7. započne obavljanje delatnosti u poslovnom prostoru koji se nalazi unutar nepokretnoga kulturnog dobra ili zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine ili kulturnog predela, bez odobrenja ili suprotno odobrenju nadležne ustanove zaštite (član 25. Zakona),

8. ne osigura uslove za zaštitu i očuvanje ili ne sprovodi mere zaštite nad kulturnim dobrom koje nadležna ustanova zaštite naredi u slučaju vanrednog stanja i drugih radnji usmerenih na uništenje i oštećenje kulturnih dobara (član 61. Zakona)

9. ne dopusti stručna i naučna istraživanja, tehnička i druga snimanja, kao i izvođenje mera tehničke zaštite na kulturnom dobru (član 68. Zakona),

10. ne postupi po rešenju inspektora za zaštitu kulturnih dobara (član 110. stav 1. Zakona),

 Za prekršaj iz stava 1. ovoga člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji učini prekršaj iz stava 1. ovog člana.

 Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje učini prekršaj iz stava 1. ovog člana.

 Fizičkom i pravnom licu koje prekršaj iz stava 1. tačka 5. i 6. ovog člana počini u obavljanju delatnosti, izreći će se zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti ili delova delatnosti u trajanju do jedne godine.

Član 116.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje:

1. ukloni ili ošteti oznaku kojom je označeno kulturno dobro prema odredbama ovoga Zakona (član 37. Zakona),

2. u određenom roku ne izvesti inspektora o ispunjenju obveza iz rešenja (član 110. stav 2. Zakona),

3. upotrebljava kulturno dobro protivno utvrđenoj nameni ili promeni namenu kulturnog dobra bez prethodnog odobrenja nadležne ustanove zaštite (član 72. Zakona),

4. ne ponudi pravo preče kupovine u skladu sa ovim Zakonom (član 75. Zakona),

5. ne osigura uslove za sprovođenje nadzora ili ne pruži potrebne podatke i obaveštenja (član 26. Zakona),

6. započne obavljati konzervatorsko- restauratorske poslove na kulturnom dobru, a da nema odgovarajuće stručno zvanje prema Zakonu (član 90. Zakona),

Za prekršaj iz stava 1. ovoga člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara.

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji učini prekršaj iz stava 1. ovog člana.

 Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje učini prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Član 117.

Novčane kazne za prekršaje izrečene po odredbama ovog Zakona uplaćuju se u korist budžeta Republike Srbije i mogu se namenski trošiti isključivo za zaštitu i očuvanje kulturnih dobara.

X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 118.

Nepokretna kulturna dobra nad kojima je uspostavljena zaštita po propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona ostaju pod zaštitom, a njihovi vlasnici, korisnici ili sopstvenici imaju prema njima sva prava i obaveze propisane ovim zakonom.

Član 119.

Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom, ministar nadležan za poslove kulture, doneće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovoga člana, primenjivaće se propisi koji su važili na dan stupanja na snagu ovog zakona ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog Zakona.

Član 120.

Akti o osnivanju ustanova zaštite koje su poslove iz člana 87-89 ovog zakona obavljale do dana njegovog stupanja na snagu uskladiće se u roku od 6 meseci sa uslovima i na način utvrđen ovim zakonom.

Član 121.

Ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara koje obavljaju delatnosti zaštite i očuvanja kulturnih dobara dužne su da usklade svoj način rada sa odredbama ovog zakona u roku od 6 meseci od dana izmene akta o osnivanju.

XI. STUPANjE NA SNAGU

Član 122.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministarstvo kulture i informisanja, 09.12.2019.