NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I KRIVIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI MALOLETNIH LICA

Član 1.

U Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 85/05), posle člana 1. dodaje se naziv člana 1a i član 1a koji glase:

“Cilj postupka prema maloletniku

Član 1a

Odredbe ovog zakona primenjuju se tako da se u zakonito i pravično sprovedenom krivičnom postupku, maloletnom učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija koja obezbeđuje ostvarivanje njegovog najboljeg interesa, ili da se takav interes maloletnika ostvari nevođenjem krivičnog postupka prema njemu, odnosno obustavom već pokrenutog postupka prema maloletniku onda kada to nalažu razlozi celishodnosti, kada se takvo krivično negonjenje maloletnika ili takva obustava postupka prema njemu može usloviti ispunjavanjem određenih obaveza od strane maloletnika, a što se čini:

1) uz poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje za maloletnike ne smeju biti manje od onih koje imaju punoletni učinioci krivičnih dela;

2) uz uvažavanje najboljih interesa maloletnih učinilaca, vodeći računa o težini krivičnog dela, zrelosti maloletnika, stepenu razvoja, sposobnostima, sklonostima i drugim bitnim ličnim okolnostima;

3) bez diskriminacije po bilo kom osnovu, poput rase, pola, boje kože, jezika, religije, seksualnog opredeljenja, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog i socijalnog porekla, imovnog stanja ili drugog svojstva;

4) uz uvažavanje prava maloletnih učinioca, njihovih roditelja, odnosno staratelja, da svoje mišljenje slobodno izraze, neposredno ili preko zastupnika, odnosno odgovarajućeg organa;

5) uz uzimanje u obzir mišljenja i stava maloletnika u stvarima i postupcima propisanim ovim zakonom;

6) uz izbegavanje određivanja pritvora i drugih ograničenja lične slobode maloletnika, kao i uz određivanje pritvora, samo kada je neophodan, ako se ne može zameniti drugim blažim merama i u najkraćem mogućem trajanju;

7) uz davanje prevage posredovanju i izbegavanju klasičnog načina rešavanja krivične stvari, onda kada se nepokretanjem krivičnog postupka prema maloletniku ili obustavom već pokrenutog postupka, drugim odgovarajućim merama mogu postići društveno opravdani ciljevi, kako prema maloletniku, tako i u odnosu na oštećenog krivičnim delom, kao i radi stvaranja uslova za skladnije odnose u lokalnoj zajednici;

8) uz poštovanje prava na privatnost maloletnika tokom celokupnog toka krivičnog postupka;

9) uz davanje prednosti krivičnim sankcijama i drugim merama koje se ne izvršavaju u zavodskim uslovima, kao i uz svođenje na nužno minimalno trajanje zavodske krivične sankcije, onda kada je s obzirom na težinu krivičnog dela, lične i porodične prilike maloletnika, njegov stav prema oštećenom i ostale bitne okolnosti, neophodno da se maloletniku izrekne takva krivična sankcija;

10) uznastojanje da se jačaju sposobnosti svih subjekata koji postupaju prema maloletnicima u krivičnom postupku i tokom izvršenja krivičnih sankcija i mera; kao i uz davanje posebnog značaja obuci i specijalizaciji, korišćenju naučnih i stručnih iskustava i učenja iz različitih oblasti koje su bitne za prava deteta i prestupništvo maloletnika i uz pristup koji podrazumeva saradnju između različitih organa i organizacija koji se staraju o najboljem interesu maloletnika, kako bi se obezbedilo kontinuirano staranje u odnosu na maloletnike prema kojima se vodi krivični postupak, izvršavaju krivične sankcije ili druge mere, a da bi se na takav način obezbedilo pravilno psihofizičko sazrevanje i uklapanje maloletnika u društvo, te odgovarajućim vaspitnim uticajem sprečilo da ponovo čine krivična i druga kažnjiva dela.”.

Član 2.

Naziv člana 4. i član 4. menja se i glasi:

“Primena odredaba drugih zakona

Član 4.

Prema maloletnim učiniocima krivičnih dela i maloletnim licima u krivičnom postupku, primenjuju se odredbe ovog zakona, a ako tim odredbama nije nešto propisano, primenjuju se odredbe Krivičnog zakonika, zakona koji uređuje krivični postupak, zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, kao i krivičnopravne odredbe drugih zakona, koje nisu u suprotnosti da odredbama ovog zakona.”.

Član 3.

Član 5. menja se i glasi:

“Član 5.

Prema maloletnom učiniocu krivičnog dela mogu se primeniti jedan ili više vaspitnih naloga za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina.

Vaspitni nalog prema maloletniku može primeniti nadležni javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike, odnosno veće za maloletnike

Uslovi za primenu vaspitnog naloga su: priznanje krivičnog dela od strane maloletnika koje je potkrepljeno i drugim dokazima, okolnosti pod kojim je to krivično delo učinjeno, koje opravdavaju primenu vaspitnog naloga, pristanak maloletnika na primenu vaspitnog naloga i odnos prema krivičnom delu i oštećenom, iz kojeg proizlazi opravdanost vaspitnog naloga.

Priznanje maloletnika iz stava 3. ovog člana može biti dato prilikom saslušanja maloletnika koje sprovodi organ postupka, davanjem izjave javnom tužiocu za maloletnike, odnosno u postupku pred sudijom za maloletnike.”.

Član 4.

Član 7. menja se i glasi:

“Član 7.

Vaspitni nalozi su:

1) poravnanje sa oštećenim kako bi se izmirenjem maloletnika sa oštećenim, naknadom štete, radom maloletnika ili na drugi način u celini ili delimično otklonile posledice krivičnog dela;

2) redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;

3) obavljanje, bez naknade, poslova socijalnog, humanitarnog, komunalnog ili ekološkog sadržaja;

4) pohađanje kurseva ili priprema i polaganje ispita kojima se proverava određeno znanje;

5) uključivanje u određene sportske aktivnosti;

6) podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od upotrebe alkoholnih pića i zabranjenih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;

7) uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, savetovalištu ili drugoj ovlašćenoj organizaciji.”.

Član 5.

U članu 8. stav 3. menja se i glasi:

“Izbor i primenjivanje vaspitnog naloga vrši se u saradnji sa maloletnikom, roditeljima ili starateljem maloletnika i nadležnim organom starateljstva. “.

Član 6.

Posle člana 8. dodaju nazivi čl. i čl. 8a i 8b koji glase:

“Evidencija i davanje podataka o vaspitnim nalozima

Član 8a

Organ koji je odredio vaspitni nalog o njemu vodi posebnu evidenciju.

evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) lične podatke o maloletniku prema kome se vaspitni nalog primenjuje: ime, prezime, ime roditelja, jedinstveni matični broj građana (JMBG), pol, datum i mesto rođenja, ime staratelja, adresa stanovanja;

2) naziv organa koji je odredio vaspitni nalog i koji nadzire njegovu primenu;

3) naziv nadležnog organa starateljstva koji prati primenu vaspitnog naloga;

3) podatke o krivičnom delu;

4) podatke o vrsti vaspitnog naloga;

5) podatke o ispunjenosti vaspitnog naloga.

Podaci o ličnosti maloletnika kojem je određen vaspitni nalog, mogu se dati na obrazložen zahtev samo sudu, javnom tužilaštvu, organizacionoj jedinici policije nadležnoj za suzbijanje maloletničke delinkvencije i organu starateljstva.

Obrazac na kome se vodi posebna evidencija vaspitnih naloga propisuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Statistika o vaspitnim nalozima

Član 8b

Statistiku o vaspitnim nalozima koji su određeni i primenjeni na teritoriji republike srbije vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Statistika iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) podatke o krivičnim delima za koje je vaspitni nalog određen;

2) podatke o ukupnom broju maloletnika kojima je određen vaspitni nalog;

3) podatke o ukupnom broju maloletnika prema kojima je primenjen vaspitni nalog;

4) podatke o starosnoj i polnoj strukturi maloletnika kojima je određen vaspitni nalog;

5) podatke o ukupnom broju određenih vaspitnih naloga klasifikovanih po organu koji ih je odredio i po ispunjenosti;

6) podatke o vrsti vaspitnih naloga.

U cilju vođenja statistike o vaspitnim nalozima, organ koji vodi posebnu evidenciju iz člana 8a ovog zakona dužan je da ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa dostavlja podatke iz posebne evidencije, u kojima se ne smeju navoditi i podaci o ličnosti maloletnika, kojima bi se mogao otkriti njegov identitet.

Obrazac na kome se vodi statistika o vaspitnim nalozima, način dostavljanja podataka za potrebe statistike i način vođenja statistike bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.”.

Član 7.

Član 9. menja se i glasi:

“Član 9.

Maloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti predviđene Krivičnim zakonikom, osim mere bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti i mere bezbednosti javnog objavljivanja presude.

Mlađim maloletnicima mogu se izreći samo vaspitne mere.”.

Član 8.

Član 10. menja se i glasi:

“Član 10.

U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija propisane Krivičnim zakonikom, svrha krivičnih sankcija prema maloletnicima je da se nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj njegove ličnosti, kako bi se obezbedilo da ubuduće ne vrši krivična dela.”.

Član 9.

U članu 11. stav 1. tačka 2) reči: “roditelja, usvojioca ili staraoca” zamenjuju se rečima: “roditelja ili staratelja”.

U tački 3) reči: “ustanovu za lečenje i osposobljavanje” zamenjuju se rečima: “socijalno-zdravstvenu ustanovu”.

Član 10.

Naziv člana 15. i član 15. menjaju se i glasi:

“Pojačan nadzor od strane roditelja ili staratelja

Član 15.

Meru pojačanog nadzora od strane roditelja ili staratelja sud će izreći ako su roditelj, odnosno staratelj propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogućnosti su da ovakvu brigu i nadzor vrše i to se od njih može s osnovom očekivati.

Ova mera može da traje najmanje šest meseci, a najviše dve godine, s tim da sud naknadno odlučuje o njenom prestanku.

Kad sud izrekne meru iz stava 1. ovog člana daje roditelju, odnosno staratelju potrebna uputstva i nalaže mu određene dužnosti koje treba da preduzme za vaspitavanje maloletnika, njegovo lečenje i otklanjanje štetnih uticaja na njega.

Pri izricanju mere iz stava 1. ovog člana sud će odrediti da organ starateljstva proverava njeno izvršenje i ukazuje pomoć roditelju ili staratelju.”.

Član 11.

U članu 16. stav 1. reči: “usvojilac, odnosno staralac” zamenjuju se rečima: “odnosno staratelj”.

U stavu 3. reči: “roditelji, usvojilac, odnosno staralac” zamenjuju se rečima: “roditelj, odnosno staratelj”.

Član 12.

U članu 17. stav 1. reči: “roditelji, usvojilac, odnosno staralac” zamenjuju se rečima: “roditelj, odnosno staratelj”.

Član 13.

U članu 19. stav 2. reč: “člana” zamenjuje se rečju: “zakona”.

U stavu 3. reči: “usvojiocu, odnosno staraocu” zamenjuju se rečima: “odnosno staratelju”.

Član 14.

Član 21. i nazivi čl. 22-24. i čl. 22-24. menjaju se i glase:

“Član 21.

Sud će izreći meru upućivanja u vaspitno-popravni dom maloletniku prema kome, pored izdvajanja iz dotadašnje sredine, treba primeniti pojačane mere nadzora i posebne stručne programe vaspitavanja.

Pri odlučivanju da li će izreći meru iz stava 1. ovog člana sud će posebno uzeti u obzir raniji život maloletnika, težinu i prirodu učinjenog krivičnog dela i okolnost da li je prema maloletniku ranije bila izrečena neka krivična ili prekršajna sankcija.

Mera iz stava 1. ovog člana može da traje najmanje šest meseci, a najviše četiri godine, s tim da sud svakih šest meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili za njenu zamenu drugom vaspitnom merom.

U odluci kojom izriče meru iz stava 1. ovog člana, sud će odrediti najduže trajanje mere, s tim da se trajanje mere određuje na pune godine.

Uslovni otpust kod upućivanja u vaspitno-popravni dom

Član 22.

Maloletnika koji je u vaspitno-popravnom domu proveo najmanje godinu dana sud može uslovno otpustiti iz zavoda, ako se na osnovu uspeha postignutog u vaspitanju može osnovano očekivati da on neće ubuduće vršiti krivična dela i da će se u sredini u kojoj bude živeo dobro vladati.

Sud može odlučiti da se prema maloletniku dok traje uslovni otpust odredi neka mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja jedne ili više odgovarajućih posebnih obaveza iz člana 14. ovog zakona.

Uslovni otpust traje najduže do isteka zakonskog roka upućivanja u vaspitno-popravni dom, ako pre toga sud nije obustavio izvršenje vaspitne mere ili je zamenio drugom merom.

Ako za vreme trajanja uslovnog otpusta maloletnik učini novo krivično delo, ili ako određena mera pojačanog nadzora ne postiže svrhu ili maloletnik ne ispunjava posebne obaveze koje su mu određene uz meru pojačanog nadzora, sud može opozvati uslovni otpust. Vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se u zakonsko trajanje izrečene vaspitne mere.

Upućivanje u posebnu socijalno-zdravstvenu ustanovu

Član 23.

Prema maloletniku ometenom u psihofizičkom razvoju ili sa psihičkim poremećajima sud može, umesto mere upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom, izreći meru upućivanja u posebnu socijalno-zdrvastvenu ustanovu.

Ova mera izreći će se umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi propisane Krivičnim zakonikom, ako se u posebnoj socijalno-zdravstvenoj ustanovi može obezbediti čuvanje i lečenje maloletnika i time postići svrha te mere bezbednosti.

Ako je vaspitna mera izrečena na osnovu stava 1. ovog člana, maloletnik u posebnoj socijalno-zdravstvenoj ustanovi može da ostane najviše tri godine, s tim da sud razmatra svakih šest meseci da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili za njenu zamenu drugom merom.

U posebnoj socijalno-zdravstveoj ustanovi, ako je ova mera izrečena umesto mere bezbednosti, maloletnik ostaje dok je potrebno, a kada navrši dvadeset jednu godinu izvršenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvršava mera bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Obustava izvršenja i zamena izrečene vaspitne mere drugom vaspitnom merom

Član 24.

Ako se posle donošenja odluke o izricanju posebne obaveze, mere pojačanog nadzora ili zavodske mere pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donošenja odluke ili se za njih nije znalo, a koje bi značajno uticale na izbor vaspitne mere ili ako se odluka ne može izvršiti usled odbijanja maloletnika ili njegovih roditelja, odnosno staratelja da postupe po izrečenoj meri ili po nalogu onoga ko meru izvršava ili ako nastupe druge okolnosti predviđene zakonom, a one bi bile od uticaja na donošenje odluke, sud može obustaviti izvršenje ili izrečenu meru zameniti drugom takvom merom.

Ako za pojedine mere nije što drugo propisano, osim slučajeva iz stava 1. ovog člana, izvršenje posebnih obaveza, mere pojačanog nadzora ili zavodske mere može se, s obzirom na postignuti uspeh u vaspitavanju, obustaviti, a može se zameniti drugom takvom merom kojom će se bolje postići svrha vaspitnih mera, s tim što se:

1) izvršenje mere upućivanja u vaspitnu ustanovu ne može obustaviti pre isteka roka od šest meseci, a do isteka ovog roka može se zameniti merom pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, merom upućivanja maloletnika u vaspitno-popravni dom ili u posebnu socijalno-zdravstvenu ustanovu za lečenje i osposobljavanje;

2) izvršenje mere upućivanja u vaspitno-popravni dom ne može obustaviti pre isteka roka od šest meseci, a do isteka ovog roka može se zameniti merom upućivanja maloletnika u vaspitnu ustanovu ili u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.”.

Član 15

Naziv člana i član 27. menjaju se i glase:

“Davanje podataka o vaspitnim merama i merama bezbednosti

Član 27.

Podaci o ličnosti maloletnika prema kojem je izrečena vaspitna mera, odnosno mera bezbednosti, mogu se dati na obrazložen zahtev, samo sudu, javnom tužilaštvu, organizacionoj jedinici policije nadležnoj za suzbijanje maloletničke delinkvencije i organu starateljstva. “.

Član 16.

Član 29. menja se i glasi:

“Član 29.

Maloletnički zatvor ne može biti kraći od godinu dana ni duži od deset godina, a izriče se na pune godine i mesece.”.

Član 17.

U članu 30. stav 1. menja se i glasi:

“Sud će starijem maloletniku odmeriti kaznu maloletničkog zatvora u granicama koje su ovim zakonom propisane, imajući u vidu svrhu maloletničkog zatvora i uzimajući u obzir sve okolnosti propisane Krivičnim zakonikom koje utiču na visinu kazne, kao i stepen zrelosti maloletnika.”.

Član 18.

U članu 31. stav 3. briše se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. reči: “st. 1-4.” zamenjuju se rečima: “st. 1-3.”.

Član 19.

U članu 32. stav 1. reči: “trećinu izdržane kazne, ali ne pre nego što je proteklo šest meseci” zamenjuju se rečima: “polovinu izdržane kazne, ali ne pre nego što je protekla jedna godina”.

Član 20.

U članu 33. tačka 3) menja se i glasi:

“3) tri godine od osude na maloletnički zatvor preko jedne godine;”.

Posle tačke 3) dodaje se tačka 4) koja glasi:

“4) dve godine od osude na maloletnički zatvor od jedne godine.”.

Član 21.

U članu 34. reči: “u članu 102. stav 2. Krivičnog zakonika” zamenjuju se rečima: “Krivičnim zakonikom”.

Član 22.

U članu 35. stav 2. menja se i glasi:

“Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako za vreme trajanja vaspitne mere upućivanje u vaspitno-popravni dom, sud izrekne kaznu maloletničkog zatvora ili zatvora, sud koji je izrekao vaspitnu meru će, pre isteka kazne, odlučiti da li će se nastaviti izvršenje vaspitne mere ili će se obustaviti njeno izvršenje.”.

Član 23.

U članu 36. stav 1. reči: “(član 95. stav 2. Krivičnog zakonika)” zamenjuju se rečima: “propisane Krivičnim zakonikom”.

Član 24.

Naziv člana 37. i član 37. menjaju se i glase:

“Evidencija i statistički podaci o izrečenim krivičnim sankcijama

Član 37.

Evidenciju o izrečenim krivičnim sankcijama vodi sud koji je sudio u prvom stepenu.

Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se u posebnom upisniku, u koji se unose sledeći podaci:

1) jedinstveni matični broj građana (JMBG), ime, ime roditelja i prezime maloletnika;

2) dan, mesec, godina i mesto rođenja maloletnika;

3) adresa poslednjeg prebivališta ili boravišta maloletnika, podatak o nadležnom organu starateljstva;

4) ranije izrečena sankcija - označenje suda, broja predmeta, vrsta i trajanje sankcije i da li je sankcija izvršena;

5) vrsta izrečene sankcije, broj odluke suda i datum kada je odluka suda postala pravnosnažna;

6) datum početka izvršenja;

7) datum i razlog prestanka izvršenja sankcije;

8) napomene.

Statističke podatke o izrečenim i izvršenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora za teritoriju republike srbije obrađuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Obrađuju se sledeći statistički podaci:

1) ukupan broj maloletnika kojima je izrečena krivična sankcija;

2) broj maloletnika prema kojima je vođen krivični postupak, prema pojedinim krivičnim delima;

3) ukupan broj posebnih mera koje su izrečene maloletnicima;

4) broj posebnih mera prema vrsti posebnih mera koji su izrečene;

5) napomene.

U cilju brade statističkih podataka iz stava 4. ovog člana, sud koji vodi o izrečenim krivičnim sankcijama dužan je da ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa dostavlja anonimnizovane podatke iz evidencije.

Obrazac upisnika iz stava 2. ovog člana uređuje se Sudskim poslovnikom.

Obrazac na kome se vodi statistički podaci iz stava 4. ovog člana, način dostavljanja podataka za potrebe obrade statističkih podataka i način obrade podataka bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.”.

Član 25.

U članu 38. reči: “o rehabilitaciji iz čl. 97-100. Krivičnog zakonika” zamenjuju se rečima: “Krivičnog zakonika o rehabilitaciji”.

Član 26.

U članu 39. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

“.Mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara, mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, ne mogu se izreći uz mere upozorenja i usmeravanja.

Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi kao i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi može se izreći samostalno, prema odredbama krivičnog zakonika, uz shodnu primenu pravila postupka za izricanje mere bezbednosti koje su predviđene zakonom koji uređuje krivični postupak.”.

Član 27.

U članu 40. stav. 2 posle reči: “uslovnu osudu” dodaju se zapeta i reči: “odnosno sud može obustaviti postupak iz razloga celishodnosti (član 78. stav 2)”.

Član 28.

Član 41. menja se i glasi:

“Član 41.

Učiniocu koji je kao punoletan učinio krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, a u vreme suđenja nije navršio dvadeset jednu godinu, sud može izreći meru posebnih obaveza ili meru pojačanog nadzora od strane organa starateljstva.

Učiniocu koji je kao punoletan učinio krivično delo za koje je propisana kazna preko pet, a do deset godina zatvora, a u vreme suđenja nije navršio dvadeset jednu godinu, sud može izreći meru upućivanja u vaspitno-popravni dom.

Kada sud donosi odluku u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana uzima u obzir ličnost učinioca, okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno, ponašanje učinioca posle učinjenog krivičnog dela, kao i sve okolnosti na osnovu kojih se može očekivati da će se krivičnim sankcijama iz stava 1. i 2. ovog člana ostvariti svrha kažnjavanja. mlađem punoletnom licu kome je izrečena vaspitna mera sud može, pod uslovima predviđenim ovim zakonom, izreći odgovarajuću meru bezbednosti.”.

Član 29.

U članu 42. stav. 1 reč: “okružnog” zamenjuje se rečju: “višeg”.

Stav 2. menja se i glasi:

“Veće za maloletnike u prvostepenom sudu sastavljeno je od jednog sudije koji je predsednik veća i dvojice sudija-porotnika, koji su po pravilu različitog pola. “.

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

“Sudija za maloletnike prvostepenog suda ne može biti predsednik veća za maloletnike u istom predmetu. “.

Član 30.

U članu 43. st. 1. i 2. reči: “neposredno višeg” zamenjuju se rečju: “apelacionog”.

Član 31.

U članu 47. dodaje se novi stav 1. koji glasi:

“O protivpravnom delu koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo, učinjenom od strane lica koje u vreme izvršenja nije navršilo četrnaest godina, policajac za maloletnike sačinjava izveštaj koji dostavlja javnom tužiocu za maloletnike i organu starateljstva. “.

Dosadašnji st. 1. i 2. postaju st. 2. i 3.

Član 32.

U članu 49. stav 3. posle reči: “maloletnika” dodaju se zapeta i reči: “koji je postavljen po službenoj dužnosti,”.

Član 33.

U članu 51. stav 2. reč: “okružnog” zamenjuje se rečju: “višeg”.

Član 34.

U članu 54. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

“Kad se maloletnik dovodi, ovu meru sprovode ovlašćena službena lica policije, vodeći računa o ličnosti i dostojanstvu maloletnika.

Odluke i druga pismena dostavljaju se maloletniku shodno odredbama zakonika koji uređuje krivični postupak, s tim da se maloletniku neće dostavljati pismena isticanjem na oglasnoj tabli suda. “.

Član 35.

U članu 57. stav 2. reči: “ u članu 53. Zakonika” zamenjuju se rečju: “Zakonikom”.

U stavu 3. reči: “veće za maloletnike neposrednog višeg suda” zamenjuju se rečima: “apelacioni javni tužilac “.

Član 36.

U članu 58. stav 1. reči: “usvojioca, odnosno staraoca” zamenjuju se rečima: “odnosno staratelja”.

U stavu 4. reči: “veća za maloletnike neposredno višeg suda” zamenjuju se rečima: “apelacionog javnog tužioca”, a reči: “organ unutrašnjih poslova, ako je taj organ podneo” zamenjuju se rečima: “policiju, ako je policija podnela”.

Član 37.

Član 59. briše se.

Član 38.

Član 60. menja se i glasi:

“Član 60.

Kada prikuplja obaveštenja od maloletnika, policajac za maloletnike čini to u prisustvu roditelja ili staratelja maloletnika, a kada maloletnika saslušava u svojstvu osumnjičenog obavezno je i prisustvo branioca.

Izuzetno, policajac za maloletnike prikuplja obaveštenja ili saslušava maloletnika i bez prisustva lica iz stava 1. ovog člana, uz obavezno prisustvo predstavnika organa starateljstva, ili predstavnika ustanove za smeštaj maloletnika ako su lica iz stava 1. ovog člana sprečena da prisustvuju, odnosno ako je to u interesu maloletnika.”.

Član 39.

U članu 61. broj: “229.” zamenjuje se brojem: “294.”.

Član 40.

U članu 62. stav 1. reči: “roditelja, usvojioca ili staraoca” zamenjuju se rečima: “roditelja ili staratelja”, a reči: “stav 1. tač. 1)-3)” zamenjuju se rečima: “tač.1)-5)”.

Član 41.

U članu 63. stav 1. reč: “višeg” zamenjuje se rečju: “apelacionog”.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

“U slučaju da je maloletnik uhapšen, a tužilac za maloletnike smatra da postoje razlozi za određivanje pritvora, dužan je da najkasnije u roku od osam časova od hapšenja maloletnika podnese zahtev za pokretanje pripremnog postupka, sa predlogom za određivanje pritvora.

Policija je dužna da sudiji za maloletnike u roku iz stava 2. ovog člana dovede uhapšenog maloletnika.”.

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 4. reči: “organu unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečju. “policija”.

Član 42.

U članu 65. stav 2. reči: “usvojilac, odnosno staralac” zamenjuju se rečima: “odnosno staratelj”.

Stav 3. menja se i glasi:

“Izuzetno od stava 2. ovog člana sudija za maloletnike, može saslušati maloletnika i bez prisustva roditelja, odnosno staratelja, ako je to u interesu maloletnika.”.

Član 43.

U članu 67. stav 1. reči: “iz člana 142. stav 2. Zakonika” zamenjuju se rečima: “predviđeni Zakonikom”.

U stavu 2. reči: “članu” zamenjuju se rečju: “odredbama”.

Član 44.

U članu 68. stav 2. reč: “istražnom” briše se.

Član 45.

U članu 69. stav 2. reči: “njegove godine života” zamenjuju se rečima: “jedinstveni matični broj građana (JMBG), datum i mesto rođenja”.

Član 46.

U članu 70. reč: “višeg” zamenjuje se rečju: “apelacionog”.

Član 47.

U članu 71. reči: “stav 1. tač. 1)-3)” zamenjuju se rečima: “tač. 1)-5)”.

U stavu 2. reči: “stav 1. tač. 1)-5)” brišu se.

U stavu 4. reči: “stav 1.” brišu se.

Član 48.

U članu 73. stav 1. reč: “sudija” zamenjuje se rečima: “predsednik veća”.

U stavu 3. reči: “usvojilac, odnosno staralac” zamenjuju se rečima: “odnosno staratelj”.

U stavu 4. reč: “sudija” zamenjuje se rečima: “predsednik veća”.

Član 49.

U članu 74. stav 1. reči: “pripremama za glavni pretres” zamenjuju se rečima: “određivanju glavnog pretresa”.

Stav 2. menja se i glasi:

“Pored lica navedenih u Zakoniku o krivičnom postupku, na glavni pretres pozvaće se roditelji maloletnika, odnosno staratelj i organ starateljstva.”.

Član 50.

U članu 77. reč: “sudija” zamenjuje se rečima: “predsednik veća”.

Član 51.

U članu 78. stav 2. menja se i glasi:

“Veće će rešenjem obustaviti postupak u slučajevima kad sud na osnovu zakona kojim se uređije krivični postupak donosi presudu kojom se optužba odbija ili kojom se optuženi oslobađa od optužbe, kao i kada nađe da nije celishodno izreći maloletniku kaznu niti vaspitnu meru.”.

U stavu 4. reči: “u članu 356. Zakonika” zamenjuju se rečju: “Zakonikom”.

Član 52.

U članu 79. stav 1. druga rečenica briše se.

Stav 2. menja se i glasi:

“Ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen zbog necelishodnosti izricanja kazne ili vaspitne mere, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, izuzev troškova branioca koga je agažovao maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnik, a oštećeni se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak.”.

Član 53.

U članu 80. stav 1. reči: “u smislu člana 364. Zakonika” zamenjuju se rečju: “Zakonikom”.

Član 54.

Član 82. briše se.

Član 55.

U članu 85. stav 1. reči: “usvojioca, odnosno staraoca” zamenjuju se rečima: “odnosno staratelja”.

U stavu 5. reči: “usvojilac, odnosno staralac” zamenjuju se rečima: “odnosno staratelj”.

Član 56.

Član 86. menja se i glasi:

“Član 86.

Primena vaspitnih naloga propisanih ovim zakonom uređuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.”.

Član 57.

Posle člana 87. dodaje se član 87a koji glasi:

“Član 87a

Zabranjeni su i kažnjivi postupci kojima se maloletnik prema kome se izvršava krivična sankcija podvrgava bilo kakvom obliku mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg kažnjavanja ili postupanja, zlostavljanja ili eksperimentisanja.

Maloletnik ne sme biti podvrgnut eksperimentalnim lekovima i tretmanima.”.

Član 58.

U članu 88. reči: “roditelja, usvojioca ili staraoca” zamenjuju se rečima: “roditelja ili staratelja”.

Član 59.

U članu 93. stav 4. reči: “roditeljem, usvojiocem ili staraocem” zamenjuju se rečima: “roditeljem ili starateljem”.

Član 60.

U članu 94. stav 2. reči: “Roditelj, usvojilac ili staralac” zamenjuju se rečima: “Roditelj ili staratelj”.

Član 61.

Čl. 99. i 100. brišu se.

Član 62.

Naziv člana 102. i čl. 102-104. menjaju se i glase:

“Pojačan nadzor od strane roditelja ili staratelja

Član 102.

Izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora od strane roditelja ili staratelja počinje danom kad se roditelju ili staratelju maloletnika dostavi izvršna sudska odluka kojom je vaspitna mera izrečena.

Član 103.

Roditelj ili staratelj maloletnika dužan je da izvršava naloge i uputstva sudije za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i da nadležnom organu starateljstva omogući proveru izvršenja vaspitne mere i prihvati ukazanu pomoć u cilju njenog izvršenja.

Sudija za maloletnike koji je sudio u prvom stepenu rešava o nastalom neslaganju između roditelja ili staratelja maloletnika i organa starateljstva.

Član 104.

Organ starateljstva obaveštava sud koji je sudio u prvom stepenu o toku i rezultatima izvršenja vaspitne mere u rokovima propisanim članom 84. stav 2. ovog zakona. Organ starateljstva bez odlaganja obaveštava sud o razlozima koji otežavaju izvršenje mere.

Roditelj, usvojitelj ili staratelj maloletnika, nezavisno od obaveze organa starateljstva iz stava 1. ovog člana i rokova propisanih u članu 84. stav 2. ovog zakona, mogu da obaveštavaju sud o rezultatima izvršenja vaspitne mere.”.

Član 63.

U članu 110. stav 2. reči: “roditelj, usvojilac ili staralac” zamenjuju se rečima: “roditelj ili staratelj”.

U članu 110. stav 3. reči: “roditelja, usvojioca ili staraoca” zamenjuju se rečima: “roditelja ili staratelja”.

Član 64.

U Delu drugom, Glava III, Odeljak 3, Pododeljak 4. menja se i glasi:

“4. Izvršenje zavodskih mera

Zajedničke odredbe

Član 113.

Zavodske mere izvršavaju se u vaspitnoj ustanovi, vaspitno-popravnom domu i u posebnoj socijalno-zdravstvenoj ustanovi.

Član 114.

Ako sud koji je sudio u prvom stepenu nije nadležan za izvršenje zavodske mere, dužan je da izvršnu odluku sa izvodom iz matične knjige rođenih, ispravom ili dokazom o njegovom dotadašnjem školovanju i osposobljavanju, nalazom o zdravstvenom stanju, podacima o ranijem vršenju krivičnih dela, vođenim postupcima i izveštajima organa starateljstva, dostavi organu nadležnom za izvršenje u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvršna.

Organ kome je odluka dostavljena na izvršenje dužan je da pristupi izvršenju krivične sankcije u roku od tri dana od prijema odluke i dokumentacije iz stava 1. ovog člana.

Član 115.

Sudija za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i nadležni javni tužilac za maloletnike najmanje dva puta u toku godine obilaze maloletnika smeštenog u zavodu odnosno ustanovi za izvršenje zavodskih mera gde u neposrednom kontaktu sa maloletnikom i stručnim licima koja se staraju o izvršenju, kao i uvidom u odgovarajuću dokumentaciju, utvrđuju zakonitost i pravilnost postupanja i cene postignuti uspeh u vaspitanju i pravilnom razvoju ličnosti maloletnika.

O uočenim propustima i drugim zapažanjima lica iz stava 1. ovog člana dužna su da bez odlaganja obaveste organe i ustanove nadležne za stručni nadzor nad izvršenjem vaspitnih mera, kao i zavod, odnosno ustanovu u kojoj se vaspitna mera izvršava.

Povodom obaveštenja sudije za maloletnike, odnosno javnog tužioca za maloletnike organi i ustanove nadležni za stručni nadzor, kao i uprava zavoda, odnosno ustanove u kojoj se vaspitna mera izvršava, dužni su da bez odlaganja izvrše odgovarajuće provere i preduzmu mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti i o tome obaveste sudiju za maloletnike i javnog tužioca za maloletnike iz stava 1. ovog člana.

Član 116.

Na molbu maloletnika, njegovog roditelja ili staratelja ili na predlog nadležnog organa starateljstva, izvršenje zavodske mere iz opravdanih razloga može se odložiti.

O odlaganju odlučuje rešenjem veće za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu, u roku od tri dana od prijema molbe.

Protiv prvostepenog rešenja maloletnik, njegovi roditelji ili staratelj mogu podneti žalbu apelacionom sudu u roku od tri dana od prijema rešenja.

Veće za maloletnike apelacionog suda odlučuje o žalbi u roku od tri dana od prijema žalbe.

Molba i predlog iz stava 1. i žalba iz stava 3. ovog člana zadržavaju izvršenje zavodske mere.

Ako prvostepeni sud prilikom ponovnog odbijanja molbe za odlaganje izvršenja utvrdi da se pravo na molbu zloupotrebljava, odlučiće da žalba ne zadržava izvršenje zavodske mere.

Član 117.

Na molbu maloletnika, njegovog roditelja ili staratelja, na predlog nadležnog organa starateljstva ili upravnika zavoda ili ustanove u kojoj se zavodska mera izvršava, sud koji je sudio u prvom stepenu može, iz opravdanih razloga, prekinuti izvršenje vaspitne mere.

Prekid izvršenja zavodske mere dozvoliće se na zahtev javnog tužioca za maloletnike ako je protiv rešenja o izricanju te mere podnet zahtev za zaštitu zakonitosti.

Prekid izvršenja zavodske mere traje najduže tri meseca, a u slučaju bolesti maloletnika može trajati i duže.

Protiv prvostepenog rešenja lica iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti žalbu veću za maloletnike apelacionog suda u roku od tri dana od prijema rešenja, a koje o žalbi odlučuje u roku od tri dana od prijema žalbe.

Vreme prekida izvršenja ne uračunava se u vreme trajanja mere.

Član 118.

U svemu ostalom na odlaganje i prekid izvršenja zavodske mere primenjuju se shodno odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kojima se uređuje odlaganje izvršenja i prekid izvršenja kazne zatvora za učinjeno krivično delo.

Član 119.

Maloletnik se otpušta sa izvršenja zavodske mere kad protekne zakonom određeno najduže trajanje mere ili kad sud donese odluku o obustavljanju njenog izvršenja, zameni izrečene vaspitne mere drugom merom ili o uslovnom otpustu.

O uslovnom otpustu kod vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i vaspitno-popravni dom, na molbu maloletnika, odlučuje veće za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu.

Kada se maloletnik nalazi u završnom razredu škole ili pri kraju stručnog osposobljavanja, a otpuštanjem iz zavoda ili ustanove u kojoj se mera izvršava bi se onemogućio završetak školovanja ili stručnog osposobljavanja, zavod ili ustanova može, na molbu maloletnika, omogućiti mu da završi školovanje ili stručno osposobljavanje. U tom slučaju na maloletnika se ne primenjuju odredbe člana 120. stav 4. i člana 124. stav 4. ovog zakona.

Upućivanje u vaspitnu ustanovu

Član 120.

Zavodska mera upućivanja u vaspitnu ustanovu izvršava se u ustanovi koja obezbeđuje smeštaj i zadovoljavanje vaspitnih, zdravstvenih, obrazovnih, sportskih i drugih razvojnih potreba maloletnika.

Maloletnik kome je izrečena ova vaspitna mera ima ista prava i obaveze kao i ostali maloletnici u vaspitnoj ustanovi, s tim što mu se u pogledu postupanja poklanja posebna pažnja, ali tako da se u životu i radu u ustanovi ne izdvaja od ostalih.

O tome da je maloletniku izrečena vaspitna mera upoznaje se samo rukovodilac, vaspitno, obrazovno i drugo stručno osoblje koje je uključeno u izvršenje vaspitne mere.

Lice kome je izrečena zavodska mera upućivanja u vaspitnu ustanovu može u njoj ostati do navršene dvadeset prve godine.

Član 121.

Organ starateljstva nadležan prema mestu prebivališta odnosno boravišta maloletnika u vreme kad je odluka kojom je vaspitna mera izrečena postala izvršna određuje lice koje je dužno da maloletnika dovede u vaspitnu ustanovu.

Vaspitna ustanova obaveštava sud o prijemu maloletnika i danu početka izvršenja vaspitne mere.

Član 122.

Ako izvršenje vaspitne mere ne može da otpočne ili se nastavi zbog odbijanja ili bekstva maloletnika, organ starateljstva, odnosno upravnik vaspitne ustanove o tome obaveštavaju policiju, koja dovodi maloletnika u vaspitnu ustanovu.

Način dovođenja ne sme narušavati dostojanstvo maloletnika.

Član 123.

Ako postoje opravdani razlozi, na zahtev maloletnika, roditelja ili staratelja maloletnika ili na predlog ustanove u kojoj se vaspitna mera izvršava, odnosno na predlog nadležnog organa starateljstva prvostepeni sud može doneti odluku o premeštanju maloletnika u drugu vaspitnu ustanovu.

Upućivanje u vaspitno-popravni dom

Član 124.

Zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom izvršava se u vaspitno-popravnom domu.

Zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom izrečena licu ženskog pola izvršava se u ženskom odeljenju vaspitno-popravnog doma.

Punoletno lice kome je izrečena vaspitna mera iz stava 1. ovog člana, kao i maloletnik koji u vaspitno-popravnom domu, dok traje mera, postane punoletan, smešta se u posebno odeljenje vaspitno-popravnog doma.

Lice kome je izrečena zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom u njemu može ostati do navršene dvadeset treće godine.

Član 125.

Za upućivanje maloletnika u vaspitno-popravni dom nadležan je sud koji je sudio u prvom stepenu. Maloletniku se za pripremu mora ostaviti najmanje osam, a najviše petnaest dana.

Maloletnika koji se nalazi u pritvoru u vaspitno-popravni dom upućuje sud koji je sudio u prvom stepenu na čijem je području sedište zavoda u kome je maloletnik pritvoren.

Sud koji upućuje maloletnika na izvršenje vaspitne mere dostavlja vaspitno-popravnom domu izvršnu odluku o izrečenoj meri sa dokumentacijom iz člana 114. stav 1. ovog zakona.

Član 126.

Maloletniku koji nije u pritvoru, sud koji mu je sudio u prvom stepenu, nalaže u pisanom obliku da se određenog dana javi na izvršenje izrečene vaspitne mere ili nalaže roditelju ili staratelju da maloletnika određenog dana dovede u vaspitno-popravni dom.

Sud iz stava 1. ovog člana obaveštava vaspitno-popravni dom o datumu kada maloletnik treba da se javi i uz to obaveštenje dostavlja izvršnu odluku o izricanju vaspitne mere sa podacima o maloletniku pribavljenim u toku postupka iz člana 114. stav 1. ovog zakona.

Ako se maloletnik po nalogu suda ne javi u vaspitno-popravni dom, sud naređuje njegovo dovođenje, a ako se maloletnik krije ili je u bekstvu, sud naređuje izdavanje poternice.

U slučaju bekstva maloletnika iz vaspitno-popravnog doma upravnik doma naređuje izdavanje poternice.

Član 127.

Maloletnik se prima u vaspitno-popravni dom na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja suda kojim mu je izrečena vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom.

Pre pravnosnažnosti rešenja maloletnik se može primiti u dom samo kada je to zakonom određeno.

Prilikom prijema utvrđuje se da li su uz rešenje priloženi i podaci o ličnosti maloletnika, kao i druga dokumentacija predviđena članom 114. stav 1. ovog zakona.

O danu i času prijema maloletnika u vaspitno-popravni dom, od kada se računa početak izvršenja vaspitne mere, vaspitno-popravni dom obaveštava sud koji je maloletniku sudio u prvom stepenu, roditelja ili staratelja maloletnika, nadležni organ starateljstva, policiju.

Član 127a

Po prijemu maloletnik se smešta u prijemno odeljenje u kojem može ostati najduže do trideset dana.

Za vreme boravka maloletnika u prijemnom odeljenju stručni tim odeljenja, na osnovu primljene i pribavljene dokumentacije i neposrednog rada sa maloletnikom i njegovim roditeljima ili starateljem, vrši procenu sa psihološkog, pedagoškog, socijalnog, medicinskog, kriminološkog, bezbedonosnog i drugog odgovarajućeg stanovišta.

Stručni tim prijemnog odeljenja čine: psiholog, specijalni pedagog - pedagog i socijalni radnik. u rad stručnog tima uključuje se, po potrebi, i lekar, nastavnik praktične nastave, vaspitač, predstavnik službe za obezbeđenje i drugi učesnici u neposrednoj realizaciji programa postupanja sa maloletnikom.

Na osnovu utvrđenih rezultata sastavlja se jedinstveni izveštaj za maloletnika. ovaj izveštaj sadrži objašnjenje maloletnikovog dosadašnjeg ponašanja, predlog pojedinačnog programa postupanja i predlog plan otpusta.

Upravnik, na predlog stručnog tima, donosi pojedinačni program postupanja za maloletnika.

Vaspitač vaspitne grupe upoznaje maloletnika i njegove roditelje ili staratelja sa pojedinačnim programom postupanja.

Član 127b

Razvrstavanje maloletnika u smeštajne prostorije i odeljenja je sastavni deo programa postupanja i vrši se prema polu i uzrastu maloletnika, njegovim ličnim karakteristikama, cilju programa i potrebi njegovog ostvarivanja, prema potrebama i interesovanju maloletnika i stepenu potrebnog obezbeđenja.

U domu postoji pet odeljenja u kojima se smeštaju maloletnici, i to:

1) prijemno odeljenje, u kojem se organizuje prijem maloletnika;

2) opšte odeljenje, u kojem se realizuje opšti program postupanja;

3) odeljenje za intezivni rad, u kojem se realizuje intezivni program postupanja;

4) otpusno odeljenje, u kojem se realizuje otpust maloletnika;

5) žensko odeljenje, u kojem se, po pravilu, realizuju svi planirani programi prema maloletnicama.

U domu mogu postojati i druge posebne organizacione jedinice obrazovane prema specifičnim potrebama i interesovanjima maloletnika.

Član 127v

Posle ispitivanja ličnosti u prijemnom odeljenju maloletnik se raspoređuje u vaspitnu grupu koja se formira prema uzrastu, nivou zrelosti, drugim ličnim svojstvima maloletnika, kao i određenom programu postupanja, u cilju primene svih predviđenih aktivnosti, planiranih metoda, tehnika i vaspitniih postupaka.

Vaspitna grupa ima najviše deset maloletnika i posebnog vaspitača.

Odluku o razvrstavanju maloletnika u pojedine programe, odeljenja i vaspitne grupe donosi upravnik na predlog stručnog tima.

Stručni tim za razvrstavanje i praćenje ostvarivanja programa maloletnika prati ostvarivanje pojedinačnog programa postupanja.

Stručni tim iz stava 4. ovog člana obrazuje upravnik i čine ga po jedan predstavnik: prijemnog odeljenja, službe za tretman, službe za obuku i upošljavanje, škole, službe za obezbeđenje i vaspitač vaspitne grupe - izvestilac.

Član 128.

Maloletnik prema kome se izvršava zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom ima sledeća prava:

1) da nosi sopstvenu odeću. ako maloletnik nema sopstvenu odeću vaspitno-popravni dom mu obezbeđuje rublje, civilnu odeću i obuću koji su primereni godišnjem dobu i mesnim klimatskim prilikama;

2) na ishranu koja je dijetetski, higijenski i zdravstveno prilagođena njegovom uzrastu, koja će ga održati u dobrom zdravlju i snazi i omogućiti normalan psihofizički razvoj;

3) na najmanje tri obroka dnevno čija je ukupna vrednost najmanje 14.600 džula;

4) da izvan zatvorenih prostorija, u slobodno vreme, na svežem vazduhu provode najmanje tri časa dnevno;

5) da učestvuje u organizovanim kulturnim, sportskim i drugim prikladnim aktivnostima izvan vaspitno-popravnog doma;

6) na obezbeđivanje uslova za bavljenje fizičkom kulturom i sportom;

7) da pohađa nastavu izvan vaspitno-popravnog doma ako u vaspitno-popravnom domu nije organizovana nastava određenog smera ili stepena obrazovanja i ako to opravdavaju dotadašnji uspesi u vaspitavanju i školovanju maloletnika, pod uslovom da to ne šteti izvršenju vaspitne mere;

8) na neograničeno pravo na dopisivanje. omot pisma niko ne sme otvoriti. prijem i otpremanje pisama vrši se preko doma. maloletnik snosi troškove slanja pisama i drugih pošiljki, a ukoliko iz opravdanih razloga nema novčanih sredstava za plaćanje poštanskih usluga, može mu se odobriti slanje pošiljki o trošku doma;

9) na neograničeni prijem paketa čija se težina i dopuštena sadržina određuju aktom o kućnom redu;

10) da ga jednom nedeljno posete roditelji, staratelj, bračni drug, deca i ostali srodnici u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva. trajanje posete određuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa;

11) da sa bračnim drugom ili decom jednom mesečno provede do tri sata nasamo u, za tu svrhu, određenoj prostoriji u okviru vaspitno-popravnog doma. dok se izvršava disciplinska mera izdvajanja u posebnu prostoriju maloletnik nema pravo na prijem ovih poseta;

12) da ga dva puta mesečno posete i druga lica koja ne ometaju izvršenje vaspitne mere;

13) na svakodnevno telefoniranje roditeljima ili staratelju o svom trošku i u slobodnom vremenu, u zavisnosti od objektivnih mogućnosti doma. na zahtev maloletnika koji nema dovoljno novčanih sredstava upravnik može odobriti korišćenje telefona o trošku doma, a u skladu sa objektivnim mogućnostima doma;

14) na neograničen prijem novčanih pošiljki. novac koji maloletnik prima deponuje se na novčani depozit, a vaspitač vaspitne grupe se stara o pravilnom trošenju. najveći novčani iznos kojim maloletnik može slobodno da raspolaže u toku nedelje određuje upravnik.

15) da prema svojim mogućnostima radi u vaspitno-popravnom domu;

16) na naknadu za rad, naknadu za podmirenje nužnih troškova, nagrade i novčanu pomoć i obezbeđenje troškova putovanja prilikom odlaska na odsustvo, korišćenja godišnjeg odmora izvan doma ili otpuštanja maloletnika iz doma;

17) na dnevni i nedeljni odmor shodno opštim propisima;

18) na godišnji odmor u trajanju od osamnaest do trideset dana koji se koristi izvan doma ili u domu, s tim da o dužini, načinu i mestu korišćenja odlučuje upravnik na predlog vaspitača;

19) na zdravstvenu zaštitu izvan vaspitno-popravnog doma ako dom ne može da pruži odgovarajuću zdravstvenu zaštitu. vreme provedeno na lečenju u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi uračunava se u trajanje vaspitne mere.

20) da koristi dnevnu i periodičnu štampu;

21) na verski obred, da drži i čita versku literaturu i da ga poseti svešteno lice ili drugi verski službenik.

Član 128a

Izuzetno od člana 128. tačka 8) ovog zakona, omot pisma se može otvoriti ako postoji sumnja da omot sadrži psihoaktivne supstance ili druge opasne materije kojima se može ugroziti izvršenje vaspitne mere ili narušiti bezbednost u domu. u tom slučaju, omot pisma se u prisustvu maloletnika i vaspitača vaspitne grupe otvara, a pronađene supstance i druge opasne materije oduzimaju se.

Uslučaju iz stava 1. ovog člana, ako postoji sumnja da je učinjeno krivično delo, o tome se bez odlaganja obaveštava nadležno tužilaštvo.

Član 128b

Za posetu drugih lica iz člana 128. tačka 12) ovog zakona može se zatražiti mišljenje nadležnog centra za socijalni rad.

Ukoliko se proceni da druga lica koja posećuju maloletnika štetno utiču na njega, upravnik će, na predlog vaspitača vaspitne grupe, zabraniti takve posete. upravnik će zabraniti takve posete i kad oceni da poseta šteti postizanju svrhe vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom.

Lica koja će maloletnika posećivati dok traje izvršenje vaspitne mere upisuju se u karton poseta maloletnika.

Poseta se može kontrolisati kad se sumnja da posetilac štetno utiče na maloletnika. kontrolisana poseta se obavlja u prisustvu vaspitača vaspitne grupe, lica iz službe za obezbeđenje ili drugog službenog lica iz doma. odluku za kontrolisane posete donosi upravnik ili lice koje on ovlasti.

Upravnik svojom odlukom određuje postupak, način realizacije i kontrolu poseta.

Ako maloletnik ili njegov posetilac zloupotrebljavaju posetu nepristojnim i nedoličnim ponašanjem, nedozvoljenim radnjama i postupcima ili na drugi način koji šteti svrsi vaspitne mere, dežurno službeno lice prekinuće posetu, o čemu će obavestiti upravnika i dostaviti mu pisano obrazloženje za prekid posete.

Član 128v

Izuzetno od člana 128. tačka 13) ovog zakona, upravnik doma, na zahtev maloletnika, može odobriti da maloletnik telefonira i drugim licima i prima telefonske pozive, ako je to u interesu ostvarivanja vaspitnog programa.

Telefonski razgovori maloletnika se, po pravilu, ne kontrolišu.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, po odluci upravnika doma, lice koje on odredi može kontrolisati razgovore maloletnika, ako naročite okolnosti ukazuju da je takav nadzor očigledno neophodan u cilju sprečavanja pripremanja ili izvršenja krivičnog dela ili nastupanja druge opasnosti za bezbednost ljudi i imovine.

Dužina telefonskog razgovora određuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Član 128g

Maloletnik radi u vaspitno popravnom domu u skladu sa obavezama u pohađanju nastave. za maloletnika koji ne pohađa nastavu radno vreme traje shodno opštim propisima.

Maloletnik se izvan radnog vremena može uposliti najviše dva časa dnevno na održavanju čistoće i drugim tekućim poslovima u vaspitno-popravnom domu.

Svrha rada je da maloletnik stekne, održi i poveća svoje radne sposobnosti, radne navike i stručno znanje i da ostvari zaradu.

Maloletnik mora biti zaštićen od ekonomskog iskorišćavanja i obavljanja poslova koji bi mogli da budu opasni za njegovo zdravlje, fizički, duševni, moralni i društveni razvoj, kao i poslova koji bi ometali njegovo školovanje.

Rad maloletnika se organizuje i obavlja u domu, domskim radionicama, privrednoj jedinici i izvan doma u okviru lokalne zajednice.

Za maloletnike koji pohađaju nastavu radno vreme traje do četiri sata u toku radnog dana, a za maloletnike koji nisu obuhvaćeni nastavom - do sedam sati.

Za vreme izvođenja stručnog osposobljavanja maloletnik je obavezan da nosi i upotrebljava zaštitnu odeću i obuću uz neposrednu brigu i kontrolu instruktora.

Na stručnom osposobljavanju i proizvodnom radu maloletnik je dužan da:

1) redovno dolazi na rad i učestvuje u stručnoj obuci i proizvodnji;

2) prima, pravilno upotrebljava i čuva alat, pribor i materijal, prema uputstvu instruktora;

3) izvršava nastavne i proizvodne zadatke kako bi se što bolje osposobio za zanimanje koje izučava;

4) uredno održava alat, opremu i instalacije koje mu se poveravaju u obuci i proizvodnji i da se stara o uređenju radne sredine;

5) poštuje instruktore i sarađuje sa njima.

Član 128d

Svaki maloletnik prima naknadu za rad ili naknadu za podmirenje nužnih troškova. maloletik koji nema sopstvenih sredstava može po odobrtenju upravnika dobiti naknadu za podmirenje nužnih troškova.

Visinu mesečne naknade za podmirenje nužnih troškova određuje upravnik doma.

Mesečni iznos naknade za rad iznosi najmanje 20% od najniže cene rada u Republici Srbiji,

Najviši iznos naknade za rad i nagrade određuje direktor uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Polovina sredstava od naknade za rad i nagrade stavlja se maloletniku na slobodno raspolaganje, a druga polovina na štednju koju maloletnik podiže prilikom otpuštanja iz doma, s tim da upravnik može izuzetno odobriti korišćenje cele naknade ili nagrade.

O načinu trošenja sredstava koja su na slobodnom raspolaganju odlučuje vaspitač zajedno sa maloletnikom.

Za postignute izuzetne rezultate u radu, obrazovanju, sportskim i kulturnim aktivnostima, vladanju i drugom, maloletnik dobija posebne nagrade, a uslovi za dobijanje i vrsta nagrade bliže se određuju aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Maloletniku se prilikom otpuštanja iz doma, odlaska na odsustvo ili korišćenje godišnjeg odmora izvan vaspitno-popravnog doma daje novčana pomoć i obezbeđenje troškova putovanja, čija se visina određuje u zavisnosti od potreba maloletnika i mogućnosti doma. novčana pomoć maloletniku se daje na predlog vaspitača vaspitne grupe, a odobrava je upravnik.

Član 128đ

Maloletnik se obaveštava i praćenjem radio i televizijskog programa i preko razglasne stanice doma.

Maloletnik može da koristi knjige iz biblioteke doma, u skladu sa odlukom upravnika.

Član 128e

Ako u zavodu postoji dovoljan broj maloletnika iste veroispovesti, na njihov zahtev, upravnik će dozvoliti sveštenom licu ili drugom verskom službeniku te veroispovesti da ih redovno posećuje ili da u domu ima redovnu službu ili nastavu.

Maloletnik slobodno odlučuje da li će da prisustvuje verskom obredu ili poseti sveštenog lica, odnosno drugog verskog službenika.

Verski obred obavlja se u posebnoj, prikladnoj prostoriji.

Vreme, trajanje i način korišćenja verskih prava uređuju se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Član 129.

Maloletniku koji se dobro vlada, uspešno ostvaruje program postupanja i zalaže na radu tokom izvršenja vaspitne mere ili se posebno ističe dobrovoljnim i humanitarnim radom, upravnik, na predlog vaspitača vaspitne grupe, uz mišljenje stručnog tima za razvrstavanje i praćenje ostvarivanja programa maloletnika, može dodeliti jednu ili više pogodnosti:

1) prošireno pravo na prijem poseta, što obuhvata povećanje broja poseta, proširenje kruga lica koja mogu posetiti maloletnika i produženo trajanje posete;

2) prošireno pravo raspolaganja novcem;

3) prošireno pravo učešća u sportskim i rekreativnim programima u domu, kao i u okviru lokalne zajednice;

4) organizovane aktivnosti izvan doma;

5) organizovane posete sportskim, kulturnim i umetničkim manifestacijama ili drugim prikladnim događajima izvan doma;

6) slobodne posete porodici, srodnicima ili drugim bliskim licima na određen broj sati u vreme vikenda i praznika;

7) slobodan izlazak u grad u određenom trajanju;

8) odlazak na jednodnevni izlet i posetu kulturnim, istorijskim i verskim spomenicima;

9) učestvovanje na sportskim takmičenjima izvan doma uz prisustvo osoblja ili samostalno;

10) pojedinačni izlazak u grad u pratnji osoblja doma;

11) prijem poseta izvan doma;

12) organizovano kampovanje, logorovanje, zimovanje i letovanje;

13) nagradno odsustvo do deset dana;

14) posebno nagradno odsustvo od deset do dvadeset dana;

15) vanredno odsustvo.

Upravnik može maloletniku dodeliti i druge pogodnosti koje povoljno utiču na izvršenje vaspitne mere.

Aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa određuje se način dodeljivanja, korišćenja i trajanje pogodnosti.

Uslučaju da maloletnik ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, stručni tim vaspitno-popravnog doma može predložiti oduzimanje dodeljenih pogodnosti, o čemu odlučuje upravnik vaspitno-popravnog doma.

Protiv odluke upravnika vaspitno-popravnog doma o oduzimanju dodeljenih pogodnosti može se izjaviti žalba u roku od tri dana od dana prijema odluke. žalba ne odlaže izvršenje odluke.

O žalbi odlučuje sudija za maloletnike prvostepenog suda koji vrši nadzor nad izvršenjem zavodske vaspitne mere u roku od osam dana od dana prijema žalbe.

Član 130.

Zbog povrede odredaba ovog zakona koje se odnose na pravila boravka u vaspitno-popravnom domu, pravila kućnog reda i radne discipline, obaveza iz programa postupanja i naloga ovlašćenih lica maloletniku se mogu izreći sledeće disciplinske mere:

1) opomena;

2) oduzimanje dodeljene pogodnosti;

3) izdvajanje u posebnu prostoriju.

Disciplinske mere oduzimanja dodeljenih pogodnosti i izdvajanje u posebnu prostoriju mogu se izreći kumulativno.

Maloletnik kome je izrečena disciplinska mera izdvajanja u posebnu prostoriju ne može 15 dana posle izvršenja disciplinske mere koristiti pogodnosti iz člana 129. ovog zakona.

Disciplinska mera izdvajanja u posebnu prostoriju izriče se u trajanju do sedam dana, a prilikom sticaja disciplinskih prestupa - do 15 dana.

Ako se svrha disciplinske mere može postići i bez izvršenja mere, izvršenje disciplinskih mera oduzimanja dodeljenih pogodnosti i izdvajanja u posebnu prostoriju može se uslovno odložiti do tri meseca. Uslovno odlaganje izvršenja disciplinske mere može se opozvati ako se maloletniku u roku za koji je odloženo izvršenje izrekne novo oduzimanje dodeljenih pogodnosti ili izdvajanje u posebnu prostoriju. Izdvajanje u posebnu prostoriju se izriče u trajanju do 10 dana ako je za kasniji prestup izrečeno oduzimanje dodeljenih pogodnosti, a kada je za kasniji prestup izrečeno izdvajanje u posebnu prostoriju - izdvajanje u posebnu prostoriju se izriče u trajanju do 15 dana.

Disciplinska mera izdvajanja u posebnu prostoriju je mera neprekidnog boravka dva ili više maloletnika u posebnoj prostoriji.

Tokom izvršenja mere izdvajanja u posebnu prostoriju maloletnik najmanje dva časa dnevno boravi izvan zatvorene prostorije, na svežem vazduhu.

Tokom izvršenja mere izdvajanja u posebnu prostoriju maloletnika su dužni da posete svakog dana lekar i vaspitač, a najmanje svaki treći dan upravnik doma.

Tokom izvršenja mere izdvajanja u posebnu prostoriju maloletniku moraju biti pristupačni udžbenici i druga literatura koja neće imati štetnog uticaja na njegovo vaspitavanje.

Član 131.

Na uslove za izricanje disciplinskih mera, disciplinski postupak i izvršenje disciplinskih mera prema maloletnicima shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kojima se uređuje disciplinsko kažnjavanje lica koja izdržavaju kaznu zatvora za učinjeno krivično delo.

Član 132.

Prema maloletniku se ne smeju koristiti mere prinude izuzev kao krajnja mera u samoodbrani, u slučaju pokušaja bekstva, fizičkog otpora u odnosu na nalog izdat u skladu sa zakonom, kao i u slučaju neposredne opasnosti od samopovređivanja, povređivanja drugog lica ili u slučaju prouzrokovanja ozbiljne štete za imovinu zavoda.

Izuzetno upotrebljena mera prinude mora biti neophodna, srazmerna opasnosti koja preti i može trajati samo dok postoje razlozi za njenu upotrebu.

Vatreno oružje prema maloletniku može se primeniti jedino ako se drugim merama prinude ne može zaštititi život maloletnika ili drugog lica u slučaju neposrednog napada.

O nameri primene mere prinude usmeno i jasno se upozorava maloletnik prema kojem će se prinuda primeniti, osim ako se radi o istovremenom ili neposredno predstojećem protivpravnom napadu.

Neposredno nakon primene mere prinude, obavezan je lekarski pregled maloletnika prema kome je mera primenjena. pregled se ponavlja između dvanaestog i dvadesetčetvrtog časa od primene mere.

Pismeni izveštaj službe za obezbeđenje, medicinska dokumentacija i izveštaji o obavljenim lekarskim pregledima dostavljaju se upravniku doma bez odlaganja. Izveštaj lekara sadrži i navode maloletnika prema kome je mera prinude primenjena o načinu nastanka povreda i mišljenje lekara o povezanosti primenjene mere nastalih povreda. Upravnik doma obaveštava organ uprave nadležan za izvršenje krivičnih sankcija o upotrebi mera prinude i prosleđuje izveštaje u roku od 24 časa od vremena primene mere prinude.

Član 132a

Maloletnik se otpušta sa izvršenja zavodske mere kad protekne zakonom određeno najduže trajanje mere ili kad sud donese odluku o obustavljanju njenog izvršenja ili o uslovnom otpustu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom prestaje kada istekne vreme na koje je maloletnik upućen od strane suda.

O uslovnom otpustu mere upućivanja u vaspitno-popravni dom, na molbu maloletnika, odlučuje veće za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu.

Kada se maloletnik nalazi u završnom razredu škole ili pri kraju stručnog osposobljavanja, a otpuštanjem iz vaspitno-popravnog doma bi se onemogućio završetak školovanja ili stručnog osposobljavanja, vaspitni-popravni dom može, na molbu maloletnika, omogućiti mu da završi školovanje ili stručno osposobljavanje.

Član 132b

Vaspitno-popravni dom je dužan da pre otpuštanja maloletnika, u okviru pojedinačnog programa postupanja, utvrdi program pripreme za otpust i pomoć nakon otpuštanja.

Priprema maloletnika za otpust započinje nakon dolaska u vaspitno-popravni dom. maloletnik se podstiče na aktivno učestvovanje u pripremi za otpust, a posebno da održava odnose sa porodicom, uspostavlja i održava kontakte sa ustanovama i osobama koje se bave uključivanjem maloletnika za život na slobodi. program za otpust je sastavni deo programa postupanja.

Na osnovu utvrđenog programa za otpust, maloletnik će biti uključen u pojedinačni ili grupni savetodavni rad u vezi sa njegovom pripremom za otpust najkasnije šest meseca pre otpuštanja, u zavisnosti od procene stručnog tima.

Upostupku izrade programa za otpust služba za tretman utvrđuje i potrebe maloletnika nakon izvršenja vaspitne mere i sarađuje sa povereničkom službom, kao i organom starateljstva nadležnim prema mestu poslednjeg prebivališta, odnosno boravišta maloletnika.

U ostvarivanju pružanja pomoći i prihvata vaspitno popravni dom sarađuje sa povereničkom službom, organom starateljstva nadležnim prema mestu poslednjeg prebivališta, odnosno poslednjeg boravišta maloletnika pre upućivanja na izvršenje vaspitne mere, policijom i odgovarajućom organizacijom ili udruženjem.

Član 133.

Izvršenje vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom, prijem maloletnika, način ostvarivanja prava i pogodnosti, pojedinačni program postupanja, izmena programa postupanja, razvrstavanje i naknadno razvrstavanje maloletnika, raspoređivanje u vaspitne grupe, dodeljivanje pogodnosti, lakši i teži disciplinski prestupi i njihovo sankcionisanje, bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Upućivanje u posebnu socijalno-zdravstvenu ustanovu

Član 134.

Maloletnik kome je zbog ometenosti u psihofizičkom razvoju ili zbog psihičkih poremećaja izrečena mera upućivanja u posebnu socijalno-zdravstvenu ustanovu koja obezbeđuje zadovoljenje vaspitnih, zdravstvenih, socijalnih, obrazovnih, sportskih i drugih razvojnih potreba maloletnika gde taj maloletnik ima ista prava kao i ostali maloletnici smešteni u tu ustanovu.

Maloletnik kome je zavodska mera upućivanja u posebnu socijalno-zdravstvenu ustanovu umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi upućuje se u posebnu socijalno-zdravstvenu ustanovu ako se u toj ustanovi može obezbediti čuvanje i lečenje i time postići svrha te mere bezbednosti.

Član 135.

Upućivanje maloletnika u posebnu socijalno-zdravstvenu ustanovu vrši organ starateljstva prema prebivalištu odnosno boravištu maloletnika u vreme kada je odluka kojom je vaspitna mera izrečena postala izvršna.

Organ starateljstva iz stava 1. ovog člana odmah obaveštava sud nadležan za izvršenje ove vaspitne mere i policiju kada izvršenje mere ne može da započne ili da se nastavi zbog odbijanja ili bekstva maloletnika.

Maloletnik se dovodi i sprovodi u pratnji zdravstvenih radnika.

Način dovođenja i sprovođenja ne sme narušavati dostojanstvo maloletnika.

Član 136.

Posebna socijalno-zdravstvena ustanova o rezultatima izvršenja mere dostavlja izveštaj u smislu člana 84. stav 3. ovog zakona, a kada maloletnik postane punoletan posebno izveštava sudiju za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i javnog tužioca za maloletnike o zdravstvenom stanju maloletnika.”.

Član 65.

U članu 142. stav 3. reči: “usvojiocem, staraocem” zamenjuju se rečju: “starateljem”.

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

“Upravnik zavoda, na predlog stručnog tima, može odobriti pojedinačne ili grupne izlaske izvan zavoda radi prisustvovanja sportskim, kulturnim, umetničkim, verskim i drugim sličnim sadržajima. “.

Član 66.

U članu 145. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

“Izvršenje kazne maloletničkog zatvora, prijem maloletnika, ostvarivanje prava, tretman, pojedinačni program postupanja, izmena programa postupanja, razvrstavanje i naknadno razvrstavanje maloletnika, raspoređivanje u vaspitne grupe, dodeljivanje proširenih prava i pogodnosti, lakši i teži disciplinski prestupi i njihovo sankcionisanje, bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.”.

Član 67.

Član 146. menja se i glasi:

“Član 146.

Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi izvršava se u posebnom odeljenju specijalne zatvorske bolnice ili posebnom odeljenju zdravstvene ustanove određenom za maloletnike.

Izvršenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana prilagođava se uzrastu i ličnosti maloletnika.

Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi se maloletniku izriče u postupku koji se vodi shodnom primenom zakona koji uređuje krivični postupak.

Za upućivanje maloletnika na izvršavanje mere bezbednosti iz stava 1. ovog člana nadležan je sud koji sudi u prvom stepenu.”.

Član 68.

U članu 148. stav 1. reči: “Roditelji, usvojilac ili staralac” zamenjju se rečima: “Roditelj ili staratelj”.

Član 69.

Član 150. menja se i glasi:

“Član 150.

Sudije koje su stekle posebna znanja iz oblasti prava deteta, krivičnopravne zaštite maloletnih lica i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku, vode postupak za krivična dela protiv polne slobode, trgovine ljudima i trgovine maloletnim licem radi usvojenja, terorizma, ratnih zločina i krivična dela sa elementom nasilja, kada je oštećeni maloletno lice, radi posebne zaštite ličnosti maloletnog lica kao oštećenog.

Kada je to potrebno radi posebne zaštite ličnosti maloletnih lica oštećenih krivičnim delima iz stava 1. ovog člana, krivični postupak pokreće javni tužilac koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta, krivičnopravne zaštite maloletnih lica i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku.”.

Član 70.

Posle člana 150. dodaje se član 150a koji glasi:

“Član 150a

Samo ovlašćeno službeno lice policije koje je steklo posebna znanja iz oblasti prava deteta i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku, može od maloletnog lica koje je oštećeno nekim od krivičnih dela iz člana 150. ovog zakona prikupljati obaveštenja u skladu sa zakonom koji uređuje krivični postupak.”.

Član 71.

U članu 151. stav 2. reči: “istražni sudija” zamenjuju se rečima: “nadležni javni tužilac”.

U stavu 3. reči: “organa unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečima: “policije”, a reči: “ovim organima” zamenjuju se rečima: “policiji”.

Član 72.

U članu 152. stav 1. reči: “javni tužilac, istražni sudija i sudije u veću” zamenjuju se rečima: “organ postupka”, a posle reči: “stručnog lica” dodaju se reči: “i uz upotrebu tehničkih sredstva za prenos slike i zvuka kada je to moguće”.

Član 73.

Čl. 153. i 154. menjaju se i glase:

“Član 153.

Ako se kao oštećeni ispituje maloletno lice, koje s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenja krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti odlučiti da ga ne suočava sa okrivljenim.

Maloletno lice oštećeno krivičnim delom iz člana 150. ovog zakona, koje nije navršilo četrnest godina života ne može se suočavati sa okrivljenim.

Član 154.

Oštećenom maloletnom licu, u postupku za krivična dela iz člana 150. ovog zakona, koji nema punomoćnika, organ postupka će postaviti punomoćnika iz reda advokata koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta, krivičnopravne zaštite maloletnih lica i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku, od njegovog prvog saslušanja.

Troškovi zastupanja maloletnog lica padaju na teret budžetskih sredstava.”.

Član 74.

Član 156. menja se i glasi:

“Član 156.

U pogledu nadležnosti i sastava suda koji sudi punoletnim okrivljenim za krivična dela na štetu maloletnih lica, ili maloletnicima koje se terete da su učinili krivična dela na štetu maloletnih lica, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje krivični postupak, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.”.

Član 75.

U članu 157. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

“Odredbe čl. 152. do 155. ovog zakona primenjuju se i u postupku prema maloletniku.”.

Član 76.

U članu 158. stav 1. reči: “do 30.000” zamenjuju se rečima: “od 10.000 do 100.000”, a reči: “roditelj, usvojilac ili staralac” zamenjuju se rečima: “roditelj ili staratelj”.

U stavu 2. reči: “do 50.000” zamenjuju se rečima: “od 10.000 do 100.000”.

Član 77.

U članu 64. stav 2. i članu 66. stav 2. reči: “usvojilac, odnosno staralac” zamenjuju se rečima: “odnosno staratelj”.

U članu 108. i članu 112. st. 2. i 4. reči: “roditelja, usvojioca ili staraoca” zamenjuju se rečima: “roditelja ili staratelja”.

Član 78.

Postupci započeti do dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 85/05).

Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se do dana početka njegove primene.

Član 79.

Ovaj zakona stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 2. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje postupak pred sudovima i drugim državnim organima, kao i odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 85/05) donet je pre više od petnaest godina i u međuvremenu nije menjan. Bez obzira na određene pravno-tehničke nedostatke, pa i neka očigledno nedovoljno kvalitetna rešenja, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (u danjem tekstu: važeći Zakon), spada među bolje zakone. U važećem Zakonu je očuvan relativno skladan balans između ostvarenja dva osnovna cilja. Prvi cilj se svodi na očuvanje osnovnih decenijama proverenih zakonskih rešenja, utemeljenih kako na dugoj tradiciji, tako i na takođe veoma dugo sticanim i stečenim navikama, što u konkretnom slučaju znači da je taj zakon bio utemeljen na rešenjima iz ranije važećeg jugoslovenskog krivičnog (materijalnog, procesnog i izvršnog zakonodavstva) za maloletnike. Drugi cilj je bio da se unesu i određene značajne novine, poput jačanja mehanizma oportuniteta krivičnog gonjenja, kada je reč o krivičnom postupku, te uvođenja specifičnih mera ili neke vrste “parasankcijaˮ - vaspitnih naloga, ali i čitavog niza drugih novih rešenja, poput principa specijalizacije svih službenih aktera postupka prema maloletnicima, koji je inače, u praksi pravo bio žestoko osporavan, a kasnije široko prihvaćen i koji je u vreme kada je uveden bio velika novina i za napredna evropska zakonodavstva.

Osnovni cilj Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (u daljem tekstu: Zakon) je sprovođenje aktivnosti predviđenih Revidiranim Akcionim planom za poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava pod tačkom 3.4.4.10. kojom je predviđeno preispitivanje vrsta i sistema krivičnih sankcija za maloletnike, posebnih obaveza, novih vaspitnih naloga i dr. Pored toga od značaja je i usklađivanje odredaba važećeg Zakona sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, Krivičnog zakonika, Zakona o uređenju sudova, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakonom o policiji, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Porodičnog zakona, koji su doneti nakon važećeg Zakona, i kao i sa drugim međunarodnim dokumentima, a naročito sa Direktivom 2012/29/EU Evropskog parlamenta i Saveta, kojom je utvrđen minimum standarda prava, podrške i zaštite oštećenih krivičnim delima.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH PRAVNIH REŠENJA

Odredbama čl. 1. i 2. Zakona intervenisano je u Uvodnim odredbama važećeg Zakona (čl. 1-4), tako što su ove odredbe dopunjene članom 1a kojim je definisan cilj postupka prema maloletniku, a radi pravilnije primene pojedinih odredaba Zakona. Takođe, izvršena je i izmena člana 4. važećeg Zakona radi preciziranja primene odredaba drugih zakona u postupku prema maloletnicima i oštećenih maloletnika u krivičnom postupku.

Odredbama čl. 3-28. Zakona izmenjene su i dopunjene odredbe Dela drugog - Krivičnopravne odredbe o maloletnicima Glave I - Odredbe materijalnog krivičnog prava važećeg Zakona (čl. 5-41).

Proširena je primena vaspitnih naloga i na krivična dela za koje je propisana kazna zatvora do osam godina. Precizirani su uslovi za primenu vaspitnih naloga: priznanje krivičnog dela od strane maloletnika koje je potkrepljeno i drugim dokazima, okolnosti pod kojim je to krivično delo učinjeno, koje opravdavaju primenu vaspitnog naloga, pristanak maloletnika na primenu vaspitnog naloga i odnos prema krivičnom delu i oštećenom, iz kojeg proizlazi opravdanost vaspitnog naloga. Dodata su dva nova vaspitna naloga: pohađanje kurseva ili priprema i polaganje ispita kojima se proverava određeno znanje i uključivanje u određene sportske aktivnosti. Takođe, propisano je i vođenje evidencije i statistike o izrečenim vaspitnim nalozima.

Članom 14. Zakona izvršene su neophodne izmene i preciziranja čl. 21-24 važećeg Zakona koji uređuju vaspitne mere: upućivanje u vaspitno-popravni dom, uslovni otpust kod upućivanja u vaspitno-popravni dom i obustava izvršenja i zamena izrečene vaspitne mere drugom vaspitnom merom. U cilju usaglašavanja sa propisima iz oblasti socijalne zaštite vaspitna mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje zamenjena je merom upućivanja u posebnu socijalno-zdravstvenu ustanovu.

Uvedeno je kao opšte pravilo da kazna maloletničkog zatvora može da traje najduže deset godina. Uslovni otpust limitiran je da se može dati ako je lice izdržalo najmanje polivnu kazne po uslovom da je protekla najmanje jedna godina od početka izdržavanja kazne maloletničkog zatvora. Pored toga, uveden je poseban rok zastarelost od dve godine za lice koje je osuđeno na kaznu maloletničkog zatvora do jedne godine.

Zakon propisuje i vođenje posebne evidencije i statistike o izrčenim krivičnim sankcijama prema maloletnicma.

Odredbama čl. 29-55. Zakona izmenjene su i dopunjene odredbe Glave II važećeg Zakona koje uređuju sudske organe i krivični postupak prema maloletnicima (čl. 42-85).

Imajući u vidu sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, koja je potvrđena u većem broju njegovih odluka, izvršeno je razdvajanje funkcije sudije za maloletnike i predsednika veća za maloletnike.

Članom 41. Zakona preciziran je član 63. važećeg Zakona kojim je precizno utvrđeno, radi izbegavanja nedoumica u praksi primena zakona, da je u slučaju da je maloletnik uhapšen, a tužilac za maloletnike smatra da postoje razlozi za određivanje pritvora, tužilac dužan da najkasnije u roku od osam časova od hapšenja maloletnika podnese zahtev za pokretanje pripremnog postupka, sa predlogom za određivanje pritvora, a da je policija dužna da sudiji za maloletnike u navedenom roku dovede uhapšenog maloletnika.

Članom 51. Zakona preciziran je član 78. važećeg Zakona koje uređuje obustavu postupka, tako što je propisan da će veće rešenjem obustaviti postupak u slučajevima kad sud na osnovu zakona kojim se uređije krivični postupak donosi presudu kojom se optužba odbija ili kojom se optuženi oslobađa od optužbe, kao i kada nađe da nije celishodno izreći maloletniku kaznu niti vaspitnu meru.

Članom 52. Zakona preciziran je član 79. važećeg Zakona koji uređuje troškove krivičnog postupka prema maloletniku, tako što je poropisano da ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen zbog necelishodnosti izricanja kazne ili vaspitne mere, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, izuzev troškova branioca koga je agažovao maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnik.

Odredbama čl. 56-68. Zakona izmenjene su i dopunjene odredbe Glave III važećeg Zakona koje uređuju primenu vaspitnih naloga i izvršenje krivičnih sankcija (čl. 86-149).

Navedenim odredbama Zakona vrši se dosledno usklađivanje sa pravilima Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iz 2014. godine. Sudija za maloletnike ima niz prava i dužnosti u postupku izvršenja krivičnih sankcija i drugih mera prema maloletnicima, što je u uređeno zakonom, imajući u vidu naša dosadašnja iskustva i tradiciju, kao i pravila koja se odnose na sudiju za izvršenje u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija.

U ovom delu Zakona unesen je niz pravila koja su do sada bila svrstana u materiju podzakonskih akata, imajući u vidu da bi to trebalo da bude zakonska materija.

Naročito treba istaći da je odredbama člana 64. Zakona detaljno izmenjen pododeljak koji uređuje Odredbama ove glave detaljno su uređena pitanja koje se odnose na izvršenje zavodskih mera (upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom i upućivanje u posebnu socijalno-zdravstvenu ustanovu.

Odredbama čl. 69-75. Zakona menja se i dopunjuje Deo treći važećeg Zakona - Posebne odredbe o zaštiti maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku (čl. 150 157).

Navedenim odredbama Zakona vrši se usklađivanje sa Direktivom 2012/29/EU Evropskog parlamenta i Saveta, kojom je utvrđen minimum standarda prava, podrške i zaštite oštećenih krivičnim delima. Razlog za propisivanje posebne zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku, kada su ona oštećena određenim krivičnim delima, leži u tome da se otklone posledice primarne viktimizacije, kao i da se spreči sekundarna viktimizacija maloletnih lica oštećenih krivičnim delom.

U Zakonu (član 69) se napušta dosadašnji taksativni metod sadržan u važećem Zakonu (član 150), kada je reč o krivičnim delima u pogledu kojih kada su ona predmet krivičnog postupka, treba primeniti posebna pravila zaštite maloletnih lica koja su njima oštećena. Umesto toga, predlaže se opšta formulacija u kojoj je naglasak na nasilju kao suštini takvih krivičnih dela, što je daleko bolje rešenje.

Članom 70. Zakona dodat je član 150a kojim je propisano da samo ovlašćeno službeno lice policije koje je steklo posebna znanja iz oblasti prava deteta i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku, može od maloletnog lica koje je oštećeno nekim od krivičnih dela propisanih ovim zakonom, prikupljati obaveštenja u skladu sa zakonom koji uređuje krivični postupak.

Zakonom se u članu 73. kojim se menja član 153. važećeg Zakona, u cilju sprečavanja sekundarne viktimizacije maloletnih lica oštećenih određenom vrstom krivičnih dela (pre svega onih sa elementima nasilja), potpuno zabranjuje suočenje između deteta i okrivljenog, a samo se pod restriktivno propisanim uslovima i kao izraziti izuzetak, omogućava suočenje između oštećenog koji je maloletno lice sa navršenih četrnaest godina (maloletnik) i okrivljenog. To je učinjeno tako što je u stvari, zabranjeno suočavanje maloletnika koji je oštećen određenom vrstom krivičnih dela (dela sa elementima nasilja), sa okrivljenim, ako je maloletnik u posebno osetljivom stanju. Ovo je opravdano jer je suočenje s jedne strane, po definiciji izuzetno tenziona radnja, jer se svodi na namerno izazivanje određenog “konfliktaˮ između dva davaoca iskaza koji bitno različito iskazuju, dok je s druge strane, takva radnja, odnosno vid proveravanja iskaza u krivičnom postupku, veoma neefikasna, jer se u praksi ekstremno retko dešava da davalac iskaza koji ne govori istinu (bio da se radi o svedoku ili o okrivljenom), pod “pritiskomˮ suočenja popusti i prizna da nije govorio istinu. Kad je već takva radnja u praksi neefikasna, a nužno skopčana sa velikim stresom kod osoba koje se suočavaju, nju svakako treba potpuno onemogućiti kada se radi o deci, a po pravilu, ne koristiti kada su u pitanju maloletnici.

Odredbama člna 76. Zakona izmenjene su i dopunjene odredbe Dela četvrtog važećeg Zakona koje propisuju kaznene odredbe (član 158).

U kaznenim odredbama Zakona propisani su prekršaji za roditelja ili staratelja, kao i za upravnika zavoda za neizvršavanje određenih obaveza propisanih ovim zakonom. Izvršene su izmene visine novčane kazne u skladu sa Zakonom o prekršajima, koji je donet kasnije u odnosu na važeći Zakon.

Prelazne i završne odredbe Zakona (čl. 78. i 79)

Ovim odredbama predviđeno je da će se, iz razloga pravne sigurnosti, svi postupci započeti do dana početka primene ovog zakona okončati po odredbama sada važećeg Zakona. Takođe, predviđeno je da Zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a da njegova primena otpočne po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu. Odloženi početak primene Zakona je neophodan kako bi se stvorili svi potrebni uslovi za njegovu primenu, a pre svega doneli predviđeni podzakonski akti.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 16.7.2021.

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I KRIVIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI MALOLETNIH LICA - Tekst propisa