PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVOZU I UVOZU ROBE DVOSTRUKE NAMENE - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o izvozu i uvozu robe dvostruke namene ("Službeni glasnik RS", broj 95/13), u članu 3. stav 1. tačka 11) posle reči: "izvoz," reči: "ili uvoz" brišu se.
Član 2.
U članu 4. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
"Roba dvostruke namene utvrđena u Listi 1, Listi 2 i Listi 3 Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništavanju ("Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori", broj 2/00-u daljem tekstu: Hemijska konvencija) uvozi se na osnovu dozvole."
Član 3.
U članu 10. stav 1. reči: "člana 4. stav 1." zamenjuju se rečima: "člana 4. st. 1. i 3."
Član 4.
U članu 13. stav 2. menja se i glasi:
"Ako jedan od organa iz stava 1. ovog člana uskrati saglasnost o izdavanju dozvole odlučuje Vlada, a ako dva ili više organa iz stava 1. ovog člana uskrate saglasnost dozvola se ne može izdati."
Član 5.
Član 16. menja se i glasi:
"Član 16.
Ministarstvo može izuzetno od odredaba čl. 13-15. ovog zakona, po posebnoj proceduri izdati dozvolu za izvoz ili uvoz robe dvostruke namene, ako se privremeno izvoze ili uvoze sajamski, muzejski i izložbeni eksponati radi učestvovanja na međunarodnim manifestacijama.
Ministarstvo propisuje postupak izdavanja, oblik i sadržinu dozvole iz stava 1. ovog člana.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na izvoz ili uvoz robe dvostruke namene, ako se:
1) izvozi ili uvozi roba koja pripada bezbednosnim ili odbrambenim snagama Republike Srbije, odnosno bezbednosnim ili odbrambenim snagama druge države, koja ulazi na, prelazi preko, ili izlazi sa teritorije Republike Srbije radi:
(1) ispunjavanja obaveza Republike Srbije koje proističu iz međunarodnih sporazuma i članstva u međunarodnim organizacijama,
(2) učešća u multinacionalnim operacijama,
(3) učešća na međunarodnim vežbama, koje se izvode na ili van teritorije Republike Srbije;
2) izvozi ili uvozi roba u cilju pružanja humanitarne pomoći ili donacije u hitnim slučajevima."
Član 6.
U članu 24. stav 1. posle reči: "uvoza" dodaju se reči: "robe iz člana 4. stav 3. ovog zakona".
Član 7.
U članu 29. stav 1. posle reči: "uvoza" dodaju se reči: "robe iz člana 4. stav 3. ovog zakona".
U stavu 3. reči: "izvoza, odnosno uvoza robe dvostruke namene" zamenjuju se rečima: "izvoza robe dvostruke namene, odnosno uvoza robe iz člana 4. stav 3. ovog zakona".
Član 8.
U članu 30. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
"Primena ovog zakona neće uticati na preuzete obaveze Republike Srbije po osnovu međunarodnih ugovora, uključujući obaveze koje proističu iz Hemijske konvencije".
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 9.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene ("Službeni glasnik RSˮ, broj 95/13- u daljem tekstu: Zakon) sistem kontrole izvoza je usklađen sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima. U izradi Zakona učestvovali su eksperti Evropske unije koji su još tada skretali pažnju da je evropskim zakonodavstvom propisano, a da je takva i međunarodna praksa, da se kontroliše izvoz robe dvostruke namene kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, dok se uvoz ove robe ne kontroliše. U tom momentu smatrali smo da nema uslova za ukidanje kontrole uvoza ove robe. Eksperti Evropske unije su naglašavali da je važno da se uskladimo sa odredbama obavezujuće Regulative 428/2009 u smislu definicija i procedure izdavanja dozvola, a da je unutrašnja stvar zemlje da li će kontrolisati više od onoga što je navedenom Regulativom propisano. U tom momentu to je bila praksa i u zakonodavstvu većine zemalja u okruženju.
U međuvremenu, Republika Srbija je praktično ostala jedina zemlja u Evropi koja kontroliše, odnosno izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. Naime, zemlje u okruženju su svoje zakonodavstvo u tom smislu već izmenile (Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija). Potrebom dobijanja dozvola za uvoz robe dvsostruke namene naša privredni subjekti su dodatno opterećeni administrativnim procedurama (prikupljanjem dokumentacije, podnošenjem zahteva, plaćanjem takse i konačno čekanjem na izdavanje dozvole-postupak traje oko 30 dana). Na taj način smanjuje se konkurentnost naše privrede i povećavaju troškovi poslovanja privrednih subjekata. Sa druge strane, strani ulagači koji su investirali u proizvodne kapacitete kod nas su na ovaj način destimulisani, jer, pošto dobiju dozvole za izvoz iz zemalja članica Evropske unije (npr. za uvoz pojedinih mašina ili delova neophodnih za proizvodnju koje spadaju u tzv. robu dvostruke namene), moraju da se izlažu dodatnim troškovima i čekaju na dozvolu nadležnih srpskih organa za uvoz te robe.
Imajući navedeno u vidu predložene su izmene Zakona u smislu brisanja odredbi koje se odnose na kontrolu uvoza i izdavanje dozvola za uvoz robe dvostruke namene. Napominjemo da iz teksta Zakona (član 3.) nisu brisane definicije koje odnose na pojam "uvoz" i "uvoznik" kako bi se zadržala obaveza privrednih subjekata da vode evidenciju o obavljenim poslovima izvoza ali i uvoza robe dvostruke namene i dostave je po potrebi nadležnim organima na uvid (član 23. Zakona), kao i obezbedila mogućnost kontrole obavljanja poslova privrednih subjekata vezanih za robu dvostruke namene od strane za to nadležnih organa (član 28. Zakona) zbog same prirode te robe.
III. USAGLAŠENOST SA EVROPSKIM ZAKONODAVSTVOM I POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM KONVENCIJAMA
Predlog zakona u potpunosti je usaglašen sa odredbama člana 3. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane, kao i, Uredbom Saveta (EK) Br. 428/2009 od 5. maja 2009. godine i 388/2012 Evropskog parlamenta i Saveta od 19. aprila 2012. godine, o uspostavljanju režima Zajednice o izvoznoj kontroli, transferu, brokeringu i tranzitu robe dvostruke namene - COUNCIL REGULATION (EC) No 428/2009, kao i EU Zajedničkom pozicijom o posredovanju u izvozu oružja, koja se primenjuju i na robu dvostruke namene u cilju sprečavanja izvoza ove robe u vojne svrhe.
Predlog zakona nije isključio obavezu izdavanja dozvole za robu koja se nalazi na Listi 1, Listi 2 i Listi 3 Konvencije o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništavanju (Hemijska konvencija).
Ukazujemo posebno da navedena EU Regulativa (428/2009) spada u oblast "Zajedničke trgovinske politike EU" (Poglavlje 30) i pravno je obavezujuća za sve države članice-dakle direktno se primenjuje.
IV. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENjA
Članom 1. Predloga zakona se iz definicije osnovnih pojmova u članu 3. stav 1. tačka 11) briše odredba po kojoj je za robu sa Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene neophodna dozvola za uvoz.
Članom 2. Predloga zakona propisano je da se roba na Listi 1, Listi 2 i Listi 3 Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništavanju ("Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori", broj 2/00-u daljem tekstu: Hemijska konvencija) i dalje uvozi na osnovu dozvole.
Članom 3. Predloga zakona se uređuje da dozvolu za robu iz člana 4. st. 1. i 3. ovog zakona izdaje Ministarstvo.
Član 4. Predloga zakona uređuje da, u postupku izdavanja dozvole, ako jedan od nadležnih organa uskrati saglasnost o izdavanju dozvole odlučuje Vlada, a ako dva ili više organa uskrate saglasnost dozvola se ne može izdati.
Članom 5. Predloga zakona menja se član 16. Zakona, tako što se utvrđuje da će Ministarstvo po posebnoj proceduri izdati dozvolu za izvoz i uvoz robe dvostruke namene kada su u pitanju sajamski, muzejski ili izložbeni eksponati. Postupak izdavanja, kao i izgled i sadržinu dozvole propisuje Ministarstvo. Istim članom propisuju se slučajevi na koje se ne primenjuju odredbe zakona.
Članom 6. Predloga zakona uređuje se obaveza izvoznika da izveštava Ministarstvo o izvršenom uvozu robe dvostruke namene koja je utvrđena u Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene, odnosno obaveza uvoznika da izveštava Ministarstvo o izvršenom uvozu robe dvostruke namene koja je utvrđena u Listi 1, Listi 2 i Listi 3 Hemijske konvencije.
Članom 7. Predloga zakona se uređuje prekršajna odgovornost za pravno lice i preduzetnika koji krši odredbe ovog zakona prilikom obavljanja poslova izvoza robe dvostruke namene, odnosno poslova uvoza robe koja je utvrđena u Listi 1, Listi 2 i Listi 3 Hemijske konvencije.
Članom 8. Predloga zakona se uređuje da primena ovog zakona neće uticati na preuzete obaveze Republike Srbije po osnovu međunarodnih ugovora, uključujući obaveze koje proističu iz Hemijske konvencije.
Članom 9. Predloga zakona predviđeno je stupanje na snagu ovog zakona.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Uvodne napomene
Izvoz, uvoz i tranzit robe dvostruke namene, kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći u vezi sa tom robom, u Republici Srbiji su uređeni Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene ("Službeni glasnik RSˮ, broj 95/13- u daljem tekstu: Zakon) koji je stupio na snagu 8. novembra 2013. godine.
Ovim zakonom su, između ostalog, uređeni predmet i cilj Zakona, uslovi, način i postupak za izdavanje dozvola za izvoz i uvoz robe dvostruke namene, pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, ustanovljene obaveze izveštavanja za učesnike u ovim poslovima, normirana kontrola od strane nadležnih organa Republike Srbije, predviđene kaznene odredbe, kao i druga pitanja od značaja za kontrolu izvoza i uvoza robe dvostruke namene.
Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene je sistem kontrole izvoza usklađen sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima. Zakon je uspostavio jak sistem kontrole i nadzora u ovoj oblasti, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenje poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela naša zemlja.
Kontrola izvoza robe dvostruke namene u Evropskoj uniji regulisana je Regulativom 428/2009 o uspostavljanju režima Zajednice o izvoznoj kontroli, transferu, brokeringu i tranzitu robe dvostruke namene. Ona je deo "Zajedničke trgovinske politike EUˮ (Poglavlje 30) i pravno je obavezujuća za sve države članice - dakle direktno se primenjuje, a njene odredbe predviđaju samo kontrolu izvoza robe dvostruke namene.
U dosadašnjoj primeni Zakona kao otežavajuća okolnost za privredne subjekte se pokazala obaveza kontrolisanja uvoza robe dvostruke namene. Naime, podnošenje zahteva za izdavanje uvoznih dozvola opterećuje privrednike dodatnim administriranjem (prikupljanjem dokumentacije, podnošenjem zahteva, plaćanjem takse i konačno čekanjem na izdavanje dozvole-postupak traje oko 30 dana). Na taj način se privrednim subjektima smanjuje konkurentnost na tržištu. Pored toga, kontrola uvoza robe dvostruke namene predstavlja problem i za strane investitore koji žele da ulažu sredstva u Republici Srbiji, jer su izloženi dodatnim administrativnim procedurama.
Imajući u vidu napred navedeno, kao i činjenicu da su i eksperti EU (koji su učestvovali u pripremi Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene) svojevremeno skretali pažnju da je evropskim zakonodavstvom propisano da se kontroliše izvoz robe dvostruke namene, a ne i uvoz, pripremljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, koji bi trebalo da odgovori potrebama evropske, ali i međunarodne prakse, konkurentnosti privrednih subjekata i olakšanom investiranju stranih ulagača.
Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Predložena rešenja u Predlogu zakona će uticati na:
- privredne subjekte, jer će se, ukidanjem obaveze pribavljanja uvoznih dozvola, osloboditi obaveze podnošenja zahteva, čekanja na dobijanje dozvole, a samim tim omogućiće im se veća konkurentnost sa privrednim subjektima drugih zemalja regiona;
- strane investitore, jer na ovaj način Republika Srbije postaje povoljnija destinacija za strana ulaganja. Republika Srbija nije veliki izvoznik i uvoznik robe dvostruke namene, ali će ukidanje uvoza svakako doprineti razvoju ove oblasti, jer će upravo stručnost, povoljnost poslovanja i olakšano administriranje doneti prevagu u korist ulaganja u našu zemlju, naspram zemalja regiona;
- organ državne uprave nadležan za izdavanje dozvola za izvoz i uvoz robe dvostruke namene na godišnjem nivou izda oko 700 dozvola za uvoz robe dvostruke namene, ukidanje ove obaveze svakako bi rasteritilo i državne službenike koji rade na postupku izdavanja dozvola.
Kakve troškove će primena zakona izazvati građanima i privredi (naročiti malim i srednjim preduzećima)
Glavni cilj izmene Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene je upravo želja da se rasterete privredni subjekti koji posluju u Republici Srbiji. Domaći privredni subjekti koji posluju sa ovom vrstom robe su u najvećem procentu društva koja se u skladu sa Zakon o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RSˮ, br. 46/06, 111/09, 99/11-dr. zakon i 62/13 – dr. zakon) po veličini svrstavaju u mikro ili male privredne subjekte. Nepostojanje obaveze plaćanja takse za izdavanje dozvole, ukidanje troškova za pribavljanje dokumenata, njihovu overu i prevođenja u slučajevima kada je to neophodno, svakako bi bilo korisno. Pored toga, njihovo pregovaranje i zaključivanje poslova sa evropskim i međunarodnim privrednim subjektima bilo bi olakšano usled potpune usaglašenosti proceduralnih pitanja i u delu koji se odnosi na uvoz, čime bi oni mogli da ravnopravno odgovaraju na potrebe tržišta.
Ove izmene imaju za cilj i povećanje broja stranih investicija u ovoj oblasti. Predstavnici nekoliko velikih stranih kompanija (danska kompanija "Grundfosˮ, nemačka "Milbauerˮ i dr) u kontinuiranom obraćanju su skrenuli pažnju na probleme sa kojima se susreću usled obaveze pribavljanja dozvola za uvoz robe dvostruke namene. Naime, oni koji su otvorili svoje fabrike u Republici Srbiji, za koje su morali da uvezu mašine koje se nalaze na listi robe dvostruke namene, ili za koje, da bi održavale proces proizvodnje, moraju kontinuirano da uvoze sirovine od kojih pojedine takođe spadaju u robu dvostruke namene, nailaze na problem da za takav uvoz svaki put podnese zahtev za izdavanje uvozne dozvole. Naglašavali su pri tome da je Republika Srbija praktično jedina zemlja u Evropi (a i šire) koja kontroliše uvoz robe dvostruke namene. Sve to usporava i poskupljuje proces proizvodnje, što dovodi do toga da ulaganje u našu zemlju postaje manje atraktivno za strane ulagače u ovoj oblasti, što svakako na kraju dovodi do tehnološke stagnacije, ali i izostanka budžetskog priliva.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Zakon koji je na snazi, u pogledu troškova koje iziskuje za izdavanja dozvole zahteva veće troškove od onih koji predstoje stupanjem na snagu izmena važećeg zakona koje se predlažu. Kao što smo naveli to su troškovi neophodni za prikupljanje dokumentacije, njeno prevođenje i overu (u slučajevima kada je to neophodno), troškovi plaćanja republičke administrativne takse za izdavanje dozvole za uvoz itd. Upravo je i glavni cilj podnošenja inicijative za izmenu Zakona rasterećenje privrednih subjekata od troškova koje su do sada podnosili. Takođe, predložene izmene i dopune Zakona imaće uticaja i na povoljnost i atraktivnost stranih ulaganja u ovoj oblasti.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Predloženim izmenama i dopunama Zakona stvara se povoljnija sredina za privredne subjekte koji posluju ili planiraju da započnu poslovanje u ovoj oblasti. Naime, ukidanjem kontrole uvoza Republika Srbija u potpunosti usaglašava svoje propise sa propisima Evropske unije, i primenjuje praksu zemalja Evropske unije i zemalja regiona. U takvim slučajevima nema bojazni za saradnju sa privrednicima Republike Srbije, jer su propisi jedinstveno regulisani, opšte poznati, transparentni sa jasnim zakonskim okvirima. Kao i do sada, eventualno nepoštovanje Zakona podložno je odgovarajućim sankcijama, a redovno izveštavanje učesnika u ovom poslu (što je zakonska obaveza) garant je savesnog i odgovornog poslovanja privrednika. Sve napred navedeno dovodi do jačanja konkurentnosti, kao i unapređenje poslovnog okruženja i pristupa novim tržištima.
Da li su sve zainteresovane strane imale prilike da se izjasne o zakonu
Predlog zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene pripremalo je Zajedničko telo za praćenje i unapređenje propisa iz oblasti proizvodnje, prometa, uvoza i izvoza kontrolisane robe sastavljeno od predstavnika Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde - Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Ministarstva finansija - Uprava carina, Bezbednosno - informativne agencije i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. U radu na pripremi zakona učestvovali su i eksperti Evropske unije.
Dana 7. septembra 2015. godine, na inicijativu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, održan je sastanak Zajedničkog tela za praćenje i unapređenje propisa u oblasti proizvodnje, prometa, uvoza i izvoza kontrolisane robe, sa predlogom razmotranja mogućnosti za izmenu i dopunu važećeg zakona. Članovi Zajedničkog tela su upoznati sa predloženim izmenama koje bi se sastojale u prestanku kontrolisanja uvoza robe dvostruke namene i brisanja tih odredbi iz teksta Zakona. Zaključak sastanka je bio da se pripremi Nacrt zakona sa predloženim izmenama i dopunama, te da se uputi u proceduru pribavljanja mišljenja nadležnih organa i organizacija u skladu sa Poslovnikom Vlade.
U organizaciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u Beogradu je dana 21. oktobra 2015. godine, uz podršku EXBS Programa Vlade SAD, održan seminar za akademske i naučne institucije i privredu Republike Srbije pod nazivom "Kontrola izvoza i uvoza robe dvostruke nameneˮ. Na pomenutom seminaru predstavnici akademskih i naučnih institucija i najvećih izvoznika i uvoznika robe dvostruke namene u Republici Srbiji imali su prilike da se upoznaju sa važećim nacionalnim propisima u ovoj oblasti – Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene i pratećim podzakonskim aktima, ali i sa novim tendecijama u pogledu izmene Zakona u delu koji se odnosi na prestanak uvoza robe dvostruke namene.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija će preduzimati sve potrebne mere u primeni i praćenju sprovođenja Predloga zakona i drugih propisa donetih na osnovu njega u saradnji i uz konsultacije sa predstavnicima Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno – informativne agencije.
U skladu sa predviđenim izmenama, doneće se odgovarajući:
- Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o obrascu i sadržaju zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole, obrascu i sadržaju sertifikata i potvrda koji prate izvoz i uvoz robe dvostruke namene;
- Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o obliku i sadržaju izveštaja o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, pruženoj brokerskoj usluzi i tehničkoj pomoći.
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija će i dalje kontinuirano vršiti neophodne izmene i tehnička unapređenja internet stranice Ministarstva, sa ciljem da informacije koje se na njoj objavljuju budu precizne i dostupne zainteresovanim stranama.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 26.10.2018.