NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 ‒ US, 74/13 ‒ US, 55/14, 87/18 i 18/20), u članu 9. stav 2. reč: "koje" zamenjuje se rečju: "koja", a posle reči: "stranke" dodaju se reči: "i drugi učesnici".

Član 2.

U članu 10. stav 3. briše se.

Član 3.

Član 11. menja se i glasi:

"Član 11.

Sud je dužan da ukaže strankama na mogućnost rešavanja spora posredovanjem u skladu sa zakonom, odnosno na rešavanje spora na drugi sporazuman način."

Član 4.

U članu 13. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i na pravnosnažnu sudsku odluku kojom se okrivljeni oglašava odgovornim za privredni prestup ili prekršaj."

Član 5.

U članu 14. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Pisani oblik iz stava 1. ovog člana obuhvata i elektronski dokument sačinjen u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument."

Član 6.

Član 19. menja se i glasi:

"Član 19.

Sud može povodom prigovora tuženog da se oglasi mesno nenadležnim ako je prigovor podnet najkasnije na pripremnom ročištu ili, ako ono nije održano, do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom ročištu za glavnu raspravu.

Sud će da se oglasi po službenoj dužnosti mesno nenadležnim samo kada postoji isključiva mesna nadležnost drugog suda najkasnije na pripremnom ročištu ili, ako ono nije održano, do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom ročištu za glavnu raspravu."

Član 7.

U članu 28. stav 1. zapeta i reči: "prava na izjavljivanje revizije" brišu se.

Član 8.

U članu 35. stav 1. reči: "veće, osim ako zakonom nije propisano da sudi" brišu se.

St. 2 ‒ 4. brišu se.

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 2. i 3.

Član 9.

U članu 37. stav 2. reč: "troje" zamenjuje se rečju: "pet", a posle reči: "sudija" dodaju se zapeta i reči: "osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano".

Član 10.

U članu 40. stav 1. menja se i glasi:

"Za suđenje u sporovima u kojima je tužena Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i njihovi organi, mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi prebivalište, odnosno sedište tužioca."

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Ako tužilac nema prebivalište u Republici Srbiji u sporovima iz stava 1. ovog člana, mesno je nadležan sud na čijem području tužilac ima boravište."

Dosadašnji stav 2. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

"Za suđenje u sporovima protiv pravnih lica mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi njihovo sedište."

Član 11.

U članu 44. stav 3. zapeta i reči: "a odredba stava 1. ovog člana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade štete protiv regresnih dužnika" brišu se.

Član 12.

Član 45. menja se i glasi:

"Član 45.

Za suđenje u sporovima za zaštitu prava potrošača, odnosno korisnika finansijskih usluga, isključivo je mesno nadležan sud na čijem području potrošač, odnosno korisnik finansijskih usluga, ima prebivalište, odnosno sedište."

Član 13.

Član 54. menja se i glasi:

"Član 54.

Za suđenje u sporovima protiv privrednog društva koje ima ogranak izvan svog sedišta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa tog ogranka, isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište tog ogranka."

Član 14.

Član 58. menja se i glasi:

"Član 58.

Za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom izvršnog postupka i postupka obezbeđenja ili administrativnog izvršnog postupka, odnosno u toku i povodom stečajnog postupka, isključivo je mesno nadležan sud na čijem području se sprovode ovi postupci."

Član 15.

U Glavi II, u Odeljku 5. u Pododeljku v) reči: "najvišeg suda određene vrste" zamenjuju se rečima: "neposredno višeg suda"

Član 16.

U članu 62. stav 1. reč: "najvišem" zamenjuje se rečima: "neposredno višem".

U stavu 7. reči: "najvišeg suda određene vrste" zamenjuju se rečima: "neposredno višeg suda".

Član 17.

U članu 69. stav 4. menja se i glasi:

"Zahtev za isključenje ili izuzeće sudije koji odlučuje po pravnom leku, stranka može da podnese do donošenja odluke o pravnom leku."

Član 18.

U članu 70. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Stranke mogu da traže isključenje ili izuzeće samo sudije koji postupa u određenom predmetu, odnosno predsednika suda koji o zahtevu za isključenje ili izuzeće treba da odluči."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. posle reči: "predmetu" dodaju se zapeta i reči: "odnosno ako treba da odluči o zahtevu za isključenje ili izuzeće sudije".

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 19.

U članu 71. stav 2. reči: "predsednik neposredno višeg suda" zamenjuju se rečima: "veće od troje sudija istog suda".

U stavu 3. reči: "Opšta sednica" zamenjuju se rečima: "veće od troje sudija istog suda".

Član 20.

U članu 72. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana sudija može, rešenjem protiv kojeg nije dozvoljena posebna žalba, da odluči da nastavi sa radom, ako oceni da je zahtev za isključenje ili izuzeće očigledno neosnovan i da je podnet radi sprečavanja ili ometanja suda u preduzimanju određenih radnji, odnosno radi odugovlačenja postupka.

Sud će novčano da kazni stranku i umešača, odnosno njihove punomoćnike primenom čl. 186 ‒ 190. ovog zakona, ako utvrdi da je zahtev za isključenje ili izuzeće očigledno neosnovan i da je podnet samo radi sprečavanja ili ometanja suda u preduzimanju određenih radnji, odnosno radi odugovlačenja postupka."

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 4. i 5.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 6. broj: "3" zamenjuje se brojem: "5".

Član 21.

U članu 73. u stavu 1. reči: "i sudiju porotnika" brišu se.

Stav 2. briše se.

Član 22.

U članu 82. posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

"Tužilac je dužan da položi predujam za troškove postavljanja i rada privremenog zastupnika u roku koji sud odredi u rešenju o postavljenju privremenog zastupnika.

Ako tužilac ne predujmi troškove za postavljanje i rad privremenog zastupnika u roku koji sud odredi u rešenju o postavljenju privremenog zastupnika, tužba se smatra povučenom."

Član 23.

U članu 85. u stavu 2. zapeta i reči: "krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra ili bračni drug, kao i predstavnik službe pravne pomoći jedinice lokalne samouprave koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom" zamenjuju se rečima: "ili pružalac besplatne pravne pomoći, osim u slučaju iz stava 3. ovog člana".

Član 24.

U članu 90. posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

"Ako posumnja u istinitost punomoćja, sud će rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje. protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Odredba stava 2. ovog člana ne primenjuje se ako je punomoćje podneto u obliku elektronskog dokumenta koji je snabdeven kvalifikovanim elektronskim potpisom, odnosno kvalifikovanim elektronskim pečatom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument."

Član 25.

U članu 92. stav 2. menja se i glasi:

"Opozivanje, odnosno otkaz punomoćja mora da se bez odlaganja saopšti sudu pred kojim se vodi postupak, u pisanom obliku posebnim podneskom ili usmeno na zapisnik."

Član 26.

U članu 98. stav 2. reči: "i elektronskom poštom, u skladu sa posebnim zakonom" zamenjuju se rečima: "ili u obliku elektronskog dokumenta koji je snabdeven kvalifikovanim elektronskim potpisom, odnosno kvalifikovanim elektronskim pečatom u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument".

U stavu 3. posle reči: "razumljivi" zapeta se zamenjuje rečju: "i".

Stav 5. menja se i glasi:

"Podnesci se podnose najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta".

Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7. koji glase:

"Sud neće uzeti u razmatranje podneske, ako ne budu podneti u roku iz stava 5. ovog člana.

Podneske, na način i u roku iz stava 5. ovog člana stranka, punomoćnik, odnosno zastupnik neposredno dostavlja izvan ročišta protivnoj stranci, punomoćniku, odnosno zastupniku protivne stranke i sudu, sa dokazom o izvršenoj dostavi."

Član 27.

Posle člana 98. dodaju se čl. 98a i 98b koji glase:

"Član 98a

Podnesak se u obliku elektronskog dokumenta predaje putem informacionog sistema koji obezbeđuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: E‒sud).

Podnesak iz stava 1.ovog člana mora biti snabdeven kvalifikovanim elektronskim potpisom, odnosno kvalifikovanim elektronskim pečatom u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument.

Organ Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, pravno lice, preduzetnik, advokat, javni beležnik, javni izvršitelj, sudski veštak, sudski prevodilac i tumač, stečajni i likvidacioni upravnik dužni su da podneske predaju isključivo u obliku elektronskog dokumenta.

Strankama i učesnicima u postupku koji nisu navedeni u stavu 3. ovog člana sud će na njihov zahtev omogućiti da predaju podneske u obliku elektronskog dokumenta u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana.

Dan prijema podneska od strane suda smatra se dan kada je stranka, odnosno učesnik u postupku otpremio podnesak putem E‒suda.

O prijemu podneska iz stava 1. ovog člana, stranka, odnosno učesnik u postupku, dobija potvrdu putem E‒suda.

Član 98b

Podnesak za koji nije plaćena sudska taksa u roku dospelosti koji je propisan zakonom kojim se uređuju sudske takse smatra se da je povučen.

U slučaju iz stava 1. ovog člana sud donosi rešenje protiv kojeg se može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

O žalbi iz stava 2. ovog člana odlučuje veće istog suda sastavljeno od troje sudija."

Član 28.

U članu 99. posle stava 2. dodaju se st. 3 ‒ 5. koji glase:

"Ako podnesak nije podnet u dovoljnom broju primeraka sud će naložiti podnosiocu da ga naknadno dostavi u roku od osam dana.

Ako podnesak ne bude dostavljen u dovoljnom broju primeraka u roku iz stava 3. ovog člana smatraće se da je povučen, odnosno da nije ni podnet.

Odredbe st. 3. i 4. ovog člana ne primenjuju se na podnesak koji se predaje u obliku elektronskog dokumenta, putem E‒suda."

Član 29.

Posle člana 100. dodaje se član 100a koji glasi:

"Član 100a

Isprave koje se predaju uz podnesak iz člana 98a ovog zakona moraju biti predate u obliku elektronskog dokumenta koji je snabdeven kvalifikovanim elektronskim potpisom, odnosno kvalifikovanim elektronskim pečatom izdavaoca isprave ili u obliku digitalizovanog dokumenta.

Ako je isprava iz stava 1. ovog člana predata u obliku digitalizovanog dokumenta sud može da naloži podnosiocu da dostavi izvorni elektronski dokument ili digitalizovani dokument čija je istovetnost potvrđena od strane lica koje je ovlašćeno da tu potvrdu izda ili digitalizovani dokument koji je overen od strane ovlašćenog lica organa javne vlasti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument.

Ako stranku ili učesnika u postupku zastupa punomoćnik advokat, isprava iz stava 1. ovog člana može se podneti i u obliku digitalizovanog dokumenta čiju je istovetnost potvrdio advokat koji zastupa stranku ili učesnika svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom."

Član 30.

U članu 101. u stavu 1. posle reči: "stranci" dodaju se reči: "koja je fizičko lice i".

U stavu 5. reči: "odnosno javni pravobranilac ili javni tužilac" zamenjuju se rečima: "odnosno ako je podnesak koji je podneo javni tužilac ili pravobranilac ili advokat ili stranka koja je pravno lice".

Član 31.

Posle člana 101. dodaje se član 101a koji glasi:

"Član 101a

Ako stranka, koja je dužna da podnesak preda u obliku elektronskog dokumenta, ne preda podnesak u takvom obliku ili ga ne preda putem E‒suda, sud će podnosiocu naložiti da u roku od osam dana od dana dostavljanja naloga podnesak preda na propisan način, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Ako podnesak bude predat na propisani način i u propisanom roku, smatraće se da je predat sudu onog dana kada je prvi put bio predat.

Ako podnesak ne bude predat na propisani način i u propisanom roku smatraće se da je povučen, a ako bude vraćen bez otklanjanja nedostatka odbaciće se."

Član 32.

U članu 105. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Ako se ročište održava putem video konferencijske veze, ili ako pojedini učesnici u postupku pristupaju ročištu putem video konferencijske veze, sud će učesnike u postupku da obavesti o vremenu i načinu pristupanja na ročište putem video konferencijske veze, kao i o tehničkim uslovima koje su učesnici u postupku koji pristupaju putem video konferencijske veze dužni da obezbede."

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 33.

U članu 106. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Strankama i učesnicima u postupku koji su u skladu sa odredbama ovog zakona dužni su da se registruju u E‒sudu pozivi i obaveštenja iz stava 1. ovog člana dostavljaju se preko E‒suda."

Član 34.

U članu 107. posle stava 2. dodaju se st. 3 ‒ 6. koji glase:

"Ako obe stranke to zahtevaju sud će da održi ročište upotrebom video konferencijske veze putem E‒suda.

Ako ne postoji saglasnost stranaka, sud će stranci koja to zahteva, omogućiti da upotrebom video konferencijske veze preko E‒suda učestvuje na ročištu koje se održava u sudskoj zgradi.

Sud će da sasluša učesnika u postupku putem video konferencijske veze preko E‒suda, ako učesnik u postupku to zahteva.

U slučaju iz st. 3 ‒ 5. ovog člana slika i ton istovremeno se prenose i u sudnici i na mestu izdvojene video konferencijske veze."

Član 35.

Član 119. menja se i glasi:

"Član 119.

Ročište se snima tonski ili optičko‒tonski ako su za to ispunjeni tehnički uslovi.

Snimak mora da sadrži: naziv i sastav suda, mesto, datum i vreme održavanja ročišta, predmet spora i imena stranaka ili drugih lica, njihovih zakonskih zastupnika ili punomoćnika, kao i podatke o identitetu lica čija se izjava snima i u kom svojstvu se izjava daje i podatke o identitetu lica koja prisustvuju ročištu. Ako se izjave više lica snimaju, iz snimka jasno mora da se raspozna koje lice je dalo izjavu.

Stranke imaju pravo na kopiju snimka iz stava 2. ovog člana, a druga lica ako za to imaju opravdani interes na način propisan Sudskim poslovnikom."

Član 36.

U članu 121. stav 1. menja se i glasi:

"Sud može da odluči da se tonski zapis prenese u pisani oblik. Pisani oblik tonskog zapisa predstavlja sastavni deo zapisnika."

U stavu 3. posle reči: "tonski" dodaju se zapeta i reči: "odnosno optičko‒tonski".

Član 37.

U članu 128. stav 1. posle reči: "pošte," dodaje se reč: "pravnih".

Član 38.

Član 129. menja se i glasi:

"Član 129.

Stranci i učesniku u postupku koji su registrovani u E‒sudu dostavljanje se obavlja elektronskom putem.

Stranke i učesnici u postupku iz člana 98a stav 3. ovog zakona dužni su da se registruju u E‒sudu.

Strankama i učesnicima u postupku iz člana 98a stav 3. ovog zakona sud dostavlja odluke, pozive i druga pismena u obliku elektronskog dokumenta.

Strankama i učesnicima u postupku koji nisu navedeni u članu 98a stav 3. ovog zakona sud će dostavljati odluke, pozive i druga pismena elektronskim putem preko E‒suda, ako se prethodno registruju u E‒sudu.

Ako sud utvrdi da dostava elektronskim putem nije moguća dostaviće se pismeno na drugi način i navesti razlog za takvu dostavu.

Smatraće se da je dostava na osnovu stava 1. ovog člana izvršena istekom roka od 15 dana od dana kada je pismeno pristiglo u elektronsko sanduče ako u tom roku stranka, odnosno učesnik u postupku ne preuzme pismeno.

O prispeću pismena u elektronsko sanduče stranka, odnosno učesnik u postupku obaveštava se slanjem mejla na adresu elektronske pošte koju je dostavio prilikom registracije u E‒sudu ili SMS porukom.

Prilikom registracije u E‒sudu stranka, odnosno učesnik u postupku upozorava se da je dužan da pismena koja mu se dostavljaju elektronskim putem blagovremeno preuzima iz elektronskog sandučeta, kao i na primenu pravila iz stava 6. ovog člana."

Član 39.

Član 130. briše se.

Član 40.

U članu 131. st. 2 i 3. brišu se.

Član 41.

U članu 135. stav 1. menja se i glasi:

"Ako stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika, dostavljanje se vrši zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, ako u zakonu nije drugačije propisano."

Član 42.

Član 136. briše se.

Član 43.

Član 137. briše se.

Član 44.

Član 138. briše se.

Član 45.

U članu 141. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Tačnom adresom iz stava 2. ovog člana smatra se adresa prebivališta, odnosno boravišta fizičkog lica koja je upisana kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama, odnosno adresa sedišta pravnog lica ili njegovog ogranka koja je upisana u odgovarajući registar."

Dosadašnji st. 3 ‒ 4. postaju st. 4 ‒ 5.

Stav 6. briše se.

Član 46.

Član 147. menja se i glasi:

"Član 147.

Ako jedinstveni suparničari nemaju zajedničkog zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika, sud može da ih pozove da u određenom roku odrede zajedničkog punomoćnika za primanje pismena. Istovremeno, sud će da obavesti jedinstvene suparničare da će jednog od njih da postavi za punomoćnika za primanje pismena ako oni sami ne odrede takvog punomoćnika."

Član 47.

Posle člana 148. dodaje se član 148a koji glasi:

"Član 148a

Potvrda o dostavi ili predaji pismena elektronskim putem predstavlja elektronski zapis o danu i času kada je E‒sud zabeležio da je pismeno preuzeto iz elektronskog sandučeta, odnosno kada je protekao rok od 15 dana od dana kada je pismeno pristiglo u elektronsko sanduče."

Član 48.

U članu 149. stav 3. reči: "st. 1. i 2." zamenjuju se rečima: "stava 2."

Član 49.

Član 152. menja se i glasi:

"Član 152.

Ako stranka predloži izvođenje dokaza, dužna je da po nalogu suda položi predujam za troškove koji će da nastanu povodom izvođenja dokaza.

Ako izvođenje dokaza predlažu obe stranke, sud će da odredi da predujam za troškove koji nastaju povodom izvođenja dokaza polože obe stranke na jednake delove. ako je sud odredio izvođenje dokaza po službenoj dužnosti, odrediće da predujam za troškove koji nastaju povodom izvođenja dokaza položi stranka na koju pada teret dokazivanja činjenice o kojoj se izvodi dokaz.

Ako se u toku postupka stranke sporazumeju da se pokuša posredovanjeili sud uputi stranke na postupak posredovanja, sud je dužan da odredi da predujam za troškove ovog postupka polože obe stranke na jednake delove.

Sud će da odustane od izvođenja dokaza ako predujam iz st. 1. i 2. ovog člana ne bude položen u roku koji sud odredi. u tom slučaju sud će, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju da ceni od kakvog je značaja to što stranka nije u roku položila predujam iz st. 1. i 2. ovog člana potreban za podmirenje troškova.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako sud po službenoj dužnosti odredi izvođenje dokaza radi utvrđivanja činjenica u vezi sa primenom člana 3. stav 3. ovog zakona, a stranke ne polože predujam iz st. 1. i 2. ovog člana, troškovi za izvođenje dokaza isplatiće se iz sredstava suda."

Član 50.

U članu 155. posle stava 2. dodaju se st. 3 ‒ 5. koji glase:

"Tužilac koji je podnošenjem dve ili više tužbi istakao dva ili više tužbenih zahteva koje je mogao da istakne u istoj tužbi (član 197. stav 1) ima pravo na naknadu troškova samo onog parničnog postupka koji je prvo bio pokrenut, pod uslovom da je u parnici uspeo.

U slučaju iz stava 3. ovog člana tužilac će biti dužan da tuženom naknadi troškove svih kasnije pokrenutih parničnih postupaka, nezavisno od ishoda parnice.

St. 3. i 4. ovog člana shodno se primenjuju i ako je tužilac podnošenjem dve ili više tužbi istakao dva ili više delova istog tužbenog zahteva."

Član 51.

U članu 163. stav 2. menja se i glasi:

"Stranka je dužna da u pismenom zahtevu pojedinačno opredeli vrstu i iznos svih troškova za koje traži naknadu."

Stav 3. menja se i glasi:

"Pismeni zahtev iz stava 2. ovog člana stranka je dužna da podnese najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova podnese u predlogu o kome sud treba da odluči."

U stavu 4. reči: "za naknadu troškova" zamenjuju se rečima: "iz stava 2. ovog člana".

Član 52.

U članu 168. stav 2. menja se i glasi:

"Oslobođenje od plaćanja troškova postupka obuhvata oslobođenje od plaćanja sudske takse i oslobođenje od polaganja predujma za troškove postavljanja i rada privremenog zastupnika, svedoka, veštaka, uviđaja i objavljivanja sudskih oglasa."

Član 53.

U članu 169. u stavu 1. posle reči: "stranke" dodaju se reči: "koji se podnosi prilikom preduzimanja prve parnične radnje".

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

"O predlogu iz stava 1. ovog člana sud odlučuje do zaključenja pripremnog ročišta, odnosno prvog ročišta za glavnu raspravu, ako se pripremno ročište ne održava.

Ako se posle preduzimanja prve parnične radne imovinsko stanje stranke bitno promeni, usled čega ona ne bi mogla da snosi parnične troškove, predlog iz stava 1. ovog člana može biti podnet do pravnosnažnog okončanja postupka, odnosno najkasnije prilikom podnošenja vanrednog pravnog leka."

Dosadašnji st. 2 ‒ 4. postaju st. 4 ‒ 6.

Član 54.

Član 170. briše se.

Član 55.

Član 171. menja se i glasi:

"Član 171.

Ako je stranka potpuno oslobođena od plaćanja troškova postupka (član 168. stav 2), iz sredstava suda isplatiće se predujam za troškove postavljanja i rada privremenog zastupnika, svedoka, veštaka, uviđaja i objavljivanja sudskog oglasa."

Član 56.

U članu 172. stav 1. menja se i glasi:

"Rešenje o oslobađanju od plaćanja troškova prvostepeni sud može u toku postupka da ukine ako utvrdi da je stranka u stanju da snosi troškove postupka. Sud će istovremeno da reši da li će stranka potpuno ili delimično da naknadi i one troškove i sudske takse od kojih je ranije bila oslobođena."

Član 57.

U članu 173. stav 1. zapeta i reči: "kao i stvarni izdaci i nagrada besplatnog punomoćnika," brišu se.

Član 58.

U članu 180. stav 1. reči: "zahtevom da pokrene postupak " zamenjuju se rečima: "da podnese zahtev za pokretanje postupka".

Stav 2. briše se.

Član 59.

U članu 182. stav 1. posle reči: "će" dodaje se reč: "rešenjem".

Posle stava 2. dodaju se st. 3 ‒ 11. koji glase:

"Vrhovni kasacioni sud odlučuje o potpunosti i dozvoljenosti zahteva za rešavanje spornog pravnog pitanja u veću sastavljenom od pet sudija, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Ako zahtev ne bude odbačen kao nedozvoljen ili nepotpun, predsednik veća iz stava 3. ovog člana zahteva od svih prvostepenih sudova dostavljanje podataka o postojanju i broju predmeta u kojima se javlja isto sporno pravno pitanje.

Svi prvostepeni sudovi dužni su da dostave Vrhovnom kasacionom sudu podatke iz stava 4. ovog člana u roku od tri dana od dana prijema zahteva za dostavljanje podataka.

Ako posle dostavljanja podataka o postojanju i broju predmeta u kojima se javlja isto sporno pravno pitanje veće iz stava 3. ovog člana utvrdi da se ne radi o pravnom pitanju koje je od značaja za odlučivanje u većem broju predmeta pred prvostepenim sudovima, odbiće zahtev rešenjem u roku od 15 dana od dana prijema podataka iz stava 4. ovog člana.

Ako veće iz stava 3. ovog člana utvrdi da je zahtev za pokretanje postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja dozvoljen i potpun i da se radi o pravnom pitanju koje je od značaja za odlučivanje u većem broju predmeta pred prvostepenim sudovima, doneće rešenje o pokretanju postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja u roku od 15 dana od dana prijema podataka iz stava 4. ovog člana.

Ako da veće iz stava 3. ovog člana donese rešenje o pokretanju postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja, dužno je da istovremeno sa donošenjem rešenja izradi i predlog odluke o rešavanju spornog pravnog pitanja i da rešenje zajedno sa predlogom odluke bez odlaganja dostavi predsedniku nadležnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda.

Predsednik nadležnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda dužan je da odmah obavesti sve prvostepene sudove o pokrenutom postupku za rešavanje spornog pravnog pitanja.

Protiv rešenja kojim se odbacuje ili odbija zahtev za pokretanje postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja žalba nije dozvoljena. U obrazloženju rešenja navešće se samo odredbe ovog zakona koje opravdavaju donošenje takve odluke.

Svi prvostepeni sudovi koji postupaju u predmetima koji se odnose na rešavanje spornog pravnog pitanja dužni su da donesu rešenje o zastoju postupka u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja iz stava 9. ovog člana."

Član 60.

U članu 183. dodaje se novi stav 1. koji glasi:

"Nadležno odeljenje Vrhovnog kasacionog suda dužno je da odluči o predlogu za rešavanje spornog pravnog pitanja, u roku od 60 dana od dana kada je rešenje o pokretanju postupka zajedno sa predlogom odluke o rešavanju spornog pravnog pitanja dostavljeno predsedniku odeljenja."

U dosadašnjem stavu 1. koji postaje stav 2. reči: "Vrhovni kasacioni sud" zamenjuju se rečima: "Odeljenje iz stava 1. ovog člana".

Dosadašnji stav 2. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

"Odeljenje iz stava 1. ovog člana može da odbije ili usvoji predlog za rešavanje spornog pravnog pitanja."

Član 61.

U članu 184. stav 1. reči: "Vrhovni kasacioni sud" zamenjuju se rečima: "nadležno odeljenje Vrhovnog kasacionog suda".

U stavu 2. reči: "sudu koji je pokrenuo postupak" zamenjuju se rečima: "svim prvostepenim sudovima".

Član 62.

Član 190. menja se i glasi:

"Član 190.

U rešenju o kažnjavanju iz čl. 186, 188. i 189. ovog zakona sud određuje rok za uplatu novčane kazne i istovremeno određuje da će se, u slučaju da kažnjeno lice ne uplati novčanu kaznu u roku, sprovesti izvršenje radi naplate iznosa novčane kazne uvećane za 20% na ime troškova prinudnog izvršenja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži identifikacione podatke o kažnjenom licu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, bez određivanja sredstva i predmeta izvršenja.

Žalba protiv rešenja iz stava 1. ovog člana odlaže njegovo izvršenje.

Posle pravnosnažnosti rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se javnom izvršitelju na sprovođenje.

Javnog izvršitelja koji će sprovoditi izvršenje određuje predsednik suda tako što rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja javnom izvršitelju imenovanom za područje suda koji je doneo rešenje o izvršenju, a ako je za područje tog suda imenovano više javnih izvršitelja, rešenja se dostavljaju ravnomerno prema redosledu po kome su javni izvršitelji upisani u imenik javnih izvršitelja i njihovih zamenika.

Rešenje iz stava 1. ovog člana javni izvršitelj dostavlja kažnjenom licu.

Izvršenje rešenja iz stava 1. ovog člana sprovodi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Javnom izvršitelju sud ne plaća predujam troškova izvršnog postupka.

Od naplaćenog iznosa javni izvršitelj zadržava 10% za sebe, a ostatak uplaćuje na račun propisan za uplatu novčanih kazni."

Član 63.

U članu 192. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi

"Tužba naročito mora da sadrži jedinstveni matični broj građana tužioca koji je fizičko lice, matični broj tužioca koji je pravno lice, a ako je tužilac Republika Srbija, autonomna pokajina ili jedinica lokalne samouprave, naznačava se i direktan korisnik budžetskih sredstava zbog čijeg rada je nastalo potraživanje, kao i jedinstveni broj korisnika javnih sredstava, koji pripada tom direktnom korisniku budžetskih sredstava, a za tužioca koji je indirektni korisnik budžetskih sredstava navodi se jedinstveni broj korisnika javnih sredstava koji mu pripada, a ako ga nema navodi se njegov matični broj."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: "ili pravo na izjavljivanje revizije" brišu se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 64.

U članu 193. stav 1. reči: "Republičkom javnom" zamenjuju se rečju: "Državnom".

U stavu 3. reči: "Republički javni" zamenjuju se rečju: "Državni".

U stavu 4. reči: "Republičkog javnog" zamenjuju se rečju: "Državnog".

Član 65.

U članu 204. u stavu 3. posle reči: "sudu" dodaju se reči: "ili saopšti usmeno na zapisnik".

Član 66.

U članu 211. stav 2. reči: "odbije tužbeni zahtev kao neosnovan" zamenjuju se rečima: "postupi na način propisan članom 101. ovog zakona".

Član 67.

U članu 233. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Sud može da odluči da se svedok, veštak ili stranka saslušaju putem video konferencijske veze korišćenjem uređaja za optičko‒tonsko snimanje istovremenim prenosom slike i zvuka i u sudu i na mestu izdvojene video konferencijske veze."

Dosadašnji st. 2 ‒ 6. postaju st. 3 ‒ 7.

Član 68.

U članu 245. stav 3. briše se.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. reči: "st. 2. i 3." zamenjuju se rečima: "stava 2.".

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. reči: "st. 2. i 3." zamenjuju se rečima: "stava 2.".

U stavu 6. koji postaje stav 5. reči: "ili čija je izjava snimljena" brišu se.

Član 69.

U članu 246. stav 1. reč: "optički" zamenjuje se rečju: "optičko – tonski".

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 70.

U članu 251. stav 2. reči: "ili o zatvoru" brišu se.

Član 71.

U članu 257. stav 3. menja se i glasi:

"Žalba protiv rešenja o novčanoj kazni zadržava izvršenje rešenja."

Član 72.

U članu 261. stav 2. posle reči: "izjašnjavanje" dodaju se zapeta i reči: "uz pouku da može da dostavi primedbe, da može da angažuje stručnjaka koji će da sačini primedbe na dostavljeni nalaz i mišljenje ili drugog veštaka upisanog u registar sudskih veštaka koji će da sačini primedbe na dostavljeni nalaz i mišljenje ili izradi nov nalaz i mišljenje u pisanom obliku.".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Ako suprotna stranka ima primedbe na nalaz i mišljenje, odnosno ako dostavi novi nalaz i mišljenje postupiće se u smislu člana 271. ovog zakona."

U stavu 3. koji postaje stav 4. reč: "može " zamenjuje se rečju: "će", a reči: "nakon izjašnjavanja suprotne stranke, u smislu člana 260. stav 2. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "ako protivna stranka nije postupila na način propisan stavom 2. ovog člana".

Član 73.

U članu 264. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

"Veštačenje može da se poveri i stručnoj ustanovi registrovanoj za delatnost veštačenja u odgovarajućoj oblasti.

Ako za određenu oblast veštačenja postoji stručna ustanova, veštačenje se prvenstveno poverava toj ustanovi, ako složenost predmeta veštačenja to zahteva."

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 5. i 6.

Član 74.

U članu 266. stav 1. reči: "ili sudija porotnik" brišu se.

Član 75.

Član 271. menja se i glasi:

"Član 271.

Ako stranka ima primedbe na nalaz i mišljenje veštaka kojeg je odredio sud ili veštaka kojeg je angažovala stranka, dostaviće ih u pisanom obliku, u roku koji sud odredi za izjašnjavanje.

Stranka može da angažuje stručnjaka koji će da sačini primedbe na dostavljeni nalaz i mišljenje ili drugog veštaka upisanog u registar sudskih veštaka, koji će da sačini primedbe na dostavljeni nalaz i mišljenje ili izradi novi nalaz i mišljenje u pisanom obliku u smislu člana 261. ovog zakona.

Sud će na ročištu da raspravi primedbe, da dozvoli angažovanom stručnjaku i veštacima da učestvuju u raspravi, postavljanjem pitanja i davanjem objašnjenja i pokušaće da usaglasi nalaze i stručna mišljenja veštaka.

Pre saslušanja, sud će veštaka i angažovanog stručnjaka pitati za njihov odnos sa strankom i upozoriti da su dužni da tačno navedu svoja zapažanja u vezi sa zadatkom veštačenja, da svoje mišljenje iznose u skladu sa pravilima struke, objektivno i nepristrasno, kao i na posledice davanja lažnog iskaza.

Sud rukovodi veštačenjem postavljanjem pitanja, davanjem naloga za izjašnjenje i na drugi način, sa ciljem da se rasprave primedbe i razjasne bitne činjenice.

Sud može naložiti veštacima da usaglase nalaze i stručna mišljenja po pitanjima iz predmeta veštačenja tako što će se izjasniti oko kojih pitanja su saglasni, a oko kojih nisu, uz navođenje razloga zbog kojih se razlikuju u mišljenjima.

Ako se ne usaglase nalaz i stručna mišljenja veštaka, a ne postoje uslovi da se jedan od nalaza prihvati, odnosno pojedine bitne činjenice utvrde ili razjasne iz datih nalaza, odnosno ako sud smatra da bitne činjenice nisu dovoljno raspravljene, sud će da odredi novo veštačenje  koje će da poveri drugom veštaku i o tome će da obavesti stranke. Sud će da ograniči novo veštačenje na bitne činjenice koje nisu utvrđene ili razjašnjene i upozoriće stranke da imaju pravo da stave primedbe na taj nalaz i mišljenje, ali ne i da dostavljaju nove nalaze i mišljenja.

U slučaju iz stava 7. ovog člana, stranke snose troškove veštačenja na jednake delove."

Član 76.

U članu 277. stav 2. briše se.

Član 77.

U članu 281. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Ako stranka ima punomoćnika poziv za ročište iz stava 1. ovog člana biće uručen punomoćniku."

Član 78.

U članu 291. stav 2. reči: "Predsednik veća može, u toku pripremanja glavne rasprave, posle" zamenjuju se rečima: "Sud je dužan u roku od 30 dana od dana".

Član 79.

U članu 294. stav 1. tačka 6) reči: "iz člana 194. ovog zakona" brišu se.

Stav 2. briše se.

Član 80.

U članu 298. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Odgovor na tužbu naročito sadrži jedinstveni matični broj građana tuženog koji je fizičko lice, matični broj tuženog koji je pravno lice, a ako je tuženi Republika Srbija, autonomna pokajina ili jedinica lokalne samouprave, naznačava se i direktan korisnik budžetskih sredstava zbog čijeg rada je nastalo potraživanje, kao i jedinstveni broj korisnika javnih sredstava, koji pripada tom direktnom korisniku budžetskih sredstava, a za tuženog koji je indirektni korisnik budžetskih sredstava navodi se jedinstveni broj korisnika javnih sredstava koji mu pripada, a ako ga nema navodi se njegov matični broj."

Dosadašnji st. 2 ‒ 4. postaju st. 3 ‒ 5.

Član 81.

U članu 304. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i ako tužilac svojom krivicom ne pristupi na ročište koje se održava putem video konferencijske veze."

Član 82.

U članu 311. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i ako tužilac, odnosno tuženi svojom krivicom ne pristupi na ročište koje se održava putem video konferencijske veze."

Član 83.

U članu 316. stav 1. menja se i glasi:

"Ako stranka prigovori da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost da o istom zahtevu već teče parnica, da je stvar pravnosnažno presuđena, da je o predmetu spora zaključeno sudsko poravnanje, sud će da reši da li će o tim prigovorima da raspravlja i odlučuje odvojeno od glavne stvari."

Član 84.

U članu 321. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Ako se glavna rasprava održava putem video konferencijske veze, sud će obezebditi pristup licima iz stava 2. ovog člana u prostoriji u kojoj za vreme ročipšta boravi sudija i obezbediti praćenje toka video konferencijske veze."

Član 85.

U članu 326. stav 4. reč: "posebna" briše se.

Član 86.

U članu 332. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Na način propisan stavom 1. ovog člana sud postupa i ako se glavna rasprava održava putem video konferencijske veze."

Član 87.

U članu 333. u stavu 1. posle reči: "raspravi" dodaju se zapeta i reči: "odnosno prati raspravu putem video konferencijske veze".

U stavu 2. posle reči: "sudnice" dodaju se reči: "ili isključen iz video konferencijske veze".

U stavu 3.posle reči "advokatskog pripravnika" dodaju se reči: "ili ga isključi iz video konferencijske veze".

U stavu 4. reči: " novčanoj kazni ili" brišu se, a posle reči: "sudnice" dodaju se reči: "ili isključenju iz video konferencijske veze".

Član 88.

U članu 340. reč: "medijacije" zamenjuje se rečju: "posredovanja", a reč: "medijaciju" zamenjuje se rečju: "posredovanje".

Član 89.

U članu 352. stav 3. reč: "osam" zamenjuje se brojem: "30".

U stavu 4. reč: "osam" zamenjuje se brojem: "30".

Član 90.

U članu 354. stav 1. reč: "osam" zamenjuje se brojem: "30", a broj: "15" zamenjuje se brojem: "30".

Član 91.

U članu 355. stav 3. reči: "Navedene podatke sud po službenoj dužnosti pribavlja od nadležnog organa" zamenjuju se rečima: "Sud će po službenoj dužnosti proveriti kod nadležnog organa tačnost navedenih podataka koje je pribavio od stranaka (član 192. stav 2. i član 298. stav 2)".

Član 92.

U članu 359. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"U slučaju da se posle donošenja prvostepene presude utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, sud donosi rešenje kojim odbacuje tužbu i utvrđuje da je presuda bez dejstva, a ako je protiv presude izjavljena žalba, sud donesi rešenje kojim odbacuje tužbu, utvrđuje da je presuda bez dejstva i odbacuje žalbu."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 93.

Posle člana 359. dodaje se član 359a koji glasi:

"Član 359a

Potvrdom o pravnosnažnosti presude utvrđuje se da je presuda postala pravnosnažna.

Na predlog stranke ovu potvrdu izdaje sud koji je odlučivao u prvom stepenu.

Neosnovanu potvrdu o pravnosnažnosti ukida rešenjem sud koji je izdao, na predlog stranke ili po službenoj dužnosti.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba."

Član 94.

U članu 371. stav 1. reči: "će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, da odbaci žalbu kao nepotpunu (član 101. stav 5)" zamenjuju se rečima: "postupa u skladu sa članom 101. ovog zakona".

Član 95.

U članu 383. stav 4. reč: "će" zamenjuje se rečju: "dužan je", a zapeta i reči: "odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti" brišu se.

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

"Drugostepeni sud dužan je da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka ako je u istom postupku prvostepena presuda u sporu male vrednosti već jedanom bila ukinuta, a u ponovljenom postupku pred prvostepenim sudom su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka."

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

Dosadašnji stav 7. koji postaje stav 8. briše se.

Član 96.

U članu 387. stav 1. tačka 6) briše se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"U slučaju iz člana 383. stav 4. ovog zakona drugostepeni sud će na osnovu održane rasprave presudom da usvoji žalbu, ukine prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka."

Član 97.

U članu 391. stav 2. broj: "5)" briše se.

Član 98.

U članu 396. stav 3. posle reči: "Ako se" dodaje se reč: "rešenjem ".

U stavu 4. posle reči: "Ako se" dodaje se reč: "rešenjem".

U stavu 5. posle reči: "Ako se" dodaje se reč: "rešenjem ".

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

"U obrazloženju rešenja iz st. 3, 4. i 5. ovog člana drugostepeni sud je dužan da naloži prvostepenom sudu koje nedostatke da otkloni, odnosno koje činjenice da utvrdi i koje dokaze da izvede u ponovnom postupku."

Član 99.

U članu 398. stav 1. briše se.

Stav 2. koji postaje stav 1. menja se i glasi:

"Prvostepeni sud je dužan da u vremenskom okviru iz stava 3. ovog člana izvede sve parnične radnje, da raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom rešenju i da u obrazloženju presude pojedinačno navede na koji način je otklonio nedostatke, odnosno utvrdio činjenice i izveo dokaze u skladu sa nalogom drugostepenog suda iz člana 396. stav 6. ovog zakona."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Prvostepeni sud je dužan da roku od 30 dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda održi ročište na kojem će da odredi vremenski okvir za novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom."

Član 100.

U članu 399. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Prvostepeni sud dužan je da o predlogu za izdavanje privremene mere odluči odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja predloga."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Posle dosadašnjeg stav 3. koji postaje stav 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

"Drugostepeni sud dužan je da o žalbi iz stava 4. ovog člana odluči u roku od 60 dana od dana prijema spisa."

Dosadašnji stav 4. dostaje stav 6.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 7. reč: "apelacionog" zamenjuje se rečju: "drugostepenog".

Član 101.

Član 402. menja se i glasi:

"Član 402.

Izuzetno od stava 1. ovog člana u postupku odlučivanja po žalbi na rešenja iz člana 124. st. 2 i 5. u slučaju da je rešenje već jednom ukinuto i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, sud koji odlučuje ponovo po žalbi ne može da ukine rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje."

Član 102.

            U članu 403. stav 2. menja se i glasi:

            "Revizija je dozvoljena ako je:

1) to posebnim zakonom propisano;

2) apelacioni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka;

3) apelacioni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka."

Stav 3. briše se.

Član 103.

Član 404. briše se.

Član 104.

U članu 410. stav 2. tačka 5. zapeta i reči: "osim iz člana 404. ovog zakona" brišu se.

Član 105.

U članu 420. st. 1. i 2. brišu se.

U stavu 3. koji postaje stav 1. reči: "uvek" brišu se.

Stav 4. briše se

U stavu 5. koji postaje stav 2. reči: "uvek" brišu se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 3.

Član 106.

U Glavi XXVIII posle člana 420. dodaju se naziv Odeljka 1a i Odeljak 1a koji glase:

"1a Posebna revizija

Član 420a

Revizija se izuzetno može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv presude apelacionog suda koja ne bi mogla da se pobija revizijom u skladu sa članom 403. ovog zakona ako je odlučivanje o reviziji potrebno da bi se razmotrila pravna pitanja od značaja za obezbeđenje jedinstvene primene prava i ravnopravnosti svih u njegovoj primeni, odnosno radi obezbeđenja pravne sigurnosti ili razvoja prava kroz sudsku praksu (posebna revizija).

Potreba iz stava 1. ovog člana postoji:

1) ako se radi o pravnom pitanju koje je presudom apelacionog suda rešeno suprotno ustanovljenoj praksi Vrhovnog kasacionog suda;

2) ako se radi o pravnom pitanju u odnosu na koje ne postoji sudska praksa Vrhovnog kasacionog suda;

3) ako se radi o pravnom pitanju o kome u presudama veća istog apelacionog suda ili presudama apelacionih sudova nije zauzeto isto pravno shvatanje;

4) ako se radi o pravnom pitanju o kome postoji jedinstvena sudska praksa Vrhovnog kasacionog suda i apelacionih sudova, ali se zbog izvršene promene zakona ili zaključenog međunarodnog ugovora iskazuje potreba za ustanovljenjem novog tumačenja prava i zauzimanjem novog pravnog stava o tom pravnom pitanju;

5) ako se radi o pravnom pitanju o kome postoji jedinstvena sudska praksa Vrhovnog kasacionog suda, odnosno sudska praksa apelacionih sudova koja se zbog zauzetog pravnog stava u odlukama ustavnog suda i evropskog suda za ljudska prava mora preispitati.

Posebna revizija se može podneti samo preko punomoćnika advokata izuzev ako je stranka advokat.

O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje veće od pet sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Član 420b

Posebna revizija mora da sadrži:

1) označenje da se radi o posebnoj reviziji;

2) označenje presude koja se pobija;

3) razlog za izjavljivanje posebne revizije;

4) izjavu da li se presuda pobija u celini ili u određenom delu;

5) navođenje pravnih pitanja koja je potrebno razmotriti ako se posebna revizija izjavljuje radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana o kojima ne postoji sudska praksa Vrhovnog kasacionog suda;

6) označenje odluka Vrhovnog kasacionog suda i odluka apelacionih sudova kojima se ukazuje na postojanje neujednačene sudske prakse o određenom pravnom pitanju, ako se posebna revizija izjavljuje zbog neujednačene sudske prakse;

 7) razloge zbog kojih je neophodno novo tumačenje prava ako se posebna revizija izjavljuje zbog potrebe za davanjem novog tumačenja prava;

8) označenje odluka Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda zbog kojih je neophodno preispitati postojeću sudsku praksu Vrhovnog kasacionog suda, odnosno praksu drugostepenih sudova ako se posebna revizija izjavljuje zbog potrebe za preispitivanjem sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda, odnosno sudske prakse apelacionih sudova;

9) potpis podnosioca.

Ako se predlog poziva na sudsku praksu apelacionih sudova uz predlog se moraju priložiti i referentne presude tih sudova koje ukazuju na neujednačenost sudske prakse.

Ako se u predlogu ističe potreba za novim tumačenjem prava koje se uslovljava preispitivanjem postojećeg, odnosno zauzimanjem novog pravnog shvatanja u predlogu se moraju obrazložiti i navesti odredbe zakona i međunarodnog sporazuma koje to potvrđuju, odnonsno citirati pravna shvatanja Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i označiti odluke u kojima su takva pravna shvatanja zauzeta.

Uz predlog se mogu priložiti i objavljena naučna ili stručna mišljenja koja su u vezi sa predmetnim spornim pitanjem ili su po zahtevu stranke data.

Posebna revizija podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude apelacionog suda, koja se ne može pobijati revizijom u skladu sa članom 403. ovog zakona.

Podnošenje posebne revizije ne sprečava izvršenje pravnosnažne presude protiv koje je izjavljena.

Član 420v

Posebna revizija podnosi se prvostepenom sudu.

Prvostepeni sud dostavlja posebnu reviziju protivnoj stranci na odgovor u roku od osam dana od dana prijema posebne revizije.

Protivna stranka može odgovoriti u roku od 30 dana od dana dostavljanja posebne revizije.

Posle prijema odgovora ili po proteku roka za davanje odgovora prvostepeni sud dostavlja posebnu reviziju i odgovor na posebnu reviziju sa spisima predmeta Vrhovnom kasacionom sudu preko drugostepenog suda najkasnije u roku od tri dana.

Član 420g

Vrhovni kasacioni sud rešenjem odbacuje nepotpunu (član 420b st. 1, 2. i 3), neblagovremenu (član 420b stav 5) i nedozvoljenu posebnu reviziju.

Posebna revizija je nedozvoljena ako:

1) je posebnu reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje posebne revizije;

2) posebna revizija nije izjavljena preko punomoćnika advokata izuzev kada je stranka advokat;

3) je izjavilo lice koje je povuklo posebnu reviziju;

4) lice koje je izjavilo posebnu reviziju nema pravni interes za njeno podnošenje;

5) ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja iz člana 420a stav 2. ovog zakona.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana ne može se izjaviti žalba.

U obrazloženju rešenja iz stava 1. ovog člana navešće se samo odredbe ovog zakona koje opravdavaju donošenje takve odluke.

Član 420d

Vrhovni kasacioni sud odlučuje o posebnoj reviziji u nejavnoj sednici veća ili na osnovu održane rasprave.

Rasprava se sprovodi ako veće po sopstvenoj inicijativi ili na predlog stranaka oceni da je donošenje odluke o posebnoj reviziji od izuzetnog značaja za obezbeđenje pravne sigurnosti građana ili zauzimanja stava o potrebi novog tumačenja prava.

Član 420đ

Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici i punomoćnici, a mogu se pozvati i naučni radnici ili stručna lica koja svojim tumačenjem spornog revizijskog pitanja mogu doprineti ustanovljenju novog tumačenja prava u sudskoj praksi.

Rasprava počinje izlaganjem sudije izvestioca o relevantnim razlozima i odlučnim činjenicama za rešenje pitanja. U svom izveštaju sudija izvestilac ne daje mišljenje o osnovanosti posebne revizije.

Posle rasprave iz stava 2. ovog člana podnosilac revizije ukratko iznosi obrazloženje svojih razloga i podnetih dokaza o značaju za odluku o osnovanosti posebne revizije.

O posebnoj reviziji na raspravi se može izjasniti i protivna stranka koja je podnela pisani odgovor na posebnu reviziju.

Raspravom rukovodi predsednik veća vodeći računa da se postavljena pitanja strankama i prisutnim naučnim radnicima, odnosno stručnim licima kreću u granicama ispitivanja posebne revizije u odnosu na pravno pitanje zbog koga je posebna revizija izjavljena.

Po zaključenju rasprave Vrhovni kasacioni sud donosi odluku.

Član 420e

Ako Vrhovni kasacioni sud utvrdi da ne postoje razlozi navedeni u posebnoj reviziji doneće presudu kojom odbija posebnu reviziju kao neosnovanu.

Ako Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je materijalno pravo pogrešno primenjeno presudom će usvojiti posebnu reviziju i preinačiti pobijanu presudu.

Ako Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno i da zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude rešenjem će ukinuti u celini ili delimično presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suđenje prvostepenom, odnosno drugostepenom sudu.

Član 420ž

Sudija koji se protivi izreci ili obrazloženju odluke veća ima pravo na izdvojeno mišljenje zasnovano na argumentima koje je izneo u toku većanja o predloženoj odluci.

Izdvojeno mišljenje iz stava 1. ovog člana sudija je dužan da usmeno najavi na sednici veća posle donošenja odluke.

Sudija je dužan da u roku od sedam dana od dana prijema teksta odluke o reviziji dostavi predsedniku veća obrazloženje svog izdvojenog mišljenja.

Ako izdvojeno mišljenje nije dostavljeno predsedniku veća do isteka roka iz stava 3. ovog člana doneta odluka veća se otpravlja iz suda.

Blagovremeno dostavljeno izdvojeno mišljenje se prilaže uz odluku veća i zajedno sa predmetom dostavlja prvostepenom sudu preko drugostepenog suda.

St. 1 – 5. ovog člana primenjuju se i na zajedničko izdvojeno mišljenje više članova veća.

Ovaj član primenjuje se i na postupak odlučivanja po reviziji iz člana 403. stav 2."

Član 107.

U Glavi XXVIII u nazivu Odeljka 2. reč: "presude" zamenjuje se rečima: "sudske odluke".

Član 108.

Član 421. menja se i glasi:

"Član 421.

Protiv pravnosnažne sudske odluke kojom se postupak okončava Republički javni tužilac, po sopstvenoj inicijativi ili po inicijativi stranke, može da podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke.

Zahtev može da se podnese protiv pravnosnažne sudske odluke iz stava 1.ovog člana kojom je povređen zakon na štetu javnog interesa.

Zahtev može da se podnese u roku od tri meseca od dana dostavljanja sudske odluke iz stava 1. ovog člana stranci kojoj je kasnije dostavljena.

Sud, protiv čije odluke je podnet zahtev, dužan je da u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva dostavi spise predmeta Vrhovnom kasacionom sudu."

Član 109.

Član 422. menja se i glasi:

"Član 422.

Zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke kojom se postupak okončava sadrži označenje sudske odluke čije se preispitivanje predlaže, kao i razloge i obim u kome se predlaže preispitivanje.

Ako je zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke iz stava 1. ovog člana nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlašćeno lice, Vrhovni kasacioni sud će da ga odbaci rešenjem.

Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke iz stava 1.ovog člana, dostaviće ga strankama iz parničnog postupka u kome je doneta pravnosnažna sudska odluka protiv koje je podnet zahtev, koje mogu u roku koji sud odredi, da podnesu odgovor na zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke."

Član 110.

U članu 423. reč: "presude" zamenjuje se rečima: "sudske odluke kojom se postupak okončava", a posle reči: "pobijanu" dodaje se reč: "sudsku".

Član 111.

U članu 424. stav 1. reč: "presude" zamenjuje se rečima: "sudske odluke kojom se postupak okončava".

U stavu 2. reč: "presude" zamenjuje se rečima: "sudske odluke iz stava 1. ovog člana kojom se postupak okončava".

Član 112.

U članu 425. reč: "presude" zamenjuje se rečima: "sudske odluke".

Član 113.

U članu 426. stav 1. tačka 6) reči "odnosno sudije porotnika," brišu se.

Član 114.

U članu 427. u stavu 1. broj: "4)" zamenjuje se brojem: "3)".

U stavu 2. reči: "7) do 9)" zamenjuju se rečima: "8), 9) i 10)".

Član 115.

U članu 430. broj: "428" zamenjuje se brojem: "427".

Član 116.

U članu 434. stav 3. reč: "presude" zamenjuje se rečima: "sudske odluke".

Član 117.

Član 455. briše se.

Član 118.

Član 456. menja se i glasi:

"Član 456.

Ako se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 1.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno u postupku u privrednim sporovima 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a u tužbi je iznet osnov i iznos dugovanja i naznačeni su dokazi na osnovu kojih može da se utvrdi istinitost tužbenih navoda sud će po uslovom da je priložen i dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje dospelog potraživanja da izda nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog).

Platni nalog izdaće sud iako tužilac u tužbi nije predložio izdavanje platnog naloga, a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga.

Platni nalog iz stava 1. ovog člana može da se izda samo protiv glavnog dužnika.

Ako na osnovu verodostojne isprave može da se traži izvršenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, sud će da izda platni nalog samo ako tužilac učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. ako tužilac ne učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud će tužbu da odbaci.

Platni nalog iz stava 1. ovog člana može da se izda samo protiv glavnog dužnika."

Član 119.

U članu 468. stav 1. broj: "3.000" zamenjuje se brojem: "1.000".

U stavu 4. reči: "novčani iznos" zamenjuju se rečima: "isplata novčanog iznosa, već predaja pokretnih stvari".

Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

"Ako se u tužbi ističe više tužbenih zahteva (član 197. stav 1) koji se odnose na isplatu novčanog potraživanja, odnosno predaju pokretnih stvari, a zbir vrednosti svih zahteva ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana, na raspravljanje i odlučivanje o tim zahtevima primeniće se pravila postupka za sporove male vrednosti.

Ako tužilac u jednoj tužbi istakne dva ili više tužbenih zahteva koji su u u međusobnoj vezi, na način da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da prethodni zahtev nije osnovan (član 197. stav 2), na raspravljanje i odlučivanje o tim tužbenim zahtevima primeniće se pravila postupka za sprove male vrendnosti pod uslovom da se svi zahtevi odnose na isplatu novčanog potraživanja, odnosno predaju pokretne stvari, a vrednost nijednog od istaknutih zahteva ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana."

Član 120.

Član 469. menja se i glasi:

"Član 469.

Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa koji se ne odnose na isplatu novčanih potraživanja, sporovi zbog smetanja državine i sporovi za koje je posebnim zakonom propisano da se ne mogu rešavati kao sporovi male vrednosti."

Član 121.

U članu 470. broj: "3.000" zamenjuje se brojem: "1.000".

Član 122.

U članu 472. st. 1. i 2. brišu se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 1.

Član 123.

Posle člana 472. dodaje se član 472a koji glasi:

"Član 472a

Ako sud posle proteka roka za davanje odgovora na tužbu utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog propuštanja (član 350), odnosno ako posle prijema odgovora na tužbu utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za donošenje presude bez održavanja rasprave (član 291. stav 2), postupiće na način propisan st. 2. i 3. ovog člana.

Sud će doneti presudu bez održavanja rasprave i ako su među strankama sporne činjenice, a sud može na osnovu isprava priloženih uz tužbu i odgovor na tužbu da odluči o osnovanosti tužbenog zahteva.

Ako nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. ili 2. ovog člana sud će zakazati ročište za glavnu raspravu."

Član 124.

U članu 473. zapeta i reči: "da će sud, ako tuženi izostane sa ročišta za glavnu raspravu, da donese presudu zbog izostanka (član 351)" brišu se.

Član 125.

Posle člana 473. dodaje se član 473a koji glasi:

"Član 473a

Stranke mogu na prvom ročištu za glavnu raspravu da iznesu nove činjenice i predlože nove dokaze, samo ako učine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle te činjenice da iznesu, odnosno predlože u tužbi ili odgovoru na tužbu.

Sud ne uzima u obzir činjenice i dokaze koji su izneti, odnosno predloženi suprotno stavu 1. ovog člana."

Član 126.

U članu 474. stav 1. tačka 3) reči: "protiv kojih je dozvoljena žalba i" brišu se.

Član 127.

U članu 475. stav 2. briše se.

Član 128.

U članu 476. u stavu 1. broj: "3.000" zamenjuje se brojem: "1.000".

U stavu 2. broj: "3.000" zamenjuje se brojem: "1.000".

Član 129.

U članu 478. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana dozvoljena je posebna žalba protiv rešenja kojim se sud oglasio stvarno ili mesno nenadležnim, kao i protiv rešenja kojim je utvrđen ili određen prekid postupka."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. broj: "2." zamenjuje se brojem: "3.".

Član 130.

U članu 479. stav 4. reč: "objavljivanja" zamenjuje se rečju: "dostavljanja", a zapeta i reči: "a ako je presuda, odnosno rešenje dostavljeno stranci, rok se računa od dana dostavljanja" brišu se.

Član 131.

U članu 481. stav 3. menja se i glasi:

"Za suđenje po tužbi privrednog subjekta protiv finansijske organizacije isključivo je mesno nadležan sud na čijem području se nalazi sedište privrednog subjekta."

Član 132.

U članu 484. dodaju se st. 1. i 2. koji glase:

"Stranke i učesnici svoje podneske podnose isključivo elektronskim putem preko e-suda.

Dostavljanje sudskih odluka, poziva, obaveštenja i drugih pismena strankama i učesnicima vrši se isključivo elektronski putem preko E – suda."

U stavu 1. koji postaje stav 3. reči: "po pravilu" zamenjuju se rečju: "prvenstveno".

Dodaje se stav 4. koji glasi:

"Sud će odlučiti da se izvedu drugi dokazi samo ako isprave koje su podnele stranke i isprave koje je sud pribavio po službenoj dužnosti nisu dovoljne za utvrđivanje bitnih činjenica."

Član 133.

Član 485. briše se.

Član 134.

Posle člana 486. dodaje se član 486a koji glasi:

"Član 486a

Pri određivanju vremenskog okvira u postupku pred prvostepenim sudom vremenski period između ročišta ne može biti duži od 30 dana.

Ako drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati na ponovno suđenje pred prvostepenim sudom, ono će se okončati u roku od devet meseci od dana prijema spisa u prvostepeni sud.

Stav 2. ovog člana primenjuje se i ako Vrhovni kasacioni sud u postupku odlučivanja o reviziji ili posebnoj reviziji ukine drugostepenu i prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje pred prvostepenim sudom."

Član 135.

U članu 487. broj "30.000" zamenjuje se brojem: "3.000".

Stav 2. menja se i glasi:

"Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na isplatu novčanog iznosa, već na predaju pokretnih stvari, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2)"

Stav 4. menja se i glasi:

"Ako se u tužbi ističe više tužbenih zahteva (član 197. stav 1) koji se odnose na isplatu novčanog potraživanja, odnosno predaju pokretnih stvari, a zbir vrednosti svih zahteva ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana, na raspravljanje i odlučivanje o tim zahtevima primeniće se pravila postupka za sporove male vrednosti."

Dodaje stav 5. koji glasi:

"Ako tužilac u jednoj tužbi istakne dva ili više tužbenih zahteva koji su u međusobnoj vezi, na način da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da prethodni zahtev nije osnovan (član 197. stav 2), na raspravljanje i odlučivanje o tim tužbenim zahtevima primeniće se pravila postupka za sporove male vrednosti pod uslovom da se svi zahtevi odnose na isplatu novčanog potraživanja, odnosno predaju pokretne stvari, a vrednost nijednog od istaknutih zahteva ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana."

Član 136.

Postupci koji su započeti po Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 − US, 74/13 − US, 55/14, 87/18 i 18/20), a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ovog zakona.

Prvostepeni postupci koji su započeti po Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 − US, 74/13 − US, 55/14, 87/18 i 18/20) pred većem, a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, dovršiće se pred predsednikom veća kao sudijom pojedincem.

Prvostepeni postupci koji su započeti po Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 − US, 74/13 − US, 55/14, 87/18 i 18/20) u sporovima u kojima je mesna nadležnost sudova promenjena po odredbama ovog zakona, a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, dovršiće se pred sudovima koji su mesno nadležni po odredbama ovog zakona.

U slučaju iz stava 3. ovog člana sud pred kojim je započet postupak doneće po službenoj dužnosti rešenje kojim se oglašava mesno nenadležnim i po pravnosnažnosti tog rešenja predmet će se dostaviti sudu koji je mesno nadležan po odredbama ovog zakona.

Licima koja su zastupala stranke kao punomoćnici u parničnim postupcima iz stava 1. ovog člana, a koja ne mogu biti punomoćnici po odredbama ovog zakona, prestaje ovlašćenje za zastupanje danom stupanja na snagu ovog zakona.

Postupci koji su započeti po Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 − US, 74/13 − US, 55/14, 87/18 i 18/20) u kojima je posle stupanja na snagu ovog zakona ukinuta presuda ili rešenje kojim se postupak okončava sprovešće se po odredbama ovog zakona.

O reviziji i posebnoj reviziji izjavljenoj protiv drugostepene sudske odluke koja je doneta pre dana stupanja na snagu ovog zakona odlučiće se po propisima koji su se primenjivali do dana stupanja na snagu ovog zakona.

O tužbi koja je podneta pre dana stupanja na snagu ovog zakona, radi izdavanja platnog naloga na osnovu verodostojne isprave, odlučiće se po propisima koji su se primenjivali do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prvostepeni postupci koji su započeti po Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 − US, 74/13 − US, 55/14, 87/18 i 18/20) kao sporovi male vrednosti, a koji se ne mogu smatrati sporovima male vrednosti po odredbama ovog zakona i koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ovog zakona kojima se uređuje opšti parnični postupak, odnosno parnični postupak u privrednim sporovima.

Lica i organi koji po odredbama ovog zakona moraju da se registruju u E ‒ sudu dužna su to da učine najkasnije do 1. juna 2022.godine.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa dužno je da obezbedi uslove za početak rada E ‒ suda najkasnije do 1.marta 2022.godine.

Član 137.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 39, 41, 42. i 43. koji stupaju na snagu 1. septembra 2022. godine u privrednim sporovima, odnosno 1.septembra 2023.godine u postupku pred sudovima opšte nadležnosti.

Izuzetno od stava 1. ovog člana odredbe ovog zakona o elektronskom dostavljanju, o održavanju ročišta putem video konferencijske veze i podnescima koji se predaju u obliku elektronskog dokumenta u postupku u privrednim sporovima stupaju na snagu 1. septembra 2022. godine, odnosno 1. septembra 2023. godinu u postupku pred sudovima opšte nadležnosti.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Akcionim planom za Poglavlje 23 i Akcionim planom za unapređenje pozicije Republike Srbije na Rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja – Doing Business za period 2020 – 2023. godine predviđene su aktivnosti koje imaju za cilj izmenu Zakona o parničnom postupku u cilju unapređenja efikasnosti a naročito u delu koji se odnosi na dostavljanje pismena, snimanje suđenja i procesnu disciplinu, imajući u vidu EU standarde, praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda. Predviđeno je i dalje proširenje mogućnosti elektronskog pokretanja i vođenja sudskih postupaka za advokate i građane korišćenjem aplikacije E – sud ili uz pomoć drugih komercijalnih softvera na tržištu upotrebom tehnologije Application Programming Interface, uz poštovanje propisanih standarda. Konkretna mera koju je potrebno realizovati odnosi se na skraćivanje trajanja sudskih postupaka, kroz izradu analize rokova za zakazivanje pripremnog ročišta i ročišta za glavnu raspravu u parničnom postupku i realizaciju preporuka iz analize za značajnije smanjenje tih rokova.

Takođe, kao mera koja će doprineti većoj efikanosti parničnog postupka predviđeno je omogućavanje dostavljanja elektronskim putem inicijalnih akata kojima se pokreće prvostepeni ili postupak po pravnim lekovima, kao i unapređenje korišćenja sredstava za prenos i skladištenje zvučnih i video zapisa u privrednim sporovima. Povećanje efikanosti postupka propisivanjem konkretnih mera iz akcionih planova u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku doprineće i smanjenju troškova postupka.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNOG REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona proširuje se krug lica koje sud može da kazni u slučaju zloupotrebe prava u postupku i na druge učesnike u postupku.

Članom 2. Nacrta zakona briše se član 10. stav 3. Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: Zakon) kojim je propisano da nepostupanje sudije u vremenskom okviru predstavlja osnov za pokretanje disciplinskog postupka, jer je ista odredba sadržana u Zakonu o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 58/09 – US, 104/09, 101/10, 8/12 – US, 121/12, 124/12 – US, 101/13, 111/14 – US, 117/14, 40/15, 63/15 – US, 106/15, 63/16 – US i 47/17).

Članom 3. Nacrta zakona reč "medijacija" zamenjuje se rečju "posredovanje" radi usklađivanja Zakona o parničnom postupku sa Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova ("Službeni glasnik RS", broj 55/14).

Članom 4. Nacrta zakona proširuje se vezanost parničnog suda za pravnosnažnu sudsku odluku kojom se okrivljeni oglašava odgovornim za privredni prestup ili prekršaj.

Članom 5. Nacrta zakona propisano je da pisani oblik u kom stranke preduzimaju parnične radnje obuhvata i elektronski oblik radi usklađivanja Zakona sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju ("Službeni glasnik RS", broj 94/17).

Članom 6. Nacrta zakona predviđeno je da se sud po prigovoru tuženog može oglasiti mesno nenadležnim ako je prigovor podnet najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno najkasnije do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom ročištu za glavnu raspravu, jer je u praksi sudova uočeno da je rok od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu za odlučivanje o prigovoru mesne nenadležnosti isuviše kratak. Ako postoji isključiva mesna nadležnost drugog suda, sud kojem je podneta tužba će se po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu ako se pripremno ročište ne održava.

Članom 7. Nacrta zakona briše se vrednost glavnog zahteva, kao vrednost predmeta spora radi usklađivanja sa odredbama zakona kojim se propisuje pravo na izjavljivanje revizije, jer vrednost predmeta spora nije merodavna za ostvarivanje prava na izjavljivanje revizije.

Članom 8. Nacrta zakona predviđeno je da u prvostepenim postupcima sudi isključivo sudija pojedinac, jer sudija porotnik ne može da doprinese pravilnom utvrđivanju činjeničnog stanja, pogotovu u složenim predmetima, niti može da doprinese kvalifikovanju pravnih pitanja. Na taj način obezbeđuje se celishodnije suđenje i donošenje obrazloženih sudskih odluka uz aktivnu ulogu sudije profesionalca.

Članom 9. Nacrta zakona propisuje se da Vrhovni kasacioni sud odlučuje u veću sastavljenom od pet sudija, osim ako zakonom nije drugačije propisano. To znači da u prvostepenom postupku sudi sudija pojedinac, u postupku pred drugostepenim sudom veće od troje sudija, dok u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom sudi veće sastavljeno od pet sudija, ako zakonom nije drugačije propisano.

Članom 10. Nacrta zakona predviđeno je da je za suđenje u sporovima protiv Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i njihovih organa mesno nadležan sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno sedište, a ako nema prebivalište u Republici Srbiji mesno je nadležan sud na čijem području tužilac ima boravište radi ujednačavanja opterećenosti sudova i sudija i jednakoj dostupnosti pravde, jer će se na taj način smanjiti priliv tužbi u sudovima na teritoriji Grada Beograda. U osnovnim sudovima na teritoriji Grada Beograda sudi se u 63,44% predmeta od ukupnog broja predmeta u kojima se sudi u svim osnovnim sudovima, dok se u Višem sudu u Beogradu sudi u 53% predmeta od ukupnog broja predmeta u kojima se sudi u svim višim sudovima.

Članom 11. Nacrta zakona otklanjaju se nedoumice u pogledu mesne nadležnosti suda za odlučivanje o regresnim zahtevima po osnovu naknade štete protiv regresnih dužnika.

Članom 12. Nacrta zakona predviđeno je da je u sporovima za zaštitu potrošača, odnosno korisnika finansijskih usluga isključivo nadležan sud na čijem području potrošač, odnosno korisnik finansijskih usluga ima prebivalište, odnosno sedište, jer će se na taj način smanjiti priliv tužbi u sudovima na čijem području pružalac finansijske usluge ima sedište i omogućiti ravnomerna raspodela predmeta u svim sudovima u Republici Srbiji.

Članom 13. Nacrta zakona predviđeno je da za sporove nastale iz odnosa sa ogrankom privrednog društva bude isključivo mesno nadležan sud na čijem području se nalazi sedište ogranka, kako bi se sprečila preopterećenost sudova na čijoj teritoriji većina privrednih društava ima sedište. Takvo rešenje je u interesu ekonomičnosti, jer je povod za spor pravni odnos u kojem je učesnik ogranak privrednog društva.

Članom 14. Nacrta zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje, 113/17 – autentično tumačenje, 54/19 i 9/20 – autentično tumačenje), imajući u vidu da je nadležnost za sprovođenje izvršenja u najvećem broju predmeta preneta sa sudova na javne izvršitelje, kao i nadležnost za donošenje rešenja o izvršenju u pojedinim predmetima.

Čl. 15. i 16. Nacrta zakona previđeno je da je za odlučivanje o određivanju mesne nadležnosti radi lakšeg sprovođenja postupka, ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi, umesto najvišeg suda određene vrste nadležan neposredno viši sud kako bi se rasteretio rad Vrhovnog kasacionog suda.

Članom 17. Nacrta zakona predviđeno je da stranka može da podnese zahtev i za izuzeće sudije koji odlučuje po pravnom leku do donošenja odluke o pravnom leku, jer u tom periodu može saznati za postojanje razloga za izuzeće, posebno imajući u vidu da je rok od 15 dana od dana prijema spisa u sud pravnog leka isuviše kratak za podnošenje zahteva za izuzeće.

Članom 18. Nacrta zakona predviđeno je da stranka može da traži isključenje ili izuzeće samo sudije koji postupa u određenom predmetu, ali i predsednika suda kada on postupa u predmetu i kada treba da odluči o zahtevu za isključenje ili izuzeće sudije.

Članom 19. Nacrta zakona propisuje se da o zahtevu za isključenje ili izuzeće predsednika suda odlučuje veće od troje sudija istog suda, odnosno da o isključenju ili izuzeću predsednika Vrhovnog kasacionog suda odlučuje veće od troje sudija istog suda kako bi se omogućilo efikasnije odlučivanje o zahtevu za isključenje ili izuzeće.

Članom 20. Nacrta zakona propisano je da u slučajevima ako sudija oceni da je zahtev za isključenje ili izuzeće neosnovan i da je podnet radi sprečavanja ometanja suda u preduzimanju određenih radnji, odnosno odlugovlačenja postupka može da nastavi sa radom kako bi suđenje sproveo efikasno i u razumnom roku. Takođe propisana je sankcija (novčana kazna) za stranke, njihove punomoćnike, kao i ostale učesnike u postupku ako bude utvrđeno da je zahtev za isključenje ili izuzeće očigledno neosnovan i podnet radi sprečavanja ometanja suda u preduzimanju određenih radnji.

Članom 21. Nacrta zakona vrši se usklađivanje sa ostalim odredbama zakona imajući u vidu da sudija porotnik neće više učestvovati u suđenjima.

Članom 22. Nacrta zakona previđeno je da je tužilac dužan da predujmi troškove postavljanja i rada privremenog zastupnika i sankcija za nepredujmljivanje ovih troškova (tužba se smatra povučenom), čime se otklanja dilema koja je postojala u delu sudske prakse, a koja se odnosi na to ko snosi troškove postavljanja i rada privremenog zastupnika.

Članom 23. Nacrta zakona propisano je da punomoćnik stranke fizičkog lica može biti advokat imajući u vidu razloge za neustavnost ove odredbe koji su navedeni u odluci Ustavnog suda, kao i da je donet Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ("Službeni glasnik RS", broj 87/18), na osnovu koga se garantuje i obezbeđuje pristup sudu i licima koja nisu u stanju da snose troškove zastupanja, koja mogu biti zastupana od strane punomoćnika – advokata ili lica zaposlenog u službi pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave.

Članom 24. Nacrta zakona propisano je da će sud, ako posumnja u istinitost punomoćja, rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje, kao i da protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba, čime se onemogućava da stranku zastupa lažni punomoćnik i omogućava utvrđivanje istinitosti svojeručnog potpisa, kao bitnog elementa punomoćja. Praksa sudova je ukazala da je sprečavanje ovakvih zloupotreba od posebnog značaja u tzv. repetitivnim (tipskim) predmetima kada je vlastodavac preminuo pre podnošenja tužbe ili ne zna da se u njegovo ime parnica vodi. Previđeno je da se ovo pravilo ne primenjuje kod punomoćja izdatog u obliku elektronskog dokumenta koji je snabdeven kvalifikovanim elektronskim potpisom ili kvalifikovanim elektronskim pečatom radi usklađivanja Zakona sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Članom 25. Nacrta zakona predviđeno je da se opozivanje, odnosno otkaz punomoćja mora da bez odlaganja saopštiti sudu pred kojim se vodi postupak, u pisanom obliku posebnim podneskom ili usmeno na zapisnik radi sprečavanja uočene zloupotrebe načina obavešatavanja suda o opozivu punomoćja, tako što se u obimnom podnesku kojim se obrazlažu činjenična i pravna pitanja navodi i obaveštenje o opozivu punomoćja u cilju da sud ne uoči obaveštenje o opozivu punomoćja i napravi bitnu povredu odredaba parničnog postupka prilikom dostavljanja pismena.

Članom 26. Nacrta zakona predviđena je mogućnost predaje podnesaka u obliku elektronskog dokumenta putem aplikacije E – sud. Ovim članom predviđena je sankcija za nepodnošenje podnesaka u zakonom propisanom roku (sud takve podneske neće razmatrati) u cilju sprečavanja čestih zloupotreba u pogledu dostavljanja podnesaka neposredno pre ročišta ili na samom ročištu, pa se usled nemogućnosti izjašnjavanja suprotne stranke ročišta često odlažu radi ostavljanja roka za upoznavanje sa podneskom.

Članom 27. Nacrta zakona preciziran je način predaje podnesaka u obliku elektronskog dokumenta, propisan krug subjekata koji su dužni da predaju podneske na taj način, ali je ta mogućnost ostavljena i ostalim strankama i učesnicima u postupku. Predviđeno je i da se sudska taksa za podneske plaća u roku dospelosti koji je propisan zakonom kojim se uređuju sudske takse, kao i sankcionisanje neplaćanja sudske takse u roku dospelosti (smatra se da je podnesak povučen) kako bi se omogućila efikasnija naplata sudskih taksi koja ne dospeva pre zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu do kada se mora odlučiti o predlogu za oslobađanje od troškova postupka, ako je predlog za oslobađanje od plaćanja troškova postupka podnet.

Članom 28. Nacrta zakona propisano je da će sud, ako podnesak nije podnet u dovoljnom broju primeraka, naložiti podnosiocu da ga naknadno dostavi u roku od osam dana, kao i sankcija za nepostupanje po nalogu suda (smatraće se da je podnesak povučen, odnosno da nije ni podnet), kao i da se ova pravila ne odnose na podnesak koji je podnet elektronskim putem, jer se smatra da je podnesak podnet na ovaj način dovoljno podneti u jednom primerku.

Članom 29. Nacrta zakona omogućeno je prilaganje isprava u obliku elektronskog dokumenta preko aplikacije E – sud.

Članom 30. Nacrta zakona propisano je postupanje sa nerazumljivim ili nepotpunim podneskom koji je podnela stranka koja je fizičko lice i koja nema punomoćnika, kao i sankcionisanje za dostavljanje nerazumljivog ili nepotpunog podneska od strane punomoćnika, javnog tužioca, pravobranioca, advokata ili stranke koja je pravno lice nerazumljiv ili nepotpun.

Članom 31 – 36. i članom 38. Nacrta zakona predviđeno je postupanje sa podneskom koji nije podnet u obliku elektronskog dokumenta na propisan način, održavanje ročišta putem video konferencijske veze, optičko-tonsko snimanje ročišta, obaveštavanje stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika o datumu održavanja ročišta elektronskim putem, kao i uvođenje dostavljanja elektronskim putem korišćenjem aplikacije E – sud.

Članom 37. Nacrta zakona izvršeno je preciziranje u pogledu pravne forme subjekata koji su ovlašćeni da vrše posao dostave.

Članom 39. Nacrta zakona predviđeno je brisanje člana 130. imajući u način dostave podnesaka i drugih pismena među strankama predviđen članom 26. Nacrta zakona.

Članom 40. Nacrta zakona brisan je član 131. st. 2. i 3. jer je Nacrtom zakona predviđeno dostavljanje podnesaka i drugih pismena organima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i drugim pravnim licima elektronskim putem preko E – suda.

Članom 41. Nacrta zakona precizira se dostavljanje pismena i drugih podnesaka i punomoćniku stranke.

Čl. 42 – 44. Nacrta zakona predviđeno je brisanje odredaba o dostavljanju pismena polaganjem u poseban pregradak imajući u vidu da je Nacrtom zakona predviđeno da se dostavljanje advokatima, javnim beležnicima i javnim izvršiteljima vrši elektronskim putem preko E – suda.

Članom 45. Nacrta zakona precizirano je šta se smatra tačnom adresom u smislu odredaba Zakona.

Članom 46. Nacrta zakona predviđeno je da zajednički punomoćnik za prijem pismena može biti određen samo jedinstvenim suparničarima imajući u vidu da samo kod ove vrste suparničarstva stranke nemaju suprotstavljene interese.

Članom 47. Nacrta zakona određuje se sadržaj potvrde o dostavi ili predaji pismena elektronskim putem, kao i pretpostavka prijema pismena.

Članom 48. Nacrta zakona predviđeno je da je za pregledanje, fotokopiranje, fotografisanje i izdavanje prepisa potrebno dati dozvolu samo drugim licima koja imaju opravdani interes za to. Strankama, njihovim zastupnicima i punomoćnicima nije potrebna dozvola.

Članom 49. Nacrta zakona vrši se usklađivanje Zakona sa Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova, kao i preciziranje odredaba o troškovima parničnog postupka za izvođenje dokaza.

Članom 50. Nacrta zakona predviđeno je sankcionisanje zloupotrebe prava tužioca koji podnosi dve ili više tužbi u kojima ističe dva ili više tužbenih zahteva koje je mogao da istakne u istoj tužbi na taj način da tužilac može da zahteva naknadu troškova samo parničnog postupka koji je prvi bio pokrenut, pod uslovom da je tužilac u parnici uspeo.

Članom 51. Nacrta zakona predviđeno je da se zahtev za naknadu troškova postupka podnosi pismeno i da se pojedinačno opredeli vrsta i iznos svih troškova postupka, radi efikasnijeg održavanja ročišta, kako se u sudovima u kojima se sudi u velikom broju predmeta ne bi produžavalo trajanje ročišta na kojem se zaključuje glavna rasprava.

Članom 52. Nacrta zakona predviđeno je oslobođenje plaćanja troškova za postavljanje i rad privremenog zastupnika imajući u vidu da bi naknada ovih troškova mogla da dovede do značajnog osiromašenja stranke.

Članom 53. Nacrta zakona preciziran je momenat do kog stranka može da podnese predlog za oslobađanje plaćanja troškova postupka, kao i odlučivanje suda o istom.

Članom 54. Nacrta zakona briše se član 170. Zakona imajući u vidu da je način ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć propisan Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći.

Čl. 55 – 57. Nacrta zakona predviđeno je da sud snosi troškove postavljanja i rada privremenog zastupnika ako je stranka oslobođena plaćanja troškova postupka, kao i sudskih taksi. Rešenje o oslobađanju troškova postupka ne obuhvata i troškove postavljanja besplatnog punomoćnika, jer je Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći predviđeno da ove troškove plaćaju jedinica lokalne samouprave i ministarstvo nadležno za pravosuđe.

Čl. 58 – 61. Nacrta zakona precizirane su odredbe o postupku za rešavanje spornog pravnog pitanja. Predviđeno je da Vrhovni kasacioni sud odlučuje o potpunosti i dozvoljenosti zahteva za rešavanje spornog pravnog pitanja u veću od pet sudija u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, kao i da su svi prvostepeni sudovi koji postupaju u predmetima u kojima se rešava sporno pravno pitanje zastanu sa postupkom do okončanja postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja. Predviđen je i rok za rešavanje spornog pravnog pitanja od strane nadležnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 60 dana od dana dostavljanja predsedniku odeljenja rešenja o pokretanju postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja, koje se dostavlja zajedno sa predlogom odluke o rešavanju spornog pravnog pitanja.

Članom 62. Nacrta zakona predviđeno je da se naplata novačanih kazni zbog povrede procesne discipline sprovodi po odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju radi povećanja efikasnosti u njihovoj naplati.

Članom 63. Nacrta zakona preciziran je obavezan sadržaj tužbe u cilju olakšavanja prikupljanja podataka od strane suda, a koji moraju da budu sadržani u presudi, shodno članu 355. Zakona. Radi usklađivanja sa odredbama zakona kojim se propisuje pravo na izjavljivanje revizije predviđeno je brisanje odredaba o vezanosti prava na izjavljivanje revizije za vrednost predmeta spora.

Članom 64. Nacrta zakona vrši se usklađivanje Zakona sa Zakonom o pravobranilaštvu ("Službeni glasnik RS", broj 55/14).

Članom 65. Nacrta zakona predviđeno je da tužilac može saglasnost za stupanje u parnicu lica koje je od njega pribavilo stvar ili pravo o kome parnica teče da saopšti i usmeno na zapisnik.

Članom 66. Nacrta zakona predviđeno je da ako u slučaju nužnog suparničarstva nisu sva lica obuhvaćena tužbom kao stranke sud će postupiti kao sa neurednim podneskom u smislu člana 101, jer je takvo rešenje u interesu ekonomičnosti postupka.

Članom 67. Nacrta zakona predviđeno je korišćenje aplikacije E – sud u prilikom izvođenja dokaza.

Članom 68. Nacrta zakona briše se odredba o saslušavanju svedoka putem konferencijske veze, korišćenjem uređaja za tonsko ili optičko snimanje, jer je ta mogućnost predviđena članom 67. Nacrta zakona.

Članom 69. Nacrta zakona precizira se postupanje sa optičko-tonskim snimkom saslušanja svedoka.

Članom 70. Nacrta zakona predviđeno je da svedok ne može biti kažnjen kaznom zatvora zbog uskraćivanja svedočenja ili odgovora na pojedina pitanja, već da se može sankcionisati samo novčanom kaznom koja se izvršava u skladu sa odredabama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Članom 71. Nacrta zakona predviđeno je da žalba protiv rešenja o novčanoj kažnji zadržava izvršenja rešenja jer je celishodnije sačekati pravnosnažnost ovog rešenja pre dostavljanja javnom izvršitelju na sprovođenje.

Članom 72. Nacrta zakona predviđeno je da se uz nalaz i mišljenje veštaka koji je priložila stranka dostavlja i pouka suprotnoj stranci da može da dostavi primedbe, da može da angažuje stručnjaka koji će da sačini primedbe na dostavljeni nalaz i mišljenje ili drugog veštaka upisanog u registar sudskih veštaka koji će da sačini primedbe na dostavljeni nalaz i mišljenje ili izradi nov nalaz i mišljenje u pisanom obliku, kako bi se efikasnije sproveo postupak i efikasnije dokazale sporne činjenice, kao i radi onemogućavanja odlaganja ročišta.

Članom 73. Nacrta zakona predviđeno je da se veštačenje u određenoj oblasti prvenstveno poverava stručnoj ustanovi koja je za određenu oblast veštačenja registrovana u cilju omogućavanja da sudu bude dostavljen relevantniji nalaz i mišljenje.

Članom 74. Nacrta zakona vrši se usklađivanje sa ostalim odredbama Nacrta zakona imajući u vidu da sudija porotnik neće više učestvovati u suđenjima.

Članom 75. Nacrta zakona predviđena su prava stranaka u vezi sa dostavljenim nalazom i mišljenjem veštaka, kao i postupanje suda u cilju raspravljanja primedaba stranaka na dostavljeni nalaz i mišljenje, kao i razjašnjavanja bitnih činjenica.

Članom 76. Nacrta zakona predviđeno je brisanje odredbe člana 277. stav 2. Zakona, jer je mogućnost saslušanja stranke putem video konferencijske veze već predviđena članom 67. Nacrta zakona.

Članom 77. Nacrta zakona predviđeno je da se poziv za ročište na kojem će stranka biti saslušana dostavlja punomoćniku imajući u vidu da se punomoćniku pismena dostavljaju na efikasniji način.

Članom 78. Nacrta zakona predviđena je dužnost suda da donese presudu bez održavanja ročišta, ako među strankama nisu sporne činjenice i ne postoje druge smetnje za donošenje odluke u cilju efikasnijeg rada suda.

Članom 79. Nacrta zakona predviđeno je brisanje odredbe o obaveznom održavanju ročišta za odbacivanje tužbe imajući u vidu da je ova odredba različito tumačena od strane sudova što je stvaralo pravnu nesigurnost i građane dovodilo u neravnopravan položaj. Sporno je da li na ovo ročište treba pozvati i tuženog, a ne samo tužioca, u kojoj formi poslati poziv za ročište, da li je potrebno navesti razloge za odbačaj tužbe, da li se ovo ročište održava i ako tužilac ima punomoćnika – advokata i slično. Kao sporno pojavilo se i pitanje da li neodržavanje ovog ročišta predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Zbog toga je predloženo brisanje te odredbe. Takođe, predviđeno da je će sud uvek odbaciti tužbu kada ne postoji pravni interes za podnošenje tužbe, nezavisno od toga o kojoj vrsti tužbe se radi.

Članom 80. Nacrta zakona preciziran je obavezan sadržaj odgovora na tužbu u cilju olakšavanja prikupljanja podataka od strane suda, a koji moraju da budu sadržani u presudi, shodno članu 355. Zakona.

Čl. 81 – 82. Nacrta zakona propisane su posledice nepristupanja stranaka na ročište koje se održava putem video konferencijske veze.

Članom 83. Nacrta zakona predviđeno je da stranka ne može na ročištu za glavnu raspravu da istakne prigovor stvarne ili mesne nenadležnosti, jer se ti prigovori mogu istaći u rokovima propisanim čl. 17. i 19. ovog zakona. Osim toga, prigovor da se tužilac odrekao tužbenog zahteva nije procesni prigovor, pa su zato te odredbe brisane.

Članom 84. Nacrta zakona regulisana je javnost glavne rasprave kada se ročište za glavnu raspravu održava putem video konferencijske veze.

Članom 85. Nacrta zakona predviđeno je da stranka nema pravo na žalbu protiv rešenja o rukovođenju raspravom, jer se radi o rešenju kojim se formalno upravlja parnicom.

Čl. 86. i 87. Nacrta zakona predviđeno je održavanje reda na glavnoj raspravi kada se ročište za glavnu raspravu održava putem video konferencijske veze.

Članom 88. Nacrta zakona vrši se usklađivanje Zakona sa Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova.

Čl. 89. i 90. Nacrta zakona predviđeni su rokovi za izradu i objavljivanje presude koji su već propisani Pravilnikom o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova ("Službeni glasnik RS", br. 81/14, 142/14, 41/15 i 7/16). Na ovaj način omogućava se kvalitetnija izrada obrazloženih sudskih odluka i ostvarivanje prava na pravično suđenje koje obuhvata i pravo na obrazloženu sudsku odluku.

Članom 91. Nacrta zakona predviđa se dužnost suda da radi lakšeg i efikasnijeg sprovođenja postupka izvršenja, proveri tačnost i potpunost podataka koji moraju biti sadržani u uvodu presude, a koje su stranke dužne da navedu u tužbi, odnosno odgovoru na tužbu. Na ovaj način se omogućava efikasnije sprovođenje izvršnog postupka.

Članom 92. Nacrta zakona precizira se postupanje suda u kada je posle donošenja prvostepene presude utvrđeno da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno i postupanje suda ako je u tom postupku već izjavljena žalba.

Članom 93. Nacrta zakona predviđen je postupak izdavanja potvrde o pravnosnažnosti i ukidanje potvrde o pravnosnažnosti na predlog stranke ili po službenoj dužnosti, jer se u praksi javila potreba za propisivanjem ovog postupka.

Članom 94. Nacrta zakona predviđeno je da će prvostepeni sud ako na osnovu podataka iz žalbe ne može da utvrdi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana da postupi u skladu sa članom 101. Zakona kojim je precizno propisano postupanje u slučaju podnošenja nerazumljivog ili nepotpunog podneska.

Članom 95. Nacrta zakona predviđena je dužnost drugostepenog suda da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka ako je presuda bila ukinuta, a zasnovana je na pogrešnom ili nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ili su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka. Ovo pravilo primenjuje se i u sporovima male vrednosti, što je usklađivanje sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda.

Članom 96. Nacrta zakona predviđeno je postupanje drugostepenog suda i donošenje odluke ako je u istoj parnici prvostepena presuda već jednom bila ukinuta, a pobijana presuda je zasnovana na pogrešnom ili nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, što je zapravo situacija iz člana 383, stav 4 Zakona. U toj situaciji drugostepeni sud će na osnovu rasprave koju je dužan da održi presudom da usvoji žalbu, ukine prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka.

Članom 97. Nacrta zakona predviđeno je da će drugostepeni sud samo da ukine presudu, ali ne i da odbaci tužbu ako je prvostepeni sud protivno odredbama Zakona zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka.

Članom 98. Nacrta zakona predviđena je dužnost drugostepenog suda da u rešenju kojim se ukida prvostepena presuda i predmet vraća na ponovno suđenje prvostepenom sudu naloži koje nedostatke da otkloni, odnosno koje činjenice da utvrdi i koje dokaze da izvede u ponovnom postupku kako bi se ponovni postupak što efikasnije sproveo uz jasan i precizan nalog drugostepenog suda.

Članom 99. Nacrta zakona predviđeno je postupanje prvostepenog suda u ponovnom postupku posle ukidanja prvostepene odluke, kao i dužnost suda da održi ročište na kome će da odredi vremenski okvir za novu raspravu i dužnost da u tom okviru izvede sve parnične radnje i raspravi sva sporna pitanja u skladu sa nalogom drugostepenog suda. Prvostepeni sud ovako predviđenom odredbom ima dužnost da u obrazloženju odluke u ponovnom postupku navede nedostatke koji su otklonjeni, činjenice koje su utvrđene i dokaze koji su izvedeni po nalogu drugostepenog suda, kao i iznete nove činjenice i predložene nove dokaze koji nisu mogli biti izneti i predloženi do ukidanja presude.

Članom 100. Nacrta zakona predviđen je rok za odlučivanje o predlogu za određivanje privremene mere, kao i rok za odlučivanje o žalbi protiv rešenja kojim je određena privremena mera. Imajući u vidu značaj i hitnost postupka odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere, kao i o žalbi protiv rešenja kojim je ta privremena mera određena bilo je neophodno propisati rokove za postupanje prvostepenog i drugostepenog suda u tim situacijima. Istim članom propisano je da će kada se protiv rešenja drugostepenog suda može izjaviti žalba, o toj žalbi odlučivati drugo veće tog istog drugostepenog suda.

Članom 101. Nacrta zakona propisana je zabrana dvostrukog ukidanja rešenja koje je u postupku odlučivanja po žalbi već jedanput bilo ukinuto. Predloženo je i alternativno rešenje kako bi se preciznije definisao opseg primene ove zabrane u postupku odlučivanja o žalbi protiv rešenja.

Članom 102. Nacrta zakona predviđeno je da brisanje odredbe o dozvoljenosti revizije ako vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, jer vrednost predmeta spora ne čini spor činjenično, a ni pravno složenijim da bi Vrhovni kasacioni sud morao da odlučuje o reviziji kao vanrednom pravnom leku.

Članom 103. Nacrta zakona brisane su odredbe o posebnoj reviziji iz člana 404. Zakona, jer su sadržane u posebnom odeljku.

Članom 104. Nacrta zakona vrši se usklađivanje sa članom 103. Nacrta zakona.

Članom 105. Nacrta zakona preciziraju se uslovi dozvoljenosti revizije protiv rešenja.

Članom 106. Nacrta zakona predviđeno je pravo stranke na podnošenje posebne revizije radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i dr. Ovaj vanredni pravni lek ima za iclj da ujednači i usmeri sudsku praksu kao i da omogući rešavanje pravnih pitanja u cilju očuvanja pravne sigurnosti, kao elementa prava na pravično suđenje. Ovim vanrednim pravnim lekom doprineće se pravilnoj primeni materijalnog prava i jednakom tumačenju prava, ako postoje pravne praznine ili kolizija zakonskih normi. Posebna revizija je precizno uređena imajući u vidu da su predviđeni precizni kriterijumi za utvrđivanje dozvoljenosti njenog podnošenja, obavezna sadržina predloga i iniciranje postupka radi ocene ispunjenosti uslova za njenu dozvoljenost, način njenog podnošenja, kao i postupak za odlučivanje o ovom vanrednom pravnom leku.

Čl. 107 – 112. i članom 116. Nacrta zakona precizira se naziv vanrednog pravnog leka koji podnosi republički javni tužilac (zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke). Predviđeno je i da ovaj vanredni pravni lek može biti podnet protiv svake pravnosnažne sudske odluke kojom se postupak okončava nezavisno od toga da li je ta odluka doneta u prvostepenom ili drugostepenom postupku. Ovaj pravni lek može biti podnet od strane republičkog javnog tužioca po sopstvenoj inicijativi ili na osnovu inicijative parnične stranke.

Članom 113. Nacrta zakona vrši se usklađivanje sa ostalim odredbama Nacrta zakona imajući u vidu da sudija porotnik neće više učestvovati u suđenjima.

Članom 114. Nacrta zakona preciziraju se razlozi zbog kojih ne može da se zahteva ponavljanje postupka, kao i razlozi zbog kojih ponavljanje postupka može da se dozvoli samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego što je raniji postupak okončan pravnosnažnom sudskom odlukom

Članom 115. Nacrta zakona vrši se tehničko usklađivanje Zakona sa ostalim odredbama Zakona.

Čl. 117. i 118. Nacrta zakona uređen je postupak za izdavanje platnog naloga. Postojanje mogućnosti da se izda platni nalog na osnovu verodostojne isprave je bila veoma korisna u periodu kada nije bila propisana mogućnost da se pokrene postupak izvršenja na osnovu verodostojne isprave. Ova odredba je omogućavala da se izbegne vođenje redovnog parničnog postupka i na brži i jednostavniji način dođe do izvršne isprave. Sa izmenama zakona koji reguliše izvršni postupak i uvođenjem mogućnosti da se pokrene postupak izvršenja na osnovu verodostojne isprave, potreba za izdavanjem platnog naloga u parničnom postupku se smanjila, s obzirom da poverilac može direktno da podnese predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.

Zbog toga su brisane odredbe koje se odnose na izdavanje platnog naloga na osnovu verodostojne isprave. Na ovaj način parnični sud biće rasterećen predmeta koji se odnose na izdavanje platnog naloga koji u određenom broju preraste u parnicu i to najčešće u spor male vrednosti. Preciziran je i član 456. Zakona i predviđeno je da će sud izdati platni nalog protiv tuženog tužbi je iznet osnov i iznos dugovanja i naznačeni su dokazi na osnovu kojih se može utvrditi istinitost tužbenih navoda i ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 1.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije u privrednim sporovima.

Čl. 119 – 130. Nacrta zakona predviđene su izmene dopune odredaba o postupku u sporu male vrednosti. Imajući u vidu da prosečna zarada zaposlenih u Republici Srbiji, u 2021. godini iznosi 62.280,00 dinara neto, to jest 85.864,00 dinara bruto, nije opravdano propisati da se sporom male vrednosti smatra spor u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, jer je mesečna neto zarada skoro šest puta manja od ove vrednosti. Isto pitanje se može postaviti i za značajno viši iznos od 30.000,00 evra koji je propisan za privredne sporove. Dalje, uporednopravna istraživanja ukazuju da je naročito kod privrednih sporova cenzus postavljen previsoko, te se predlaže umanjenje pri izboru pravila postupka. I u samom Izveštaju Evropske komisije za efikasnost pravosuđa ("CEPEJ") zaključuje se da se iznosi novčanog potraživanja u sporovima male vrednosti uporednopravno značajno razlikuju, naročito imajući u vidu razlike u bruto domaćem proizvodu. Ipak, uporedni podaci dostupni na CEPEJ-STAT ukazuju da je iznos od 3.000 evra iznad evropskog proseka. Isto pitanje se može postaviti i za značajno viši iznos od 30.000,00 evra koji je propisan za privredne sporove.

Pojedine države predviđaju različite iznose, zavisno od vrste predmeta spora (Hrvatska, Francuska, Gruzija) ili oblasti koje spor kvalifikuje kao "mali" (Finska). U Nemačkoj sporovi male vrednosti su do iznosa od 600 evra (što predstavlja 1% BDP-a po glavi stanovnika), u Crnoj Gori 1,000,00 evra, u Češkoj 370,00 evra.

Na osnovu sprovedene statističke analize utvrđeno je da u 75% slučajeva vrednost predmeta spora u sporovima male vrednosti ne prelazi iznos od 100.000,00 dinara. Parametar koji se može uzeti u obzir je visina prosečne neto zarade. Prosečna neto zarada u Republici Srbiji u februaru 2021. godine iznosila je 62.280,00 dinara. Cenzus za sporove male vrednosti se može postaviti na osnovu objektivnog parametra (prosečne neto zarade) u visini od oko dve prosečne neto zarade što iznosi oko 125.000,00 dinara, odnosno nešto više od 1.000 evra.

Zakonskim izmenama je takođe propisano da se parnični postupci koji se pokreću tužbama za utvrđenje i preobražajnim (konstitutivnim) tužbama više ne mogu smatrati sporovima male vrednosti, ali i da sporovi iz radnih odnosa koji imaju za predmet isplatu novčanih potraživanja mogu biti sporovi male vrednosti.

Predviđeno je da se u sporovima male vrednosti tužba dostavlja tuženom na odgovor, a ne uz poziv na prvo ročište za glavnu raspravu čime se omogućava efikasnije sprovođenje postupka, jer je u praksi sudova uočeno da ako se tuženi podneskom ne izjasni o tužbi, on će se o navodima iz tužbe izjasniti tek na ročištu, kada će se sudija po prvi put sa njegovim izjašnjenjem upoznati. Uvođenjem obaveznog odgovora na tužbu stvara se mogućnost da se spor male vrednosti okonča i donošenjem presude zbog propuštanja, ako tuženi ne odgovori na tužbu u propisanom roku ili ako je njegov odgovor na tužbu nepotpun. Dostavljanjem tužbe na odgovor tuženom i odgovora na tužbu od strane tuženog sudu u sporovima male vrednosti omogućava se da postupajući sudija ima dovoljno vremena da identifikuje sporne i nesporne činjenice i na taj način temeljno pripremi održavanje glavne rasprave Na samom ročištu za glavnu raspravu parnične stranke mogu iznositi iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze, samo ako učine verovatnim da to bez svoje krivice nisu mogle da učine u tužbi, odnosno u odgovoru na tužbu.

Sud će u sporu male vrednosti doneti presudu bez održavanja rasprave, ako iz tužbe i odgovora na tužbu utvrdi da su ispunjeni uslovi za donošenje presude iz člana 291, stav 2 ovog zakona. Osim toga, predviđeno je i da je sud dužan da donese presudu bez održavanja rasprave, posle prijema odgovora na tužbu i u slučajevima kada su među strankama sporne činjenice, ali sud može na osnovu isprava priloženih uz tužbu i odgovor na tužbu da odluči o osnovanosti tužbenog zahteva.

Čl. 131 – 135. odredbe Zakona o privrednim sporovima usklađuju se sa ostalim odredbama Nacrta zakona. Dodatno u cilju povećanja efikasnosti u privrednim sporovima, propisani su rokovi za preduzimanje pojedinih parničnih radnji, razmaci između između ročišta i rok za okončanje postupka nakon što je povodom revizije ili žalbe predmet vraćen na novo suđenje pred prvostepenim sudom. Pojačano je načelo pismenosti propisivanjem da se sporne činjenice dokazuju prvenstveno ispravama, a tek ako bitne činjenice nije moguće utvrditi korišćenjem ispravama, koristiće se i druga dokazna sredstva. Smanjen je cenzus za privredne sporove male vrednosti sa 30.000 na 3.000 evra, imajući u vidu ekonomske prilike u Republici Srbiji. Na kraju, u privrednim sporovima će se dostavljanje i predaja podnesaka vršiti isključivo elektronskim putem korišćenjem aplikacije E-sud čime se postiže značajan stepen automatizacije parničnih postupaka koji se vode pred privrednim sudovima.

Članom 136. i 137. Nacrta zakona određeno je njegovo stupanje na snagu i okončanje započetih postupaka. Te odredbe imaju za cilj da izbegnu paralelnu primenu različitih zakona, uz očuvanje pravne sigurnosti i procesnih prava stranaka.            

 

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 20.05.2021.