NACRT ZAKONA O RADNOJ PRAKSI - Tekst propisa

I OSNOVNE ODREDBE I POJMOVI

1.         Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se način sticanja praktičnih znanja i veština kroz radnu praksu, uslovi za organizovanje i trajanje radne prakse, kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i praktikanta.

Termini koji se koriste u ovom zakonu, a koji imaju rodno značenje, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni ženski i muški pol lica na koje se odnose.

2.         Pojmovi Radna praksa

Član 2.

Radnom praksom, u smislu ovog zakona, smatraju se aktivnosti koje praktikant obavlja kod poslodavca uz podršku i nadzor mentora, a koje su usmerene na sticanje praktičnih znanja i veština za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Radna praksa ne može da se obavlja na poslovima za koje je, u skladu sa propisima u oblasti rada, predviđeno obavljanje pripravničkog staža, odnosno polaganje stručnog ispita radi sticanja radnog iskustva u odgovarajućoj struci.

Radnom praksom se ne smatra:

1)         praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca, saglasno planu i programu nastave i učenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje;

2)         učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualno obrazovanje;

3)         studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija, kao deo određenog studijskog programa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje;

4)         učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualni model studija u visokom obrazovanju;

5)         praktična nastava i praktičan rad kod poslodavca koje realizuju javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije;

6)         pripravnički staž, koji je zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđen kao uslov za rad na određenom poslu ili za polaganje stručnog ispita, a koji se obavlja za zanimanje u okviru stečene vrste i nivoa kvalifikacije, zasnivanjem radnog odnosa ili zaključivanjem ugovora o stručnom osposobljavanju odnosno drugog ugovora, u skladu sa zakonom;

7)         volontiranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje volontiranje;

8)         angažovanje stipendista mladih istraživača i studenata doktorskih akademskih studija uključenih u naučno-istraživački rad naučno-istraživačkih organizacija po osnovu godišnjeg konkursa za dodelu stipendije iz sredstava nauke, zasnovanog na propisima iz oblasti nauke.

Zanimanje

Član 3.

Zanimanje, u smislu ovog zakona, predstavlja skup poslova koji imaju međusobno srodne glavne dužnosti i zadatke, u kojem praktikant obavlja radnu praksu kod poslodavca.

Praktikant

Član 4.

Praktikant, u smislu ovog zakona, jeste lice koje u momentu zaključenja ugovora o radnoj praksi ima najmanje 15 a najviše 30 godina života i koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu kod poslodavca, nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih u skladu sa zakonom.

Lice starije od 30 godina može biti angažovano kao praktikant pod uslovima iz stava 1. ovog člana, ako u periodu od 12 meseci pre zaključenja ugovora o radnoj praksi nije bilo radno angažovano u smislu propisa kojim se uređuje rad, a bilo je prijavljeno kod republičke organizacije nadležne za poslove zapošljavanja kao nezaposleno lice.

Republička organizacija nadležna za poslove zapošljavanja izdaje potvrdu o činjenicama iz stava 2. ovog člana.

Lice mlađe od 18 godina može da bude angažovano kao praktikant uz prethodnu saglasnost roditelja ili drugog zakonskog zastupnika, pod uslovom da obavljanje radne prakse ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i redovno obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom i propisima kojima se uređuje oblast utvrđivanja opasnog rada za decu.

Na praktikanta stranog državljanina i lica bez državljanstva koji obavlja radnu praksu kod poslodavca u skladu sa ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje zapošljavanje stranaca, odnosno izdavanje dozvole za osposobljavanje i usavršavanje.

Poslodavac

Član 5.

Poslodavac, u smislu ovog zakona, je pravno lice, preduzetnik i predstavništvo ili ogranak stranog pravnog lica, registrovano na teritoriji Republike Srbije kod kog se obavlja radna praksa.

Radna praksa u smislu ovog zakona, može da se obavlja u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ako je to posebnim zakonom propisano.

Mentor

Član 6.

Mentor je preduzetnik ili zaposleni kod poslodavca koji neposredno i lično prenosi svoje iskustvo na praktikanta, usmerava, nadzire i pruža pomoć praktikantu tokom radne prakse, prati napredovanje i sticanje praktičnih znanja i veština za obavljanje zanimanja.

II UGOVOR O RADNOJ PRAKSI

Član 7.

Poslodavac može angažovati praktikanta za obavljanje radne prakse zaključivanjem ugovora o radnoj praksi na osnovu koga ostvaruje ugovorenu naknadu.

Ugovorom o radnoj praksi se ne zasniva radni odnos.

Ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije propisano, na praktikanta se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje rad: o radnom vremenu, odmoru u toku dnevnog rada, dnevnom i nedeljnom odmoru, godišnjem odmoru, zaštiti omladine, naknadi troškova u vezi sa radom i odgovornosti za štetu, kao i propisi o bezbednosti i zdravlju na radu.

Zaključivanje ugovora o radnoj praksi

Član 8.

Ugovor o radnoj praksi zaključuje se pre stupanja praktikanta na rad, u pisanom obliku, u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje praktikantu, a dva zadržava poslodavac.

Plan obavljanja radne prakse prilaže se uz ugovor o radnoj praksi.

Ugovor o radnoj praksi se smatra zaključenim kad ga potpišu praktikant i poslodavac.

U ime i za račun poslodavca, ugovor o radnoj praksi zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Sadržaj ugovora o radnoj praksi

Član 9.

Ugovor o radnoj praksi sadrži:

1)         naziv, sedište i pretežnu delatnost poslodavca;

2)         lično     ime      i           mesto  prebivališta,     odnosno          boravišta         praktikanta, kvalifikacija i nivo kvalifikacije koji praktikant ima;

3)         nivo kvalifikacije koji je uslov za zanimanje za koje praktikant obavlja radnu praksu kod poslodavca;

4)         naziv zanimanja i opis poslova u okviru zanimanja za koje praktikant obavlja radnu praksu;

5)         mesto rada praktikanta;

6)         trajanje ugovora o radnoj praksi;

7)         dan početka rada praktikanta;

 

8)         ime i prezime mentora,

9)         broj radnih sati na dnevnom i nedeljnom nivou;

10)       novčani iznos naknade za obavljanje radne prakse, uvećan za pripadajuće doprinose i porez;

11)       rokove za isplatu naknade za obavljanje radne prakse;

12)       trajanje dnevnog i nedeljnog odmora;

13)       trajanje plaćenog godišnjeg odmora;

14)       načine i razloge prestanka ugovora o radnoj praksi i otkazni rok;

15)       druge uslove u vezi sa obavljanjem radne prakse.

Ugovorom o radnoj praksi može da se predvidi da se prava iz tač. 11-14) ovog člana ostvaruju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje rad.

Trajanje ugovora o radnoj praksi

Član 10.

Ugovor o radnoj praksi se zaključuje na period koji ne može biti duži od šest meseci.

Poslodavac može da zaključi sa istim licem ugovor o radnoj praksi samo jednom, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

U slučaju opravdanog odsustva praktikanta sa radne prakse u trajanju dužem od 20 radnih dana u kontinuitetu, radna praksa se prekida sa prvim radnim danom odsustva.

Po isteku prekida radne prakse iz stava 3. ovog člana, ugovor o radnoj praksi može da se nastavi za preostalo ugovoreno vreme, s tim što ukupno trajanje radne prakse sa periodom prekida ne može da bude duže od devet meseci.

Ograničenja za organizovanje i obavljanje radne prakse

Član 11.

Poslodavac koji ima u radnom odnosu do pet zaposlenih može da organizuje radnu praksu za jednog praktikanta.

Poslodavac koji ima u radnom odnosu od šest do 10 zaposlenih može da organizuje radnu praksu za najviše dva praktikanta istovremeno.

Broj praktikanata kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 10 zaposlenih ne može da bude veći od 20% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca istovremeno.

Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih a nema pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova može sa licem da zaključi ugovor o radnoj praksi samo radi obavljanja prakse na poslovima koji su iz pretežne delatnosti poslodavca.

Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 10 zaposlenih može da angažuje praktikante na poslovima utvrđenim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Tokom trajanja radne prakse, praktikant ne može da bude angažovan za obavljanje određenog posla, u slučaju povećanog obima posla kod poslodavca, niti može da bude angažovan kao zamena zaposlenog kod poslodavca koji je privremeno odsutan sa rada u skladu sa zakonom.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je kod njega prethodno bilo zaposleno ili radno angažovano na bilo kom zanimanju.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je bilo zaposleno, radno angažovano ili obavilo radnu praksu kod drugog poslodavca u istom zanimanju.

Poslodavac ne može da organizuje radnu praksu na poslovima na kojima je u prethodna tri meseca utvrdio višak zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Po isteku ugovora o radnoj praksi, poslodavac može da, za obavljanje posla za koji je praktikant obavljao radnu praksu, zaključi ugovor o radnoj praksi sa drugim praktikantom po proteku perioda čija dužina odgovara 1/2 perioda obavljanja radne prakse na osnovu prethodnog ugovora o radnoj praksi, osim ako je sa prethodnim praktikantom zasnovao radni odnos.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi za obavljanje posla i/ili zanimanja za koje je lice prethodno, kod istog ili drugog poslodavca, obavilo učenje kroz rad i steklo kvalifikaciju na obrazovnom profilu koji je realizovan u dualnom obrazovanju, odnosno po dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, u roku od 24 meseca od završetka školovanja.

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi za obavljanje posla i/ili zanimanja u nižem nivou kvalifikacija od nivoa koji je praktikant stekao u periodu od devet meseci od završetka školovanja.

III USLOVI ZA OBAVLjANjE RADNE PRAKSE

Član 12.

Poslodavac je dužan da utvrdi potrebne uslove za obavljanje radne prakse, i to:

1)         da odredi zanimanja za koje će se obavljati radna praksa,

2)         da pripremi plan obavljanja radne prakse za svako pojedinačno zanimanje.

Sadržaj plana obavljanja radne prakse

Član 13.

Planom obavljanja radne prakse utvrđuju se ciljevi radne prakse, zadaci čije obavljanje treba da doprinese ostvarivanju tih ciljeva i prate se rezultati odnosno praktična znanja i veštine koje je praktikant stekao obavljajući radnu praksu u određenom zanimanju.

Obrazac plana obavljanja radne prakse sastavni je deo ovog zakona (Obrazac 1).

Postupak i uslovi za određivanje mentora

Član 14.

Poslodavac rešenjem određuje mentora za jednog ili više praktikanata.

Za mentora može biti određen zaposleni kod poslodavca koji poseduje najmanje dve godine radnog iskustva u zanimanju u okviru koga se obavlja radna praksa.

Mentor može da bude i poslodavac - preduzetnik koji ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana, ako nema odgovarajućeg zaposlenog.

Jedan mentor može biti određen za najviše pet praktikanata istovremeno.

IV PRAVA I OBAVEZE POSLODAVCA I PRAKTIKANTA

Objavljivanje oglasa za obavljanje radne prakse

Član 15.

Poslodavac koji organizuje radnu praksu dužan je da objavi oglas za obavljanje radne prakse (dalje: oglas).

Oglas se može objaviti u sredstvima javnog informisanja, odnosno na internet stranici poslodavca i/ili republičke organizacije nadležne za poslove zapošljavanja ili na drugi način.

Oglas sadrži podatke o zanimanju i opisu poslova u okviru zanimanja na kom će praktikant sticati praktična znanja i veštine, uslovima, ispravama i drugim dokazima o ispunjenosti uslova za obavljanje radne prakse, pravu praktikanta na naknadu za obavljanje radne prakse kao i o roku za podnošenje prijave za obavljanje radne prakse, koji ne može biti kraći od osam radnih dana.

Ako poslodavac objavi oglas za obavljanje radne prakse na više različitih načina iz stava 2. ovog člana, rok za podnošenje prijava na oglas za obavljanje radne prakse počinje da teče od dana poslednjeg objavljivanja oglasa.

Poslodavac je dužan da obavesti kandidate koji nisu primljeni za obavljanje radne prakse i da im vrati dostavljenu dokumentaciju.

Prava i obaveze praktikanta u vezi sa obavljanjem radnih zadataka

Član 16.

Praktikant obavlja radnu praksu u skladu sa planom obavljanja radne prakse koji sprovodi mentor.

Praktikant je dužan da radne zadatke obavlja u skladu s nalozima i uputstvima poslodavca i mentora.

Praktikant ima pravo na neposrednu podršku mentora tokom radne prakse.

U slučaju da ne ostvaruje ciljeve radne prakse, odnosno da ne razvija veštine u skladu sa planom obavljanja radne prakse, praktikant ima pravo da od mentora dobije smernice za njihovo dostizanje.

Bezbednost i zdravlje na radu

Član 17.

Praktikant ima pravo na obavljanje radne prakse u bezbednim i zdravim uslovima.

Poslodavac je dužan da praktikantu obezbedi uslove za obavljanje radne prakse na bezbedan način i na način koji ne ugrožava zdravlje praktikanta, saglasno prirodi radnih zadataka koje praktikant obavlja i u skladu sa zakonom i drugim propisima koji uređuju bezbednost i zdravlje na radu.

Poslodavac je dužan da u aktu o proceni rizika, koji donosi u skladu sa zakonom koji uređuje bezbednost i zdravlje na radu, izvrši procenu rizika i za radne zadatke čije se obavljanje poverava praktikantu.

Poslodavac je dužan da praktikanta pre početka obavljanja radne prakse upozna sa svim rizicima i promenama rizika koji bi mogli uticati na bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju bezbednost i zdravlje na radu, a posebno o:

1)         rizicima povezanim sa procesom rada koji mogu da prouzrokuju povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje praktikanta i načinom i merama za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru;

2)         merama pružanja prve pomoći i o licima koja ih sprovode.

Poslodavac obaveštava i obučava praktikanta o uslovima bezbednosti i zdravlja na radu usmeno pre početka obavljanja radne prakse, kao i obezbeđivanjem uvida u akt o proceni rizika ako ga donosi u skladu sa zakonom koji uređuje bezbednost i zdravlje na radu.

Poslodavac je dužan da praktikanta pre stupanja na rad osposobi za bezbedno obavljanje radne prakse.

Praktikant je dužan da poštuje i primenjuje propise o bezbednosti i zdravlju na radu i da prilikom izvršavanja radnih zadataka štiti svoj život i zdravlje, kao i život i zdravlje drugih lica.

Pravo na ograničeno radno vreme

Član 18.

Radno vreme praktikanta ne može da bude duže od četrdeset sati nedeljno.

Praktikant koji obavlja radnu praksu na poslu sa povećanim rizikom za koji je utvrđeno skraćeno radno vreme ne može da radi duže od skraćenog radnog vremena utvrđenog zakonom kojim se uređuje rad.

Pri ostvarivanju prava na naknadu i drugih prava u vezi sa obavljanjem radne prakse, skraćeno radno vreme iz stava 2. ovog člana izjednačuje se s punim radnim vremenom.

Odredbe zakona kojim se uređuje rad, a koje se odnose na raspored radnog vremena, noćni rad i posebnu zaštitu maloletnih lica u pogledu trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena primenjuju se na praktikanta u skladu sa ovim zakonom.

Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena praktikanta. Praktikant ne može raditi na dan praznika koji je neradan dan.

Pravo na naknadu za obavljanje radne prakse

Član 19.

Za vreme obavljanja radne prakse, praktikant ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse, koju poslodavac isplaćuje u skladu sa ugovorom o radnoj praksi.

Visina naknade iz stava 1. ovog člana iznosi najmanje 60% neto osnovne zarade za iste ili slične poslove kod poslodavca, uvećane za pripadajuće doprinose i porez.

Praktikant koji obavlja radnu praksu sa nepunim radnim vremenom ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse srazmerno vremenu provedenom na radnoj praksi.

Poslodavac je dužan da praktikantu obračuna i isplati naknadu iz stava 1. ovog člana u visini utvrđenoj ugovorom o radnoj praksi i u rokovima utvrđenim ugovorom o radnoj praksi, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Druga prava po osnovu obavljanja radne prakse

Član 20.

Praktikant i poslodavac mogu da ugovore i druga prava po osnovu obavljanja radne prakse u skladu sa ovim zakonom.

Obaveštavanje o slobodnim poslovima kod poslodavca

Član 21.

Poslodavac je dužan da objavi slobodne poslove na kojima postoji mogućnost za zasnivanje radnog odnosa na oglasnoj tabli u poslovnim prostorijama poslodavca, korišćenjem informacione tehnologije ili na drugi odgovarajući način.

V          PRESTANAK UGOVORA O RADNOJ PRAKSI

Način prestanka ugovora o radnoj praksi

Član 22.

Ugovor o radnoj praksi može prestati sporazumom između praktikanta i poslodavca ili otkazom jedne od ugovornih strana.

Otkaz ugovora o radnoj praksi

Član 23.

Pre isteka vremena za koji je ugovorena radna praksa, poslodavac ili praktikant može da otkaže ugovor o radnoj praksi sa otkaznim rokom koji ne može da bude kraći od pet radnih dana.

Praktikant može da otkaže ugovor o radnoj praksi bez obaveze navođenja razloga za otkaz.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radnoj praksi ako:

1)         prestanu da postoje uslovi za obavljanje radne prakse;

2)         na osnovu izveštaja mentora, utvrdi da praktikant ne ispunjava ugovorene obaveze.

Otkaz ugovora o radnoj praksi se dostavlja drugoj strani u pisanom obliku.

Član 24.

Poslodavac je dužan da praktikantu, u slučaju prestanka ugovora o radnoj praksi, isplati sve neisplaćene naknade za obavljanje radne prakse koje je praktikant ostvario do dana prestanka ugovora o radnoj praksi, u skladu sa ugovorom o radnoj praksi.

Isplatu naknada iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka ugovora o radnoj praksi.

Vraćanje isprava

Član 25.

Poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od dana prestanka ugovora o radnoj praksi praktikantu vrati sve njegove isprave.

VI         POTVRDA O OBAVLjENOJ RADNOJ PRAKSI

Izdavanje potvrde o obavljenoj radnoj praksi

Član 26.

Poslodavac je dužan da u roku od osam dana od završetka radne prakse, praktikantu izda potvrdu.

Potvrda o obavljenoj radnoj praksi sadrži podatke o:

1)         poslodavcu (naziv i adresa, matični broj);

2)         praktikantu (lično ime, JMBG ili EBS za strance);

3)         zanimanju i nivou kvalifikacija koji je uslov za obavljanje zanimanja;

4)         zadacima koje je praktikant obavljao na određenom zanimanju;

5)         praktičnim znanjima i veštinama koje je praktikant stekao;

6)         mestu rada i periodu obavljanja radne prakse.

Poslodavac u potvrdi iz stava 1. ovog člana ne može navesti ništa što bi praktikantu otežalo zapošljavanje.

Potvrdu iz stava 1. ovog člana praktikant može koristiti kao dokaz o radnom iskustvu.

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o izdatim potvrdama o obavljenim radnim praksama.

Obrazac potvrde sastavni je deo ovog zakona (Obrazac 2).

VII        ZAŠTITA PRAVA IZ UGOVORA O RADNOJ PRAKSI

Rešavanje spornih pitanja i zaštita prava

Član 27.

Sporna pitanja između praktikanta i mentora mogu se rešavati mirnim putem kod poslodavca.

Praktikant koji smatra da mu je poslodavac uskratio neko pravo iz ugovora o radnoj praksi može zahtevati od poslodavca ostvarivanje toga prava.

Za zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o radnoj praksi praktikant se može obrati nadležnoj inspekciji rada i sudu.

VIII       SOCIJALNI DIJALOG O RADNIM PRAKSAMA

Obaveštavanje i konsultovanje predstavnika zaposlenih o radnim praksama

Član 28.

Pri utvrđivanju uslova za obavljanje radne prakse iz člana 12. ovog zakona poslodavac je dužan da obavi konsultacije sa sindikatom, odnosno sa predstavnikom zaposlenih.

Poslodavac je dužan da sindikat, odnosno predstavnika zaposlenih, na njihov zahtev obavesti o broju praktikanata i zanimanjima u kojima su praktikanti obavljali radnu praksu.

IX         NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Nadzor

Član 29.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada, koja po izvršenom nadzoru preduzima mere iz svoje nadležnosti.

Pri vršenju inspekcijskog nadzora u skladu sa stavom 1. ovog člana, poslodavac je dužan da inspektoru rada pruži dokaz da je praktikantu obezbedio prava utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

Inspektor rada je ovlašćen da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Organi i organizacije koje sprovode ovaj zakon dužni su da sarađuju i razmenjuju podatke koje vode u skladu sa ovim zakonom.

X          KAZNENE ODREDBE

Prekršajna odgovornost

Član 30.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1)         ako kao praktikanta angažuje lice koje ne ispunjava uslove utvrđene odredbama ovog zakona (član 4);

2)         ako sa licem koje obavlja radnu praksu nije zaključio ugovor o radnoj praksi u skladu sa odredbama ovog zakona (član 7);

3)         ako praktikantu ne dostavi ugovor o radnoj praksi i primerak plana obavljanja radne prakse u skladu sa odredbama ovog zakona (član 8. st. 1 i 2);

4)         ako zaključi ugovor o radnoj praksi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 8-10);

5)         ako zaključi ugovor o radnoj praksi suprotno ograničenjima za organizovanje i obavljanje radne prakse utvrđene odredbama ovog zakona (član 11);

6)         ako ne obezbedi uslove za obavljanje radne prakse u skladu sa odredbama ovog zakona ili ako te uslove obezbedi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 12-14);

7)         ako ne objavi oglas za obavljanje radne prakse        ili objavi oglas suprotno odredbama ovog zakona (član 15. st. 1-4);

8)         ako ne obavesti kandidate koji nisu primljeni za obavljanje radne prakse i ako im ne vrati dostavljenu dokumentaciju (član 15. stav 5);

9)         ako ne obezbedi praktikantu ostvarivanje prava u skladu sa odredbama ovog zakona ili obezbedi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 16-20);

10)       ako ne objavi slobodne poslove u skladu sa odredbama ovog zakona (član 21);

11)       ako praktikantu otkaže ugovor o radnoj praksi suprotno odredbama ovog zakona (član 23);

12)       ako praktikantu ne isplati naknade u skladu sa odredbama ovog zakona (član 24);

13)       ako praktikantu ne vrati isprave u skladu sa odredbama ovog zakona (član 25);

14)       ako praktikantu ne izda potvrdu o obavljenoj radnoj praksi u skladu sa odredbama ovog zakona ili izda potvrdu suprotno odredbama ovoga zakona (član 26);

Novčanom kaznom od 10.000 do 300.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

XI         PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Prilozi

Član 31.

Sastavni deo ovog zakona čine sledeći prilozi:

1)         Prilog 1 - Obrazac plana obavljanja radne prakse;

2)         Prilog 2 - Obrazac potvrde o obavljenoj radnoj praksi.

 

Član 32.

Svi započeti programi i mere koje sprovodi republička organizacija nadležna za poslove zapošljavanja kroz Program podsticanja zapošljavanja mladih “Moja prva plata” okončaće se po propisima koji su bili na snazi u momentu njihovog započinjanja.

Član 33.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada. Stanje na tržištu rada, mereno osnovnim pokazateljima iz Ankete o radnoj snazi (ARS), ukazuje na značajan oporavak tržišta rada u Republici Srbiji. U prvom kvartalu 2023. godine, za starosnu kategoriju 15 i više godina, stopa zaposlenosti iznosila je 49,6%, a stopa nezaposlenosti 10,1%. U istom periodu za starosnu kategoriju mladih (15-29) stopa zaposlenosti iznosila je 41,1% a stopa nezaposlenosti 18,2%). Ovi podaci pokazuju da je položaj mladih na tržištu rada nepovoljniji u odnosu na opštu populaciju u Republici Srbiji. Takođe, mladi se i dalje suočavaju sa znatno više prepreka na tržištu rada u odnosu na njihove vršnjake u EU-28 gde je stopa nezaposlenosti mladih skoro dvostruko niža, a stopa zaposlenosti mladih značajno viša. S toga je neophodno raditi na smanjenju razlika između vrednosti pokazatelja tržišta rada za mlade i za odraslo stanovništvo, kao i na približavanju prosečnim vrednostima pokazatelja tržišta rada za mlade na nivou EU. Nedostatak radnog iskustva, jedna je od najčešćih prepreka za zapošljavanje mladih. Tranzicija od škole do prvog stabilnog i/ili zadovoljavajućeg posla u Republici Srbiji traje veoma dugo, skoro dve godine (23,4 meseca). To je mnogo duže od 6,5 meseci, što je prosečno vreme za koje mlada osoba nađe prvi posao nakon završetka obrazovanja u EU. Za prvo traženje posla mladima u ruralnim sredinama potrebno je više vremena. Posedovanje fakultetske diplome će prepoloviti vreme traženja posla (11,7 meseci), dok je mladima sa najnižim nivoom obrazovanja potreban 41 mesec da pronađu prvi posao. Zbog toga je neophodno omogućiti ulazak mladih na tržište rada i sticanje kvalitetnog radnog iskustva u sigurnim i bezbednim uslovima, koje će im pomoći da povećaju svoje šanse za pronalaženje odgovarajućeg posla.

Tržište rada u Republici Srbiji takođe karakteriše značajan udeo dugoročno nezaposlenih. Dugoročno nezaposleni su lica koja traže posao 12 meseci i duže. Dugoročna nezaposlenost je nepovoljna jer utiče na smanjenje kompetencija nezaposlenih, dovodi do zastarevanja njihovih znanja i veština, obeshrabruje nezaposlene da i dalje tragaju za poslom, istiskuje ih sa tržišta rada i sl. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (jun 2023. godine) u odnosu na ukupan broj nezaposlenih na evidenciji ove službe, čak 67% (269.854 lica) traži posao duže od 12 meseci. U eri digitalizacije i ubrzanog tehničko-tehnološkog razvoja, neophodno je učesnike na tržištu rada, kako nezaposlene mlade tako i starije od 30 godina kontinuirano opremati odgovarajućim praktičnim znanjima i veštinama kako bi mogli da odgovore na zahteve tržišta rada koje se menja, ali i osposobiti ih da upravljaju svojom karijerom tokom celog života, bilo da je u pitanju potreba promena zaposlenja ili promena zanimanja.

Važnost i cilj normativnog uređenja radne prakse ogleda se u činjenici da se kroz sticanje praktičnih znanja i veština unapređuju zapošljivost i mogućnost zapošljavanja na tržištu rada, odnosno predstavljaju efikasan instrument za prekidanje tzv. “začaranog kruga neiskustva kod mladih” (mladi nakon završetka školovanja nemaju radnog iskustva, a isto je često uslov za zasnivanje radnog odnosa).

Takođe, licima se pruža mogućnost da se u realnom radnom okruženju upoznaju i sa socijalnim interakcijama koje su karakteristične za proces rada (timski rad, inicijativnost, odgovornost, veštine komunikacije, veštine rešavanja problema i sl).

Radne prakse povećavaju šanse da mlada osoba bude pozvana na intervju za posao kao i da dobije zaposlenje u kraćem vremenskog periodu nego što bi to bio slučaj da nije pohađala praksu.

Donošenjem navedenog zakona, očekuje se poboljšanje indikatora tržišta rada za mlade (rast stope zaposlenosti i aktivnosti a pad stope nezaposlenosti), kao i smanjenja stope NEET (lica koja nisu u obrazovanju, obuci i koja nisu zaposlena).

Prakse utiču i na ostale uslove rada s obzirom da istraživanja u većini evropskih zemalja pokazuju da prakse povećavaju buduću zaradu mladih, doprinose izgradnji veština koje nije moguće steći kroz formalni sistem obrazovanja i dovode do većeg zadovoljstva poslom.

Sa druge strane, prisutni su višestruko korisni efekti radnih praksi i za poslodavce. Naime, kroz program praksi, poslodavci imaju mogućnost da testiraju potencijalne zaposlene i sa najuspešnijima zasnuju radni odnos po isteku prakse. Na ovaj način prakse zapravo olakšavaju i ubrzavaju selekciju kandidata za zaposlenje. Takođe, uključivanjem u radne prakse, odnosno pružanjem šansi zainteresovanim licima da pohađaju radne prakse, poslodavci ispunjavaju svoju odgovornost prema društvenoj i poslovnoj zajednici i stiču status društveno odgovornog poslodavca. Pozitivni aspekti praksi za poslodavca ističe i to što na ovaj način omogućava da osnaži mentorske i radno-socijalne kapacitete kod svojih zaposlenih.

Značaj radnih praksi za oblast tržišta rada ogleda se i u mogućem bržem usklađivanju ponude i tražnje za radnom snagom.

Zakon se po prvi put uvodi u pravni sistem Republike Srbije, a pri izradi normativnih rešenja uzeta je u obzir Preporuka o okviru kvaliteta za radne prakse Saveta ministara EU od 2014. godine, sa osnovnim elementima koji obezbeđuju kvalitet radnih praksi.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH    PRAVNIH       INSTITUTA     I POJEDINAČNIH REŠENjA

Član 1. propisuje šta je predmet uređivanja.

Čl. 2 - 6. definiše šta se smatra pod pojmom radne prakse a šta ne, pojam zanimanja, pojam poslodavca, pojam i uslovi pod kojima praktikant može da se angažuje kao i pojam mentora.

Čl. 7 - 10. propisuje da poslodavac angažuje praktikanta za obavljanje radne prakse zaključivanjem ugovora o radnoj praksi kojim se ne zasniva radni odnos. Ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije propisano, na praktikanta se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje rad u pogledu prava na: ograničeno radno vreme, odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, godišnji odmor, zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, zaštitu omladine, naknadu troškova u vezi sa radom i odgovornosti za štetu. Ugovor o radnoj praksi zaključuje se pre stupanja praktikanta na rad, u pisanom obliku. Uz ugovor o radnoj praksi praktikantu se dostavlja i plan obavljanja radne prakse.

Zakonom je propisana obavezna sadržina ugovora o radnoj praksi kao i trajanje ugovora o radnoj praksi. Zakonom je propisano ograničenje za organizovanje i obavljanje radne prakse odnosno angažovanje određenog broja praktikanata u zavisnosti od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca kao i drugi slučajevi u kojima poslodavac ne može da angažuje praktikanta.

Čl. 12 - 14. propisuje uslove za obavljanje radne prakse, sadržaj plana obavljanja radne prakse i postupak i uslove za određivanje mentora.

Čl. 15 - 21. propisuje prava i obaveze poslodavca i praktikanta. Poslodavac je obavezan da objavi oglas za obavljanje radne prakse. Propisuje se postupak objavljivanja oglasa kao i njegova sadržina. Praktikant obavlja radnu praksu u skladu sa planom obavljanja radne prakse i u skladu sa nalozima i uputstvima poslodavca i mentora. Praktikant ima pravo na obavljanje radne prakse u bezbednim i zdravim uslovima rada, pravo na ograničeno radno vreme, pravo na naknadu za obavljanje radne prakse, obaveštavanje o slobodnim poslovima kod poslodavca i druga prava po osnovu obavljanja radne prakse.

Čl. 22 - 25. propisuje da ugovor o radnoj praksi može prestati sporazumom između praktikanta i poslodavca ili otkazom jedne od ugovornih strana.

Član 26. propisuje obavezu poslodavca da u roku od osam dana od završetka radne prakse, praktikantu izda potvrdu o obavljenoj radnoj praksi.

Član 27. propisuje da se sporna pitanja između praktikanta i mentora mogu rešavati mirnim putem kod poslodavca.

Član 28. propisuje obavezu poslodavca da pri utvrđivanju uslova za obavljanje radne prakse obavi konsultacije sa sindikatom, odnosno predstavnikom zaposlenih.

Član 29. i 30. uređuje nadzor nad primenom ovog zakona i kaznene odredbe. Član 31 - 33. propisuje prelazne i završne odredbe.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 17.08.2023.