PREDLOG ZAKONA O BEZBEDNOSTI U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU - Tekst propisa

I. UVODNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi za bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja u Republici Srbiji.

Bezbednost železnice, u smislu ovog zakona, obuhvata uslove koje ispunjava železnički sistem i železnički radnici, kao i druge uslove od značaja za ostvarivanje bezbednog i nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na metroe, tramvaje i vozila lake železnice i infrastrukturu koju isključivo koriste ta vozila.

Značenje pojedinih izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         autostop uređaj je uređaj za automatsko zaustavljanje voza pri prolasku pored signala koji pokazuje da je dalja vožnja zabranjena i pri prolasku pored signala koji pokazuje da se dalja vožnja nastavi smanjenom brzinom u slučaju nepropisnog postupanja mašinovođe;

2)         uređaj za kontrolu budnosti (budnik) je uređaj koji služi za automatsko zaustavljanje voza u slučaju nebudnosti ili nesposobnosti železničkog radnika koji upravlja vučnim vozilom;

3)         vanredna situacija je stanje koje nastaje proglašenjem od nadležnog organa kada su rizici i pretnje ili nastale posledice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada;

4)         velika šteta je šteta kod nesreće koju Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju proceni u iznosu od najmanje dva miliona evra;

5)         voz je propisno sastavljen i zakvačen niz vučenih vozila sa jednim ili više vučnih vozila ili samo vučno vozilo ili više zakvačenih vučnih vozila propisno signalisan, sa pripadajućim voznim osobljem, koji saobraća po propisanim pravilima;

6)         vozno osoblje je osoblje vučnog vozila i vozopratno osoblje;

7)         vozopratno osoblje je zajednički naziv za vozovođu, konduktera i voznog manevristu;

8)         vrsta poslovanja podrazumeva prevoz putnika, uključujući ili isključujući usluge prevoza velikim brzinama, prevoz robe, uključujući ili isključujući usluge prevoza opasnih materija i samo usluge manevrisanja;

9)         vučeno vozilo je železničko vozilo bez sopstvenog pogona namenjeno za prevoz lica (putnička kola), za prevoz robe (teretna kola) ili za posebne namene (prevoz opreme za otklanjanje posledica nesreća i nezgoda, održavanje infrastrukture i sl.);

10)       vučno vozilo je železničko vozilo sa sopstvenim pogonom;

11)       vučno vozilo za posebne namene je železničko vozilo sa sopstvenim pogonom i može biti: motorno pružno vozilo, lokotraktor, motorno vozilo za ispitivanje, održavanje ili kontrolu železničkih pruga i dr.;

12)       glavni istražitelj je lice koje je odgovorno za organizaciju, sprovođenje i kontrolu istrage;

13)       dodatno uverenje je isprava na osnovu koje železnički radnik stiče pravo da upravlja određenim vrstama vučnih vozila na određenoj železničkoj infrastrukturi;

14)       dozvola za korišćenje je isprava kojom se dozvoljava puštanje u rad podsistema;

15)       dozvola za regulisanje železničkog saobraćaja je isprava na osnovu koje železnički radnik stiče pravo da reguliše železnički saobraćaj;

16)       dozvola za tip vozila je isprava kojom se potvrđuje da je tip železničkog vozila usaglašen sa propisanim tehničkim specifikacijama ili nacionalnim propisima;

17)       dozvola za upravljanje vučnim vozilom je isprava na osnovu koje železnički radnik stiče pravo da upravlja vučnim vozilom;

18)       dozvoljena masa po dužnom metru je propisana dozvoljena masa po dužnom metru koja se ne može prekoračiti;

19)       dozvoljena masa po osovini je propisana dozvoljena masa po osovini koja se ne može prekoračiti;

20)       domicilna jedinica je organizacioni deo železničkog prevoznika kome vozno osoblje pripada;

21)       dosije o održavanju je dokumentacija koju za svako vozilo vodi lice zaduženo za održavanje i koja sadrži opštu tehničku dokumentaciju, dokumentaciju za održavanje i podatke o korišćenju železničkog vozila i radovima na njegovoj kontroli i održavanju;

22)       železnička infrastruktura u smislu ovog zakona obuhvata sledeće podsisteme: infrastruktura; energija; kontrola, upravljanje i signalizacija; vozna sredstva;

23)       železnička mreža je skup železničkih pruga, stanica, terminala i svih stabilnih železničkih postrojenja potrebnih za osiguranje bezbednog i neprekidnog funkcionisanja železničkog sistema na javnoj železničkoj infrastrukturi, industrijskoj železnici i industrijskim kolosecima;

24)       železnički prevoznik je privredno društvo ili drugo pravno lice koje je registrovano za pretežnu delatnost pružanja usluga železničkog prevoza robe i/ili putnika i kome je izdata licenca i sertifikat, uz obavezu da obezbedi vuču, ili koje obezbeđuje samo vuču. Železničkim prevoznikom smatra se i privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja železnički prevoz za sopstvene potrebe i kome je izdata licenca za prevoz za sopstvene potrebe i sertifikat;

25)       železnički radnik je lice koje neposredno učestvuje u obavljanju poslova u vezi sa železničkim saobraćajem;

26)       železnički sistem je celina koju čine železnička mreža i železnička vozila;

27)       železničko vozilo je vozilo sa ili bez sopstvenog pogona koje se kreće na sopstvenim točkovima po železničkim kolosecima i koje se sastoji od jednog ili više strukturnih i funkcionalnih podsistema;

28)       železničko službeno mesto (u daljem tekstu: službeno mesto) je mesto na železničkoj infrastrukturi namenjeno za izvršenje zadataka organizacije i vršenja železničkog saobraćaja;

29)       zajedničke bezbednosne metode su metode kojima se propisuje način ocene nivoa bezbednosti, utvrđivanja ostvarenosti ciljeva bezbednosti i utvrđivanja usaglašenosti sa drugim zahtevima koji se odnose na bezbednost železničkog saobraćaja;

30)       zajednički bezbednosni ciljevi su minimalni nivoi bezbednosti koje treba da postigne sistem kao celina i, kada je to izvodljivo, različiti delovi železničkog sistema (kao što su konvencionalni železnički sistem, železnički sistem velikih brzina, dugački železnički tuneli ili pruge koje se upotrebljavaju isključivo za prevoz robe);

31)       izbegnuta nesreća je događaj u železničkom saobraćaju u kojem nije bilo povređivanja lica i/ili nastanka materijalne štete, ali je potencijalno postojala mogućnost za to;

32)       imalac železničkog vozila je fizičko ili pravno lice vlasnik ili korisnik železničkog vozila koji koristi to vozilo kao prevozno sredstvo i koji je upisan u Nacionalni registar železničkih vozila;

33)       istovarilac je privredno društvo koje s kola istovaruje kontejnere, kontejnere za rasuti teret, višedelne kontejnere za gas, kontejnere cisterne ili prenosive cisterne ili bilo koje privredno društvo koje iz ili sa kola ili kontejnera istovaruje pakovanu robu, male kontejnere ili prenosive cisterne ili bilo koje privredno društvo koje istovaruje robu iz cisterne (kola cisterne, cisterne koje se mogu skinuti, prenosive cisterne ili kontejnera cisterne) ili iz remontnih kola ili višedelnog kontejnera za gas ili iz kola, velikog ili malog kontejnera za rasuti teret;

34)       istraga označava proces koji obuhvata prikupljanje i analizu informacija, utvrđivanje uzroka, izvođenje zaključaka, utvrđivanje posledica i odgovornosti, kao i davanje bezbednosnih preporuka u cilju prevencije nesreća i nezgoda, kada je to potrebno;

35)       kvar je tehnička neispravnost uređaja koja dovodi do prestanka rada uređaja ili pojedinog njegovog dela;

36)       lice zaduženo za održavanje je pravno lice zaduženo za održavanje železničkih vozila, upisano kao takvo u Nacionalni registar železničkih vozila;

37)       lokomotiva je vučno vozilo koje u zavisnosti od vrste pogona može biti električna, dizel ili parna lokomotiva;

38)       maksimalna brzina voza je najveća brzina kojom voz može saobraćati na železničkoj pruzi ili delu železničke pruge, navedena u redu vožnje ili propisana na drugi način i koja se ne sme prekoračiti;

39)       masa po dužnom metru je masa praznog ili tovarenog železničkog vozila podeljena dužinom vozila u metrima, merenom između čeonih površina odbojnika ili između krajnjih delova kvačila za vozila bez odbojnika;

40)       masa po osovini je masa praznog ili tovarenog železničkog vozila podeljena brojem osovina tog vozila;

41)       motorni vozovi su elektromotorna kola, elektromotorne garniture, dizelmotorna kola i dizelmotorne garniture namenjeni za prevoz putnika na železničkim prugama;

42)       mašinovođa je lice sposobno i ovlašćeno da upravlja vučnim vozilima, samostalno, odgovorno i na bezbedan način;

43)       najveća dopuštena brzina je propisana najveća brzina na pruzi ili delovima železničke pruge, s obzirom na topografske karakteristike trase pruge, tehničko stanje železničke pruge i železničkih vozila ili druge uslove;

44)       naručilac je lice koje naručuje projektovanje, izgradnju, obnovu ili unapređenje podsistema;

45)       nacionalni propisi su svi propisi doneti u Republici Srbiji, bez obzira koji organ ih je doneo, koji sadrže zahteve u vezi sa bezbednošću železnice i/ili tehničke zahteve koji se primenjuju na železničke prevoznike, upravljače infrastrukture ili treća lica;

46)       nezgoda je događaj, osim nesreće i ozbiljne nesreće, koji je povezan sa saobraćajem vozova ili manevarskog sastava i negativno utiče na bezbednost saobraćaja;

47)       nesreća je neželjen ili neplaniran iznenadan događaj ili specifičan niz takvih događaja koji ima štetne posledice (sudari, iskliznuća, nesreće na putnom prelazu u istom nivou, nesreće sa učešćem lica izazvane železničkim vozilima u pokretu, požari i ostale nesreće);

48)       obim poslovanja je obim izražen brojem putnika i/ili količinom robe i procenjenom veličinom železničkog prevoznika u pogledu broja zaposlenih (npr. mikro, malo, srednje ili veliko privredno društvo);

49)       obrtna jedinica je službeno mesto u kome vozno osoblje prekida rad do početka sledeće smene;

50)       ozbiljna nesreća je sudar vozova ili iskliznuće voza koji ima za posledicu smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica, ili nanošenje velike štete železničkim vozilima, železničkoj infrastrukturi ili životnoj sredini, kao i druga slična nesreća koja ima očigledan uticaj na bezbednost na železnici ili na upravljanje bezbednošću;

51)       Opšti ugovor o korišćenju teretnih kola je ugovor kojim se regulišu uslovi primopredaje teretnih kola kako bi ih železnički prevoznici koristili kao prevozno sredstvo u unutrašnjem i međunarodnom železničkom saobraćaju;

52)       osoblje vučnog vozila je zajednički naziv za mašinovođu, pomoćnika mašinovođe i vozača vučnog vozila za posebne namene;

53)       područje delatnosti označava železničku mrežu ili železničke mreže u jednoj ili više država na kojima železnički prevoznik namerava da obavlja svoju delatnost;

54)       podsistemi su strukturni ili funkcionalni delovi železničkog sistema;

55)       poslovni red železničke stanice je akt upravljača infrastrukture koji utvrđuje tehničke infrastrukturne kapacitete u stanici, pojedinačne zadatke železničkih radnika za izvršenje reda vožnje, prijem i predaju robe, odnosno prijem i otpremu putnika;

56)       pošiljalac je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koje šalje robu u svoje ime ili u ime trećeg lica;

57)       praznilac je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koje istovaruje robu iz cisterne (uključujući kola cisternu, kola s cisternom koja se može skinuti, prenosivu cisternu ili kontejner cisternu), iz kola, velikog kontejnera ili malog kontejnera za prevoz rasutog tereta, remontnih kola ili višedelnog kontejnera za gas;

58)       privredni subjekt je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji preduzima radnje predviđene ovim zakonom.

59)       priključak industrijskog koloseka je deo industrijskog koloseka koji se od odvojne skretnice pruža preko pružnog pojasa;

60)       primalac je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koje prima robu u skladu sa ugovorom o prevozu; ako se prevoz obavlja bez ugovora o prevozu, svako fizičko ili pravno lice koje preuzme robu pri dolasku smatra se primaocem;

61)       proizvođač je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koje proizvodi proizvod u obliku činilaca interoperabilnosti, elemenata podsistema, podsistema ili vozila ili koje naručuje projektovanje ili proizvodnju proizvoda i koje taj proizvod stavlja na tržište pod svojim imenom ili zaštitnim znakom;

62)       punilac je privredno društvo, drugo pravno lice lice ili preduzetnik koje utovaruje robu u cisternu (uključujući kola cisternu, kola s cisternom koja se može skinuti, prenosivu cisternu ili kontejner cisternu) u kola, u veliki kontejner ili mali kontejner za prevoz rasutog tereta, u remontna kola ili u višedelni kontejner za gas;

63)       registrujući uređaj je uređaj za registrovanje brzine, pređenog puta i drugih podataka u toku vožnje;

64)       red vožnje voza je planirani saobraćaj voza određene vrste, sastava i poseda, od polazne do uputne stanice koji se može prikazati grafički i tabelarno;

65)       sistem za upravljanje bezbednošću obuhvata organizaciju i procedure koje uspostavlja upravljač infrastrukture ili železnički prevoznik radi bezbednog upravljanja svojim aktivnostima;

66)       slobodni profil je ograničeni prostor u poprečnom preseku upravnom na osu koloseka u koji ne smeju ulaziti delovi postrojenja, objekata, oznaka, signala, naslage materijala i drugi predmeti;

67)       smanjena vidljivost je nemogućnost uočavanja signalnih znakova sa propisane daljine vidljivosti za određene brzine kretanja voza;

68)       smetnja je tehnička neispravnost uređaja koja ne ugrožava njegov danji rad;

69)       Sporazum RIC je sporazum o razmeni i korišćenju putničkih kola u međunarodnom saobraćaju;

70)       stanično osoblje je osoblje koje obavlja poslove na području službenog mesta;

71)       Tehničke specifikacije interoperabilnosti (u daljem tekstu: TSI) su tehničke specifikacije sa kojima podsistem ili deo podsistema železničkog sistema mora biti usaglašen u cilju ispunjenja osnovnih zahteva i obezbeđivanja interoperabilnosti železničkog sistema;

72)       tovarni profil je ograničeni prostor u poprečnom preseku upravnom na osu koloseka koji ne može prelaziti prazno ili natovareno železničko vozilo nijednim svojim delom;

73)       ugovorni prevoznik je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koje obavlja prevoz u skladu s ugovorom o prevozu;

74)       uzroci su radnje, propusti, događaji, uslovi ili njihova kombinacija, koji su doveli do nesreće ili nezgode;

75)       UIC propisi su propisi koje donosi Međunarodna železnička unija;

76)       upravljač železničke infrastrukture je privredno društvo ili drugo pravno lice odgovorno za upravljanje železničkom infrastrukturom;

77)       utovarilac je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koje u ili na kola ili kontejner utovaruje pakovanu robu, male kontejnere ili prenosive cisterne ili koje na kola utovaruje kontejnere, kontejnere za rasuti teret, višedelne kontejnere za gas, kontejnere cisterne ili prenosive cisterne;

78)       Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju (u daljem tekstu: Centar) je posebna organizacija osnovana zakonom kojim se uređuje istraživanje nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju u čijoj nadležnosti je između ostalog i obavljanje stručnih poslova koji se odnose na istraživanje ozbiljnih nesreća, a ukoliko Centar odluči i istraživanje ostalih nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju;

79)       činilac interoperabilnosti je svaka komponenta, grupa komponenata, podsklop ili sklop opreme u celini, kao i softver, ugrađen ili namenjen ugradnji u podsistem, od koga interoperabilnost železničkog sistema zavisi direktno ili indirektno; pojam činioca obuhvata opipljive i neopipljive delove kao što je softver.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, koji nisu uređeni stavom 1. ovog člana, imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje železnica i zakonom kojim se uređuje interoperabilnost železnice.

II. ORGAN NADLEŽAN ZA REGULISANJE BEZBEDNOSTI U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU

Poslovi organa nadležnog za regulisanje bezbednosti u železničkom saobraćaju

Član 3.

Direkcija za železnice (u daljem tekstu: Direkcija) je organ nadležan za regulisanje bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Direkcija je u pogledu organizacije, pravne strukture i odlučivanja nezavisna od bilo kog železničkog prevoznika, upravljača infrastrukture, podnosioca zahteva, naručioca i bilo kog organa koji dodeljuje ugovor o javnim uslugama.

Način rada Direkcije

Član 4.

Direkcija obavlja poslove iz svoje nadležnosti na način propisan zakonom kojim se uređuje železnica.

III. UPRAVLJANJE BEZBEDNOŠĆU U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU

1. Uloga učesnika u železničkom sistemu u razvoju i poboljšanju bezbednosti u železničkom saobraćaju

Član 5.

Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo), Direkcija, Centar, upravljač železničke infrastrukture (u daljem tekstu: upravljač) i železnički prevoznik, svako u skladu sa poslovima koje obavlja, obezbeđuju:

1)         da se bezbednost železničkog saobraćaja u železničkom sistemu očuva, i tamo gde je to izvodljivo, stalno unapređuje, pri čemu prioritet ima sprečavanje nesreća;

2)         da se propisi za bezbednost primenjuju transparentno i nediskriminatorski, podstičući razvoj jedinstvenog železničkog sistema;

3)         da se mere za razvoj i poboljšanje bezbednosti železnice baziraju na sistemskom pristupu.

Upravljač i železnički prevoznik odgovorni su za bezbednu eksploataciju železničkog sistema i kontrolu rizika povezanih sa njom. Upravljač i železnički prevoznik sprovode potrebne mere za kontrolu rizika, uz međusobnu saradnju, primenjuju međunarodne i nacionalne propise i standarde i uspostavljaju sisteme za upravljanje bezbednošću, u skladu sa ovim zakonom.

Upravljač i železnički prevoznik odgovorni su korisnicima, komitentima, zaposlenima, radno angažovanim licima, kao i trećim licima za deo sistema kojim upravljaju i njegovo bezbedno funkcionisanje, uključujući u to snabdevanje materijalom i ugovaranje usluga.

Odgovornost upravljača i železničkog prevoznika iz stava 3. ovog člana ne oslobađa od odgovornosti proizvođače sastavnih delova i činilaca interoperabilnosti pojedinih podsistema, lica zadužena za održavanje, imaoce vozila, naručioce i davaoce drugih potrebnih usluga, da su vozila, objekti, postrojenja, oprema, materijal i usluge usklađeni sa propisanim zahtevima i uslovima za predviđenu upotrebu, tako da ih upravljač ili železnički prevoznik mogu bezbedno koristiti u železničkom sistemu.

Železnički prevoznik i upravljač:

1)         primenjuju potrebne mere za upravljanje rizicima iz člana 7. stav 1. tačka 1) ovog zakona, a prema potrebi i u međusobnoj saradnji i saradnji s drugim učesnicima;

2)         u svojim sistemima za upravljanje bezbednošću uzimaju u obzir rizike povezane s aktivnostima drugih učesnika i trećih lica;

3)         prema potrebi ugovorno obavezuju druge učesnike iz stava 6. ovog člana koji imaju mogući uticaj na bezbedan rad železničkog sistema da primenjuju mere za upravljanje rizicima;

4)         obezbeđuju da njihovi izvođači primenjuju mere za upravljanje rizicima putem primene zajedničke bezbednosne metode za nadzor iz člana 7. stav 1. tačka 4) ovog zakona i da je to predviđeno u ugovornim aranžmanima, koji se moraju predočiti na zahtev Direkcije.

Ne dovodeći u pitanje odgovornost železničkog prevoznika i upravljača iz stava 3. ovog člana, lica zadužena za održavanje i svi ostali učesnici koji imaju potencijalni uticaj na bezbedan rad železničkog sistema, uključujući proizvođače, davaoce usluga održavanja i drugih usluga, imaoce železničkih vozila, naručioce, ugovorne prevoznike, pošiljaoce, primaoce, punioce, praznioce, utovarioce, istovarioce:

1)         primenjuju potrebne mere za upravljanje rizicima, prema potrebi, u saradnji s drugim učesnicima;

2)         obezbeđuju da podsistemi, pribor, oprema i usluge koje pružaju ispunjavaju propisane zahteve i uslove korišćenja kako bi ih železnički prevoznik i/ili upravljač mogao koristiti na bezbedan način.

Železnički prevoznik, upravljač i svi učesnici iz stava 6. ovog člana koji utvrde bezbednosne rizike povezane sa kvarovima, neusklađenosti konstrukcije ili drugim nedostacima tehničke opreme, uključujući one na opremi strukturnih podsistema, ili su obavešteni o njima, u granicama svojih nadležnosti:

1)         preduzimaju sve potrebne korektivne mere kako bi se otklonio utvrđeni bezbednosni rizik;

2)         obaveštavaju o rizicima relevantne uključene strane kako bi im omogućili preduzimanje svih daljih korektivnih mera radi osiguranja neprekinute bezbednosti železničkog sistema.

U slučaju razmene vozila između železničkih prevoznika, svi učesnici razmenjuju sve informacije relevantne za bezbedan rad, uključujući, ali ne ograničavajući se na, stanje i istoriju predmetnih vozila, elemente dosijea o održavanju u svrhu sledljivosti, sledljivost utovarnih aktivnosti i tovarne listove.

2. Zajednički pokazatelji bezbednosti

Član 6.

Zajednički pokazatelji bezbednosti (u daljem tekstu: ZPB) su pokazatelji na osnovu kojih se vrši procena nivoa bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Radi procene ostvarenosti zajedničkih ciljeva bezbednosti i omogućavanja praćenja opšteg razvoja bezbednosti na železnici, Direkcija prikuplja informacije o ZPB putem godišnjih izveštaja o bezbednosti upravljača i železničkog prevoznika.

Upravljač i železnički prevoznik dužni su da svake godine, najkasnije do 31. maja dostave Direkciji godišnji izveštaj o bezbednosti za prethodnu kalendarsku godinu.

Godišnji izveštaj o bezbednosti iz stava 3. ovog člana obuhvata:

1)         informacije o ostvarivanju bezbednosnih ciljeva i o rezultatima bezbednosnih planova;

2)         praćenje i analizu ZPB, u meri u kojoj je to relevantno za podnosioca izveštaja;

3)         rezultate interne kontrole bezbednosti;

4)         podatke o nedostacima i kvarovima u odvijanju železničkog saobraćaja i upravljanju infrastrukturom koji bi mogli biti relevantni za Direkciju, uključujući sažetak informacija koje su pružile relevantne uključene strane iz člana 5. stav 7. tačka 2) ovog zakona;

5)         informacije o primeni odgovarajućih zajedničkih bezbednosnih metoda.

Direkcija propisuje ZPB prema kojima upravljač i železnički prevoznik sastavljaju izveštaj iz stava 2. ovog člana i zajedničke metode za izračunavanje ekonomskih posledica nesreća.

Direkcija objavljuje godišnji izveštaj o svojim aktivnostima za prethodnu godinu i dostavlja ga ministru nadležnom za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministar) najkasnije do 30. septembra tekuće godine.

Izveštaj iz stava 6. ovog člana sadrži podatke o:

1)         razvoju stanja bezbednosti na železnici uključujući u to i prikupljene ZPB na nivou Republike Srbije;

2)         važnim promenama u zakonodavstvu i regulisanju bezbednosti na železnici;

3)         unapređenju postupka sertifikacije o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikacije o bezbednosti za prevoz;

4)         rezultatima i iskustvima vezanim za nadzor nad upravljačem i železničkim prevoznikom, uključujući i broj i rezultate sprovedenih nadzora i inspekcija;

5)         iskustvima železničkih prevoznika i upravljača u pogledu primene relevantnih ZBM.

Izveštaj iz stava 6. ovog člana Direkcija dostavlja i Agenciji Evropske unije za železnice (u daljem tekstu: Agencija) najkasnije do 30. septembra tekuće godine.

Ukoliko se posle dostavljanja izveštaja iz stava 6. ovog člana otkriju nove činjenice ili greške, Direkcija je dužna da pokazatelje koji se odnose na određenu godinu dopuni ili ispravi u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u sledećem godišnjem izveštaju.

Direkcija bliže propisuje elemente izveštaja iz st. 3. i 6. ovog člana.

3. Zajedničke bezbednosne metode

Član 7.

Zajedničke bezbednosne metode (u daljem tekstu: ZBM) propisuju način procene nivoa bezbednosti, ostvarenosti bezbednosnih ciljeva i usaglašenosti sa drugim bezbednosnim zahtevima, uključujući gde je to potrebno i angažovanje nezavisnog tela za ocenu, putem definisanja:

1)         ZBM za procenu i ocenu rizika i uslova koje treba da ispuni telo za ocenu rizika;

2)         ZBM za ocenu usaglašenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz, koje obuhvataju:

(1)        postupke za ocenu ispunjenosti zahteva podnetih od strane upravljača, odnosno železničkih prevoznika, za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, odnosno sertifikata o bezbednosti za prevoz,

(2)        kriterijume za ocenu ispunjenosti zahteva za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, odnosno sertifikata o bezbednosti za prevoz,

(3)        načela za vršenje nadzora nad usklađenošću sa zahtevima koje mora da ispuni sistem za upravljanje bezbednošću, posle izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, odnosno sertifikata o bezbednosti za prevoz;

3)         ZBM za nadzor bezbednosnog učinka posle izdavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz ili za upravljanje železničkom infrastrukturom;

4)         ZBM za praćenje efikasnosti upravljanja bezbednošću u toku eksploatacije i održavanja železničkog sistema.

ZBM iz stava 1. tačka 1) ovog člana propisuje Međuvladina organizacija za međunarodni prevoz železnicom (u daljem tekstu: OTIF), a ZBM iz stava 1. tač. 2), 3) i 4) ovog člana propisuje Direkcija.

Shodno usvojenim i revidiranim ZBM donose se potrebne izmene i dopune nacionalnih propisa.

Upravljač i železnički prevoznik dužni su da u godišnjem izveštaju iz člana 6. stav 3. ovog zakona opišu i svoja iskustva u vezi primene ZBM iz stava 1. tač. 1) i 4) ovog člana.

Direkcija će u svoj godišnji izveštaj iz člana 6. stav 6. ovog zakona uključiti i iskustva predlagača značajnih promena, železničkog prevoznika i upravljača, kao i sopstvena iskustva u vezi primene ZBM iz stava 1. ovog člana.

ZBM za procenu i ocenu rizika

Član 8.

ZBM za procenu i ocenu rizika primenjuje se u slučaju bilo kakve značajne promene u železničkom sistemu koja može imati uticaja na bezbednost železničkog saobraćaja. Ove promene mogu biti tehničke, eksploatacione ili organizacione prirode. ZBM za procenu i ocenu rizika je sastavni deo sistema za upravljanje bezbednošću upravljača i železničkog prevoznika.

Predlagač značajne promene može biti:

1)         upravljač ili železnički prevoznik, u okviru mera iz člana 5. stav 2. ovog zakona;

2)         naručilac ili proizvođač, kada podnose zahtev za verifikaciju podsistema, u skladu sa zakonom kojim se uređuje interoperabilnost železnice;

3)         podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje vozila;

4)         lice zaduženo za održavanje.

Predlagač značajne promene sprovodi ZBM za procenu i ocenu rizika.

Nezavisnu ocenu pravilne primene ZBM za procenu i ocenu rizika i rezultata te primene sprovode:

1)         akreditovana tela;

2)         tela priznata od Direkcije:

(1)        železnički prevoznik,

(2)        upravljač,

(3)        lice zaduženo za održavanje,

(4)        druge organizacije, njihovi delovi ili pojedinci, koji ispunjavaju uslove propisane ZBM iz člana 7. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Direkcija izdaje sertifikat u formi rešenja o ispunjenosti uslova koje mora da ispuni telo za ocenu rizika iz stava 4. tačka 2) ovog člana.

Sertifikat iz stava 5. ovog člana izdaje se sa rokom važenja ne dužim od pet godina.

Za izdavanje sertifikata iz stava 5. ovog člana plaća se taksa.

Visina takse iz stava 7. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Direkcija posle izdavanja sertifikata iz stava 5. ovog člana vrši periodične provere da li nosilac sertifikata i dalje ispunjava uslove iz stava 4. tačka 2) ovog člana.

Ako Direkcija proverom iz stava 9. ovog člana utvrdi da nosilac sertifikata iz stava 5. ovog člana više ne ispunjava uslove za sertifikaciju, rešenjem ograničava ili oduzima sertifikat, navodeći razloge za svoju odluku.

Rešenje o izdavanju i oduzimanju sertifikata iz stava 5. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Telo za ocenu rizika iz stava 4. tačka 2) ovog člana izdaje predlagaču značajne promene izveštaj o oceni bezbednosti, na osnovu koga predlagač odlučuje o prihvatanju značajne promene.

Izveštaji o oceni bezbednosti izdati u državama članicama Evropske unije ili državama ugovornicama OTIF važe u Republici Srbiji pod sledećim uslovima:

1)         da je ocena rizika izvršena u skladu sa ZBM za procenu i ocenu rizika;

2)         da je primenu metode iz tačke 1) ovog stava ocenilo telo za ocenu rizika;

3)         da je značajna promena u železničkom sistemu prihvaćena od strane predlagača iz stava 3. ovog člana;

4)         da će se deo železničkog sistema koristiti u Republici Srbiji pod istim funkcionalnim, eksploatacionim, topografskim i klimatskim uslovima;

5)         da su primenjeni isti kriterijumi za prihvatanje rizika koji se primenjuju u Republici Srbiji.

Kontrola primene ZBM za procenu i ocenu rizika čini sastavni deo periodične interne kontrole sistema za upravljanje bezbednošću upravljača i železničkog prevoznika.

ZBM za ocenu usaglašenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz

Član 9

ZBM za ocenu usaglašenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz primenjuje Direkcija u postupku izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz.

ZBM iz stava 1. ovog člana propisuje:

1)         postupak za ocenu zahteva za dobijanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz;

2)         kriterijume za ocenu ispunjenosti zahteva za dobijanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz;

3)         načela za vršenje nadzora nad usklađenošću sa zahtevima koje mora da ispuni sistem za upravljanje bezbednošću, posle izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz.

ZBM za nadzor bezbednosnog učinka posle izdavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz ili sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom

Član 10.

ZBM za nadzor bezbednosnog učinka posle izdavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz ili sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom primenjuje Direkcija u cilju nadzora nad primenom sistema za upravljanje bezbednošću železničkog prevoznika i upravljača posle izdavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz ili sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, kao i nadzora nad primenom ZBM iz člana 11. ovog zakona od strane železničkog prevoznika, upravljača i lica zaduženog za održavanje.

ZBM iz stava 1. ovog člana propisuje:

1)         postupak i tehnike nadzora;

2)         odnos između nadzora i ocene usaglašenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti za prevoz ili sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom;

3)         kompetencije zaposlenih koji obavljaju nadzor;

4)         kriterijume za donošenje odluka;

5)         koordinaciju nacionalnih tela za bezbednost međusobno i sa drugim nadležnim organima i telima.

ZBM za praćenje efikasnosti upravljanja bezbednošću u toku eksploatacije i održavanja železničkog sistema

Član 11.

ZBM za praćenje efikasnosti upravljanja bezbednošću u toku eksploatacije i održavanja železničkog sistema primenjuju železnički prevoznik i upravljač posle dobijanja sertifikata o bezbednosti za prevoz, odnosno sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, kao i lice zaduženo za održavanje.

ZBM iz stava 1. ovog člana propisuje:

1)         postupak praćenja;

2)         razmenu informacija između uključenih subjekata;

3)         izveštavanje o primeni ZBM.

4. Zajednički bezbednosni ciljevi

Član 12.

Zajednički bezbednosni ciljevi (u daljem tekstu: ZBC) utvrđuju najniži nivo bezbednosti koji moraju dostići različiti delovi železničkog sistema i železnički sistem u celini, a koji se iskazuje kroz kriterijum prihvatljivosti rizika za:

1)         pojedinačne rizike vezane za putnike, zaposlene, osoblje izvođača radova, korisnike putnih prelaza, kao i pojedinačne rizike vezane za prisustvo neovlašćenih lica na objektima infrastrukture;

2)         rizike za društvo.

ZBC koje je utvrdila Evropska komisija sadrže vremenski raspored postepenog sprovođenja, u slučaju kada je to potrebno, uzimajući u obzir prirodu i obim investicija potrebnih za njihovo sprovođenje.

Shodno usvojenim i revidiranim ZBC donose se potrebne izmene i dopune nacionalnih propisa u skladu sa vremenskim rasporedom njihovog sprovođenja.

Direkcija prijavljuje Evropskoj komisiji izmene i dopune nacionalnih propisa donetih u cilju postizanja ZBC.

Ministarstvo izrađuje i objavljuje godišnji plan bezbednosti kojim se definišu mere za postizanje ZBC.

5. Nacionalni propisi iz oblasti bezbednosti

Član 13.

Direkcija je dužna da na svojoj internet stranici objavljuje nacionalne propise iz oblasti bezbednosti kako bi isti bili na raspolaganju upravljaču, železničkom prevozniku i podnosiocima zahteva za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Evropskoj komisiji prijavljuju se važeći nacionalni propisi iz oblasti bezbednosti:

1)         u vezi sa postojećim nacionalnim bezbednosnim ciljevima i bezbednosnim metodama;

2)         koji definišu zahteve za sisteme bezbednog upravljanja, kao i zahteve za sertifikat o bezbednosti za prevoz;

3)         koji obuhvataju zajedničke operativne propise za železničke mreže koje još nisu obuhvaćene u TSI, što obuhvata i pravila u vezi sa sistemom signalizacije i vođenja saobraćaja;

4)         koji definišu zahteve za dodatnim internim propisima koje moraju doneti upravljač i železnički prevoznik;

5)         koji definišu zahteve za izvršne železničke radnike, uključujući kriterijume izbora, zdravstvene sposobnosti i profesionalne kvalifikacije i izdavanje uverenja, ako nisu obuhvaćeni u TSI;

6)         koji uređuju istragu nesreća i nezgoda.

U prijavi iz stava 2. ovog člana navodi se oblast primene propisa, osnovni sadržaj propisa sa upućivanjem na pravne tekstove, forma propisa i ko je nadležan za njihovo objavljivanje.

Evropska komisija se obaveštava o svakoj izmeni nacionalnih propisa iz oblasti bezbednosti i o svakom novom nacionalnom propisu iz oblasti bezbednosti koji se eventualno donosi, izuzev ako se propis u celini odnosi na izvođenje TSI.

Ako se namerava, po prihvatanju ZBC, izdavanje novog nacionalnog propisa iz oblasti bezbednosti koji zahteva viši nivo bezbednosti od ZBC ili izdavanje novog nacionalnog propisa iz oblasti bezbednosti koji može uticati na rad železničkih prevoznika iz drugih država na teritoriji Republike Srbije, Direkcija će blagovremeno konsultovati sve zainteresovane strane.

Direkcija dostavlja tekstove nacionalnih propisa iz oblasti bezbednosti u pripremi iz st. 2. i 4. ovog člana i razloge za njihovo donošenje ministarstvu nadležnom za tehničke propise, standardizaciju, akreditaciju i metrologiju radi prijavljivanja Evropskoj komisiji.

Ako Evropska komisija obavesti Republiku Srbiju da smatra da nacrt propisa iz oblasti bezbednosti nije u skladu sa ZBM ili bar sa ostvarivanjem ZBC, ili smatra da predstavlja sredstvo samovoljne diskriminacije ili prikrivenog ograničavanja prevoza železnicom između država članica Evropske unije, onda se privremeno zaustavlja donošenje, početak važenja ili primena propisa, dok se, u roku od šest meseci ne donese konačna odluka.

Ako Evropska komisija usvoji odgovarajuću odluku kojom utvrđuje da nacrt propisa iz oblasti bezbednosti nije u skladu sa ZBM ili sa postizanjem bar ZBC, ili da predstavlja sredstvo samovoljne diskriminacije, ili prikrivenog ograničavanja prevoza između država članica Evropske unije u železničkom saobraćaju, onda Direkcija preduzima sve što je potrebno da se ova odluka izvrši.

Novi nacionalni propisi koji sadrže zahteve u vezi sa bezbednošću železnice mogu se doneti samo u sledećim slučajevima:

1)         ako propisi koji se odnose na postojeće bezbednosne metode nisu obuhvaćeni ZBM;

2)         ako operativna pravila koja se primenjuju na železničkoj mreži nisu obuhvaćena TSI;

3)         kao hitna preventivna mera, naročito posle nesreće ili nezgode;

4)         kada je potrebno revidirati propis o kojem je već obaveštena Evropska komisija;

5)         kada propisi o zahtevima koje moraju ispunjavati železnički radnici, uključujući kriterijume za izbor, fizičku i psihičku sposobnost i stručnu osposobljenost, još nisu obuhvaćeni TSI.

Nacrt novog nacionalnog propisa podnosi se Agenciji i Evropskoj komisiji na razmatranje najmanje dva meseca pre očekivanog stupanja na snagu predloženog novog nacionalnog propisa, pružajući obrazloženje za njegovo uvođenje. Nacrt mora biti u dovoljnoj meri dovršen kako bi Agencija mogla sprovesti njegovo ispitivanje i u slučaju pozitivnog mišljenja o tome obavestila Republiku Srbiju i Evropsku komisiju koja će validirati predloženi propis.

Ukoliko Agencija u roku od dva meseca od prijema nacrta nacionalnog propisa ne obavesti Republiku Srbiju i Evropsku komisiju o pozitivnom mišljenju na predloženi propis, isti se može primenjivati.

U slučaju hitnih preventivnih mera nacionalni propis se može odmah doneti i primenjivati.

O propisu iz stava 12. ovog člana obaveštava se Agencija i isti je podložan oceni Agencije.

Propisi i ograničenja koja su strogo lokalnog karaktera ne moraju se prijavljivati Agenciji i Evropskoj komisiji. Ti propisi i ograničenja navode se u registru infrastrukture ili u Izjavi o mreži.

6. Sistem za upravljanje bezbednošću

Član 14.

Upravljač i železnički prevoznik dužni su da uspostave sistem za upravljanje bezbednošću, koji ima za cilj da se bar dostignu ZBC za železnički sistem u celini. Sistem za upravljanje bezbednošću mora biti usklađen sa prijavljenim nacionalnim propisima iz oblasti bezbednosti i sa bezbednosnim zahtevima utvrđenim u TSI i moraju biti primenjene odgovarajuće odredbe ZBM i prijavljenih nacionalnih propisa.

Sistem za upravljanje bezbednošću mora da bude prilagođen vrsti, obimu i području delatnosti i drugim uslovima aktivnosti koja se obavlja.

Sistemom za upravljanje bezbednošću postiže se kontrola svih rizika povezanih sa delatnošću upravljača ili železničkog prevoznika, uključujući i pružanje usluga održavanja, snabdevanje materijalom i angažovanje podizvođača, kao i rizike koji se javljaju usled aktivnosti trećih lica.

Sistem za upravljanje bezbednošću upravljača mora uzeti u obzir i koordinaciju hitnih postupaka sa svim železničkim prevoznicima u slučajevima nesreća i nezgoda i u vanrednim situacijama. Sistem za upravljanje bezbednošću razvija se sa ciljem koordinisanja postupaka u slučaju nesreća, nezgoda i vanrednih situacija koje sprovodi upravljač sa svim železničkim prevoznicima koji pružaju usluge na infrastrukturi kojom on upravlja i sa službama za nesreće, nezgode vanredne situacije kako bi se olakšala brza intervencija službi spašavanja i sa svakom drugom stranom koja bi mogla biti uključena u nesreću, nezgodu i vanrednu situaciju. U slučaju prekogranične infrastrukture, saradnjom između relevantnih upravljača olakšava se potrebna koordinacija i pripremljenost nadležnih službi za nesreće, nezgode i vanredne situacije s obe strane granice.

Svi bitni delovi sistema za upravljanje bezbednošću moraju biti dokumentovani, a posebno mora biti opisana raspodela odgovornosti u okviru organizacije upravljača ili železničkog prevoznika, način obezbeđenja kontrole od strane rukovodstva na različitim nivoima, uključivanje zaposlenih i njihovih predstavnika na svim nivoima i način obezbeđenja kontinuiranog unapređivanja sistema za upravljanje bezbednošću.

Sistem za upravljanje bezbednošću uključuje jasnu obavezu dosledne primene znanja i metoda u vezi s ljudskim faktorom. Upravljač i železnički prevoznik putem sistema za upravljanje bezbednošću promovišu kulturu uzajamnog poverenja, pouzdanosti i učenja u kojoj se zaposleni podstiču da doprinose razvoju bezbednosti, osiguravajući pritom poverljivost.

Osnovni elementi sistema za upravljanje bezbednošću su:

1)         politika bezbednosti koju je odobrio direktor upravljača ili železničkog prevoznika i koja je dostavljena svim zaposlenima i radno angažovanim licima;

2)         kvalitativni i kvantitativni ciljevi upravljača ili železničkog prevoznika u pogledu održavanja i unapređivanja bezbednosti, kao i planovi i postupci za ostvarivanje tih ciljeva;

3)         procedure za ispunjenje postojećih, novih ili izmenjenih tehničkih i eksploatacionih standarda i drugih uslova propisanih u TSI, nacionalnim propisima i drugim relevantnim propisima i odlukama nadležnih organa;

4)         procedure za obezbeđenje usklađenosti sa standardima i drugim propisanim uslovima tokom celog životnog ciklusa opreme i eksploatacije;

5)         procedure i metode za identifikaciju rizika, sprovođenje procene rizika i primenu mera za upravljanje rizicima u slučaju kada promena uslova eksploatacije ili uvođenje novih materijala postavljaju nove rizike za infrastrukturu ili za intrefejs čovek - mašina - organizacija;

6)         obezbeđivanje programa obuke zaposlenih i održavanja stručne osposobljenosti zaposlenih, odgovarajuće izvršavanje poslova, uključujući zahteve u pogledu fizičke i psihičke sposobnosti;

7)         praktična rešenja za obezbeđivanje informisanosti u okviru organizacije i, gde je to potrebno, između organizacija u železničkom sistemu;

8)         procedure i obrasci za dokumentovanje informacije o bezbednosti i utvrđivanje procedura za kontrolu konfiguracije ključnih informacija o bezbednosti;

9)         procedure kojima se obezbeđuje prijavljivanje, istraga i analiza nesreća, nezgoda, izbegnutih nesreća i drugih opasnih događaja i preduzimanje potrebnih preventivnih mera;

10)       obezbeđivanje planova za delovanje, upozoravanje i informisanje u vanrednim situacijama, prethodno dogovorenih sa odgovarajućim državnim organima;

11)       odredbe o periodičnoj internoj kontroli sistema za upravljanje bezbednošću.

Upravljač i železnički prevoznik uvrstiće u svoj sistem za upravljanje bezbednošću i druge elemente koji su potrebni kako bi se obuhvatili bezbednosni rizici, u skladu s ocenom rizika koji proizlaze iz njihove delatnosti.

Direkcija bliže propisuje elemente sistema za upravljanje bezbednošću.

Nadzor nad sistemima za upravljanje bezbednošću

Član 15.

Direkcija vrši nadzor nad sistemima za upravljanje bezbednošću upravljača i železničkog prevoznika, posle izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Nadzorom iz stava 1. ovog člana proverava se naročito da li upravljač i železnički prevoznik primenjuju:

1)         sistem za upravljanje bezbednošću i prate njegovu efikasnost;

2)         pojedinačne elemente sistema za upravljanje bezbednošću, uključujući operativne aktivnosti, pružanje usluga održavanja, snabdevanje materijalima i korišćenje izvođača, kako bi se pratila njihova efikasnost;

3)         relevantne ZBM iz člana 7. ovog zakona.

Ako Direkcija tokom nadzora iz stava 1. ovog člana utvrdi neusaglašenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti, naložiće primenu korektivnih mera.

Ako Direkcija tokom nadzora iz stava 1. ovog člana utvrdi ozbiljan bezbednosni rizik, može u bilo kom trenutku primeniti privremene bezbednosne mere, uključujući trenutno ograničavanje ili suspendovanje određenih aktivnosti nosioca sertifikata o bezbednosti.

Rešenje kojim se nalaže sprovođenje odgovarajućih mera iz st. 3 i 4. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Nadzor, u smislu stava 1. ovog člana, vrše ovlašćena lica Direkcije u skladu sa godišnjim planom nadzora.

Železnički prevoznici najkasnije dva meseca pre početka obavljanja novih transportnih aktivnosti obaveštavaju Direkciju kako bi ona mogla planirati aktivnosti nadzora. Železnički prevoznici takođe dostavljaju spisak kategorija osoblja i tipova vozila.

Direkcija nadzire pružne delove podsistema kontrola, upravljanje i signalizacija, podsistem energija i podsistem infrastruktura i obezbeđuje da su oni usaglašeni sa osnovnim zahtevima.

U slučaju prekograničnih pruga nadzor iz stava 8. ovog člana sprovodi se u saradnji sa telima za bezbednost susednih država.

Direkcija izdaje obaveštenja upravljaču i železničkim prevoznicima kojima ih upozorava na neusaglašenosti sa njihovim obavezama propisanim stavom 2. ovog člana.

Direkcija, u cilju obnavljanja sertifikata o bezbednosti za prevoz i sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, koristi informacije prikupljene tokom nadzornih aktivnosti.

IV. SERTIFIKAT O BEZBEDNOSTI ZA PREVOZ I SERTIFIKAT O BEZBEDNOSTI ZA UPRAVLJANJE ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM

1. Sertifikat o bezbednosti za prevoz

Pojam i sadržina

Član 16.

Železnički prevoznik mora da poseduje sertifikat o bezbednosti za prevoz da bi mu se dozvolio pristup infrastrukturi.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz može da obuhvata celu mrežu ili određeni deo mreže.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz predstavlja dokaz da je železnički prevoznik uspostavio sistem za upravljanje bezbednošću i da ispunjava zahteve utvrđene u TSI, nacionalnim propisima i drugim relevantnim propisima u cilju kontrole rizika i bezbednog odvijanja saobraćaja na mreži.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz sastoji se od:

1)         dela A kojim se potvrđuje prihvatanje sistema za upravljanje bezbednošću železničkog prevoznika;

2)         dela B kojim se potvrđuje prihvatanje odredaba koje je železnički prevoznik usvojio kako bi zadovoljio specifične zahteve propisane za bezbedno obavljanje saobraćaja na odgovarajućoj mreži; u te zahteve mogu biti uključeni primena TSI, nacionalnih propisa i internih propisa železničkog prevoznika, prihvatanje sertifikata zaposlenih i dozvola za korišćenje železničkih vozila koja koristi taj železnički prevoznik.

Za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz - deo B koji se odnosi na mrežu podnosi se sledeće:

1)         dokumentacija železničkog prevoznika o TSI ili delovima TSI i, gde je to relevantno, nacionalnim propisima, internim i drugim propisima koji se primenjuju na obavljanje saobraćaja, zaposlene i vozila, kao i kako se osigurava njihovo poštovanje u sistemu za upravljanje bezbednošću;

2)         dokumentacija železničkog prevoznika o različitim kategorijama zaposlenih ili angažovanih po ugovoru za potrebe obavljanja saobraćaja, uključujući u to i dokaze da isti ispunjavaju uslove TSI ili nacionalnih propisa i da poseduju potrebne dozvole i sertifikate;

3)         dokumentacija železničkog prevoznika o različitim vrstama vozila koja se koriste za potrebe saobraćaja, uključujući i dokaze da sredstva ispunjavaju uslove TSI ili nacionalnih propisa i da poseduju potrebne dozvole za korišćenje;

4)         druga potrebna dokumentacija propisana aktom iz člana 18. stav 5. ovog zakona.

Dokumentacija u vezi elemenata koji su u skladu sa TSI i uslovima interoperabilnosti podnosi se u sažetoj formi.

U sertifikatu o bezbednosti za prevoz navode se vrsta i obim poslova železničkog prevoznika na koje se sertifikat odnosi.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz na industrijskoj železnici

Član 17.

Vlasnik odnosno korisnik industrijske železnice je dužan da poseduje sertifikat o bezbednosti za prevoz na industrijskoj železnici kojim se potvrđuje prihvatanje odredaba koje je imalac industrijske železnice usvojio kako bi zadovoljio specifične zahteve propisane za bezbedno odvijanje saobraćaja na industrijskoj železnici. U te zahteve mogu biti uključeni primena TSI i nacionalnih propisa i dozvole za korišćenje železničkih vozila koja koristi taj imalac industrijske železnice.

U pogledu dokaza potrebnih za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz na industrijskoj železnici za prevoz shodno se primenjuju odredbe člana 16. stav 5. ovog zakona.

Na izdavanje i oduzimanje sertifikata o bezbednosti za prevoz na industrijskoj železnici shodno se primenjuju čl. 18. i 20. ovog zakona.

Izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz

Član 18.

Direkcija izdaje sertifikat o bezbednosti za prevoz na propisanom obrascu i u formi rešenja.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Rok važenja sertifikata o bezbednosti za prevoz je pet godina.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz obnavlja se na zahtev nosioca.

Direkcija bliže propisuje obrasce sertifikata o bezbednosti za prevoz, numerisanje obrazaca sertifikata o bezbednosti za prevoz u skladu sa evropskim identifikacionim brojem, obrazac za podnošenje zahteva za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz i uputstvo za njegovo popunjavanje, kao i potrebnu dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Obrasci sertifikata o bezbednosti za prevoz izdaju se i na jednom od sledećih jezika: engleski, francuski ili nemački.

Nosilac sertifikata o bezbednosti za prevoz bez odlaganja, obaveštava Direkciju o svim većim promenama u uslovima odgovarajućeg dela sertifikata o bezbednosti za prevoz, koje se odnose na elemente sistema upravljanja bezbednošću. Veća promena je ona koja značajnije menja uslove na osnovu kojih je izdat sertifikat o bezbednosti za prevoz (nova vrsta poslovanja, nova pruga, novi tip vozila, nova kategorija osoblja i dr.).

Direkcija može zahtevati da odgovarajući deo sertifikata o bezbednosti za prevoz bude revidiran posle znatnih promena u propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz se u celini ili delimično ažurira kad god se znatno izmene vrsta ili obim poslovanja.

Za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz, njegovo obnavljanje, revidiranje i ažuriranje plaća se taksa.

Visina takse iz stava 10. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

O izdatim sertifikatima o bezbednosti za prevoz Direkcija vodi evidenciju koja sadrži:

1)         vrstu sertifikata;

2)         naziv pravnog lica kome je sertifikat izdat;

3)         vrstu usluge na koju se sertifikat odnosi;

4)         datum izdavanja sertifikata.

Rešenje o odbijanju obnavljanja, revidiranja ili ažuriranja sertifikata o bezbednosti za prevoz konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Priznavanje stranog sertifikata i dodatni sertifikat

Član 19.

Sertifikat o bezbednosti za prevoz - deo A izdat železničkom prevozniku u stranoj državi važi u Republici Srbiji na osnovu potvrđenih međunarodnih sporazuma.

Železnički prevoznik iz stava 1. ovog člana koji namerava da pruža železničke transportne usluge u Republici Srbiji mora dobiti dodatni sertifikat o bezbednosti za prevoz - deo B od Direkcije.

Oduzimanje ili ograničavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz

Član 20.

Ako Direkcija utvrdi da nosilac sertifikata o bezbednosti za prevoz više ne ispunjava uslove za sertifikaciju, Rešenjem ograničava ili oduzima deo A, deo B ili oba dela sertifikata, navodeći razloge za svoju odluku.

Rešenje o ograničavanju odnosno oduzimanju dela A, odnosno dela B sertifikata o bezbednosti za prevoz konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Kada Direkcija ograniči ili oduzme dodatni sertifikat o bezbednosti za prevoz, bez odlaganja o svojoj odluci obaveštava telo kojem su povereni poslovi vezani za bezbednost na železnici strane države koje je izdalo sertifikat o bezbednosti za prevoz - deo A.

Direkcija oduzima sertifikat o bezbednosti za prevoz i u slučaju da nosilac tog sertifikata u roku od jedne godine od njegovog izdavanja nije koristio sertifikat o bezbednosti za prevoz kao što je predviđeno tim sertifikatom.

Direkcija odmah obaveštava upravljača javne železničke infrastrukture o oduzimanju sertifikata za prevoz, odnosno o ograničavanju sertifikata za prevoz, kao i o primljenom obaveštenju nadležnog tela strane države o oduzimanju sertifikata o bezbednosti za prevoz - deo A.

Direkcija u roku od 30 dana obaveštava Agenciju o sertifikatima o bezbednosti za prevoz - deo A, koji su izdati, ažurirani, obnovljeni, ograničeni ili oduzeti.

U obaveštenju iz stava 5. ovog člana Direkcija obavezno navodi naziv i adresu železničkog prevoznika, datum izdavanja, oblast primene i važnost sertifikata o bezbednosti za prevoz i, u slučaju ograničavanja ili oduzimanja, razloge za svoju odluku.

2. Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom

Pojam i sadržina

Član 21.

Upravljač mora da poseduje sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom se sastoji od:

1)         dela kojim se potvrđuje prihvatanje sistema za upravljanje bezbednošću upravljača;

2)         dela kojim se potvrđuje prihvatanje odredaba koje je upravljač usvojio da bi zadovoljio specifične zahteve potrebne za bezbedno projektovanje, održavanje i eksploataciju infrastrukture.

Kao dokaz ispunjenosti uslova za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom iz stava 2. tačka 2) ovog člana podnosi se sledeće:

1)         dokumentacija upravljača o TSI ili delovima TSI, nacionalnim propisima, internim i drugim propisima koji se primenjuju za eksploataciju i održavanje infrastrukture, zaposlene i vozila, kao i kako se putem sistema za upravljanje bezbednošću osigurava njihovo poštovanje;

2)         dokumentacija upravljača o različitim kategorijama zaposlenih ili angažovanih po ugovoru za potrebe eksploatacije i održavanja železničke infrastrukture, uključujući u to i dokaze da isti ispunjavaju uslove TSI ili nacionalnih propisa za bezbednost i da poseduju potrebne dozvole i sertifikate;

3)         dokumentacija upravljača o različitim vrstama vozila koja se koriste za potrebe održavanja infrastrukture, uključujući i dokaze da sredstva ispunjavaju uslove TSI ili nacionalnih železničkih tehničkih propisa i da poseduju potrebne dozvole za korišćenje;

4)         druga potrebna dokumentacija propisana aktom iz člana 23. stav 9. ovog zakona.

U sertifikatu o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom navode se mreže ili delovi mreža na koje se sertifikat odnosi.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom industrijske železnice

Član 22.

Vlasnik odnosno korisnik industrijske železnice mora da poseduje sertifikat o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom industrijske železnice kojim se potvrđuje prihvatanje odredaba koje je imalac industrijske železnice usvojio da bi zadovoljio specifične zahteve potrebne za bezbedno održavanje i eksploataciju infrastrukture.

Za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom industrijske železnice koji se izdaje imaocu industrijske železnice shodno se primenjuju odredbe člana 21. stav 3. ovog zakona.

Na izdavanje i oduzimanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom industrijske železnice shodno se primenjuju čl. 23. i 24. ovog zakona.

Izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom

Član 23.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom izdaje Direkcija na propisanom obrascu i u formi rešenja.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom važi pet godina.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom obnavlja se na zahtev nosioca.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom se u celini ili delimično ažurira kada dođe do znatnih izmena infrastrukture, signalizacije ili napajanja energijom ili načina eksploatacije i održavanja infrastrukture, o čemu nosilac tog sertifikata bez odlaganja obaveštava Direkciju.

Direkcija može zahtevati da sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom bude revidiran posle znatnih promena u regulatornom okviru za bezbednost.

Za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, njegovo obnavljanje, ažuriranje ili reviziju plaća se taksa.

Visina takse iz stava 7. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Direkcija bliže propisuje obrasce sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, numerisanje obrazaca sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom u skladu sa evropskim identifikacionim brojem, obrazac za podnošenje zahteva za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i uputstvo za njegovo popunjavanje i potrebnu dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom.

O izdatim sertifikatima o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom Direkcija vodi evidenciju koja sadrži:

1)         vrstu sertifikata;

2)         naziv pravnog lica kome je sertifikat izdat;

3)         datum izdavanja sertifikata.

Rešenje o odbijanju obnavljanja, revidiranja ili ažuriranja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Oduzimanje ili ograničavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom

Član 24.

Ako Direkcija utvrdi da nosilac sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom više ne ispunjava uslove za izdavanje tog sertifikata, Rešenjem ograničava ili oduzima predmetni sertifikat, navodeći razloge za svoju odluku.

Rešenje o ograničavanju odnosno oduzimanju sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Direkcija u roku od dve nedelje obaveštava Agenciju o sertifikatima o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom koji su izdati, obnovljeni, izmenjeni, dopunjeni, ograničeni ili oduzeti. Pri tome navodi naziv i adresu upravljača, datum izdavanja, oblast primene i važnost navedenog sertifikata i, u slučaju ograničavanja ili oduzimanja, navodeći razloge za svoju odluku.

3. Postupanje po zahtevu za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz

Član 25.

Direkcija odlučuje o zahtevu za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, i sertifikata o bezbednosti za prevoz u roku od najviše četiri meseca od podnošenja potrebne dokumentacije, kao i dopunskih informacija koje je tražila.

Da bi se olakšalo osnivanje novih železničkih prevoznika i podnošenje zahteva železničkih prevoznika iz drugih država, Direkcija je dužna da objavi na svojoj internet stranici detaljna uputstva o pribavljanju sertifikata o bezbednosti za prevoz i spisak svih uslova koje je potrebno ispuniti za izdavanje tog sertifikata.

Direkcija je dužna da objavi na svojoj internet stranici detaljna uputstva o pribavljanju sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i spisak svih uslova koje je potrebno ispuniti za izdavanje tog sertifikata.

Železničkom prevozniku koji podnosi zahtev za sertifikat o bezbednosti za prevoz za usluge na definisanom ograničenom delu mreže daju se posebna uputstva i konkretno se ukazuje na propise koji važe za deo mreže o kojem je reč.

Svi zahtevi za sertifikat o bezbednosti za prevoz podnose se na srpskom jeziku.

V. PODSISTEM INFRASTRUKTURA

Tehnički uslovi

Član 26.

Podsistem infrastruktura čine gornji stroj (koloseci, skretnice i druge složene kolosečne konstrukcije, profili i dr.) i donji stroj (zemljani trup, mostovi, propusti, tuneli, peroni, područja pristupa i dr.) železničke pruge koji ispunjava sledeće tehničke uslove:

1)         širina koloseka iznosi 1435 mm, s tim što ne može biti manja od 1430 mm niti veća od 1470 mm, uključujući i proširenje koloseka u krivini;

2)         poluprečnik krivine na otvorenoj pruzi iznosi najmanje 300 m, a na glavnom prolaznom koloseku u železničkoj stanici najmanje 500 m;

3)         spoljna šina, zavisno od veličine poluprečnika krivine i dozvoljene brzine, mora biti nadvišena ali ne više od 150 mm;

4)         nagib nivelete na otvorenoj pruzi iznosi najviše 25‰;

5)         nagib nivelete u stanici iznosi najviše: za stanicu u pravcu do 1‰, a za stanicu u krivini do 2,5‰;

6)         razmak između osa koloseka u službenom mestu mora biti toliki da između slobodnih profila tih koloseka postoji potreban prostor za bezbedno kretanje putnika i drugih lica i za postavljanje postrojenja, naprava i stubova za signale, električnu kontaktnu mrežu, osvetljenje i sl.;

7)         razmak između osa koloseka u službenom mestu iznosi najmanje 4,75 m, a razmak koloseka između kojih se postavljaju peroni visine 0,55 m, računajući od gornje ivice šine, iznosi najmanje 6 m;

8)         razmak između osa koloseka na otvorenoj pruzi kod dvokolosečnih i paralelnih pruga iznosi najmanje 4 m;

9)         dozvoljena masa, na magistralnim prugama iznosi najmanje 22,5 t po osovini i 8,0 t po dužnom metru, a na regionalnim, lokalnim i manipulativnim prugama 18,0 t po osovini i 6,4 t po dužnom metru.

Direkcija propisuje druge tehničke uslove koje mora ispunjavati podsistem infrastruktura.

Uređenost prostora za putnike, pristupa do vozova i službenih mesta

Član 27.

Službena mesta u kojima se obavlja ulaz i izlaz putnika moraju imati perone.

U službenim mestima sa prosečnim godišnjim dnevnim prometom od najmanje 70 vozova i 500 otpremljenih putnika, pristupi vozovima moraju biti izvedeni tako da putnici ne idu preko koloseka (denivelisani prelazi, čeoni peroni i sl.).

Prostori i mesta namenjena za prijem, zadržavanje i otpravljanje putnika, prtljaga i pošiljki u železničkom saobraćaju moraju biti uređeni tako da garantuju bezbednost putnika i drugih lica i drumskih vozila.

U službenim mestima pristupi vozovima za prevoz putnika izvode se tako da omogućavaju što lakši pristup putnicima i licima sa smanjenom pokretljivošću.

Stajališta na dvokolosečnim železničkim prugama, izuzev stajališta sa ostrvskim peronima ili zaštitnim signalima, moraju imati ogradu između koloseka.

Održavanje podsistema infrastruktura

Član 28.

Upravljač je dužan da održava podsistem infrastruktura u ispravnom, pouzdanom i funkcionalnom stanju u skladu sa projektovanim rešenjima radi stalnog ispunjavanja osnovnih zahteva utvrđenih u TSI i nacionalnim propisima, koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj.

Direkcija propisuje način i rokove održavanja gornjeg i donjeg stroja železničkih pruga.

Upravljač u okviru sistema za upravljanje bezbednošću bliže definiše pravila za održavanje, uputstva za održavanje i tehničko-tehnološke postupke za održavanje u skladu sa nacionalnim propisima.

Održavanje uključuje primenu sistemskih mera, nadzor stanja, redovne i vanredne preglede, kontrolu, zamenu činilaca interoperabilnosti i elemenata podsistema infrastruktura, uklanjanje drveća, nasada i drugo, pri čemu se ne menja usklađenost sa lokacijskim uslovima.

Upravljač može za potrebe održavanja podsistema infrastruktura angažovati drugi privredni subjekt koji je registrovan u Republici Srbiji i koji ispunjava uslove za obavljanje tih poslova, koje propisuje Direkcija.

Sertifikat o ispunjenosti uslova iz stava 5. ovog člana izdaje Direkcija u formi rešenja, sa rokom važenja do pet godina.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata o ispunjenosti uslova za održavanje podsistema infrastruktura iz stava 6. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje sertifikata iz stava 6. ovog člana plaća se taksa.

Visina takse iz stava 8. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

O izdatim sertifikatima iz stava 6. ovog člana Direkcija vodi evidenciju koja sadrži:

1)         naziv pravnog lica kome je izdat sertifikat;

2)         vrstu radova na održavanju na koje se sertifikat odnosi;

3)         datum izdavanja sertifikata.

Direkcija je dužna da posle izdavanja sertifikata iz stava 6. ovog člana vrši periodične provere da li nosilac sertifikata i dalje ispunjava uslove iz stava 5. ovog člana.

Ako Direkcija proverom iz stava 11. ovog člana utvrdi da nosilac sertifikata iz stava 6. ovog člana više ne ispunjava uslove za sertifikaciju, rešenjem oduzima sertifikat, navodeći razloge za svoju odluku.

Rešenje o oduzimanju sertifikata iz stava 6. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Upravljač i drugi privredni subjekt iz stava 5. ovog člana vode evidencije o izvršenim radovima na održavanju podsistema infrastruktura.

Odvajanje železničkih pruga

Član 29.

Železnička pruga, pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek se po pravilu odvaja ili ukršta sa drugom železničkom prugom samo u službenom mestu.

Ako se železnička pruga, pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek odvaja na otvorenoj pruzi, odvojna skretnica mora imati zaštitni kolosek i mora biti osigurana zaštitnim signalima koji se predsignališu. Signali moraju biti zavisni od položaja skretnice. Signali i skretnice kontrolišu se iz susednog posednutog službenog mesta na železničkoj pruzi.

Ako uslovi iz stava 2. ovog člana nisu ispunjeni, odvojna skretnica mora biti posednuta za vreme odvijanja saobraćaja preko nje, a najveća brzina vozova preko skretnice može da bude najviše 50 km/h.

Kada se pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek odvaja na otvorenoj pruzi, odvojna skretnica u slučaju iz stava 3. ovog člana poseda se samo kada se preko nje odvija saobraćaj ka pruzi industrijske železnice ili industrijskom koloseku i obratno.

Mere bezbednosti pri izvođenju radova na železničkoj pruzi

Član 30.

Pre početka radova na železničkoj pruzi, kao i za vreme održavanja železničkih pruga, upravljač preduzima i zainteresovanom osoblju upravljača i izvođača radova objavljuje mere za bezbedno odvijanje saobraćaja koje se dopunjuju merama koje je odredio izvođač radova za bezbednost i zdravlje na radu svojih radnika.

Upravljač ili drugi privredni subjekt koji održava železničku prugu dužan je da pre početka radova obezbedi mesto na kome će se radovi izvoditi.

Kada se na koloseku ili vozilu koji se nalazi na njemu obavljaju radovi, odnosno određene aktivnosti kao što su: zavarivanje, sečenje, brušenje i sl, upravljač objavljuje posebne mere za bezbedno odvijanje saobraćaja vozova po susednom koloseku koji u svom sastavu imaju uvrštena kola tovarena opasnom robom, dok se vrše radovi koji mogu uticati na ugrožavanje bezbednosti železničkog saobraćaja i životne sredine.

Po završetku radova iz st. 1. i 3. ovog člana upravljač ili drugi privredni subjekt koji izvodi te radove dužan je da sa železničke pruge ukloni ostatke materijala, sredstva rada, signale, signalne oznake i druge predmete koje je postavio prilikom izvođenja radova i da postavi opremu, telekomunikacione, signalno-sigurnosne i druge uređaje koji su neophodni za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja.

VI. PODSISTEM ENERGIJA

Tehnički uslovi

Član 31.

Podsistem energija čine stabilna postrojenja električne vuče i pogonska elektroenergetska postrojenja namenjena napajanju električnom energijom.

Elektrifikacija železničkih pruga koje su deo javne železničke infrastrukture vrši se primenom monofaznog sistema 25 kV, 50 Hz.

Direkcija propisuje druge tehničke uslove koje mora ispunjavati podsistem energija.

Mere bezbednosti na prugama sa stabilnim postrojenjima električne vuče

Član 32.

Na elektrificiranim prugama gde postoji opasnost povreda od previsokog napona dodira i koraka, upravljač je dužan da definiše izvore opasnosti, zabrane, izuzetna dopuštanja, zajedničke odredbe o bezbednom radu, posebne mere bezbednosti pri radu na kontaktnoj mreži, posebne mere bezbednosti pri radu na železničkoj pruzi i pružnim postrojenjima, posebne mere bezbednosti pri radu na signalno-sigurnosnim, telekomunikacionim i pogonskim elektroenergetskim postrojenjima kada je kontaktna mreža pod naponom.

Na signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim postrojenjima i uređajima ili drugim električnim uređajima ili na delovima tih postrojenja ili uređaja koji se nalaze u neposrednoj blizini kontaktne mreže moraju se sprovesti odgovarajuće mere zaštite od štetnih električnih uticaja na pojedine uređaje ili njihove delove.

Održavanje podsistema energija

Član 33.

Upravljač je dužan da održava podsistem energija u ispravnom, pouzdanom i funkcionalnom stanju u skladu sa projektovanim rešenjima radi stalnog ispunjavanja osnovnih zahteva utvrđenih u TSI i nacionalnim propisima, koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj.

Direkcija propisuje način i rokove održavanja podsistema energija.

Upravljač u okviru sistema za upravljanje bezbednošću bliže definiše pravila za održavanje, uputstva za održavanje i tehničko-tehnološke postupke za održavanje u skladu sa nacionalnim propisima.

Održavanje uključuje primenu sistemskih mera, nadzor stanja, redovne i vanredne preglede, kontrolu, zamenu činilaca interoperabilnosti i elemenata podsistema energija, uklanjanje drveća, nasada i drugo, pri čemu se ne menja usklađenost sa lokacijskim uslovima.

Upravljač može za potrebe održavanja podsistema energija angažovati drugi privredni subjekt koji je registrovan u Republici Srbiji i koji ispunjava uslove za obavljanje tih poslova, koje propisuje Direkcija.

Sertifikat o ispunjenosti uslova iz stava 5. ovog člana izdaje Direkcija u formi rešenja, sa rokom važenja do pet godina.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata o ispunjenosti uslova za održavanje podsistema energija konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje sertifikata iz stava 6. ovog člana plaća se taksa.

Visina takse iz stava 8. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

O izdatim sertifikatima iz stava 6. ovog člana Direkcija vodi evidenciju koja sadrži:

1)         naziv pravnog lica kome je izdat sertifikat;

2)         vrstu radova na održavanju na koje se sertifikat odnosi;

3)         datum izdavanja sertifikata.

Direkcija je dužna da posle izdavanja sertifikata iz stava 6. ovog člana vrši periodične provere da li nosilac sertifikata i dalje ispunjava uslove iz stava 5. ovog člana.

Ako Direkcija proverom iz stava 11. ovog člana utvrdi da nosilac sertifikata iz stava 6. ovog člana više ne ispunjava uslove za sertifikaciju, rešenjem oduzima sertifikat, navodeći razloge za svoju odluku.

Rešenje o oduzimanju sertifikata iz stava 12. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Otklanjanju kvarova u podsistemu energija pristupa se u roku od 60 minuta od trenutka ustanovljenja ili prijema prijave o nastanku kvara.

Izuzetno od odredbe stava 14. ovog člana, u slučaju teško pristupačnih mesta, loših vremenskih uslova i slično, vreme pristupanja otklanjanju kvarova može iznositi do 120 minuta od prijema prijave o kvaru.

VII. PODSISTEM KONTROLA, UPRAVLJANJE I SIGNALIZACIJA

1. Podsistem na koji se primenjuju nacionalni propisi

a) Signalno-sigurnosni uređaji

Tehnički uslovi

Član 34.

Službena mesta iz kojih se vrši upravljanje i regulisanje železničkog saobraćaja na železničkoj pruzi, zavisno od maksimalne brzine kretanja voza, moraju biti opremljena signalno-sigurnosnim uređajima i postrojenjima, i to:

1)         za brzinu kretanja voza na železničkim prugama preko skretničkog područja do 100 km/h - ulaznim ili zaštitnim signalima i predsignalima. Ulazni signali moraju biti u tehnički uslovljenoj međusobnoj zavisnosti i u zavisnosti od položaja skretnica u putu vožnje tako da signališu da li je dalja vožnja dozvoljena redovnom ili ograničenom brzinom;

2)         za brzinu kretanja voza od 100 do 160 km/h - ulaznim ili zaštitnim signalima i predsignalima i izlaznim signalima koji su u takvoj tehnički uslovljenoj zavisnosti od puta vožnje da se mogu postaviti da pokazuju signalni znak koji dozvoljava dalju vožnju samo po prethodno obezbeđenom putu vožnje i ako je pruga slobodna u smeru kretanja voza do narednog ulaznog ili prostornog signala. Izlazni signali susednih službenih mesta na jednokolosečnoj pruzi i dvokolosečnoj pruzi sa obostranim saobraćajem moraju biti u takvoj međusobnoj tehnički uslovljenoj zavisnosti da se mogu postaviti u položaj koji dozvoljava vožnju samo u jednom smeru;

3)         za brzinu kretanja voza od 100 do 160 km/h kod ulaznih ili zaštitnih i izlaznih signala u železničkim stanicama, prostornih i zaštitnih signala - pružnim autostop uređajima.

Ako se železnička pruga koja nema ugrađene pružne autostop uređaje priključuje na prugu sa ugrađenim autostop uređajima, ulazni ili zaštitni signali i predsignali priključne pruge u železničkoj stanici ili u drugom službenom mestu (ukrsnici ili rasputnici) priključenja moraju biti opremljeni pružnim autostop uređajima ili zaštitnom skretnicom u putu vožnje.

Direkcija propisuje druge tehničke uslove za signalno-sigurnosne uređaje.

Održavanje signalno-sigurnosnih uređaja

Član 35.

Upravljač je dužan da održava signalno-sigurnosne uređaje u ispravnom, pouzdanom i funkcionalnom stanju u skladu sa projektovanim rešenjima radi stalnog ispunjavanja osnovnih zahteva utvrđenih u TSI i nacionalnim propisima, koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj.

Direkcija propisuje način i rokove održavanja signalno-sigurnosnih uređaja.

Upravljač u okviru sistema za upravljanje bezbednošću bliže definiše pravila za održavanje, uputstva za održavanje i tehničko-tehnološke postupke za održavanje u skladu sa nacionalnim propisima.

Održavanje uključuje primenu sistemskih mera, nadzor stanja, redovne i vanredne preglede, kontrolu, zamenu činilaca interoperabilnosti i elemenata podsistema energija, uklanjanje drveća, nasada i drugo, pri čemu se ne menja usklađenost sa lokacijskim uslovima.

Upravljač može za potrebe održavanja signalno-sigurnosnih uređaja angažovati drugi privredni subjekt koji je registrovan u Republici Srbiji i koji ispunjava uslove za obavljanje tih poslova, koje propisuje Direkcija.

Sertifikat o ispunjenosti uslova iz stava 5. ovog člana izdaje Direkcija u formi rešenja, sa rokom važenja do pet godina.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata o ispunjenosti uslova za održavanje signalno-sigurnosnih uređaja konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje sertifikata iz stava 6. ovog člana plaća se taksa.

Visina takse iz stava 8. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

O izdatim sertifikatima iz stava 6. ovog člana Direkcija vodi evidenciju koja sadrži:

1)         naziv pravnog lica kome je izdat sertifikat;

2)         vrstu radova na održavanju na koje se sertifikat odnosi;

3)         datum izdavanja sertifikata.

Direkcija je dužna da posle izdavanja sertifikata iz stava 6. ovog člana vrši periodične provere da li nosilac sertifikata i dalje ispunjava uslove iz stava 5. ovog člana.

Ako Direkcija proverom iz stava 11. ovog člana utvrdi da nosilac sertifikata iz stava 6. ovog člana više ne ispunjava uslove za sertifikaciju, rešenjem oduzima sertifikat, navodeći razloge za svoju odluku.

Rešenje o oduzimanju sertifikata iz stava 12. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Vreme trajanja smetnje ili kvara na signalno-sigurnosnim uređajima, počevši od trenutka kada je nadležna deonica za održavanje signalno-sigurnosnih uređaja obaveštena o nastaloj smetnji ili kvaru, ne sme biti duže od:

-           tri sata za magistralne pruge,

-           šest sati za regionalne i lokalne pruge.

Vremena navedena u stavu 14. ovog člana odnose se na otklanjanje smetnje ili kvara koje je moguće otkloniti bez zamene neispravnog dela uređaja odnosno zamenom neispravnog elementa uređaja (osigurač, sijalica, i sl), kojeg radnik na otklanjanju neispravnosti ima na licu mesta.

Rokovi za otklanjanje smetnje ili kvara iz stava 14. ovog člana produžavaju se s obzirom na veličinu smetnje ili kvara, koji su posledica prirodnih katastrofa, nesreća i nezgoda, ili drugih vanrednih situacija, ali se smetnja ili kvar moraju otkloniti u što kraćem roku.

Nezavisno od vremena trajanja smetnje ili kvarova na signalno - sigurnosnim uređajima i postrojenjima iz stava 14. ovog člana, potrebno je radove na održavanju organizovati i sprovoditi na način da se pri svakoj smetnji ili kvaru njihova dužina trajanja svede na najmanju moguću meru.

Ukoliko se pojavi više istovremenih smetnji ili kvarova koje otklanjaju isti radnici, potrebno ih je klasifikovati tako da prioritet otklanjanja imaju neispravnosti koje ugrožavaju bezbednost železničkog saobraćaja.

Otklanjanje smetnje ili kvara na signalno - sigurnosnim uređajima vrše najmanje dva radnika, iz razloga lične bezbednosti i zaštite na radu, odnosno bržeg i kvalitetnijeg otklanjanja uzroka smetnje ili kvara, čime se skraćuje vreme ugrožavanja bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Signali, signalne oznake i oznake na pruzi

Član 36.

Železničke pruge opremaju se propisanim signalima, signalnim oznakama kojima se železnički radnici i druga lica upozoravaju na opasnost, stavljaju im se do znanja naređenja, ograničenja, zabrane i upozorenja kojih se moraju pridržavati i daju neophodna obaveštenja za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja i njihovu ličnu bezbednost.

Železnički radnici i druga lica na koja se signalni znaci odnose, moraju se pridržavati naređenja, ograničenja, zabrana i upozorenja datih pomoću signalnih znakova.

Signali, signalne oznake i oznake na pruzi moraju se davati, postavljati i održavati tako da ih železnički radnici i druga lica na koja se odnose mogu na vreme i lako uočiti danju, noću ili pri smanjenoj vidljivosti.

Ako je značenje signalnog znaka nejasno, železnički radnici i druga lica na koja se signalni znak odnosi, postupaju tako kao da taj signalni znak ima ono značenje koje obezbeđuje veći nivo bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Signalima i signalnim oznakama označavaju se i opasnosti privremenog karaktera, naročito one koje nastanu usled iznenadnog oštećenja pruge i privremena ograničenja i zabrane u saobraćaju. Ti signali i signalne oznake moraju se ukloniti čim prestanu razlozi zbog kojih su bili postavljeni.

Direkcija propisuje vrste signala, signalnih oznaka i oznaka na pruzi, njihovo značenje, oblik, boju, najmanju daljinu vidljivosti, mesta njihove ugradnje, odnosno postavljanja, način njihove upotrebe i postupke železničkih radnika u vezi sa davanjem i pokazivanjem signalnih znakova.

b) Železnička telekomunikaciona mreža

Tehnički uslovi

Član 37.

Železnička telekomunikaciona mreža je skup telekomunikacionih sistema i uređaja povezanih u tehnološku celinu u pogledu funkcionisanja i korišćenja.

Magistralne železničke pruge bez obzira na brzinu kretanja vozova kao i druge železničke pruge za brzinu kretanja voza od 100 do 160 km/h moraju biti opremljene pružnim uređajima preko kojih se uspostavlja radio-veza između osoblja vučnog vozila i osoblja dispečerskog centra.

Direkcija propisuje tehničke uslove za železničke telekomunikacione mreže.

Održavanje železničke telekomunikacione mreže

Član 38.

Upravljač je dužan da održava železničku telekomunikacionu mrežu u ispravnom, pouzdanom i funkcionalnom stanju u skladu sa projektovanim rešenjima radi stalnog ispunjavanja osnovnih zahteva utvrđenih u TSI i nacionalnim propisima, koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj.

Direkcija propisuje način i rokove održavanja železničke telekomunikacione mreže.

Upravljač u okviru sistema za upravljanje bezbednošću bliže definiše pravila za održavanje, uputstva za održavanje i tehničko-tehnološke postupke za održavanje u skladu sa nacionalnim propisima.

Održavanje uključuje primenu sistemskih mera, nadzor stanja, redovne i vanredne preglede, kontrolu, zamenu činilaca interoperabilnosti i elemenata podsistema energija, uklanjanje drveća, nasada i drugo, pri čemu se ne menja usklađenost sa lokacijskim uslovima.

Upravljač može za potrebe održavanja železničke telekomunikacione mreže angažovati drugi privredni subjekat koji je registrovan u Republici Srbiji i koji ispunjava uslove za obavljanje tih poslova, koje propisuje Direkcija.

Sertifikat o ispunjenosti uslova iz stava 5. ovog člana izdaje Direkcija u formi rešenja, sa rokom važenja do pet godina.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata o ispunjenosti uslova za održavanje železničke telekomunikacione mreže konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje sertifikata iz stava 6. ovog člana plaća se taksa.

Visina takse iz stava 8. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

O izdatim sertifikatima iz stava 6. ovog člana Direkcija vodi evidenciju koja sadrži:

1)         naziv pravnog lica kome je izdat sertifikat;

2)         vrstu radova na održavanju na koje se sertifikat odnosi;

3)         datum izdavanja sertifikata.

Direkcija je dužna da posle izdavanja sertifikata iz stava 6. ovog člana vrši periodične provere da li nosilac sertifikata i dalje ispunjava uslove iz stava 5. ovog člana.

Ako Direkcija proverom iz stava 11. ovog člana utvrdi da nosilac sertifikata iz stava 6. ovog člana više ne ispunjava uslove za sertifikaciju, rešenjem oduzima sertifikat, navodeći razloge za svoju odluku.

Rešenje o oduzimanju sertifikata iz stava 12. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Otklanjanju smetnje na železničkoj telekomunikacionoj mreži mora se pristupiti najkasnije u roku od 24 sata od njenog ustanovljenja ili prijave.

Od trenutka ustanovljenja ili prijave o nastanku kvara na železničkoj telekomunikacionoj mreži, kvar se mora otkloniti u roku od:

1)         tri sata - na magistralnim prugama;

2)         šest sati - na regionalnim i lokalnim prugama.

Rokovi za otklanjanje kvarova iz stava 15. ovog člana produžuju se s obzirom na veličinu kvarova, koji su posledica prirodnih katastrofa, nesreća i nezgoda, ili drugih vanrednih situacija, ali se kvarovi moraju otkloniti u što kraćem roku.

2. Interoperabilni podsistem

Član 39.

Interoperabilni podsistem kontrola, upravljanje i signalizacija čini Evropski sistem za upravljanje železničkim saobraćajem (ERTMS).

Primena podsistema iz stava 1. ovog člana obavezna je na svim prugama sa brzinom kretanja vozova većom od 160 km/h.

VIII. REGULISANJE I UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJEM

Član 40.

Železnički saobraćaj se reguliše i njime upravlja u skladu sa ovim zakonom.

Poslovni red stanice

Član 41.

Tehnička opremljenost službenog mesta, način vršenja službe železničkih radnika, obaveze upravljača i železničkog prevoznika, njihova međusobna saradnja u obavljanju saobraćaja, kao i poslovi koji prethode formiranju voza, odnosno slede po rasformiranju voza i obavljanje drugih poslova u cilju očuvanja bezbednosti i redovitosti železničkog saobraćaja na području službenog mesta, utvrđuju se poslovnim redom stanice koji donosi upravljač.

Železnički prevoznik dužan je da upravljaču dostavi sve podatke potrebne za izradu poslovnog reda stanice uključujući i podatke koji se odnose na zadatke železničkih radnika zaposlenih kod prevoznika, na objekte, prostorije i prostore na staničnom području koje koriste u obavljanju svojih zadataka.

Upravljač upoznaje železničke prevoznike sa poslovnim redom stanice putem zvaničnog sajta upravljača.

Sastav voza

Član 42.

Sastav voza i raspored vozila u vozu moraju osigurati bezbedno kretanje i efikasno kočenje voza.

Železnički prevoznik je odgovoran za pravilan sastav voza i dužan je da proveri da li su vozila u sastavu voza tehnički ispravna.

Odredba stava 2. ovog člana važi i za svaki drugi subjekat koji pokreće voz.

U voz se mogu uvrstiti samo vozila koja ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom, što se utvrđuje tehničko kolskim pregledom.

Za vršenje tehničko kolskog pregleda putničkih i teretnih kola i vozova u međunarodnom i unutrašnjem železničkom saobraćaju, primenjuju se odnosne odredbe Sporazuma RIC, Opšteg ugovora o korišćenju kola, kao i UIC Propisi za tovarenje.

Prilikom sastavljanja voza i raspoređivanja vozila u vozu, železnički prevoznik primenjuje i propise o transportu opasnog tereta.

Voz mora biti posednut tokom saobraćanja po pruzi određenim brojem železničkih radnika, odgovarajućeg stručnog obrazovanja i stručne osposobljenosti, s obzirom na vrstu, dužinu voza, vrstu vučnog vozila i tehničku opremljenost železničke pruge i vučnog vozila, u skladu sa ovim zakonom.

Upravljač ima pravo da, na osnovu podataka dobijenih sa dinamičkih vaga i mernih stanica za kontrolu zagrejanosti osovina, kontrolu zagrejanosti kočionih diskova i detekciju ravnih mesta na točkovima i drugih parametara koji mogu imati uticaj na ugrožavanje bezbednosti železničkog saobraćaja, zaustavi voz i traži od železničkog prevoznika otklanjanje neispravnosti ili isključenje neispravnih vozila iz sastava voza.

Brzina voza

Član 43.

Na železničkoj pruzi voz može saobraćati brzinom koja odgovara tehničkim karakteristikama železničke pruge, postrojenja i uređaja, vozila uvršćenih u voz i kočnoj masi voza.

Brzina voza mora se prilagoditi propisanim brzinama na određenoj železničkoj pruzi ili na delu te pruge, a maksimalna brzina voza ne sme se prekoračiti.

Podzakonska akta

Član 44.

Tehnička opremljenost železničke pruge od značaja za regulisanje saobraćaja; vrste službenih mesta i njihova uloga u regulisanju saobraćaja; elementi poslovnog reda železničke stanice; organizacija saobraćaja vozova; vrste vozova; sastav vozova; oprema i propratne isprave vozova; manevrisanje; obaveštavanje voznog osoblja; posedanje vozova u zavisnosti od tehničke opremljenosti železničke pruge i vučnog vozila; brzina vozova; način regulisanja saobraćaja u zavisnosti od tehničke opremljenosti železničke pruge; prijem, otprema i kretanje vozova i pružnih vozila; postupci u slučajevima smetnji i kvarova signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih uređaja u otežanim situacijama i drugi uslovi za bezbedno odvijanje saobraćaja propisuju se Saobraćajnim pravilnikom koji donosi Direkcija.

Direkcija propisuje označavanje železničkih vozila i označavanje vozova.

Direkcija dodeljuje brojčane i slovne oznake železničkim vozilima za koja izdaje dozvolu za korišćenje i koja se upisuju u Nacionalni registar železničkih vozila.

Opremanje i osvetljavanje voza

Član 45.

Voz mora biti opremljen aparatima sa hemijskim sredstvima za gašenje požara i priborom za prvu pomoć, smeštenim na lako dostupnim mestima.

Voz za prevoz putnika mora biti unutra osvetljen noću, a na deonicama pruga na kojima vožnja u tunelima traje duže od jednog minuta i danju.

Evidencije o vozovima

Član 46.

Železnički prevoznik za svaki voz vodi evidencije o voznom osoblju, sastavu, kočenju i kretanju voza, kao i o događajima koji utiču ili bi mogli uticati na red vožnje voza ili bezbednost železničkog saobraćaja.

Odredbe stava 1. ovog člana važe i za druge subjekte koji pokreću voz.

Upravljač vodi evidenciju o kretanju vozova na železničkoj infrastrukturi kojom upravlja.

Direkcija propisuje vrstu, sadržinu i obrasce evidencija iz st. 1. i 3. ovog člana, način njihovog vođenja, železničke radnike koji vode i ispostavljaju evidencije iz st. 1. i 3. ovog člana i rokove čuvanja.

Naročite pošiljke

Član 47.

Prazna ili tovarena vozila moraju, u pogledu tovarnog profila, kodnih brojeva natovarenih intermodalnih transportnih jedinica, najveće dozvoljene mase po osovini, najveće dozvoljene mase po dužnom metru i drugih parametara, ispunjavati uslove za pruge na kojima saobraćaju propisane ovim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje oblast železnice.

Vozila koja ne ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana smatraju se naročitim pošiljkama i mogu saobraćati na železničkim prugama pod posebnim uslovima koji omogućavaju bezbedan železnički saobraćaj i imaju odobrenje upravljača.

Posebne uslove za saobraćaj vozila i odobrenje iz stava 2. ovog člana, za svaki konkretan slučaj, upravljač utvrđuje i izdaje u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Direkcija propisuje vrste naročitih pošiljaka, posebne uslove za prevoz naročitih pošiljaka i postupak odobravanja prevoza naročitih pošiljaka.

IX. ŽELEZNIČKA VOZILA

1. Tehnički uslovi

Član 48.

 Železnička vozila koja saobraćaju na prugama opremljenim automatskim pružnim blokom, uređajem međustanične zavisnosti ili telekomandom, kao i na prugama koje su delimično opremljene šinskim strujnim kolima, moraju imati masu po osovini 3,5 t ili veću, a električni otpor svih osovinskih sklopova, meren od obruča do obruča praznih kola, ne može biti veći od 0,01 Ω za novogradnju i pri obnovi obručeva, dok posle izvršenog periodičnog pregleda (bez menjanja obruča) ne veći od 0,1 Ω.

Železnička vozila koja se koriste na prugama opremljenim šinskim strujnim kolima i na prugama opremljenim punktualnom kontrolom zauzetosti (brojačima osovina), moraju imati točkove od elektro-provodnog materijala

Tehnički uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na železnička vozila koja saobraćaju i na ostalim prugama ako se na njima nalaze automatski uređaji putnih prelaza.

Direkcija propisuje uslove koje moraju ispunjavati železnička vozila koja se koriste na prugama opremljenim šinskim strujnim kolima i na prugama opremljenim punktualnom kontrolom zauzetosti.

Opremanje železničkih vozila kočnim uređajima

Član 49.

Železnička vozila moraju biti opremljena uređajima za automatsko kočenje voza.

Lokomotive, putnička kola i motorni vozovi moraju biti opremljeni uređajima za brzo kočenje u slučaju opasnosti.

Uređaji za brzo kočenje u slučaju opasnosti, ugrađeni u putničkim kolima i motornim vozovima, moraju biti lako dostupni putnicima.

Parkirnim kočnicama moraju biti opremljena vučna vozila i putnička kola.

Sva teretna kola namenjena prevozu robe koja zahteva naročite mere opreznosti ili čijim se posebnim uređajima za smeštaj robe mora pažljivo postupati, moraju biti opremljena parkirnom kočnicom.

Najmanje 20% ostalih teretnih kola iste serije u kolskom parku imaoca mora biti opremljeno parkirnom kočnicom.

Parkirnom kočnicom moraju biti opremljene i kolske dizalice i njihove prikolice, snežne ralice, kola pomoćnog voza, kola za ispitivanje stanja koloseka i dinamometarska kola.

Direkcija propisuje vrste kočnica na vozilima i njihove delove, natpise i oznake uređaja kočnica, način kočenja vozova i vozila, sastav vozova s obzirom na vrstu kočnica, proveru ispravnosti kočnica, proračun snage kočnica kod voza i obezbeđenje od samopokretanja.

Uređaji koji se ugrađuju na železnička vozila

Član 50.

Uređaji koji se ugrađuju na železnička vozila moraju odgovarati uslovima iz tehničke dokumentacije za odobreni tip vozila.

Uređaji i oprema vučnih vozila

Član 51.

Lokomotiva mora da ima:

1)         uređaj za upravljanje;

2)         uređaj za kočenje;

3)         vučno-odbojnički uređaj;

4)         uređaj za kontrolu budnosti;

5)         autostop uređaj, na prugama koje su opremljene pružnim delom autostop uređaja, osim u slučaju:

(1)        saobraćanja voza po obilaznoj pruzi koja nije opremljena autostop uređajima,

(2)        produženja kretanja voza do prve moguće zamene lokomotive u slučaju kvara autostop uređaja za vreme vožnje,

(3)        dopreme lokomotive do depoa, odnosno radionice za održavanje i sl.;

6)         registrujući uređaj;

7)         uređaj za osvetljavanje i davanje čeonih signala;

8)         uređaj za davanje zvučnih signala;

9)         uređaj za radio vezu sa dispečerskim centrom kada saobraća na prugama opremljenim radio-dispečerskom vezom;

10)       uređaj za brisanje čeonog stakla;

11)       spoljašnja ogledala - retrovizore ili kamere;

12)       aparate za početno gašenje požara;

13)       pribor za prvu pomoć;

14)       ručne papuče za obezbeđenje od samopokretanja.

Motorni voz mora da ima, pored uređaja i opreme iz stava 1. ovog člana, i:

1)         uređaj za električno osvetljenje prostora za putnike;

2)         sanitarno-higijenske uređaje koji se prazne u obrtnim stanicama;

3)         uređaje za prelaženje iz kola u kola (izuzev motornih kola);

4)         uređaj za grejanje prostora za putnike;

5)         pomoćno kvačilo ako ima automatsko i poluautomatsko kvačilo.

Vučno vozilo za posebne namene ne mora da ima uređaje i opremu iz stava 1. tač. 5) i 9) ovog člana.

Vučno vozilo za posebne namene koje se na sopstveni pogon kreće samo na mestu izvođenja radova ne mora da bude opremljeno uređajem iz stava 1. tačka 4) ovog člana.

Ako se vučno vozilo za posebne namene ne može kretati brzinom većom od 30 km/h, ne mora biti opremljeno uređajem iz stava 1. tačka 6) ovog člana.

Vučno vozilo koje se koristi za izvlačenje ili dostavu vučenih vozila na ili sa industrijskog koloseka uključujući i kretanje na području službenog mesta u kome se priključuje industrijski kolosek ne mora da bude opremljeno uređajima i opremom iz stava 1. tač. 4), 5) i 9) ovog člana.

Ako se vozilo iz stava 4. ovog člana ne može kretati brzinom većom od 30 km/h, ne mora biti opremljeno ni uređajem iz stava 1. tačka 6) ovog člana.

Vučno vozilo koje se koristi samo na industrijskom koloseku ne mora da bude opremljeno uređajima i opremom iz stava 1. tač. 4), 5), 6) i 9) ovog člana.

Parna lokomotiva ne mora da ima uređaje iz stava 1. tač. 4), 5), 9) i 10) ovog člana.

Vučna vozila koja se koriste za manevrisanje u područjima sa visokim rizikom (ispod visokih peći, kranova i sl.) mogu biti opremljena uređajima za daljinsko upravljanje, pod uslovima koje propisuje Direkcija.

Uređaji i oprema putničkih kola

Član 52.

Putnička kola moraju da imaju:

1)         uređaje za osvetljenje;

2)         uređaje za grejanje;

3)         sanitarno-higijenske uređaje koji se prazne u obrtnim stanicama;

4)         uređaje za prelaženje iz kola u kola;

5)         aparate za početno gašenje požara.

2. Održavanje železničkih vozila

Lice zaduženo za održavanje

Član 53.

Imalac vozila je dužan da za svako vozilo koje koristi odredi lice zaduženo za njegovo održavanje.

Lice zaduženo za održavanje može da bude i železnički prevoznik, upravljač ili imalac vozila.

Lice zaduženo za održavanje upisuje se kao takvo u Nacionalnom registru železničkih vozila.

Vozilo se ne sme koristiti ako nije određeno lice za njegovo održavanje.

Pored odgovornosti železničkog prevoznika i upravljača za bezbedno saobraćanje vozova, lice zaduženo za održavanje, pomoću sistema za održavanje, odgovorno je da se vozila, za čije je održavanje zaduženo, nalaze u stanju koje omogućava njihovo bezbedno kretanje.

Sistemom za održavanje obezbeđuje se:

1)         da se vozila održavaju u skladu sa dosijeom o održavanju svakog vozila i važećim propisima, uključujući i propise za održavanje i relevantne odredbe TSI;

2)         primena ZBM za procenu i ocenu rizika a prema potrebi i u saradnji sa drugim učesnicima;

3)         da izvođači primenjuju mere za upravljanje rizicima putem primene ZBM iz člana 7. stav 1. tačka 4) ovog zakona i da je to predviđeno ugovorima sa izvođačima angažovanim od strane lica za održavanje, koji se moraju predočiti na zahtev Direkcije;

4)         sledljivost aktivnosti na održavanju.

Sistem za održavanje sastoji se od sledećih funkcija:

1)         funkcija upravljanja održavanjem, koja vrši nadzor i koordinaciju funkcija održavanja iz tač. 2) - 4) ovog stava i za osiguravanje bezbednog stanja svakog vozila u železničkom sistemu;

2)         funkcija razvoja održavanja, koja upravlja dokumentacijom o održavanju, uključujući upravljanje konfiguracijom, na osnovu projektnih i eksploatacionih podataka, kao i učinku i povratnim iskustvima;

3)         funkcija upravljanja održavanja voznog parka, koja upravlja povlačenjem vozila iz eksploatacije radi održavanja i njihovim vraćanjem u eksploataciju posle održavanja;

4)         funkcija izvršenja održavanja, koja sprovodi potrebno tehničko održavanje vozila ili njihovih delova, uključujući izradu dokumentacije za povratak iz radionice.

Lice zaduženo za održavanje samostalno obavlja funkciju upravljanja održavanjem, a za obavljanje funkcija održavanja navedenih u stavu 7. tač. 2) - 4) ovog člana ili njihovih delova može da angažuje spoljne saradnike.

Upravljanje organizacijom održavanja mora biti dokumentovano u svim relevantnim delovima a naročito mora biti opisana raspodela odgovornosti unutar lica zaduženog za održavanje uključujući i podizvođače. Njom se pokazuje na koji je način osiguran nadzor uprave na različitim nivoima, na koji su način osoblje i njihovi predstavnici na svim nivoima uključeni i kako se osigurava kontinuirano poboljšanje efikasnosti rada.

Lice zaduženo za održavanje obezbeđuje da sve funkcije navedene u stavu 7. tač. 1) - 4) ovog člana ispunjavaju sledeće osnovne zahteve:

1)         Rukovođenje - posvećenost lica zaduženog za održavanje prema razvoju i primeni sistema održavanja kontinuiranom poboljšanju njegove efikasnosti;

2)         Ocena rizika - strukturni pristup oceni rizika povezanih sa održavanjem vozila, uključujući one koji direktno proizlaze iz operativnih procesa i aktivnosti drugih organizacija ili lica u vezi sa održavanjem, kao i utvrđivanje odgovarajućih mera za kontrolu rizika;

3)         Praćenje - strukturni pristup kojim se osigurava da su mere za kontrolu rizika uvedene, pravilno deluju i ostvaruju ciljeve lica zaduženog za održavanje;

4)         Kontinuirano poboljšanje - strukturni pristup analizi informacija koje su prikupljene kroz redovno praćenje, audite ili iz drugih relevantnih izvora, kao i upotrebi rezultata radi učenja i donošenja preventivnih ili korektivnih mera kako bi se održao ili poboljšao nivo bezbednosti;

5)         Struktura i odgovornost - strukturni pristup utvrđivanju odgovornosti pojedinaca i timova kojim se osigurava postizanje bezbednosnih ciljeva lica zaduženog za održavanje;

6)         Upravljanje kompetencijama - strukturni pristup kojim se osigurava da zaposleni lica zaduženog za održavanje imaju stručnost potrebnu za postizanje ciljeva na bezbedan, delotvoran i efikasan način u svim okolnostima;

7)         Informacije - strukturni pristup kojim se osigurava dostupnost važnih informacija onim licima koja donose procene i odluke na svim nivoima lica zaduženog za održavanje i kako bi se osigurala potpunost i primerenost informacija;

8)         Dokumentacija - strukturni pristup kojim se osigurava sledljivost svih relevantnih informacija;

9)         Ugovorne aktivnosti - strukturni pristup kojim se osigurava odgovarajuće upravljanje aktivnostima dodeljenim podizvođačima radi ostvarivanja ciljeva organizacije i pokrivanja svih nadležnosti i zahteva;

10)       Aktivnosti održavanja - strukturni pristup kojim se osigurava:

(1)        da su identifikovane sve aktivnosti održavanja koje utiču na bezbednost kao i bezbednosno kritične komponente i da se njima pravilno upravlja, da su sve neophodne promene tih aktivnosti održavanja koje utiču na bezbednost identifikovane, da se njima pravilno upravlja na osnovu povratnih iskustava i primene ZBM za ocenu rizika i da su pravilno dokumentovane,

(2)        usklađenost sa osnovnim zahtevima za interoperabilnost,

(3)        uspostavljanje i provera objekata za održavanje, opreme i alata posebno izrađenih i potrebnih za izvršenje održavanja,

(4)        analiza početne dokumentacije u vezi sa vozilom potrebne za formiranje prvog dosijea o održavanju i pravilnu primenu dosijea o održavanju putem sastavljanja naloga za održavanje,

(5)        da se komponente (uključujući rezervne delove) i materijali upotrebljavaju kako je navedeno u nalozima za održavanje i dokumentaciji dobavljača; oni se skladište, s njima se rukuje i oni se prevoze na odgovarajući način kako je navedeno u nalozima za održavanje i dokumentaciji dobavljača i moraju biti usklađeni sa relevantnim nacionalnim i međunarodnim propisima kao i sa zahtevima iz relevantnih naloga za održavanje,

(6)        da se odrede, identifikuju, obezbede, evidentiraju i da budu na raspolaganju prikladni i odgovarajući objekti, oprema i alati kako bi se omogućilo pružanje usluga održavanja u skladu s nalozima za održavanje i drugim specifikacijama, čime se osigurava bezbedno izvršenje održavanja, ergonomija i zaštita zdravlja,

(7)        da lice zaduženo za održavanje ima procese kojima osigurava da se njegova oprema za merenje, svi prostori, oprema i alati pravilno koriste, kalibrišu, etaloniraju, čuvaju i održavaju u skladu s dokumentovanim procesima;

11)       Kontrolne aktivnosti - strukturni pristup kojim se osigurava:

(1)        blagovremeno povlačenje vozila iz eksploatacije radi redovnog, uslovnog ili vanrednog održavanja ili u slučaju kada su utvrde nedostaci ili zbog drugih potreba,

(2)        potrebne mere za kontrolu kvaliteta održavanja,

(3)        obavljanje poslova održavanja u skladu sa nalozima za održavanje i izdavanje obaveštenja o vraćanju u eksploataciju, koje uključuje moguća ograničenja za upotrebu,

(4)        da se moguće pojave neusklađenosti u primeni sistema upravljanja održavanjem koje bi mogle dovesti do nesreće, nezgode, izbegnute nesreće ili drugog opasnog događaja prijavljuju, istražuju i analiziraju i da se preduzimaju potrebne preventivne mere u skladu sa ZBM za praćenje,

(5)        da su periodična interna kontrola i postupak praćenja u skladu sa ZBM za praćenje.

Sertifikacija lica zaduženog za održavanje vozila

Član 54.

Lice zaduženo za održavanje vozila mora biti sertifikovano u skladu sa propisom koji donosi OTIF.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lice zaduženo za održavanje vučnog vozila koje se koristi samo na industrijskom koloseku i manipulativnim kolosecima stanice na koji se kolosek priključuje ne mora biti sertifikovano.

Direkcija ili drugo akreditovano ili prepoznato sertifikaciono telo iz države ugovornice OTIF-a ili države Evropske unije izdaje sertifikat licu zaduženom za održavanje vozila na obrascu koji je propisao OTIF.

Sertifikat iz stava 3. ovog člana izdaje se sa rokom važenja ne dužim od pet godina.

Za izdavanje sertifikata iz stava 3. ovog člana plaća se taksa.

Visina takse iz stava 5. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Direkcija vodi evidenciju o sertifikatima koje je izdala iz stava 3. ovog člana koja sadrži:

1)         naziv pravnog lica kome je izdat sertifikat;

2)         rok važenja sertifikata.

Sertifikati iz stava 3. ovog člana izdati u državama ugovornicama OTIF i državama Evropske unije važe u Republici Srbiji.

Direkcija najmanje jednom godišnje, na izabranim geografski i funkcionalno reprezentativnim lokacijama, obavlja nadzor svih aktivnosti lica zaduženih za održavanje kojima je izdala sertifikat iz stava 3. ovog člana, kako bi proverila da li ta lica još uvek ispunjavaju zahteve na osnovu kojih im je izdat sertifikat.

Ukoliko Direkcija utvrdi da lice zaduženo za održavanje ne ispunjava zahteve na osnovu kojih mu je izdat sertifikat, tada se zajedno sa licem zaduženim za održavanje dogovara o planu za poboljšanje njegovog rada, ograničava obim primene sertifikata ili suspenduje sertifikat, u zavisnosti od stepena neusaglašenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata.

U slučaju kontinuiranog neispunjavanja zahteva za sertifikaciju ili nesprovođenja plana za poboljšanje rada, Direkcija rešenjem ograničava ili oduzima sertifikat, navodeći razloge za donošenje rešenja.

Rešenje o odbijanju izdavanja sertifikata iz stava 3. ovog člana, rešenje o ograničavanju obima primene ili o suspendovanju sertifikata iz stava 10. ovog člana i rešenje o ograničavanju ili oduzimanju sertifikata iz stava 11. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Sertifikat o usaglašenosti lica zaduženog za održavanje izdat železničkom prevozniku ili upravljaču infrastrukture smatra se dokazom o usaglašenosti sa zahtevima sistema za upravljanje bezbednošću koji se odnose na održavanje vozila.

Održavanje vozila

Član 55.

Vozila se moraju održavati u stanju koje osigurava bezbedan železnički saobraćaj.

Direkcija propisuje vrstu, način i rokove održavanja vozila i njihovih delova značajnih za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja, elemente dosijea o održavanju i upravljanje dosijeom o održavanju.

Radionice za održavanje vozila

Član 56.

Direkcija propisuje opšte uslove koje moraju ispunjavati radionice za održavanje vozila, podsisteme, sklopove, uređaje i opremu od posebnog značaja za bezbednost železničkog saobraćaja, posebne uslove koje moraju ispunjavati specijalizovane radionice za održavanje podsistema, sklopova, uređaja i opreme od posebnog značaja za bezbednost železničkog saobraćaja.U radionicama za održavanje železničkih vozila i specijalizovanim radionicama za održavanje kočnih uređaja na poslovima vezanim za kočnicu mogu raditi samo lica koja su završila specijalističku obuku.

Obuku za popravku, održavanje i ispitivanje vitalnih kočnih uređaja i održavanje kočnice sprovode specijalizovane ustanove i/ili proizvođači i izdaju uverenja o završenoj specijalističkoj obuci po određenom programu.

Uslovi koje mora ispunjavati specijalizovana ustanova koja vrši specijalističke obuke, vrste specijalističkih obuka iz oblasti kočnica, program specijalističke obuke za popravku, održavanje i ispitivanje vitalnih kočnih uređaja, program specijalističke obuke za održavanje kočnice i formu i sadržaj obrasca uverenja o završenoj specijalističkoj obuci propisuje Direkcija.

Rešenje o ispunjenosti uslova (ovlašćenje) za obavljanje specijalističkih obuka iz oblasti kočnice izdaje Direkcija za železnice na rok od pet godina.

Sertifikat o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana izdaje Direkcija u formi rešenja, sa rokom važenja do pet godina.

Direkcija dodeljuje oznaku radionici za održavanje vozila u sertifikatu iz stava 5. ovog člana.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata o ispunjenosti uslova za radionice za održavanje vozila konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje sertifikata iz stava 5. ovog člana plaća se taksa.

Visina takse iz stava 8. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

O izdatim sertifikatima iz stava 5. ovog člana Direkcija vodi evidenciju koja sadrži:

1)         naziv pravnog lica kome je izdat sertifikat;

2)         serije železničkih vozila na koje se sertifikat odnosi;

3)         specijalizaciju radionica za održavanje podsistema, sklopova, uređaja i opreme od posebnog značaja za bezbednost železničkog saobraćaja;

4)         datum izdavanja sertifikata.

Radionice za održavanje vozila koje su sertifikovane u skladu sa propisom iz člana 54. stav 1. ovog zakona za funkciju izvršenja održavanja, ne moraju posedovati i sertifikat iz stava 5. ovog člana.

Direkcija je dužna da posle izdavanja sertifikata iz stava 5. ovog člana vrši periodične provere da li nosilac sertifikata i dalje ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.

Ako Direkcija proverom iz stava 12. ovog člana utvrdi da nosilac sertifikata iz stava 5. ovog člana više ne ispunjava uslove za sertifikaciju, rešenjem oduzima sertifikat, navodeći razloge za donošenje rešenja.

Rešenje o oduzimanju sertifikata iz stava 5. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Tehnički pregled vozila

Član 57.

Tehnički pregled vozila obavlja se po dobijanju dozvole za korišćenje vozila, a pre puštanja vozila u eksploataciju.

Direkcija propisuje uslove koje moraju ispunjavati privredni subjekti koji obavljaju tehnički pregled vozila i način obavljanja tehničkog pregleda vozila.

Sertifikat o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana izdaje Direkcija, u formi rešenja, sa rokom važenja do pet godina.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata o ispunjenosti uslova za organizacije koje obavljaju tehnički pregled vozila konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje sertifikata iz stava 3. ovog člana plaća se taksa.

Visina takse iz stava 5. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

O izdatim sertifikatima iz stava 3. ovog člana Direkcija vodi evidenciju koja sadrži:

1)         naziv pravnog lica kome je izdat sertifikat;

2)         vrste železničkih vozila na koje se sertifikat odnosi;

3)         datum izdavanja sertifikata.

Direkcija je dužna da posle izdavanja sertifikata iz stava 3. ovog člana vrši periodične provere da li nosilac sertifikata i dalje ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.

Ako Direkcija proverom iz stava 8. ovog člana utvrdi da nosilac sertifikata iz stava 3. ovog člana više ne ispunjava uslove za sertifikaciju, rešenjem oduzima sertifikat, navodeći razloge za svoju odluku.

Rešenje o oduzimanju sertifikata iz stava 3. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

X. GRANSKI STANDARDI IZ OBLASTI ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA

Član 58.

Direkcija donosi granske standarde iz oblasti železničkog saobraćaja.

Direkcija propisuje postupak izrade, donošenja i objavljivanja standarda iz oblasti železničkog saobraćaja.

Direkcija objavljuje na svojoj internet stranici spisak donetih granskih standarda iz oblasti železničkog saobraćaja.

Standarde iz stava 1. ovog člana Direkcija prodaje u štampanoj i elektronskoj formi.

Cenu standarda utvrđuje Direkcija i opšti prihod su budžeta Republike Srbije.

XI. USLOVI KOJE MORAJU ISPUNJAVATI ŽELEZNIČKI RADNICI

1. Opšti uslovi

Član 59.

Železnički radnici moraju imati stečenu kvalifikaciju na potrebnom nivou nacionalnog okvira kvalifikacija (u daljem tekstu: NOKS), moraju biti stručno osposobljeni i stručno obučeni za poslove i zadatke koje obavljaju u vršenju železničkog saobraćaja, imati položen stručni ispit i ispunjavati posebne zdravstvene i druge uslove u skladu sa odredbama ovog zakona.

2. Uslovi koje u stručnom pogledu moraju ispunjavati železnički radnici

Potreban nivo NOKS, stručno osposobljavanje, stručna obuka i stručni ispit

Član 60.

Kvalifikacija na potrebnom nivou NOKS stiče se u obrazovnoj ustanovi ili kod javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: JPOA).

Stručno osposobljavanje železničkih radnika, u smislu ovog zakona, obuhvata sticanje znanja, veština i sposobnosti potrebnih za obavljanje određenih poslova u železničkom saobraćaju i mora da bude u skladu sa bezbednosnim zahtevima utvrđenim u TSI i nacionalnim propisima.

Stručno osposobljavanje železničkih radnika obavlja se u stručnoj školi verifikovanoj za obrazovne profile iz oblasti železničkog saobraćaja, kod JPOA ili u centru stručnog osposobljavanja.

Stručnu obuku, sprovođenje stručnog ispita i izdavanje uverenja o položenom stručnom ispitu obavlja poslodavac.

Stručni ispit može da polaže samo lice koje je prethodno stručno osposobljeno za određene poslove železničkog radnika i koje se pripremilo za polaganje tog ispita kroz stručnu obuku prema utvrđenom programu za određena radna mesta železničkih radnika.

Poslodavac, u smislu ovog člana, je železnički prevoznik, upravljač, vlasnik industrijske železnice ili vlasnik odnosno korisnik industrijskog koloseka.

Železnički prevoznik i upravljač u okviru svog sistema za upravljanje bezbednošću, odnosno vlasnik industrijske železnice i vlasnik odnosno korisnik industrijskog koloseka internim aktima, bliže definišu organizaciju i sprovođenje stručne obuke i stručnog ispita.

Direkcija propisuje radna mesta železničkih radnika za koja je potrebno stručno osposobljavanje, stručna obuka i stručni ispit, kvalifikaciju na potrebnom nivou NOKS-a železničkih radnika, programe stručnog osposobljavanja za radna mesta železničkih radnika i njihovo trajanje, programe stručne obuke za radna mesta železničkih radnika i njihovo trajanje, uslove koje moraju da ispune mentori, sadržinu dnevnika rada, programe za polaganje stručnog ispita za radna mesta železničkih radnika, organizaciju obavljanja stručnog ispita, uslove koje moraju da ispune ispitivači i članovi komisije za polaganje stručnih ispita, obrazac i sadržinu prijave za polaganje stručnog ispita, obrazac i sadržinu rešenja o odobravanju polaganja stručnog ispita i formiranju komisije za polaganje stručnog ispita, obrazac i sadržinu izveštaja o polaganju stručnog ispita i obrazac i sadržinu uverenja o položenom stručnom ispitu.

Centar stručnog osposobljavanja

Član 61.

Centar stručnog osposobljavanja može biti železnički prevoznik, upravljač, vlasnik industrijske železnice, železnička škola, drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjava uslove koje propisuje Direkcija.

Centru stručnog osposobljavanja koji ispuni uslove iz stava 1. ovog člana Direkcija izdaje sertifikat, u formi rešenja, sa rokom važenja od pet godina.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata za centre stručnog osposobljavanja konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje sertifikata iz stava 2. ovog člana plaća se taksa utvrđena zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Centar stručnog osposobljavanja sprovodi obuku na nepristrasan način u pogledu svih učesnika, kako licima koja su zaposlena kod osnivača centra stručnog osposobljavanja tako i drugim licima.

Nakon sprovedenog stručnog osposobljavanja, Centar stručnog osposobljavanja sprovodi proveru savladanosti programa stručnog osposobljavanja i izdaje uverenje o obavljenom stručnom osposobljavanju za određeno radno mesto železničkog radnika na obrascu koji propisuje Direkcija.

Direkcija vodi i ažurira evidenciju o izdatim sertifikatima iz stava 2. ovog člana i istu objavljuje na svojoj internet stranici.

Evidencija o izdatim sertifikatima iz stava 7. ovog člana sadrži:

1)         naziv pravnog lica ili preduzetnika kome je izdat sertifikat;

2)         na koja radna mesta železničkih radnika se odnosi sertifikat;

3)         datum izdavanja sertifikata.

Direkcija je dužna da posle izdavanja sertifikata iz stava 2. ovog člana vrši periodične provere da li nosilac sertifikata i dalje ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.

Ako Direkcija proverom iz stava 9. ovog člana utvrdi da nosilac sertifikata iz stava 2. ovog člana više ne ispunjava uslove za sertifikaciju, ona rešenjem ograničava ili oduzima sertifikat, navodeći razloge za svoju odluku.

Rešenje o ograničavanju odnosno oduzimanju sertifikata iz stava 2. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Ako su centri stručnog osposobljavanja dostupni samo kod jednog železničkog prevoznika ili upravljača, isti su obavezni da obezbede drugim železničkim prevoznicima pristup njihovim uslugama po razumnoj i nediskriminatorskoj ceni koja je povezana sa stvarnim troškovima i koja može uključivati profitnu maržu.

Stručno osposobljavanje mašinovođa

Član 62.

Stručno osposobljavanje mašinovođa obuhvata sticanje opštih stručnih znanja potrebnih za dobijanje dozvole za upravljanje vučnim vozilom iz člana 66. ovog zakona.

Lice koje je završilo železničku školu za zanimanje mašinovođe, ne polaže ispit za sticanje opštih stručnih znanja za dobijanje dozvole za upravljanje vučnim vozilom.

Sticanje opštih stručnih znanja obavlja se u železničkoj školi ili u Centru stručnog osposobljavanja.

Organizacija ispita za mašinovođe

Član 63.

Ispite za mašinovođe sprovode ispitivači.

Za polaganje ispita iz stava 1. ovog člana ispitivače imenuju:

1)         Direkcija, za izdavanje dozvole za upravljanje vučnim vozilom;

2)         poslodavac, za izdavanje dodatnog uverenja iz člana 68. ovog zakona.

Ispit mora biti organizovan na način kojim se obezbeđuje ispunjenost sledećih zahteva:

1)         u slučaju da ispit sprovode dva ili više lica, jedno od njih je zaduženo za kontrolu nepristrasnog sprovođenja ispita;

2)         na praktičnom delu ispita na kome se proverava sposobnost upravljanja vučnim vozilom, ispitivač mora posedovati važeću dozvolu za upravljanje vučnim vozilom i važeće dodatno uverenje za konkretnu seriju vučnog vozila i infrastrukturu na kojoj se obavlja ispit; ukoliko to nije moguće ostvariti, u upravljačnici vučnog vozila mora se nalaziti mašinovođa sa važećim dodatnim uverenjem za konkretnu seriju vučnog vozila i infrastrukturu;

3)         ispitivanje se sprovodi na transparentan način i mora trajati dovoljno dugo kako bi se potvrdilo, uz odgovarajuće dokumentovane dokaze, da je kandidat ispunio sve potrebne zahteve;

4)         u slučaju da je ispitivač učestvovao u stručnom osposobljavanju kandidata za mašinovođu, ispit će voditi drugi ispitivač koji nije učestvovao u stručnom osposobljavanju kandidata za mašinovođu;

5)         ispit se priprema tako što se posebna pažnja obraća na poverljivost pitanja koja će se postavljati tokom ispita.

Ispiti se organizuju na način da se izbegne svaki sukob interesa, ne dovodeći u pitanje mogućnost da ispitivač može pripadati poslodavcu koji izdaje dodatno uverenje iz člana 68. ovog zakona.

Direkcija propisuje uslove koje moraju da ispune ispitivači iz stava 1. ovog člana.

Ispitivaču koji ispunjava uslove iz stava 5. ovog člana Direkcija izdaje sertifikat, u formi rešenja, sa rokom važenja od pet godina.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Za izdavanje sertifikata iz stava 6. ovog člana plaća se taksa.

Visina takse iz stava 8. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Direkcija na svom sajtu objavljuje spisak sertifikovanih ispitivača.

Stručno usavršavanje i provera stručne osposobljenosti železničkih radnika

Član 64.

Železnički radnici moraju se stalno stručno usavršavati, a njihova stručna osposobljenost se mora redovno i vanredno proveravati.

Stručno usavršavanje u smislu ovog zakona, obuhvata sticanje novih i usavršavanje postojećih znanja, veština i sposobnosti radi kvalitetnijeg obavljanja posla, očuvanje stručne osposobljenosti i poboljšanja bezbednosti.

Stručno usavršavanje i proveru stručne osposobljenosti železničkih radnika sprovodi poslodavac.

Redovna provera stručne osposobljenosti železničkih radnika se mora obavljati najmanje na svake dve godine i ona uključuje poznavanje važećih propisa, infrastrukture, vozila, uređaja i jezika u slučajevima propisanim ovim zakonom.

Vanredna provera stručne osposobljenosti železničkih radnika obavlja se:

1)         posle svake odsutnosti železničkog radnika sa posla koja je trajala više od šest meseci;

2)         ako bi železnički radnik zbog nepoznavanja propisa mogao ugroziti bezbednost saobraćaja;

3)         ako železnički radnik ne ispunjava propisane obaveze u pogledu stručnog usavršavanja, zbog donošenja novih propisa ili izmene važećih propisa;

4)         ako železnički radnik u svom radu krši propise, što za posledicu može imati nastanak nesreće, nezgode, odnosno ugrožavanje bezbednosti saobraćaja;

5)         ako se uvode novi tipovi uređaja ili vozila.

Poslodavac ne može dozvoliti obavljanje poslova železničkom radniku koji pri proveri znanja nije pokazao zadovoljavajuću stručnu osposobljenost ili čija stručna osposobljenost za te poslove nije proverena.

3. Uslovi za sticanje prava na upravljanje vučnim vozilom

Član 65.

Pravo na upravljanje vučnim vozilom može da stekne lice koje ispunjava sledeće uslove:

1)         da je navršilo 18 godina života, odnosno 20 godina života za upravljanje vučnim vozilom u prekograničnom saobraćaju;

2)         da poseduje dozvolu za upravljanje vučnim vozilom i jedno ili više dodatnih uverenja;

3)         da mu odlukom nadležnog organa nije zabranjeno da upravlja vučnim vozilom.

Dozvola za upravljanje vučnim vozilom

Član 66.

Dozvolu za upravljanje vučnim vozilom (u daljem tekstu: dozvola) izdaje Direkcija, na propisanom obrascu i u formi rešenja, ako lice koje je podnelo zahtev ispunjava sledeće uslove:

1)         da ima propisani nivo NOKSa

2)         da je psihički i fizički sposobno da upravlja vučnim vozilom;

3)         da je položilo ispit iz opštih stručnih znanja, osim za lica iz člana 62. stav 2. ovog zakona.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja dozvola za upravljanje vučnim vozilom konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Direkcija propisuje postupak izdavanja dozvole, obrazac dozvole, obrazac zahteva za izdavanje dozvole i potrebnu dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev.

Direkcija objavljuje na svojoj internet stranici postupak za dobijanje dozvole.

Za izdavanje, obnavljanje, ažuriranje i izdavanje duplikata dozvole plaća se taksa.

Visina takse iz stava 5. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Direkcija izdaje dozvolu najkasnije u roku od 30 dana po prijemu urednog zahteva za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana.

Dozvola se izdaje sa rokom važenja od deset godina i vlasništvo je nosioca.

Po isteku roka iz stava 8. ovog člana, na zahtev lica iz stava 1. ovog člana, dozvola se obnavlja na osnovu uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, kojim se potvrđuje da je to lice psihički i fizički sposobno da upravlja vučnim vozilom, što se evidentira u registru, propisanim članom 70. stav 1. ovog zakona.

U slučaju promene bilo kog podatka koji je sadržan u dozvoli ili propisa kojim se uređuje oblast železnice, nosilac dozvole bez odlaganja podnosi zahtev Direkciji za ažuriranje dozvole.

U slučaju gubitka ili oštećenja dozvole, Direkcija izdaje duplikat.

Dozvola se izdaje u jednom originalu. Svako umnožavanje dozvole, osim od strane Direkcije kada se traži duplikat, zabranjeno je.

Dozvola izdata u drugoj državi važi u Republici Srbiji na osnovu potvrđenih međunarodnih sporazuma.

Lice iz stava 1. ovog člana, u toku upravljanja vučnim vozilom, mora da ima kod sebe dozvolu i dužno je da je pokaže na zahtev ovlašćenog lica Direkcije, lica za vršenje unutrašnjeg nadzora kod železničkog prevoznika, glavnog istražitelja i republičkog inspektora za železnički saobraćaj.

Rešenje o odbijanju obnavljanja i ažuriranja dozvole konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Suspenzija i oduzimanje dozvole

Član 67.

Da bi dozvola ostala važeća, nosilac dozvole dužan je da se podvrgava proveri ispunjenosti zdravstvenih uslova na način propisan ovim zakonom. Kopiju uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za rad železničkog radnika posle obavljenog zdravstvenog pregleda poslodavac bez odlaganja dostavlja Direkciji.

Dozvola se suspenduje ako njen nosilac privremeno ne ispunjava propisane zdravstvene uslove.

Dozvola se oduzima ako se na zdravstvenom pregledu utvrdi da nosilac trajno ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, odnosno ako ih ne ispuni po isteku roka utvrđenog pri određivanju privremene suspenzije dozvole.

Direkcija obaveštava nosioca dozvole i njegovog poslodavca o suspenziji ili oduzimanju dozvole, kao i o postupku za ponovno dobijanje dozvole.

Rešenje o suspenziji ili oduzimanju dozvole konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Dodatno uverenje

Član 68.

Dodatno uverenje izdaje poslodavac (železnički prevoznik, upravljač, vlasnik industrijske železnice, vlasnik odnosno korisnik industrijskog koloseka) licu koje:

1)         je položilo ispit u vezi poznavanja određene vrste vučnog vozila na koje se dodatno uverenje odnosi;

2)         je položilo ispit u vezi poznavanja železničke infrastrukture na koju se dodatno uverenje odnosi;

3)         poznaje jezik, u slučaju obavljanja poslova na železničkoj infrastrukturi druge države, koji upravljač te države naznači;

4)         ima dozvolu.

Dodatnim uverenjem lice iz stava 1. ovog člana se ovlašćuje da na određenim infrastrukturama upravlja određenim tipom vučnih vozila u jednoj ili više sledećih kategorija:

1)         kategorija A - manevarske lokomotive, vučna vozila radnih vozova, vučna vozila za posebne namene i sve druge vrste vučnih vozila kada se koriste za manevrisanje;

2)         kategorija B - vučna vozila vozova za prevoz putnika i/ili robe.

Lice iz stava 1. ovog člana ne mora imati dodatno uverenje za određeni deo železničke infrastrukture u sledećim slučajevima:

1)         kada smetnje u odvijanju železničkog saobraćaja ili izvođenje radova na održavanju železničke pruge zahtevaju kretanje vozova obilaznim prugama;

2)         izuzetni jednokratni saobraćaj muzejskih vozova;

3)         izuzetni jednokratni prevoz robe, uz saglasnost upravljača;

4)         potrebe isporuke ili prezentacije novog voza ili vučnog vozila;

5)         stručnog osposobljavanja ili polaganja stručnog ispita za upravljanje vučnim vozilom.

Železnički prevoznik odlučuje o primeni mogućnosti iz stava 3. ovog člana. Upravljač i državni organi ne mogu nametnuti tu obavezu.

U slučajevima iz stava 3. ovog člana u upravljačnici vučnog vozila mora se nalaziti mašinovođa koji ima dodatno uverenje za određeni deo železničke infrastrukture, o čemu se unapred obaveštava upravljač.

Poslodavac utvrđuje, u okviru svog sistema za upravljanje bezbednošću, način izdavanja i ažuriranja dodatnog uverenja, rok važenja dodatnog uverenja, kao i postupak za podnošenje prigovora kojim se mašinovođama omogućava provera odluke u vezi sa izdavanjem, ažuriranjem, suspenzijom ili oduzimanjem dodatnog uverenja. Na rešenje o prigovoru može se uložiti žalba Direkciji.

Žalba na odluku poslodavca kojom se odbija zahtev za izdavanje ili ažuriranje dodatnog uverenja ili kojom se suspenduje ili oduzima dodatno uverenje podnosi se Direkciji, u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

Ukoliko poslodavac ne donese odluku po zahtevu za izdavanje ili ažuriranje dodatnog uverenja u roku od 30 dana od dana prijema zahteva sa potrebnom dokumentacijom, smatra se da je zahtev odbijen, u kom slučaju se žalba Direkciji može podneti u roku od narednih 30 dana.

Rešenje Direkcije kojim se odlučuje o žalbi iz st. 7. i 8. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Original dodatnog uverenja pripada poslodavcu, koji je dužan da na zahtev nosioca dodatnog uverenja izda overenu kopiju.

Direkcija propisuje izgled i sadržinu obrasca dodatnog uverenja i overene kopije dodatnog uverenja.

Poslodavac bez odlaganja ažurira dodatno uverenje kad se nosilac stručno osposobi za upravljanje drugim tipovima vučnih vozila, odnosno za drugu železničku infrastrukturu.

Lice iz stava 1. ovog člana, u toku upravljanja vučnim vozilom mora da ima kod sebe dodatno uverenje i dužno je da ga pokaže na zahtev ovlašćenog lica Direkcije, lica za vršenje unutrašnjeg nadzora kod železničkog prevoznika, glavnog istražitelja i republičkog inspektora za železnički saobraćaj.

Direkcija vrši nadzor nad postupkom izdavanja dodatnog uverenja mašinovođa, vodeći računa o tome da stručno osposobljavanje i usavršavanje iz čl. 62. i 63. ovog zakona ispunjava bezbednosne zahteve utvrđene u TSI ili nacionalnim propisima o bezbednosti.

Dodatno uverenje izdato u drugoj državi važi u Republici Srbiji na osnovu potvrđenih međunarodnih sporazuma.

Suspenzija i oduzimanje dodatnog uverenja

Član 69.

Da bi dodatno uverenje ostalo važeće, nosilac dodatnog uverenja je dužan da:

1)         učestvuje na redovnim i vanrednim usavršavanjima, kao i redovnim i vanrednim proverama stručne osposobljenosti;

2)         obavlja provere poznavanja jezika, u slučajevima kada obavlja posao na železničkoj infrastrukturi druge države;

3)         učestvuje na obuci iz sistema za upravljanje bezbednošću koju sprovodi poslodavac.

Poslodavac potvrđuje upisom na dodatnom uverenju i u registru propisanom članom 70. stav 3. ovog zakona da je mašinovođa na proverama iz stava 1. ovog člana pokazao potrebno znanje. Dodatno uverenje se suspenduje ako nosilac privremeno ne ispunjava propisane zdravstvene uslove ili ako prilikom provera iz stava 1. ovog člana ne pokaže potrebno znanje.

Dodatno uverenje se oduzima ako se na zdravstvenom pregledu utvrdi da nosilac trajno ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, odnosno ako ih ne ispuni po isteku roka utvrđenog pri određivanju privremene suspenzije dodatnog uverenja ili ako nosilac i na ponovljenim proverama iz stava 1. ovog člana ne pokaže potrebno znanje.

Izdavalac dodatnog uverenja bez odlaganja obaveštava Direkciju o svim suspendovanim ili oduzetim dodatnim uverenjima.

Ako Direkcija, u okviru nadzora iz člana 68. stav 14. ovog zakona, utvrdi da nosilac dodatnog uverenja ne ispunjava propisane uslove, naložiće poslodavcu da izvrši dodatnu proveru stručne osposobljenosti nosioca dodatnog uverenja ili da suspenduje dodatno uverenje. Poslodavac je obavezan da preduzme naložene mere i da o tome obavesti Direkciju u roku od 30 dana od dana nalaganja mera.

Nalog iz stava 5. ovog člana može da sadrži i zabranu rada mašinovođama tog poslodavca do dostave traženog obaveštenja.

Registri i ocena postupaka

Član 70.

Direkcija vodi i ažurira registar dozvola koje su izdate, ažurirane, obnovljene, istekle, suspendovane, oduzete ili prijavljene kao izgubljene, ukradene ili uništene. Registar sadrži podatke iz dozvola i podatke o periodičnim zdravstvenim pregledima.

Direkcija, na zahtev poslodavaca i nadležnih organa drugih država, u slučajevima kada mašinovođa obavlja posao na infrastrukturi drugih država, dostavlja informacije o statusu dozvola.

Poslodavac je dužan da:

1)         vodi i ažurira registar dodatnih uverenja koja su izdata, ažurirana, suspendovana, oduzeta ili prijavljena kao izgubljena, ukradena ili uništena, koji sadrži podatke iz dodatnih uverenja, kao i podatke o periodičnim proverama zdravstvene sposobnosti i stručne osposobljenosti;

2)         Direkciji i drugim nadležnim državnim organima dostavi tražene podatke;

3)         dostavlja informacije o podacima iz dodatnih uverenja na zahtev nadležnih organa drugih država, kada pruža usluge u međunarodnom saobraćaju;

4)         proverava da li su dozvole njegovih mašinovođa važeće.

Mašinovođa ima pravo pristupa svojim podacima iz registara Direkcije i poslodavca, kao i pravo da mu se na zahtev, bez naknade, dostave ti podaci.

Direkcija bliže propisuje elemente registra iz stava 1. ovog člana i registra iz stava 3. tačka 1) ovog člana.

Nezavisnu ocenu postupaka za sticanje i proveru stručnog znanja i osposobljenosti sprovodi Direkcija, a nezavisnu ocenu sistema za izdavanje dozvola i dodatnih uverenja sprovodi Ministarstvo, u intervalima ne dužim od pet godina.

Nezavisnu ocenu iz stava 6. ovog člana sprovodi kvalifikovano osoblje koje nije uključeno u aktivnosti koje se ocenjuju.

Odredbe stava 6. ovog člana ne odnose se na aktivnosti koje su već obuhvaćene sistemima za upravljanje bezbednošću koje su uspostavili železnički prevoznici i upravljači železničke infrastrukture u skladu sa ovim zakonom.

Rezultati nezavisnih ocena uredno se dokumentuju i dostavljaju Direkciji. Ako je potrebno, preduzimaju se odgovarajuće mere u cilju otklanjanja nedostataka uočenih tokom nezavisne ocene.

U slučaju da aktivnosti povezane sa stručnim osposobljavanjem i ispitivanjem mašinovođa i ažuriranjem dozvola i dodatnih ovlašćenja nisu obuhvaćene sistemom upravljanja bezbednošću, Direkcija nadzire da se iste sprovode u skladu sa sistemom upravljanja kvalitetom.

Prestanak radnog odnosa

Član 71.

Mašinovođa je dužan da o prestanku radnog odnosa kod poslodavca bez odlaganja obavesti Direkciju.

Posle prestanka radnog odnosa dozvola ostaje važeća, ukoliko mašinovođa ispunjava uslove iz člana 67. stav 1. ovog zakona.

Dodatno uverenje prestaje da važi kada mašinovođi prestane radni odnos kod poslodavca.

U slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da mašinovođi izda overenu kopiju dodatnog uverenja i vrati sve dokumente o njegovoj obuci, kvalifikacijama, iskustvu i stručnim sposobnostima.

Prilikom zasnivanja novog radnog odnosa, poslodavac uzima u obzir dokumenta iz stava 4. ovog člana.

Odredbe st. 4. i 5. ovog člana shodno se primenjuju i na druge železničke radnike.

Nadzor nad mašinovođama

Član 72.

Poslodavac proverava važenje dozvole i dodatnog uverenja mašinovođe koga zapošljava ili angažuje po ugovoru.

Poslodavac uspostavlja sistem nadzora svojih mašinovođa. Ako su rezultati nadzora takvi da dovode u pitanje sposobnost mašinovođe za obavljanje posla i nastavak važenja njegove dozvole ili dodatnog uverenja, poslodavac odmah preduzima potrebne mere.

Ako mašinovođa smatra da njegovo zdravstveno stanje dovodi u pitanje njegovu sposobnost za obavljanje posla, on odmah o tome obaveštava poslodavca.

Čim poslodavac sazna ili ga lekar obavesti o pogoršanju zdravstvenog stanja mašinovođe do te mere da je njegova sposobnost za obavljanje posla dovedena u pitanje, on odmah preduzima potrebne mere, uključujući upućivanje mašinovođe na vanredni zdravstveni pregled, i ako je potrebno, suspenduje ili oduzima dodatno uverenje i ažurira podatke u registru iz člana 70. stav 3. tačka 1) ovog zakona.

Poslodavac obezbeđuje da mašinovođe u toku obavljanja posla nisu pod uticajem bilo kojih sredstava koja bi mogla uticati na njihovu koncentraciju, pažnju ili ponašanje.

Poslodavac odmah obaveštava Direkciju o svim slučajevima nesposobnosti za rad mašinovođe koje traje duže od tri meseca.

4. Uslovi za sticanje prava na regulisanje železničkog saobraćaja

Član 73.

Pravo na regulisanje železničkog saobraćaja može da stekne lice koje ispunjava sledeće uslove:

1)         da je psihički i fizički sposobno da reguliše železnički saobraćaj;

2)         da je navršilo 18 godina života;

3)         da ima propisani nivo NOKSa;

4)         da je položilo propisan stručni ispit za regulisanje železničkog saobraćaja;

5)         da poseduje propisanu dozvolu za regulisanje železničkog saobraćaja;

6)         da mu odlukom nadležnog organa nije zabranjeno da reguliše železnički saobraćaj.

Izdavanje dozvole za regulisanje železničkog saobraćaja

Član 74.

Dozvolu za regulisanje železničkog saobraćaja izdaje upravljač, ako lice koje je podnelo zahtev ispunjava uslove iz člana 73. tač. 1) do 4) ovog zakona.

Dozvola za regulisanje železničkog saobraćaja se izdaje sa rokom važenja od deset godina i vlasništvo je nosioca.

Po isteku roka iz stava 2. ovog člana, na zahtev lica iz stava 1. ovog člana, rok važenja dozvole produžiće se na osnovu uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, kojim se potvrđuje da je to lice psihički i fizički sposobno da reguliše železnički saobraćaj.

Lice iz stava 1. ovog člana u toku obavljanja poslova regulisanja železničkog saobraćaja, mora da ima kod sebe dozvolu za regulisanje železničkog saobraćaja i dužno je da je pokaže na zahtev ovlašćenog lica Direkcije, lica za vršenje unutrašnjeg nadzora kod upravljača, glavnog istražitelja i republičkog inspektora za železnički saobraćaj.

Direkcija propisuje izgled i sadržinu obrasca dozvole za regulisanje železničkog saobraćaja.

Upravljač vodi evidenciju o izdatim dozvolama za regulisanje železničkog saobraćaja, koja sadrži: broj dozvole, ime i prezime nosioca dozvole, radno mesto nosioca dozvole, datum izdavanja dozvole, rok važenja dozvole, produženje važenja dozvole.

Da bi dozvola ostala važeća, nosilac dozvole dužan je da se podvrgava proveri ispunjenosti zdravstvenih uslova na način propisan ovim zakonom.

Dozvola se suspenduje ako njen nosilac privremeno ne ispunjava propisane zdravstvene uslove ili ukoliko nosilac ne učestvuje na redovnim i vanrednim usavršavanjima i proverama stručne osposobljenosti i prilikom provera ne pokaže potrebno znanje.

Dozvola se oduzima ako se na zdravstvenom pregledu utvrdi da nosilac trajno ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, odnosno ako ih ne ispuni po isteku roka utvrđenog pri određivanju privremene suspenzije dozvole.

Upravljač obaveštava nosioca dozvole o suspenziji ili oduzimanju dozvole, kao i o postupku za ponovno dobijanje dozvole.

5. Uslovi koje u zdravstvenom pogledu moraju ispunjavati železnički radnici

Član 75.

Železnički radnik mora ispunjavati posebne zdravstvene uslove propisane ovim zakonom i biti psihički i fizički sposoban za obavljanje svojih poslova i zadataka.

Ministar nadležan za poslove zdravlja uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja propisuje zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati železnički radnici, način njihovog utvrđivanja i vreme njihovog proveravanja.

Vrste zdravstvenih pregleda

Član 76.

Lice koje se stručno osposobljava za vršenje određenih poslova železničkog radnika dužno je da se, pre zasnivanja radnog odnosa, podvrgne zdravstvenom pregledu.

Železnički radnik dužan je da se, pre raspoređivanja na druge poslove i zadatke, odnosno pre upućivanja na stručno usavršavanjeili stručno osposobljavanje, podvrgne zdravstvenom pregledu radi provere zdravstvene sposobnosti koja se zahteva za obavljanje drugih poslova i zadataka.

Psihička i fizička sposobnost železničkog radnika mora se redovno i vanredno proveravati, na redovnom ili vanrednom zdravstvenom pregledu.

Na zdravstvenom pregledu utvrđuje se da li je lice iz stava 1. ovog člana, odnosno železnički radnik iz stava 2. ovog člana, psihički i fizički sposoban za obavljanje poslova određene vrste zanimanja, a na redovnom ili vanrednom zdravstvenom pregledu - da li je železnički radnik iz stava 3. ovog člana psihički i fizički sposoban za obavljanje poslova i zadataka.

Redovni zdravstveni pregled

Član 77.

Na redovni zdravstveni pregled upućuje se železnički radnik u propisanim rokovima, koji zavise od vrste poslova koje taj radnik obavlja.

Železnički prevoznik i upravljač dužni su da železničkog radnika upute na redovni zdravstveni pregled pre isteka roka propisanog za obavljanje tog pregleda.

Vanredni zdravstveni pregled

Član 78.

Na vanredni zdravstveni pregled upućuje se železnički radnik za koga se osnovano posumnja da iz zdravstvenih razloga više nije sposoban da obavlja svoje poslove i zadatke i posle svake ozbiljne nesreće, teže povrede, teške i dugotrajne bolesti i u drugim propisanim slučajevima.

Upućivanje radnika iz stava 1. ovog člana na vanredni zdravstveni pregled vrši se na zahtev neposredno pretpostavljenog, ovlašćenog lica za vršenje unutrašnjeg nadzora, lekara, republičkog inspektora za železnički saobraćaj, javnog tužioca, suda, sudije za prekršaje ili na lični zahtev železničkog radnika.

Zdravstvene ustanove

Član 79.

Zdravstvene preglede lica koja se stručno osposobljavaju za obavljanje poslova železničkog radnika i redovne i vanredne zdravstvene preglede železničkih radnika i zdravstvenu evidenciju o tim licima, odnosno o psihičkoj i fizičkoj sposobnosti tih lica vrše, odnosno vodi zdravstvena ustanova koja ispunjava opšte uslove za obavljanje tih pregleda i vođenje evidencije propisane zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i koja je objavljena u spisku zdravstvenih ustanova kod Direkcije.

Nesposobnost za vršenje poslova železničkog radnika

Član 80.

Železnički radnik koji ne ispunjava propisane zdravstvene uslove smatra se psihički i fizički nesposobnim za vršenje određenih poslova dok ta nesposobnost traje.

Železnički prevoznik i upravljač dužni su da zabrane železničkom radniku obavljanje poslova ako se na zdravstvenom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za te poslove ili ako se nije podvrgao zdravstvenom pregledu na koji je upućen i ispunio propisane zdravstvene uslove pre isteka obavljenog lekarskog pregleda.

Zabrana obavljanja poslova železničkog radnika

Član 81.

Železnički prevoznik i upravljač dužni su da zabrane železničkom radniku obavljanje poslova ako je u tolikoj meri umoran ili bolestan, ili je u takvom psihičkom stanju da je nesposoban da vrši poslove.

Železnički radnik koji u toku vršenja poslova oceni da ne može da bezbedno vrši poslove zbog umora, bolesti ili iz bilo kojih drugih razloga, dužan je da o tome obavesti neposredno pretpostavljenog i da prekine da vrši posao.

Železnički radnik za vreme obavljanja poslova ne sme uzimati alkoholna pića, psihoaktivne kontrolisane supstance, niti započeti obavljanje poslova ako u organizmu ima alkohola ili ako je pod dejstvom psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.

Ministar nadležan za poslove zdravlja uz saglasnost ministra propisuje postupak za proveravanje psihičke i fizičke sposobnosti radnika iz st. 1-3. ovog člana, pre započinjanja obavljanja poslova i u toku obavljanja poslova.

Železnički radnik za koga se analizom krvi, ili krvi i urina, ili drugom stručnom metodom merenja količine alkohola u organizmu, utvrdi da ima alkohola u krvi, ili da pokazuje znake alkoholne poremećenosti, smatraće se da je pod dejstvom alkohola i da nije sposoban za obavljanje poslova.

Ispitivanje alkoholisanosti i postojanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci

Član 82.

Ovlašćeno lice za vršenje unutrašnjeg nadzora i republički inspektor za železnički saobraćaj mogu železničkog radnika podvrgnuti ispitivanju alkoholisanosti pomoću odgovarajućih sredstava i aparata ili uputiti na zdravstveni pregled radi provere da li ima alkohola u organizmu ili da li pokazuje znake alkoholne poremećenosti ili da li se nalazi pod dejstvom psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.

Železnički radnik dužan je da se podvrgne ispitivanju, odnosno zdravstvenom pregledu iz stava 1. ovog člana na koji je upućen.

6. Radno vreme i odmori staničnog i voznog osoblja

Član 83.

Radno vreme i odmori staničnog i voznog osoblja utvrđuju se u skladu sa organizacijom železničkog saobraćaja, izvršavanjem reda vožnje i uslovima koji utiču na psihofizičku sposobnost staničnog i voznog osoblja da bezbedno obavljaju poslove.

Trajanje smene staničnog osoblja

Član 84.

Smena staničnog osoblja iznosi najviše 12 časova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, smena staničnog osoblja može trajati još najviše četiri časa u slučaju:

1)         više sile;

2)         nesreće ili nezgode;

3)         saobraćanja pomoćnog voza;

4)         nedolaska osoblja koje je po rasporedu radnog vremena trebalo da smeni osoblje koje obavlja posao pod uslovom da se stanično osoblje oseća sposobnim za produžetak započetog rada.

Dnevni odmor staničnog osoblja

Član 85.

Dnevni odmor staničnog osoblja između dve uzastopne smene iznosi dvostruki broj časova ostvarenih u prethodnoj smeni, a najmanje 12 časova.

Trajanje smene voznog osoblja

Član 86.

Smena voznog osoblja iznosi najviše 12 časova.

Smena voznog osoblja sastoji se iz:

1)         vremena pripreme;

2)         vremena upravljanja vučnim vozilom;

3)         vremena pregleda ili kontrole voznih isprava putnika i vremena obavljanja ostalih poslova u vozu;

4)         vremena raspreme;

5)         vremena očekivanja posla.

Vreme pripreme je radno vreme tokom kog vozno osoblje proverava snabdevenost i ispravnost železničkog vozila koje poseda, računajući od momenta javljanja na rad.

Vreme upravljanja vučnim vozilom u smislu ovog zakona je radno vreme koje mašinovođa, odnosno vozač motornog pružnog vozila provede u upravljačnici, odnosno upravljačkom mestu vučnog vozila tokom vožnje voza, računajući i vreme bavljenja u polaznoj železničkoj stanici, usputnim železničkim stanicama, drugim službenim mestima i u uputnoj železničkoj stanici.

Vreme pregleda ili kontrole voznih isprava putnika i vreme obavljanja ostalih poslova u vozu je radno vreme koje vozno osoblje provede u motornom vozu ili vučenom vozilu tokom vožnje voza, računajući i vreme bavljenja u polaznoj železničkoj stanici, usputnim železničkim stanicama, drugim službenim mestima i u uputnoj železničkoj stanici.

Vreme raspreme je radno vreme tokom koga vozno osoblje rasprema do tada posednuto železničko vozilo i završava rad u toj smeni.

Vreme očekivanja posla je radno vreme tokom koga vozno osoblje odlazećeg voza očekuje u železničkoj stanici dolazeći voz radi smene voznog osoblja u vozu, računajući od momenta javljanja na rad.

Vreme upravljanja vučnim vozilom iznosi:

1)         najviše osam časova za upravljanje lokomotivom voza za prevoz putnika, odnosno upravljanje motornim vozom;

2)         najviše deset časova za upravljanje motornim vozom u gradskom i prigradskom saobraćaju;

3)         najviše deset časova za upravljanje lokomotivom teretnog voza.

Nastavak smene

Član 87.

Izuzetno od člana 86. ovog zakona, smena voznog osoblja i vreme upravljanja vučnim vozilom može trajati još najviše četiri časa u slučaju:

1)         više sile;

2)         nesreće ili nezgode na pruzi;

3)         saobraćanja pomoćnog voza;

4)         nedolaska voznog osoblja koje je po rasporedu radnog vremena trebalo da smeni vozno osoblje koje obavlja rad pod uslovom da se vozno osoblje oseća sposobnim za produžetak započetog rada.

Dnevni odmor voznog osoblja

Član 88.

Dnevni odmor voznog osoblja u domicilnoj jedinici iznosi, po pravilu, dvostruki broj časova ostvarenih na radu u prethodnoj smeni, a najmanje 12 časova.

Dnevni odmor voznog osoblja u obrtnoj jedinici iznosi najmanje šest časova.

Ako se rad voznog osoblja od polaska iz domicilne jedinice do povratka u istu jedinicu može obaviti u toku jedne smene, odmor voznog osoblja u obrtnoj jedinici nije obavezan.

Železnički prevoznik dužan je da u obrtnim jedinicama obezbedi prostorije za odmor voznog osoblja.

Zabrana obavljanja poslova staničnog i voznog osoblja

Član 89.

Stanično i vozno osoblje ne može započeti obavljanje poslova niti nastaviti obavljanje poslova suprotno odredbama čl. 83-88. ovog zakona.

Ovlašćeno lice za vršenje unutrašnjeg nadzora ne može dozvoliti staničnom ili voznom osoblju da obavlja poslove suprotno čl. 83-88. ovog zakona.

Akt o radnom vremenu

Član 90.

Upravljač i železnički prevoznik donose akt kojim se uređuju radno vreme i odmori staničnog i voznog osoblja iz čl. 83-88. ovog zakona i kojim se određuju železnički radnici odgovorni za nadzor i kontrolu sprovođenja obaveza iz čl. 83-88. ovog zakona.

Radno vreme voznog osoblja koje redovno učestvuje u interoperabilnom prekograničnom saobraćaju

Član 91.

Interoperabilni prekogranični saobraćaj je saobraćaj vozova više od 15 km iza granice, za koji je železničkom prevozniku potreban dodatni sertifikat o bezbednosti za prevoz deo B za pružanje transportnih usluga u drugoj državi.

Saobraćaj između graničnih stanica definisanih međudržavnim sporazumima ne smatra se interoperabilnim prekograničnim saobraćajem bez obzira na rastojanje graničnih stanica od granice.

Uslovi u vezi radnog vremena voznog osoblja koje učestvuje u interoperabilnom prekograničnom saobraćaju su:

1)         dnevni odmor voznog osoblja u domicilnoj jedinici iznosi najmanje 12 časova u toku 24-časovnog perioda, a izuzetno, jednom u sedam dana, dnevni odmor voznog osoblja u domicilnoj jedinici može iznositi najmanje devet časova, pri čemu se razlika između skraćenog odmora i 12-časovnog odmora dodaje narednom dnevnom odmoru u domicilnoj jedinici;

2)         skraćeni dnevni odmor ne može se odrediti između dva dnevna odmora u obrtnoj jedinici;

3)         dnevni odmor voznog osoblja u obrtnoj jedinici iznosi najmanje osam neprekidnih časova u toku 24-časovnog perioda;

4)         posle dnevnog odmora u obrtnoj jedinici mora se omogućiti dnevni odmor u domicilnoj jedinici;

5)         ako služba mašinovođe traje duže od osam časova, mora mu se obezbediti odmor u toku dnevnog rada od najmanje 45 minuta. Ako služba mašinovođe traje između šest i osam časova, mora mu se obezbediti odmor u toku dnevnog rada od najmanje 30 minuta u toku radnog dana;

6)         korišćenje dela odmora u toku službe iz tačke 5) ovog stava mora se omogućiti između trećeg i šestog radnog časa;

7)         ukoliko je vučno vozilo posednuto i vozopratnim osobljem, železnički prevoznik utvrđuje korišćenje odmora u toku dnevne službe u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad;

8)         vozopratno osoblje ima pravo na odmor u toku dnevne službe u trajanju od najmanje 30 minuta ukoliko mu služba traje duže od šest časova;

9)         vozno osoblje ima pravo na neprekinuti nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa i 12-časovni dnevni odmor iz tačke 2) ovog stava, u toku sedmodnevnog perioda;

10)       vreme upravljanja vučnim vozilom ne može preći devet časova u dnevnoj službi, odnosno osam časova u noćnoj službi između dva dnevna odmora;

11)       vreme upravljanja vučnim vozilom ne može preći 80 časova u toku perioda od dve nedelje.

7. Unutrašnji nadzor

Organizacija unutrašnjeg nadzora

Član 92.

Upravljač i železnički prevoznici organizuju unutrašnji nadzor i brinu za bezbednost železničkog saobraćaja u skladu sa odredbama ovog zakona i odredbama akata koje donose, a kojima se uređuje organizacija unutrašnjeg nadzora i ovlašćuju lica za njegovo sprovođenje.

8. Službene oznake i službeno odelo

Član 93.

Železnički radnici koji neposredno učestvuju u vršenju železničkog saobraćaja dužni su da nose službeno odelo i službene oznake.

Službene oznake su:

1)         crvena kapa - za otpravnika vozova;

2)         kapa sa crvenim obodom - za ovlašćenog staničnog radnika;

3)         crvena traka na desnoj ruci - za rukovaoca manevre.

Železnički prevoznici i upravljač propisuju za svoje radnike oblik i boju službenog odela i znak na službenom odelu, koji uživa zaštitu u skladu sa zakonom kojim se uređuju žigovi.

XII. ISTRAŽIVANJE NESREĆA I NEZGODA

Obaveze upravljača i železničkih prevoznika pri istrazi nesreća i nezgoda

Član 94.

Upravljač i železnički prevoznik moraju, nezavisno od Centra, da izvrše zadatke na istraživanju uzroka, posledica i odgovornosti nesreća i nezgoda kao i okolnosti u kojima su nastali.

Upravljač i železnički prevoznik zajedno obavljaju istragu angažovanjem zajedničke istražne komisije u koju mogu biti uključena i stručna lica koja su nezavisna od upravljača i železničkog prevoznika.

Ukoliko uviđaj zajedničke komisije ne započne u roku od dva časa od nastanka nesreće ili nezgode, upravljač ga samostalno sprovodi.

Istragu nesreća i nezgoda u objektima za održavanje železničkih vozila i depoima obavlja vlasnik objekta.

Upravljač i železnički prevoznici će privremeno isključiti iz saobraćaja železničkog radnika koji je nepažnjom ili na drugi način prouzrokovao nesreću ili nezgodu i na taj način ugrozio bezbednost železničkog saobraćaja.

Upravljač, železnički prevoznici i Direkcija, ako ima saznanja, moraju bez odlaganja obavestiti Centar i republičkog inspektora za železnički saobraćaj o nesreći i nezgodi u železničkom saobraćaju, a u slučaju da se radi o nesreći i nezgodi sa učešćem opasne robe, i inspektora za transport opasne robe.

Direkcija bliže propisuje način na koji upravljač i železnički prevoznik prijavljuju, istražuju, evidentiraju, statistički prate i objavljuju podatke o nesrećama i nezgodama.

Spasavanje ljudi

Član 95.

Upravljač i železnički prevoznik dužni su da spasavaju lica i pomažu povređenim pri nesrećama.

Ukoliko ima poginulih i povređenih u nesreći, železnički radnik, odnosno lice koje se zateklo na mestu nesreće, dužno je da bez odlaganja po saznanju o tome obavesti najbližu zdravstvenu ustanovu, policiju, upravljača i železničkog prevoznika čija vozila su učestvovala u nesreći i da sarađuje u spasavanju povređenih bez odlaganja po uspostavljanju uslova sopstvene bezbednosti tokom spasavanja.

Ministar nadležan za poslove zdravlja uz saglasnost ministra propisuje način osposobljavanja železničkih radnika za pružanje prve pomoći povređenim licima u nesrećama nastalim u železničkom saobraćaju.

XIII. UKRŠTANJE ŽELEZNIČKE PRUGE I PUTA

Član 96.

Prelazak drumskih vozila preko železničke pruge dozvoljen je na ukrštaju pruge i puta (u daljem tekstu: putni prelaz).

Prelazak pešaka i biciklista preko železničke pruge dozvoljen je na putnim prelazima i na ukrštaju pruge i pešačke, odnosno biciklističke staze.

Saobraćaj na putnim prelazima obezbeđen je saobraćajnim znacima za učesnike u drumskom saobraćaju.

Na železničkoj pruzi, ispred putnog prelaza, moraju biti postavljeni propisani signalni znakovi za obaveštenje voznog osoblja o približavanju voza putnom prelazu.

Voz ima pravo prvenstva u odnosu na učesnike u drumskom saobraćaju.

Uslovi za ukrštanje železničke pruge i puta, pešačke ili biciklističke staze

Član 97.

Uslovi za ukrštanje železničke pruge i puta, u pogledu mesta na kojem se može izvesti ukrštanje i mere za bezbedno odvijanje saobraćaja na putnim prelazima zavise od gustine saobraćaja na pruzi i putu, preglednosti železničke pruge sa puta, brzine vožnje na pruzi i putu i od mesnih uslova.

Ukrštanje železničke pruge i puta koje je između ulaznih, odnosno izlaznih skretnica od kojih počinju stanični koloseci ne može biti u istom nivou.

Za prelazak preko putnog prelaza drumskog vozila koje obavlja vanredni prevoz potrebna je saglasnost upravljača.

Kontaktni provodnik iznad putnog prelaza u nivou mora biti postavljen na visinu od najmanje 5,5 m, računajući od gornje ivice šine, s tim što se sa obe strane putnog prelaza moraju postaviti zaštitne kapije za drumska vozila čija ukupna visina, zajedno sa teretom na njemu, prelazi propisanu najveću dozvoljenu visinu - na rastojanju od najmanje 8 m od ose koloseka mereno po osi puta i na visini od 4,5 m iznad kolovoza puta.

Na propisanoj udaljenosti od zaštitnih kapija s jedne i druge strane putnog prelaza moraju se postaviti odgovarajući znaci zabrane saobraćaja za drumska vozila čija ukupna visina, zajedno sa teretom na njemu, prelazi propisanu najveću dozvoljenu visinu, sa naznakom visine zaštitne kapije radi bezbednog odvijanja drumskog saobraćaja preko putnog prelaza.

Izuzetno od odredbe stava 4. ovog člana, zaštitne kapije za drumska vozila čija ukupna visina, zajedno sa teretom na njemu, prelazi propisanu najveću dozvoljenu visinu mogu biti postavljene na visini manjoj od 4,5 m, ali ne manjoj od 4,2 m iznad kolovoza puta, što posebnim aktom određuje upravljač.

Zaštitne kapije iz stava 4. ovog člana postavlja i održava upravljač.

Odgovarajuće znakove iz stava 5. ovog člana dužni su da postavljaju i da ih održavaju privredni subjekti koji se staraju o javnim putevima i koji ih održavaju.

Na drumskim podvožnjacima ispod železničke pruge čija je donja ivica konstrukcije iznad kote kolovoza puta postavljena na visinu manju od najveće dozvoljene visine drumskog vozila, zajedno sa teretom na njemu, moraju se postaviti zaštitne kapije i odgovarajući znaci zabrane saobraćaja za drumska vozila čija ukupna visina, zajedno sa teretom na njemu, prelazi propisanu najveću dozvoljenu visinu.

Zaštitne kapije i odgovarajuće znake zabrane saobraćaja za drumska vozila iz st. 8. i 9. ovog člana, dužni su da postavljaju i da ih održavaju privredni subjekti koji se staraju o javnim putevima i koji ih održavaju.

Ukrštanje železničke pruge i nadzemnog elektroenergetskog voda dozvoljeno je u skladu sa uslovima propisanim aktom kojim se propisuju tehnički normativi za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova.

Ministar propisuje način ukrštanja železničke pruge i puta, pešačke ili biciklističke staze, mesto na kojem se može izvesti ukrštanje i mere za osiguranje bezbednog saobraćaja.

XIV. UNUTRAŠNJI RED U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU

Član 98.

Na mestima koja su predviđena za pristup i kretanje u pružnom, odnosno infrastrukturnom pojasu i u vozovima, sva lica dužna su da se pridržavaju propisanog unutrašnjeg reda u železničkom saobraćaju.

Ministar u sporazumu sa ministrom nadležnim za unutrašnje poslove propisuje unutrašnji red u železničkom saobraćaju.

Ovlašćeni železnički radnici staraju se da se lica koja se nalaze na železničkom području i u vozovima pridržavaju unutrašnjeg reda u železničkom saobraćaju.

Železnički radnici iz stava 3. ovog člana, u sprovođenju unutrašnjeg reda u železničkom saobraćaju, dužni su da utvrde identitet lica koja se ne pridržavaju unutrašnjeg reda, da preduzimaju mere potrebne za sprečavanje narušavanja i mere za uspostavljanje narušenog unutrašnjeg reda, da oduzimaju predmete koji su upotrebljeni za ugrožavanje bezbednosti železničkog saobraćaja ili za narušavanje unutrašnjeg reda u železničkom saobraćaju.

Železnički radnici iz stava 3. ovog člana dužni su da pokrenu odgovarajuće postupke protiv lica koja su narušila unutrašnji red u železničkom saobraćaju.

Nadležni organi unutrašnjih poslova, na zahtev ovlašćenih železničkih radnika, pružaju potrebnu pomoć tim radnicima u sprečavanju narušavanja i uspostavljanja unutrašnjeg reda u železničkom saobraćaju.

Ograničavanje pristupa i kretanja

Član 99.

Pristup i kretanje putnika, drugih lica i motornih i drugih vozila u pružnom, odnosno infrastrukturnom pojasu, dozvoljeni su samo na mestima određenim propisom iz člana 98. stav 2. ovog zakona.

Lica koja obavljaju određene poslove u pružnom, odnosno infrastrukturnom pojasu dužna su da pribave pisanu dozvolu upravljača.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, dozvolu ne moraju da imaju:

1)         izvršni železnički radnici i radnici upravljača ili železničkog prevoznika koji su obučeni za kretanje na železničkom području;

2)         lica, koje železnički radnici iz tačke 1) ovog stava, prate i obezbeđuju;

3)         glavni istražitelj, pomoćnik glavnog istražitelja-glavni istražitelj u železničkom saobraćaju, ostali zaposleni i radno angažovani u Centru koji učestvuju u poslovima istraživanja nesreća i nezgoda kao i stručna lica koja se angažuju za pomoć pri istrazi van Centra;

4)         republički inspektor za železnički saobraćaj;

5)         ovlašćeni državni službenici Direkcije;

6)         ovlašćena službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova kada obavljaju službene radnje.

Lica iz stava 2. ovog člana koja se zadržavaju u pružnom, odnosno infrastrukturnom pojasu ili u vozu, dužna su da brinu za svoju ličnu bezbednost i poštuju ograničenja, zabrane, naredbe i upozorenja, koji su postavljeni na vidnim mestima ili ih daju železnički radnici.

Licima iz stava 2. ovog člana zabranjeno je:

1)         hodati po kolosecima ili stajati na koloseku, ili u njegovoj neposrednoj blizini;

2)         hodati ili se zadržavati između žute crte i koloseka na peronu;

3)         hodati ili se zadržavati u blizini voza ili železničkih kola koja se kreću;

4)         zadržavati se u prostoru između skladišta i utovarno-istovarne rampe i vozila, koja se kreću ili čije se pokretanje očekuje;

5)         hodati kroz tunel ili po drugim objektima na železničkoj pruzi;

6)         sedeti ili stajati kraj otvorenih vrata ili na stepenicama železničkih kola i na prelaznicama, kao i na drugim mestima, koja nisu namenjena za boravak putnika;

7)         prelaziti preko koloseka na mestima koja nisu određena za prelaz;

8)         hodati preko odbojnika ili se provlačiti ispod njih;

9)         uskakati u vozila ili sa njih kada se kreću;

10)       prevoziti se u vozu koji nije namenjen prevozu putnika bez dozvole železničkog prevoznika ili upravljača;

11)       naginjati se kroz prozor i otvarati vrata železničkih kola ili se naslanjati na njih tokom kretanja voza;

12)       prljati, oštećivati ili otuđivati inventar i drugu opremu u vozovima za prevoz putnika i u prostorima koji su namenjeni putnicima;

13)       bacati kroz prozor železničkih kola bilo kakve predmete ili otpatke ili prolivati tečnost;

14)       parkirati motorna i druga vozila na železničkom području na mestima koja za to nisu određena;

15)       penjati se na krov vozila, na teret otvorenih teretnih železničkih kola i konstrukcije železničkih postrojenja;

16)       polivati ili prskati konstrukcije železničkih postrojenja, vodove, izolatore ili vozila;

17)       slagati bilo kakav materijal pored stubova kontaktne mreže.

XV. ZAŠTITA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE I VOZILA

Član 100.

U cilju odvijanja bezbednog železničkog saobraćaja, zabranjeno je:

1)         otuđivati, uništavati, uklanjati ili oštećivati delove železničke infrastrukture ili delove vozila koji neposredno utiču na bezbednost;

2)         otuđivati, uništavati, uklanjati ili oštećivati delove železničke infrastrukture ili delove vozila koji posredno utiču na bezbednost;

3)         bacati ili stavljati bilo kakav predmet na železničku prugu ili bacati bilo kakav predmet na vozila ili iz vozila;

4)         izvoditi radove u blizini železničke pruge koji bi mogli oštetiti železničku prugu ili umanjiti stabilnost terena (klizanje ili odronjavanje terena, hidrografske promene i sl.), ili na bilo koji drugi način ugrožavati ili ometati železnički saobraćaj;

5)         neovlašćeno podizati branike i polubranike putnog prelaza, stavljati ili vešati bilo šta na branike i polubranike ili drugi signalno-sigurnosni uređaj putnog prelaza (postavnu spravu, semafor, zvono i dr.), ili na bilo koji drugi način ometati normalno funkcionisanje branika ili drugog uređaja na putnom prelazu;

6)         saditi drveće i drugo visoko rastinje ili izvoditi radove u blizini putnog prelaza koji umanjuju, sprečavaju ili na bilo koji način ometaju preglednost železničke pruge ili puta;

7)         neovlašćeno ukloniti napravu postavljenu radi zaštite železničkog saobraćaja na mestu odronjavanja, na mestu bujice ili na mestu izloženom vejavicama i jakim vetrovima;

8)         unositi materije ili predmete u vozove za prevoz putnika, prostorije železničkih službenih mesta namenjenih putnicima, kojima bi se mogla ugroziti bezbednost putnika i drugih lica ili im se naneti šteta;

9)         upotrebiti uređaj za kočenje radi zaustavljanja voza, osim u slučaju ugrožavanja bezbednosti voza, putnika i drugih lica;

10)       ometati rad čuvara pruge, putnog prelaza, mosta, tunela ili drugog železničkog radnika u obavljanju poslova;

11)       pored železničke pruge, a naročito u blizini signala i signalnih oznaka, saditi visoko drveće i postavljati znakove, oznake, izvore svetlosti koji daju obojenu svetlost ili bilo koje druge naprave koje bojom, oblikom i svetlošću ili na drugi način otežavaju uočavanje signala i signalnih oznaka ili koje mogu dovesti u zabludu železničke radnike u pogledu značenja signala i signalnih oznaka.

Upravljač, u slučajevima iz stava 1. tačka 11) ovog člana, ima pravo da bez posebnog odobrenja ukloni drveće ili objekte koji mogu da dovedu u zabludu železničke radnike u pogledu značenja signala i signalnih oznaka.

Upravljač ima pravo da u službenim mestima, kao i na mestima po svojoj proceni, a zbog povećanja potrebe za bezbednošću odvijanja železničkog saobraćaja, postavi železničku ogradu ili ogradu za zaštitu od buke bez obzira na brzinu za koju je pruga projektovana.

Upravljač je dužan da na mestima odronjavanja, na mestima bujica i na mestima izloženim vejavicama i jakim vetrovima, na kojima može doći do ometanja ili ugrožavanja železničkog saobraćaja, samostalno ili zajedno sa drugim licem, blagovremeno preduzima mere tehničke i fizičke zaštite železničke infrastrukture od elementarnih nepogoda radi bezbednog odvijanja železničkog saobraćaja.

U slučajevima iz stava 4. ovog člana, upravljač ima pravo da bez posebnog odobrenja vlasnika zemljišta postavlja i održava privremene zaštitne naprave i privremeno smešta materijal i druga sredstva na zemljištu u zaštitnom pružnom pojasu ako je to potrebno radi preduzimanja mera za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja, odnosno za uspostavljanje železničkog saobraćaja.

Kad prestanu razlozi iz stava 5. ovog člana, upravljač je dužan da sa zemljišta u zaštitnom pružnom pojasu ukloni privremene zaštitne naprave, materijal i druga sredstva.

Upravljač je dužan da plati vlasniku zemljišta naknadu za korišćenje zemljišta u slučaju iz stava 5. ovog člana, u skladu sa propisima kojima se uređuje pitanje naknade u slučaju ograničenja prava svojine.

Postavljanje kablova, električnih vodova niskog napona za osvetljavanje, telegrafskih i telefonskih vazdušnih linija i vodova, tramvajskih i trolejbuskih kontaktnih vodova i postrojenja, kanalizacija i cevovoda i drugih vodova i sličnih objekata i postrojenja u pružnom i infrastrukturnom pojasu vrši se isključivo na osnovu tehničkih uslova i odobrenja upravljača kao i ugovora koji zaključuju upravljač i investitor postavljanja navedenih objekata i postrojenja.

XVI. INDUSTRIJSKA ŽELEZNICA, INDUSTRIJSKI KOLOSECI I TURISTIČKO-MUZEJSKA ŽELEZNICA

1. Industrijska železnica

Član 101.

Privredni subjekti koji vrše prevoz lica i/ili robe za sopstvene potrebe na industrijskim železnicama dužni su da železnički saobraćaj na industrijskim železnicama vrše na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Priključenje industrijske železnice na javnu železničku infrastrukturu

Član 102.

Pruga industrijske železnice može se priključiti na javnu železničku infrastrukturu.

Upravljač utvrđuje način priključenja i saobraćajno-tehničke uslove za priključenje pruge industrijske železnice na javnu železničku infrastrukturu, kao i mere bezbednosti koje treba sprovesti u vezi sa priključenjem.

Tehnički uslovi

Član 103.

Poluprečnik krivine na pruzi industrijske železnice normalnog koloseka na otvorenoj pruzi iznosi najmanje 180 m, a na glavnom prolaznom koloseku najmanje 250 m.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, poluprečnik krivine na otvorenoj pruzi industrijske železnice može biti manji od 180 m, ali ne manji od 100 m, s tim da deo pruge koja se nalazi u krivini mora imati specijalnu konstrukciju gornjeg stroja koja omogućava bezbedno kretanje vozova.

Dozvoljena masa po osovini na pruzi industrijske železnice normalnog koloseka iznosi najmanje 16 t, a dozvoljena masa po dužnom metru iznosi najmanje 6,4 t.

Shodna primena

Član 104.

Odredbe ovog zakona koje se shodno primenjuju i na industrijske železnice normalnog koloseka su:

1)         tehnički uslovi koje moraju ispunjavati železničke pruge, održavanje železničkih pruga, odvajanje železničkih pruga i mere bezbednosti pri izvođenju radova na železničkoj pruzi (član 26. i čl. 28-30) izuzev tehničkih uslova koji su propisani članom 103. ovog zakona;

2)         stabilna postrojenja električne vuče i njihovo održavanje (čl. 31-33);

3)         signalno-sigurnosni uređaji i njihovo održavanje (čl. 34-35);

4)         sistem signalizacije (član 36);

5)         telekomunikacioni uređaji i njihovo održavanje (čl. 37-38);

6)         regulisanje i upravljanje saobraćajem (čl. 40-47);

7)         vozila i održavanje vozila (čl. 48-57);

8)         uslovi koje moraju ispunjavati železnički radnici (čl. 59-82);

9)         radno vreme, ukupno trajanje smene i upravljanja vučnim vozilom voza, odmori i raspored u smenama voznog i staničnog osoblja (čl. 83-90);

10)       unutrašnji nadzor (član 92);

11)       istraživanje nesreća i nezgoda (čl. 94-95);

12)       ukrštanje železničke pruge i puta (čl. 96-97);

13)       ograničavanje pristupa i kretanja (član 99).

Industrijska železnica uzanog koloseka

Član 105.

U okviru industrijske železnice mogu se graditi pruge uzanog koloseka sa odgovarajućim vozilima.

Imalac industrijske železnice, uz saglasnost Direkcije, donosi akt o održavanju industrijske železnice uzanog koloseka i vozila koja se koriste na njoj, kao i način regulisanja železničkog saobraćaja.

Za izdavanje saglasnosti iz stava 2. ovog člana plaća se taksa.

Visina takse iz stava 3. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

O izdatim saglasnostima iz stava 2. ovog člana Direkcija vodi evidenciju koja sadrži:

1)         naziv pravnog lica kome je izdata saglasnost;

2)         lokaciju industrijske železnice uzanog koloseka na koju se saglasnost odnosi;

3)         datum izdavanja saglasnosti.

2. Industrijski kolosek

Član 106.

Industrijski kolosek može se priključiti na javnu železničku infrastrukturu.

Upravljač utvrđuje način priključenja i saobraćajno-tehničke uslove za priključenje industrijskog koloseka na javnu železničku infrastrukturu, kao i mere bezbednosti koje treba sprovesti u vezi sa priključenjem.

Saobraćajno-tehnički uslovi i mere bezbednosti za priključenje industrijskog koloseka na javnu železničku infrastrukturu obuhvataju:

1)         mesto priključenja;

2)         vrstu, osiguranje i zaštitu odvojne skretnice;

3)         minimalnu dozvoljenu masu po osovini i dužnom metru na industrijskom koloseku;

4)         neophodna sredstva veze između nadzorne stanice i industrijskog koloseka;

5)         upoznavanje osoblja vučnog vozila železničkog prevoznika koji poslužuje industrijski kolosek sa mesnim prilikama na industrijskom koloseku;

6)         upoznavanje manevarskog osoblja vlasnika, odnosno korisnika industrijskog koloseka sa poslovnim redom nadzorne stanice;

7)         upoznavanje manevarskog osoblja vlasnika, odnosno korisnika industrijskog koloseka sa prugom, ukoliko se industrijski kolosek priključuje na otvorenu prugu.

Industrijski kolosek može se priključiti na drugi industrijski kolosek pod uslovima koje utvrđuje vlasnik industrijskog koloseka na koji se priključuje drugi industrijski kolosek.

Održavanje industrijskog koloseka

Član 107.

Vlasnik, odnosno korisnik industrijskog koloseka odgovoran je za održavanje industrijskog koloseka.

Vlasnik, odnosno korisnik industrijskog koloseka može za održavanje ugovorom angažovati privredne subjekte koji imaju sertifikat o ispunjenosti uslova za održavanje propisanih ovim zakonom.

Vozila na industrijskom koloseku

Član 108.

Vučna i vučena vozila vlasnika, odnosno korisnika industrijskog koloseka, moraju imati dozvolu za korišćenje koju izdaje Direkcija.

Istraživanje nesreća i nezgoda na industrijskom koloseku

Član 109.

Vlasnik, odnosno korisnik industrijskog koloseka dužan je da izvrši istraživanje nesreća i nezgoda, nastalih na industrijskom koloseku. Centar istražuje i ozbiljne nesreće na industrijskom koloseku.

Na način istraživanja nesreća i nezgoda na industrijskom koloseku, shodno se primenjuju čl. 94-95. ovog zakona.

Tehnički uslovi za industrijski kolosek

Član 110.

Tehnički uslovi koje mora da ispuni industrijski kolosek su:

1)         širina industrijskog koloseka iznosi 1435 mm, s tim što ne može biti manja od 1430 mm niti veća od 1470 mm, uključujući i proširenje koloseka u krivini;

2)         poluprečnik krivine industrijskog koloseka iznosi najmanje 180 m, odnosno poluprečnik krivine industrijskog koloseka može iznositi i manje od 180 m uz primenu posebnih konstruktivnih rešenja;

3)         nagib nivelete na utovarno/istovarnim mestima industrijskog koloseka iznosi najviše 1,5‰;

4)         dozvoljena masa po osovini novoizgrađenih i obnovljenih ili unapređenih industrijskih koloseka iznosi najmanje 20 t po osovini, a masa po dužnom metru najmanje 6,4 t.

Industrijski kolosek koji nije priključen na železničku infrastrukturu može da se gradi i kao uzani kolosek na kome mogu saobraćati odgovarajuća vozila.

Industrijski kolosek se može graditi i kao upleteni kolosek.

Shodna primena

Član 111.

Odredbe ovog zakona koje se u odgovarajućem smislu shodno primenjuju i na industrijske koloseke su:

1)         tehnički uslovi koje moraju ispunjavati železničke pruge, održavanje železničkih pruga, odvajanje železničkih pruga i mere bezbednosti pri izvođenju radova na železničkoj pruzi (član 26. i čl. 28-30) izuzev tehničkih uslova koji su propisani članom 110. ovog zakona;

2)         stabilna postrojenja električne vuče i njihovo održavanje (čl. 31-33);

3)         signalno-sigurnosni uređaji i njihovo održavanje (čl. 34-35);

4)         sistem signalizacije (član 36);

5)         telekomunikacioni uređaji i njihovo održavanje (čl. 37-38);

6)         vozila i održavanje vozila (čl. 48-57);

7)         uslovi koje moraju ispunjavati železnički radnici (čl. 59-72 i 75-82);

8)         radno vreme, ukupno trajanje smene i upravljanja vučnim vozilom voza, odmori i raspored u smenama voznog i staničnog osoblja (čl. 84-88);

9)         ukrštanje železničke pruge i puta (čl. 96-97);

10)       ograničavanje pristupa i kretanja (član 99).

3. Turističko-muzejska železnica

Član 112.

Upravljač, uz saglasnost Direkcije, donosi akt o održavanju podsistema turističko-muzejske železnice, kao i način regulisanja železničkog saobraćaja na toj železnici.

Direkcija propisuje sadržinu akta iz stava 1. ovog člana.

Direkcija izdaje dozvolu za korišćenje vozila na turističko-muzejskoj železnici na osnovu overene tehničke dokumentacije i obavljenog tehničkog pregleda.

Za izdavanje saglasnosti na akt iz stava 1. i izdavanje dozvole za korišćenje vozila iz stava 3. ovog člana plaća se taksa.

Visina taksi iz stava 4. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana, odnosno o izdavanju ili odbijanju izdavanja dozvole za korišćenje vozila iz stava 3. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

XVII. INSPEKCIJSKI NADZOR

Član 113.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, preko republičkog inspektora za železnički saobraćaj (u daljem tekstu: inspektor).

Poverava se autonomnoj pokrajini na njenoj teritoriji vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.

Na pitanja inspekcijskog nadzora koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Član 114.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1)         radove na održavanju železničke infrastrukture;

2)         stanje železničke infrastrukture, pravilno održavanje železničke infrastrukture, stanje i održavanje železničkih voznih sredstava po propisanim saobraćajno tehničkim uslovima i propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju, u cilju obezbeđenja železničke infrastrukture i železničkih voznih sredstava za bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja, kao i da li se o železničkim vozilima vodi propisana evidencija;

3)         regulisanje i upravljanje saobraćaja po propisanim saobraćajno tehničkim uslovima i propisima kojima se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju, u cilju bezbednog i nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja;

4)         ispunjenost uslova za upravljanje železničkom infrastrukturom;

5)         ispunjenost uslova za prevoz putnika, lica i robe u železničkom saobraćaju;

6)         obavljanje prevoza putnika, lica i robe u železničkom saobraćaju na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima kojima se uređuje interoperabilnost u železničkom saobraćaju;

7)         da li se železnički saobraćaj vrši na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, drugim propisima i opštim aktima kojima se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju i da li se sprovode mere koje se odnose na bezbednost železničkog saobraćaja;

8)         da li je železnički prevoznik, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik organizovao unutrašnji nadzor nad bezbednim odvijanjem železničkog saobraćaja i da li se ta kontrola redovno i efikasno vrši, da li su kola uvrštena u voz tehnički ispravna u skladu sa propisima, kao i da li je ostvarena efikasna zaštita ljudi, imovine i životne sredine u oblasti železničkog saobraćaja na propisan način u skladu sa zakonom, drugim propisima i opštim aktima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema;

9)         da li se u saobraćaju na železničkoj infrastrukturi pravilno primenjuju propisi o posedanju vozova i vučnih vozila železničkim radnicima i da li ti radnici ispunjavaju uslove u pogledu nivoa kvalifikacije i obučenosti ili zdravstvene sposobnosti za obavljanje poslova i zadataka, kao i da li se pravilno primenjuju propisi o ukupnom radnom vremenu, ukupnom trajanju smene i upravljanja vučnim vozilom voza, odmorima i o rasporedu u smenama voznog i staničnog osoblja, kao i osoblja u drugim službenim mestima;

10)       da li se pravilno sprovode propisane mere za obezbeđenje saobraćaja na putnim prelazima i na mestima ukrštanja železničkih pruga;

11)       da li se pravilno sprovodi propisani unutrašnji red u železničkom saobraćaju;

12)       sprovođenje propisanih mera tehničke i fizičke zaštite železničke infrastrukture koje su od posebnog značaja za bezbedno odvijanje i funkcionisanje železničkog saobraćaja i mera zaštite od odronjavanja, bujica i drugih elementarnih nepogoda, kao i mera za obezbeđenje železničkog saobraćaja u zimskom periodu;

13)       da li se pravilno sprovode mere bezbednosti propisane ovim zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Član 115.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:

1)         zabrani, odnosno obustavi izvršenje radova koji se izvode protivno zakonu i drugim propisima, tehničkim normativima i standardima prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri izgradnji, obnovi, unapređenju i održavanju železničke infrastrukture, protivno uslovima bezbednog odvijanja železničkog saobraćaja na železničkoj infrastrukturi ili protivno propisanim merama za zaštitu železničke infrastrukture, kao i pri održavanju železničkih voznih sredstava;

2)         naredi privremeno isključenje iz saobraćaja železničkih voznih sredstava i železničke infrastrukture koji ne odgovaraju propisanim tehničkim i drugim uslovima, ako postoji opasnost da bi se njihovom upotrebom, odnosno daljim korišćenjem u saobraćaju ugrozila bezbednost železničkog saobraćaja;

3)         naredi otklanjanje nedostataka na železničkoj infrastrukturi i železničkim voznim sredstava kojima se ugrožava ili može biti ugrožena bezbednost železničkog saobraćaja i po potrebi odredi način i mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka;

4)         naredi da se u upravljanju i regulisanju železničkog saobraćaja otklone nepravilnosti kojima se ugrožava ili može biti ugroženo bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja i po potrebi odredi način i mere za otklanjanje nepravilnosti u upravljanju i regulisanju železničkog saobraćaja;

5)         naredi da se privremeno obustave radovi koji se izvode na železničkom području ili u neposrednoj blizini železničke infrastrukture, ako postoji opasnost da se tim radovima ugrozi bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja;

6)         zabrani upravljanje železničkom infrastrukturom ako nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom;

7)         zabrani obavljanje prevoza ako nisu ispunjeni uslovi za prevoz putnika, lica i robe u železničkom saobraćaju;

8)         naredi izgradnju kolovoznog zastora na zemljanom putu koji se ukršta sa železničkom infrastrukturom u istom nivou, u zoni putnog prelaza;

9)         naredi otklanjanje nedostataka koji se odnose na održavanje železničke infrastrukture, odnosno železničkih voznih sredstava i organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja i po potrebi odredi način i mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka;

10)       zabrani prevoz putnika, lica i robe koji se obavlja protivno odredbama ovog zakona;

11)       zabrani izvršenje naređenja koja su protivna odredbama ovog zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju;

12)       zabrani obavljanje poslova i zadataka voznom, odnosno staničnom osoblju, koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu nivoa kvalifikacije i obučenosti ili psihičke i fizičke sposobnosti za vršenje svojih poslova i zadataka, odnosno licu koje nema propisanu dozvolu za upravljanje vučnim vozilom ili dodatno uverenje, odnosno licu koje nema propisanu dozvolu za regulisanje železničkog saobraćaja na železničkoj infrastrukturi;

13)       zabrani voznom, odnosno staničnom osoblju obavljanje poslova i zadataka, ako ustanovi da postoji opasnost da će daljim vršenjem i regulisanjem železničkog saobraćaja ugroziti bezbednost železničkog saobraćaja (zamor, alkohol, rad duži od propisanog i sl.);

14)       privremeno udalji ili zahteva udaljenje železničkog radnika ili odgovornog lica sa poslova i zadataka, ako ustanovi da su ugrozili ili mogu da ugroze bezbednost železničkog saobraćaja (zamor, alkohol, rad duži od propisanog i sl.);

15)       privremeno udalji železničkog radnika u slučajevima propisanim ovim zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

O utvrđenim nepravilnostima i naloženim merama inspektor izveštava Direkciju i može predložiti oduzimanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, odnosno industrijskom železnicom, licence za prevoz i sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Član 116.

Inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora nosi službeno odelo i službenu legitimaciju.

Ministar propisuje izgled i korišćenje službenog odela inspektora.

Član 117.

Nadzirani subjekt nad kojim se vrši inspekcijski nadzor, dužan je da inspektoru omogući neometano vršenje inspekcijskog nadzora i da bez odlaganja omogući uvid u zahtevanu dokumentaciju i podatke, kao i nesmetan pristup objektima, železničkim vozilima ili osoblju.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da izvrše naložene inspekcijske mere.

Član 118.

Ako je inspektor, prilikom vršenja inspekcijskog nadzora, izdao usmeno naređenje ili izrekao usmenu zabranu, rešenje o tom naređenju ili zabrani dostaviće u roku od tri dana od dana izdavanja usmenog naređenja, odnosno izricanja usmene zabrane, upravljaču, železničkom prevozniku, privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku i fizičkom licu na koje se to rešenje odnosi.

Član 119.

Privredna društva ili druga pravna lica u oblasti železničkog saobraćaja dužna su da dostavljaju inspektoru izveštaje o izvršenom unutrašnjem nadzoru železničkog saobraćaja, a naročito: o stanju železničkih pruga i železničkih vozila; o svakoj ozbiljnoj nesreći; o radovima koji se izvode na pruzi ili u blizini železničkih pruga, postrojenja ili objekata na pruzi i o drugim podacima i preduzetim merama koji su od značaja za bezbednost železničkog saobraćaja.

Član 120.

Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostave pisanog rešenja.

Žalba odlaže izvršenje rešenja.

Izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, žalba ne odlaže izvršenje rešenja kada je neophodno preduzimanje hitnih mera radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angažovanih lica, privredu, životnu sredinu, biljni ili životinjski svet, javne prihode, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost, što se posebno obrazlaže u rešenju.

XVIII. KAZNENE ODREDBE

Član 121.

Novčanom kaznom od 700.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice ako:

1)         ne uspostavi sistem za upravljanje bezbednošću u skladu sa članom 14. ovog zakona;

2)         ne omogući Direkciji nadzor nad sistemima za upravljanje bezbednošću železničkog prevoznika i upravljača u skladu sa članom 15. ovog zakona;

3)         obavlja prevoz, a ne poseduje sertifikat o bezbednosti za prevoz (član 16. stav 1);

4)         obavlja prevoz na industrijskoj železnici, a ne poseduje sertifikat o bezbednosti za prevoz na industrijskoj železnici (član 17. stav 1);

5)         ne obavesti Direkciju o svim većim promenama u uslovima odgovarajućeg dela sertifikata o bezbednosti za prevoz, kao i o uvođenju nove kategorije osoblja ili nove vrste vozila u skladu sa članom 18. stav 7. ovog zakona;

6)         pruža železničke transportne usluge u Republici Srbiji, a ne poseduje dodatni sertifikat o bezbednosti za prevoz - deo B (član 19. stav 2);

7)         upravlja železničkom infrastrukturom, a ne poseduje sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom (član 21. stav 1);

8)         upravlja industrijskom železnicom, a ne poseduje sertifikat o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom industrijske železnice (član 22. stav 1);

9)         ne ažurira sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona;

10)       službena mesta ne ispunjavaju uslove iz člana 27. ovog zakona;

11)       ne održava gornji i donji stroj železničkih pruga javne železničke infrastrukture u stanju koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj (član 28. stav 1);

12)       vrši održavanje gornjeg i donjeg stroja železničkih pruga, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova u skladu sa članom 28. stav 6. ovog zakona;

13)       se železnička pruga, pruga industrijske železnice ili industrijski kolosek ne odvaja u skladu sa članom 29. ovog zakona;

14)       ne primeni mere bezbednosti iz člana 30. ovog zakona;

15)       ne definiše i primeni mere bezbednosti na elektrificiranim prugama iz člana 32. ovog zakona;

16)       ne održava podsistem energija u stanju koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj (član 33. stav 1);

17)       vrši održavanje podsistema energija, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova iz člana 33. stav 6. ovog zakona;

18)       službena mesta iz kojih se vrši upravljanje i regulisanje železničkog saobraćaja nisu opremljena signalno-sigurnosnim uređajima i postrojenjima u skladu sa članom 34. ovog zakona;

19)       ne održava signalno-sigurnosne uređaje u stanju koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj (član 35. stav 1);

20)       vrši održavanje signalno-sigurnosnih uređaja, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova iz člana 35. stav 6. ovog zakona;

21)       se signali, signalne oznake i oznake na pruzi ne daju, postavljaju i održavaju tako da ih železnički radnici i druga lica na koja se odnose mogu na vreme i lako uočiti danju, noću i pri smanjenoj vidljivosti (član 36. stav 3);

22)       železničke pruge za brzinu kretanja voza od 100 do 160 km/h nisu opremljene pružnim uređajima preko kojih se uspostavlja radio-veza između osoblja vučnog vozila i osoblja dispečerskog centra (član 37. stav 2);

23)       ne održava železničku telekomunikacionu mrežu u stanju koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj (član 38. stav 1);

24)       vrši održavanje železničke telekomunikacione mreže, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova iz člana 38. stav 6. ovog zakona;

25)       postupi suprotno članu 42. st. 1. i 7. ovog zakona;

26)       nepravilno sastavi voz ili ne proveri tehničku ispravnost vozila u njegovom sastavu (član 42. stav 2);

27)       brzina voza nije u skladu sa članom 43. ovog zakona;

28)       ne vodi evidencije iz člana 46. st. 1. i 3. ovog zakona;

29)       vozila kojima se obavlja prevoz ne ispunjavaju tehničke uslove iz člana 48. ovog zakona;

30)       železnička vozila kojima se obavlja prevoz nisu opremljena kočnim uređajima u skladu sa članom 49. ovog zakona;

31)       uređaji koji se ugrađuju na vozila ne odgovaraju tehničkoj dokumentaciji za odobreni tip vozila (član 50);

32)       vučna vozila kojima se obavlja prevoz nisu u skladu sa članom 51. ovog zakona;

33)       putnička kola kojima se obavlja prevoz nisu u skladu sa članom 52. ovog zakona;

34)       postupi suprotno članu 53. st. 4. i 5. ovog zakona;

35)       je zaduženo za održavanje teretnih kola, a nije sertifikovano u skladu sa propisom koji donosi OTIF (član 54. stav 1);

36)       se vozila kojima se obavlja prevoz ne održavaju u stanju koje osigurava bezbedan železnički saobraćaj (član 55. stav 1);

37)       obavlja delatnost održavanja vozila, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova iz člana 56. stav 5. ovog zakona;

38)       obavlja tehnički pregled vozila, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova iz člana 57. stav 3;

39)       železnički radnici nemaju položen stručni ispit (član 59.);

40)       železnički radnici nisu stručno osposobljeni za poslove koje obavljaju u železničkom saobraćaju (član 60. stav 2);

41)       stručno osposobljava železničke radnike, a ne poseduje sertifikat o ispunjenosti uslova iz člana 61. stav 2. ovog zakona;

42)       dozvoli obavljanje poslova železničkom radniku koji pri proveri znanja nije pokazao zadovoljavajuću stručnu osposobljenost ili čija stručna osposobljenost za te poslove nije proverena (član 64. stav 6);

43)       vučnim vozilom upravlja lice bez dozvole za upravljanje vučnim vozilom (član 66. stav 1);

44)       umnožava dozvole za upravljanje vučnim vozilom (član 66. stav 12);

45)       vučnim vozilom upravlja lice koje ne poseduje dodatno uverenje da upravlja vučnim vozilom (član 68. stav 2);

46)       regulisanje železničkog saobraćaja obavlja lice bez dozvole za regulisanje železničkog saobraćaja (član 74. stav 1);

47)       ne zabrani železničkom radniku obavljanje poslova ako se na zdravstvenom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za te poslove ili ako se nije podvrgao zdravstvenom pregledu na koji je upućen (član 80. stav 2);

48)       ne zabrani železničkom radniku obavljanje poslova ako je u tolikoj meri umoran ili bolestan, ili je u takvom psihičkom stanju da je nesposoban da vrši poslove (član 81. stav 1);

49)       smena staničnog osoblja traje duže od vremena iz člana 84. ovog zakona;

50)       dnevni odmor staničnog osoblja između dve uzastopne smene traje manje od 12 časova (član 85);

51)       smena voznog osoblja traje više od vremena iz čl. 86. i 87. ovog zakona;

52)       dnevni odmor voznog osoblja traje manje od vremena iz člana 88. st. 1. i 2. ovog zakona;

53)       dozvoli staničnom ili voznom osoblju da obavlja poslove suprotno čl. 83-88. ovog zakona (član 89. stav 2);

54)       ne obezbedi uslove u vezi radnog vremena voznog osoblja koje učestvuje u interoperabilnom prekograničnom saobraćaju iz člana 91. stav 3. ovog zakona;

55)       ne organizuje unutrašnji nadzor u skladu sa članom 92. ovog zakona;

56)       pri istrazi nesreća i nezgoda ne izvrši neku od obaveza iz člana 94. ovog zakona;

57)       ne spasava lica i ne pomaže povređenim pri nesrećama (član 95. stav 1);

58)       bez odlaganja po saznanju o nesreći ne obavesti najbližu zdravstvenu ustanovu, policiju, upravljača i železničkog prevoznika čija vozila su učestvovala u nesreći ili ne sarađuje u spasavanju povređenih bez odlaganja po uspostavljanju uslova sopstvene bezbednosti tokom spasavanja (član 95. stav 2);

59)       na železničkoj pruzi, ispred putnog prelaza, nisu postavljeni propisani signalni znakovi za obaveštenje voznog osoblja o približavanju voza putnom prelazu (član 96. stav 4);

60)       postupi suprotno članu 97. ovog zakona;

61)       postupi suprotno članu 100. st. 1, 4. i 6. ovog zakona ili ne zaključi ugovor iz stava 8. ovog člana;

62)       železnički saobraćaj na industrijskim železnicama ne vrši na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom (član 101);

63)       ne održava gornji i donji stroj industrijske železnice u stanju koje osigurava bezbedan i uredan železnički saobraćaj iz člana 104. stav 1. tačka 1), a u vezi sa članom 28. ovog zakona;

64)       ne održava industrijski kolosek (član 107. stav 1);

65)       koristi vučno vozilo na industrijskom koloseku, a ne poseduje dozvolu za korišćenje (član 108.);

66)       ne omogući uvid u zahtevanu dokumentaciju i podatke, kao i nesmetan pristup objektima, železničkim vozilima ili osoblju i neizvršenje naloženih mera inspektora (član 117).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.

Novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se fizičko lice-zaposleni za prekršaj iz stava 1. tač. 25), 26), 42), 43), 47), 58), 59) ovog člana i člana 100. stav 1. ovog zakona.

Član 122.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice ako:

1)         ne dostavi Direkciji godišnji izveštaj o bezbednosti za prethodnu kalendarsku godinu ili taj izveštaj ne sadrži elemente u skladu sa članom 6. st. 3. i 4. ovog zakona;

2)         u godišnjem izveštaju iz člana 6. stav 3. ovog zakona ne opišu i svoja iskustva u vezi primene zajedničke bezbednosne metode za procenu i ocenu rizika (član 7. stav 4);

3)         ne sprovodi ZBM za procenu i ocenu rizika (član 8. stav 3);

4)         ne primenjuje ZBM za praćenje efikasnosti upravljanja bezbednošću u toku eksploatacije i održavanja železničkog sistema (član 11.);

5)         ne donese akt iz člana 35. stav 3. ovog zakona;

6)         ne donese akt iz člana 38. stav 3. ovog zakona;

7)         ne donese poslovni red stanice u skladu sa članom 41. stav 1. ovog zakona;

8)         ne dostavi upravljaču podatke iz člana 41. stav 2. ovog zakona;

9)         opremanje i osvetljavanje voza nije u skladu sa članom 45. ovog zakona;

10)       koristi vozilo, a nije određeno lice za njegovo održavanje (član 53. stav 1);

11)       se u upravljačnici vučnog vozila ne nalazi mašinovođa koji ima dodatno uverenje za određeni deo železničke infrastrukture ili upravljač nije unapred obavešten o tome (član 68. stav 5);

12        bez odlaganja ne ažurira dodatno uverenje kad se nosilac stručno osposobi za upravljanje drugim tipovima vučnih vozila, odnosno za drugu železničku infrastrukturu (član 68. stav 12);

13)       bez odlaganja ne obavesti Direkciju o svim suspendovanim ili oduzetim dodatnim uverenjima (član 69. stav 4);

14)       ne preduzme mere naložene od strane Direkcije ili o tome ne obavesti tu direkciju u skladu sa članom 69. stav 5. ovog zakona;

15)       postupi suprotno članu 70. stav 3. ovog zakona;

16)       mašinovođi ne da pravo pristupa njegovim podacima iz registra poslodavca ili mu, na njegov zahtev, ne dostavi te podatke (član 70. stav 4);

17)       ne izda overenu kopiju dodatnog uverenja ili ne vrati sva dokumenta o njegovoj obuci, kvalifikacijama, iskustvu i stručnim sposobnostima (član 71. stav 4);

18)       ne vodi evidenciju o izdatim dozvolama za regulisanje železničkog saobraćaja (član 74. stav 6);

19)       železničkog radnika ne upute na redovni zdravstveni pregled pre isteka roka propisanog za obavljanje tog pregleda (član 77. stav 2);

20)       ne uputi železničkog radnika na vanredni zdravstveni pregled (član 78. stav 1);

21)       ne organizuje proveru psihičke i fizičke sposobnosti železničkih radnika na način iz člana 81. stav 4. ovog zakona;

22)       u obrtnim jedinicama ne obezbedi prostorije za odmor voznog osoblja (član 88. stav 4);

23)       ne donese akt iz člana 90. ovog zakona;

24)       njegovo drumsko vozilo prelazi preko železničke pruge suprotno članu 96. stav 1. ovog zakona;

25)       ne izvrši istraživanje nesreća i nezgoda nastalih na industrijskom koloseku (član 109. stav 1).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom od 20.000 do 80.000 dinara kazniće se fizičko lice za prelazak preko železničke pruge suprotno članu 96. st. 1. i 2. ovog zakona.

Član 123.

Novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara kazniće se fizičko lice ako:

1)         se železnički radnici i druga lica na koje se signalni znaci odnose ne pridržavaju naređenja, ograničenja, zabrana i upozorenja datih pomoću signalnih znakova (član 36. stav 2);

2)         se ne podvrgne redovnoj i vanrednoj proveri stručne osposobljenosti u skladu sa članom 64. st. 4. i 5. ovog zakona;

3)         ne podnese zahtev Direkciji za ažuriranje dozvole u slučaju promene bilo kog podatka koji je sadržan u dozvoli (član 66. stav 10);

4)         lice koje upravlja vučnim vozilom, u toku upravljanja tim vozilom, kod sebe nema dozvolu ili je ne pokaže na zahtev ovlašćenog lica Direkcije, lica za vršenje unutrašnjeg nadzora kod železničkog prevoznika, glavnog istražitelja i inspektora (član 66. stav 14);

5)         lice koje upravlja vučnim vozilom, u toku upravljanja tim vozilom, kod sebe nema dodatno uverenje ili ga ne pokaže na zahtev ovlašćenog lica Direkcije, lica za vršenje unutrašnjeg nadzora kod železničkog prevoznika, glavnog istražitelja i inspektora (član 68. stav 13);

6)         bez odlaganja ne obavesti Direkciju o prestanku radnog odnosa mašinovođe (član 71. stav 1);

7)         lice koje reguliše železnički saobraćaj, u toku obavljanja tih poslova, kod sebe nema dozvolu za regulisanje železničkog saobraćaja ili je ne pokaže na zahtev ovlašćenog lica Direkcije, lica za vršenje unutrašnjeg nadzora kod železničkog prevoznika, glavnog istražitelja i inspektora (član 74. stav 4);

8)         ako se ne podvrgne zdravstvenom pregledu na koji je upućen (član 76. stav 2);

9)         železnički radnik postupi suprotno članu 81. st. 2. i 3. ovog zakona;

10)       se ne podvrgne ispitivanju, odnosno zdravstvenom pregledu na koji je upućen (član 82. stav 2);

11)       započne obavljanje poslova ili nastavi obavljanje poslova suprotno odredbama čl. 83-88. ovog zakona (član 89. stav 1);

12)       ne nose službeno odelo i službene oznake u skladu sa članom 93. ovog zakona;

13)       se ne pridržava propisanog unutrašnjeg reda u železničkom saobraćaju (član 98. stav 1);

14)       postupi suprotno članu 98. st. 3-5. ovog zakona;

15)       postupi suprotno članu 99. st. 2, 4. i 5. ovog zakona.

XIX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Primena ovog zakona na železničke pruge koje su izgrađene do dana stupanja na snagu ovog zakona

Član 124.

Na železničku infrastrukturu koja je izgrađena do dana stupanja na snagu ovog zakona ne primenjuju se odredbe člana 26, čl. 31, 34. i 37. ovog zakona, osim ako se ta železnička infrastruktura obnavlja ili unapređuje.

Isprave izdate pre stupanja na snagu ovog zakona

Član 125.

Sve isprave predviđene ovim zakonom, izdate pre stupanja na snagu ovog zakona, ostaju na snazi do isteka roka naznačenom u njima.

Podzakonski propisi

Član 126.

Propisi za izvršavanje ovog zakona biće doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju (“Službeni glasnik RS”, broj 41/18) i Zakona o interoperabilnosti železničkog sistema (“Službeni glasnik RS”, br. 41/18 i 16/22 - autentično tumačenje), kao i sledeći propisi osim odredaba tih propisa koji su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona:

1)         Pravilnik o načinu osposobljavanja železničkih radnika za pružanje prve pomoći (“Službeni list SRJ”, broj 3/00);

2)         Pravilnik o postupku za proveravanje psihičke i fizičke sposobnosti železničkih radnika pre njihovog stupanja na rad i u toku rada (“Službeni list SRJ”, broj 3/00).

Započeti postupci

Član 127.

Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani, okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 128.

Direkcija je dužna da svoju unutrašnju organizaciju uskladi sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja zakona

Član 129.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju (“Službeni glasnik RS”, broj 41/18).

Stupanje na snagu ovog zakona

Član 130.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba člana 6. stav 8, člana 12, člana 13. st. 2-14, člana 20. st. 5. i 6. i člana 24. stav 3. ovog zakona koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

U članu 7. Zakona o ministarstvima (“Službeni glasnik RS”, br. 128/20, 116/22 i 92/23 dr.zakon), između ostalog, propisano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog saobraćaja, koji se odnose na: uređenje i obezbeđenje saobraćajnog sistema; uređenje i bezbednost tehničko-tehnološkog sistema saobraćaja; obligacione i svojinsko-pravne odnose; strategiju razvoja saobraćaja, planove razvoja i planove vezane za organizaciju saobraćajnog sistema i organizaciju prevoza.

Važeći Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju donela je Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj dana 25. maja 2018. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 41/18). Ovaj zakon je delimično usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno sa Direktivom 2007/59/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. godine o sertifikaciji mašinovođa koji upravljaju lokomotivama i vozovima u železničkom sistemu.

U toku primene pomenutog zakona uočeni su problemi i u cilju praćenja efekata rešenja sprovođenja Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pokrenulo je inicijativu za izradu navedenog zakona, radi njegovog unapređenja, odnosno razrešenja uočenih problema. U skladu sa navedenom inicijativom, zatražena su mišljenja i predlozi svih relevantnih učesnika na železničkom tržištu u Republici Srbiji. Pre izrade radne verzije Predloga zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju, dobijeni su predlozi vezani za unapređenje Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju. Pored toga, doneta je nova Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta o bezbednosti u železničkom saobraćaju u okviru Zajednice od 26. maja 2016. godine, zbog čega se javila potreba za iniciranjem izmene važećeg zakona. Striktnim transponovanjem Direktive iz 2016. godine u ovaj zakon stiče se jasan uvid u materiju koju ovaj zakon obrađuje. Cilj transponovanja je obezbeđivanje razvoja i unapređivanja bezbednosti na železnici.

Zahtevi Evropske unije prema državama, kada je u pitanju oblast bezbednosti u železničkom saobraćaju, a koji su sprovedeni kroz ovaj zakon odnose se na dalje unapređenje bezbednosti železničkog sistema kroz primenu relevantih propisa EU transponovanih u nacionalno zakonodavstvo.

Prilikom izrade radne verzije ovog zakona definisani su osnovni ciljevi koji su se želeli postići, odnosno uslovi koje treba da ispuni sistem železnice u Republici Srbiji da bi se obezbedio odgovarajući stepen bezbednosti u železničkom saobraćaju. Koncept železničkog sistema na kojem se zasnivaju rešenja u Predlogu zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju sastoji se od definisanja i uređivanja načina regulisanja železničkog saobraćaja sa ciljem da se poveća stepen bezbednosti prilikom odvijanja železničkog saobraćaja.

Donošenje ovog zakona, kojim će biti uređena oblast bezbednosti železničkog saobraćaja uticaće na sve zainteresovane strane u procesu odvijanja železničkog saobraćaja, a pre svega na upravljača železničke infrastrukture, železničke prevoznike, železničku industriju (proizvođače i izvođače), organe državne uprave, imenovana tela za ocenu usaglašenosti, korisnike železničkih usluga (građani, privreda, špediteri i dr.), kao i druge koji učestvuju u procesu pružanja usluga u železničkom saobraćaju.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je sprovelo javnu raspravu, o Nacrtu zakona bezbednosti u železničkom saobraćaju, u periodu od 27. februara do 20. marta 2023. godine. Predlogom zakona precizirano je donošenje podzakonskih akata, čime će se izvršiti celovito pravno uređivanje oblasti bezbednosti u železničkom saobraćaju. Ovim zakonom izvršena je harmonizacija sa Direktivom Evropske komisije i Saveta (EU) br. 2016/798 od 26. maja 2016. o bezbednosti u železničkom saobraćaju, C/2016/798, OJ L 138, 26.5.2016. čime je otklonjena mogućnost nerazumevanja obaveza koje proističu iz zahteva direktive.

III. OBRAZLOŽENJE POJEDINIH ODREDABA ZAKONA

Odredbama člana 1. Predloga zakona definisan je predmet zakona.

Odredbama člana 2. Predloga zakona uvedeni su i definisani pojedini izrazi sa njihovim značenjima, upotrebljeni u smislu ovog zakona.

Odredbama čl. 3. i 4. Predloga zakona definisani su poslovi i način rada organa nadležnog za regulisanje bezbednosti u železničkom saobraćaju, odnosno Direkcije za železnice.

Odredbama člana 5. Predloga zakona definisana je uloga učesnika u železničkom sistemu u razvoju i poboljšanju bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Odredbama člana 6. Predloga zakona definisani su zajednički pokazatelji bezbednosti.

Odredbama čl. 7, 8, 9, 10. i 11. Predloga zakona definisane su zajedničke bezbednosne metode i to metode za procenu i ocenu rizika, zajedničke bezbednosne metode za ocenu usaglašenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz, zajedničke bezbednosne metode za nadzor bezbednosnog učinka posle izdavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz ili sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i zajedničke bezbednosne metode za praćenje efikasnosti upravljanja bezbednošću u toku eksploatacije i održavanja železničkog sistema.

Odredbama člana 12. Predloga zakona definisani su zajednički bezbednosni ciljevi.

Odredbama člana 13. Predloga zakona definisani su nacionalni propisi iz oblasti bezbednosti.

Odredbama čl. 14. i 15. Predloga zakona definisan je sistem za upravljanje bezbednošću, kao i propisan način vršenja nadzora nad sistemima za upravljanje bezbednošću

Odredbama čl. 16, 17, 18, 19. i 20. Predloga zakona definisan je pojam i sadržina sertifikata o bezbednosti za prevoz i sertifikata o bezbednosti industrijske železnice za prevoz, kao i propisan način izdavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz, način priznavanje stranog sertifikata i dodatnog sertifikata i slučajevi u kojima dolazi do oduzimanja ili ograničavanja sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Odredbama čl. 21, 22, 23. i 24. Predloga zakona definisan je pojam i sadržina sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom industrijske železnice, kao i propisan način izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i slučajevi u kojima dolazi do oduzimanja ili ograničavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom.

Odredbama člana 25. Predloga zakona propisan je način postupanja po zahtevu za izdavanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikata o bezbednosti za prevoz.

Odredbama člana 26. Predloga zakona definisani su tehnički uslovi za podsitem infrastruktura.

Odredbama člana 27. Predloga zakona propisan je način postizanja uređenosti prostora za putnike, kao i pristupa do vozova i službenih mesta za podsistem infrastruktura.

Odredbama člana 28. Predloga zakona propisan je način održavanja podsitema infrastruktura.

Odredbama člana 29. Predloga zakona propisan je način odvajanja železničkih pruga.

Odredbama člana 30. Predloga zakona propisane su mere bezbednosti koje moraju biti primenjene pri izvođenju radova na železničkoj pruzi.

Odredbama člana 31. Predloga zakona definisani su tehnički uslovi za podsitem energija.

Odredbama člana 32. Predloga zakona propisane su mere bezbednosti na prugama sa stabilnim postrojenjima električne vuče.

Odredbama člana 33. Predloga zakona propisan je način održavanja podsitema energija.

Odredbama člana 34. Predloga zakona propisani su tehnički uslovi za podsistem energija, preciznije za signalno-sigurnosne uređaje na koje se kao deo sistema primenjuju nacionalni propisi.

Odredbama člana 35. Predloga zakona definisan je način održavanja signalno-sigurnosnih uređaja.

Odredbama člana 36. Predloga zakona definisani su signali, signalne oznake i oznake na pruzi.

Odredbama člana 37. Predloga zakona definisani su tehnički uslovi za telekomunikacionu mrežu.

Odredbama člana 38. Predloga zakona definisan je način održavanja telekomunikacione mreže.

Odredbama člana 39. Predloga zakona definisan je pojam interoperabilnog podsistema.

Odredbama člana 40. Predloga zakona definisan je način regulisanja i upravljanja saobraćajem.

Odredbama člana 41. Predloga zakona definisan je pojam poslovnog reda stanice.

Odredbama člana 42. Predloga zakona definisan je pojam sastava voza.

Odredbama člana 43. Predloga zakona definisan je pojam brzine voza.

Odredbama člana 44. Predloga zakona definisan je pojam podzakonskih akata.

Odredbama člana 45. Predloga zakona propisan je način opremanja i osvetljavanja voza.

Odredbama člana 46. Predloga zakona propisan je način vođenja evidencija o vozovima.

Odredbama člana 47. Predloga zakona propisan je način prevoza naročitih pošiljaka.

Odredbama čl. 48, 49, 50, 51. i 52. Predloga zakona definisani su tehnički uslovi za železnička vozila.

Odredbama čl. 53, 54, 55, 56. i 57. Predloga zakona definisan je način održavanja železničkih vozila u pogledu lica zaduženog za održavanje, postupka sertifikacije lica zaduženog za održavanje vozila, postupka održavanje vozila, radionica za održavanje vozila i tehničkog pregleda vozila.

Odredbama člana 58. Predloga zakona definisani su granski standardi iz oblasti železničkog saobraćaja.

Odredbama člana 59. Predloga zakona propisani su opšti uslovi koje moraju ispunjavati železnički radnici.

Odredbama čl. 60, 61, 62, 63. i 64. Predloga zakona propisani su uslovi koje u stručnom pogledu moraju ispunjavati železnički radnici i to kroz definisanje potrebnog nivoa NOKS, stručnog osposobljavanja, stručne obuke i stručnog ispita, zatim centra stručnog osposobljavanja, stručnog osposobljavanja mašinovođa, organizacije ispita za mašinovođe, stručnog usavršavanja i provere stručne osposobljenosti železničkih radnika.

Odredbama čl. 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71. i 72. Predloga zakona propisani su uslovi za sticanje prava na upravljanje vučnim vozilom i to kroz definisanje dozvole za upravljanje vučnim vozilom, slučajeva u kojima se vrši suspenzija i oduzimanje dozvole, dodatnog uverenja, slučajeva u kojima se vrši suspenzija i oduzimanje dodatnog uverenja, registara i ocena postupaka, slučajeva u kojima se vrši prestanak radnog odnosa i način vršenja nadzora nad mašinovođama.

Odredbama čl. 73. i 74. Predloga zakona definisani su uslovi za sticanje prava na regulisanje železničkog saobraćaja, kao i način izdavanja dozvole za regulisanje železničkog saobraćaja.

Odredbama čl. 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81. i 82. Predloga zakona definisani su uslovi koje u zdravstvenom pogledu moraju ispunjavati železnički radnici u pogledu vrste zdravstvenih pregleda (redovni, vanredni), zdravstvenih ustanova u kojima se vrše pregledi, ali i slučajevima u kojima se ustanovi nesposobnost za vršenje poslova železničkog radnika, zabrana obavljanja poslova železničkog radnika i ispitivanje alkoholisanosti i postojanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.

Odredbama čl. 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90. i 91. Predloga zakona propisano je radno vreme i odmori staničnog i voznog osoblja u pogledu definisanja trajanja smene staničnog osoblja, trajanja dnevnog odmora staničnog osoblja, trajanja smene voznog osoblja, nastavak smene, trajanja dnevnog odmora voznog osoblja, ali i zabrane obavljanja poslova staničnog i voznog osoblja, sadržaja akta o radnom vremenu i Radnog vremena voznog osoblja koje redovno učestvuje u interoperabilnom prekograničnom saobraćaju.

Odredbama člana 92. Predloga zakona definisan je organizacija unutrašnjeg nadzora.

Odredbama člana 93. Predloga zakona definisane su službene oznake i službeno odelo železničkih radnika.

Odredbama člana 94. Predloga zakona definisane su obaveze upravljača i železničkih prevoznika pri istrazi nesreća i nezgoda.

Odredbama člana 95. Predloga zakona definisane su procedure spasavanja ljudi u slučaju nesreća i nezgoda.

Odredbama člana 96. Predloga zakona definisan je način ukrštanja železničke pruge i puta.

Odredbama člana 97. Predloga zakona definisani su uslovi za ukrštanje železničke pruge i puta, pešačke ili biciklističke staze.

Odredbama člana 98. Predloga zakona definisan je unutrašnji red u železničkom saobraćaju.

Odredbama člana 99. Predloga zakona propisano je ograničavanje pristupa i kretanja u železničkom području.

Odredbama člana 100. Predloga zakona propisano je na koji način se vrši zaštita železničke infrastrukture i vozila.

Odredbama čl. 101, 102, 103, 104. i 105. Predloga zakona definisan je pojam industrijske železnice, kao i način priključenja industrijske železnice na javnu železničku infrastrukturu, tehnički uslovi i shodna primena, ali i pojam industrijske železnice uzanog koloseka.

Odredbama čl. 106, 107, 108, 109, 110. i 111. Predloga zakona definisan je pojam idustrijskog koloseka, kao i način održavanje industrijskog koloseka, vozila na industrijskom koloseku, postupak istraživanja nesreća i nezgoda na industrijskom koloseku, tehnički uslovi za industrijski kolosek i shodna primena.

Odredbama člana 112. Predloga zakona definisan je pojam turističko-muzejska železnica.

Odredbama čl. 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119. i 120. Predloga zakona propisan je inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, prava i dužnosti inspektora, ovlašćenja inspektora i obaveze u vezi sa službenim odelom i službenom legitimacijom, dužnosti privrednih društava i drugih pravnih lica nad kojima se vrši inspekcijski nadzor, postupak u slučaju izdavanja usmenog naređenja ili izricanja usmene zabrane od strane inspektora i mogućnost izjavljivanja žalbe ministru protiv rešenja inspektora.

Odredbama čl. 121, 122. i 123. Predloga zakona ustanovljena su bića prekršaja, shodno dispozicijama propisanim u zakonu i određene visine novčanih kazni shodno zakonu kojim su uređeni prekršaji.

Odredbom člana 124. Predloga zakona propisana je primena ovog zakona na železničke pruge koje su izgrađene do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbom člana 125. Predloga zakona uređen je istek roka isprava izdatih pre stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbom člana 126. Predloga zakona predviđen je rok za donošenje podzakonskih propisa kao i koji će se propisi primenjivati do donošenja istih.

Odredbom čl. 127. i 128. Predloga zakona je predviđeno da postupci koji su pokrenuti pre stupanja na snagu ovog zakona budu okončani po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i dužnost direkcije u vezi unutrašnje organizacije.

Odredbom člana 129. Predloga zakona je propisano da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju (“Službeni glasnik RS”, broj 41/18).

Odredbom člana 130. Predloga zakona regulisano je stupanje na snagu predmetnog zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 20.09.2024.