PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Produžava se period primene poreskog oslobađanja po osnovu zarade nezaposlenih, tako što se propisuju dodatni uslovi, za nastavak ostvarivanja prava do kraja 2025. godine
Prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana produžava se period primene poreskog oslobađanja po osnovu zarade nezaposlenih, tako što se propisuju dodatni uslovi, za nastavak ostvarivanja prava do kraja 2025. godine.
U Predlogu zakona piše da poslodavac koji je na dan 31. decembra 2020. godine imao najviše 30 zaposlenih i koji je u periodu od početka 2020. do kraja 2021. godine zaključio ugovor o radu, odnosno od 1. januara 2022. do 31. decembra 2025. godine zaposli nezaposlenog radnika oslobađa se plaćanja obračunatog poreza na zarade isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2025. godine. Uz uslov da prijavi zaposlenog na osnovu ugovora o radu u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.
Prema predviđenim izmenama poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja poreza na zarade na sledeći način: 60 odsto poreza za zarade isplaćene u periodu od 1. januara 2022. do kraja 2022. godine, zatim 50 odsto poreza na zarade isplaćene od početka 2023. do kraja 2023. godine. Nakon toga, poslodavac se oslobađa 40 odsto tog nameta od početka 2024. do kraja te godine i 30 odsto poreza na zarade isplaćene u periodu od 1. januara 2025. do kraja te godine.
Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku (BSN) ocenjuje da je predlog izmena ovog zakona dobar jer će poslodavci imati olakšice, ali problema u praksi ima mnogo koje treba rešiti.
Dakle, potrebno je da se reši najveći problem prilikom zapošljavanja nezaposlenih, a to je opterećenje za zdravstveno osiguranje.
“Do sada smo imali apsurdnu situaciju da je poslodavcu koji zapošljava radnika lakše da zaposli nekog ko je bio zaposlen i radio negde drugde jer ima plaćeno zdravstveno osiguranje nego nezaposlenog koji nema plaćeno osiguranje. I ne vidim kako je tretiran taj problem novim izmenama zakona. Još uvek su sva ukupna opterećenja na zarade za zapošljavanje nezaposlenih veća nego za zaposlene”, kaže Rajić.
Drugi problem na koji on ukazuje jeste preobimna papirologija i potvrde kojima privrednici dokazuju da su primili novog radnika.
“Ako država želi da prilagodi izmene i olakšice manjim firmama potrebno je da bude što manje dokumentacije. Četiri petine firmi koje bi mogle da koriste te poreske olakšice za novozaposlene ne koriste ih jer je komplikovana procedura”, napominje Rajić.
Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 17.11.2021.Naslov: Redakcija