ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: “Švajcarsku formulu” treba prilagoditi stanju ekonomije
Preporuka predstavnika Fiskalnog saveta (FS) data pre više od godinu dana kako da se nadogradi postojeća “švajcarska formula” prema kojoj se sada penzije usklađuju 50 odsto s rastom zarada i isto tolikom sa rastom inflacije i dalje je aktuelna, potvrdio je Nikola Altiparmakov, član FS. Kada bi vlada odlučila da se indeksacija penzija uskoro promeni, imali bismo gotovo rešenje koje pri tome ne bi ugrozilo finansijsku stabilnost zemlje, niti kasu penzijskog fonda u koju se od januara do aprila ove godine slilo za oko tri milijarde dinara više od predviđenog finansijskog plana, a što znači da država sve manje dotira iz budžeta Fondu PIO za isplatu penzija.
Kako se navodi u izveštaju FS-a u delu nadogradnje “švajcarske formule” bilo bi ispravno da se učešće inflacije i rasta zarada ne fiksira unapred već da se prilagođava stanju ekonomije. Što znači u dobrim vremenima povećalo bi se učešće zarada, dok bi se tokom kriza smanjivalo (i posledično povećavalo učešće inflacije).
Prednost nadograđene “švajcarske formule” bila bi u bližem praćenju privrednih tokova čime se podržava budžetska stabilnost tokom perioda krize, odnosno izlazi u susret društvenim očekivanjima za većim stepenom usklađivanja penzija tokom perioda brzog privrednog rasta. Upravo su ova očekivanja za većim rastom penzija tokom privredne ekspanzije prethodnih godina bila povod vladi da počne da razmatra mogućnosti za nadogradnju “švajcarske formule”.
Međutim, da bi formula za indeksaciju penzija bila kredibilna i finansijski održiva mora se dosledno primenjivati i u dobrim i u lošim vremenima. Verujemo, navodi se u ovom izveštaju, da je sistem takozvanog automatskog stabilizatora adekvatan pristup za nadogradnju “švajcarske formule”.
Budući da rashodi za penzije u uporedivim državama Istočne Evrope najčešće iznose između devet i deset odsto BDP-a, ekonomski je opravdano ciljati učešće penzija u srpskom BDP-u od deset odsto. Tako bi se “švajcarska formula” kao do sada primenjivala sa učešćem 50 odsto inflacije i 50 procenata rasta zarada dokle god se rashodi za penzije kreću u okviru od 9,5 do 10,5 procenata BDP-a. Kada bi penzije izašle izvan ovog koridora, razmera inflacije i zarada u “švajcarskoj formuli” bi se menjala tako što bi se povećavalo učešće zarada kada su penzije ispod ciljanog koridora i simetrično bi se povećavalo učešće inflacije kada su penzije iznad.
Konkretno, navode iz FS-a, kada bi penzije pale ispod 9,5 odsto BDP-a “švajcarska formula” bi propisivala usklađivanje 75 odsto sa rastom zarada i 25 procenata sa rastom cena. Dok bi se penzije usklađivale 100 odsto sa rastom zarada u slučaju da rashodi padnu ispod devet procenata BDP-a.
Sa druge strane, penzije bi se usklađivale 75 odsto sa inflacijom i 25 procenata sa zaradama kada njihovo učešće pređe 10,5 odsto BDP-a i 100 procenata sa inflacijom kada premaše 11 odsto BDP-a.
“Švajcarska formula” ovakva kakva je sada podrazumeva da se penzije indeksiraju sa kombinacijom inflacije i rasta zarada kako bi se zaštitila njihova realna kupovna moć, s jedne strane (inflacija), i kako bi se omogućilo da standard penzionera prati privredni rast i standard zaposlenih, s druge strane (rast zarada). Na ovaj način podržava se princip međugeneracijske solidarnosti koji je osnov za uspešno funkcionisanje javnih penzijskih sistema, ali je potencijalni njen nedostatak fiksirano učešće inflacije i plata, bez obzira na stanje ekonomije. Važno je istrajati na doslednoj primeni “švajcarske formule” i njenoj adekvatnoj nadogradnji koja bi se primenjivala i u lošim i u dobrim ekonomskim prilikama, zaključuje se u izveštaju FS-a.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija