ZAKON O RAČUNOVODSTVU: Elektronska faktura je validna u tom obliku, bez potpisa i pečata, ne mora da se štampa i ne mora da se šalje poštom. Takođe ne mora biti potpisana ni elektronskim potpisom
Klasične fakture na papiru, pečat i potpis na njima odlaze u istoriju. Fakture i u papirnom i elektronskom obliku imaju isti status, a sve to je važan korak u pravcu efikasnijeg, racionalnijeg i jeftinijeg poslovanja firmi. To je neminovnost i još jedan korak ka digitalizaciji, ali i nižim troškovima, uštede vremena i novca, ukazuje privrednici.
Objašnjenjem koje su potpisala dva ministra definisano je da pravna lica i preduzetnici mogu da izdaju fakture u papirnom ili elektronskom obliku. Više nije obavezno štampanje fakture koja je izvorno nastala u elektronskom obliku, niti da se na eventualno odštampan dokument stavlja otisak pečata kako bi se smatrao validnim. Elektronska faktura je validna u elektronskom obliku, bez potpisa i pečata, ne mora da se štampa i ne mora da se šalje poštom.
Faktura koja je izvorno nastala u papirnom obliku ne mora da sadrži pečat i potpis odgovornog lica. Faktura koja je nastala u elektronskom obliku ili digitalizacijom takođe ne mora biti potpisana elektronskim potpisom.
Ušteda novca, papira i vremena znači brže, efikasnije i racionalnije poslovanje, u skladu sa savremenim standardima. Na to ukazuje i Željko Tomić, generalni direktor OSA-Računarski inženjering.
- Ipak, neće to baš tako lako ići jer postoji jedna tvrdokorna linija knjigovođa, naviklih na papir u rukama, koji se neće lako odreći registratora, ali će morati jer, na kraju krajeva, to niko na tržištu neće hteti da plati. A ovde nije reč samo o fakturama, već o kompletnoj dokumentaciji, koja će moći biti digitalizovana i tako da se čuva na određen način. On prevashodno mora da bude siguran, da se dokumentacija neće izgubiti - ističe Tomić.
On kaže i da tek predstoji puno posla da sve to zaživi, a moraće pošto je neminovnost.
- To je pitanje opstanka, korišćenje savremenih tehnologija kako bi se unapredili propisi, a pri tom da se vodi računa da oni budu sigurni i bezbedni za korisnike i njihovo poslovanje - ukazuje Tomić.
A da je još davno donet Zakon o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013) po kom se izjednačavaju papirne i elektronske fakture, podseća Darko Vidić, osnivač Geelenser dizajn servisa.
- Ovaj put ministarstva su dala objašnjenje kako bi se ponovo podsetilo na zakone koji već postoje, da firme ne moraju da upotrebljavaju pečat i potpis. Problem postoji, jer knjigovođe, banke, pa i carina, ne odustaju od papira, pa su ministarstva prisiljena da podsete - kaže Vidić.
Za firme će to definitivno značiti za početak manju birokratiju, papirologiju, uštedu vremena i novca koji se gubi za štampanje, ali i smanjivanje troškova slanja i, na kraju, što je možda i najvažnije, kako naglašava on, zaštita životne sredine.
Izvor: Vebsajt Blic, Danijela Nišavić, 23.12.2017.Naslov: Redakcija