NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Službeni glasnik RS", br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) član 3. menja se i glasi:
"Član 3.
Organ javne vlasti (u daljem tekstu: organ vlasti) u smislu ovog zakona jeste:
1) organ Republike Srbije;
2) organ autonomne pokrajine;
3) organ opštine, grada, gradske opštine i grada Beograda;
4) javno preduzeće, ustanova, organizacija i drugo pravno lice, koje je osnovano propisom ili odlukom organa iz tač. 1) do 3) ovog stava;
5) pravno ili fizičko lice koje obavlja delatnosti od opšteg interesa ili ima javna ovlašćenja, u odnosu na informacije koje su u vezi sa obavljanjem tih delatnosti ili vršenjem tih ovlašćenja;
6) pravno lice koje pretežno finansira organ iz tač. 1) do 4) ovog stava, u odnosu na informacije koje su u vezi sa aktivnošću koja se finansira tim sredstvima, izuzev političke stranke i verske zajednice, čija kontrola finansiranja se vrši po posebnom zakonu."
Organom vlasti u smislu ovog zakona ne smatra se društvo kapitala koje posluje na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira na to ko je njegov član ili akcionar.
Član 2.
Član 4. menja se i glasi:
"Član 4.
Smatra se da opravdani interes javnosti da zna, iz člana 2. ovog zakona, postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti iz člana 3. ovog zakona koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva n životne sredine.
Opravdan interes javnosti da zna, iz člana 2. ovog zakona, postoji i ako se radi o drugim informacijama kojima raspolaže organ vlasti, osim ako organ vlasti dokaže suprotno."
Član 3.
Član 8. menja se i glasi:
,,Član 8.
Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu.
Nijedna odredba ovog zakona ne sme se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana.
Prilikom odlučivanja o neophodnosti zaštite interesa iz stava 1. ovog člana, organ vlasti, Poverenik, odnosno Upravni sud, utvrđuje u konkretnom slučaju da li:
1) se bez ograničenja prava iz ovog zakona može zaštititi pretežniji interes, odnosno da li postoji drugi način da se ostvari cilj ograničenja (test potrebnosti);
2) se ograničenjem prava iz ovog zakona može zaštititi pretežniji interes, odnosno da li je ograničenje prava podoban način za ostvarenje cilja ograničenja (test podesnosti);
3) je nivo ograničenja prava iz ovog zakona, uzimajući u obzir sredstva koja se koriste i posledice njihovog korišćenja, srazmeran cilju koji se želi ostvariti, odnosno da li se pretežniji interes može zaštititi i uz primenu ograničenja u manjoj meri, u skladu sa zakonom (test srazmernosti)."
Član 4.
U nazivu člana 9, posle reči: "dobrobit zemlje" veznik: "i" zamenjuje se zapetom, a posle reči: "tajna" dodaju se zapeta i reči: "intelektualna i industrijska svojina, umetnička i kulturna dobra".
U članu 9. uvodna rečenica se menja i glasi:
"Osim kad postoji pretežniji interes javnosti da zna, organ vlasti može tražiocu uskratiti ili ograničiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time:".
U tački 2) posle reči: "sprovođenje kazne" dodaju se reči reči: "upravni postupak", a posle reči "pravično suđenje" dodaje se zapeta i reči: "do okončanja postupka;".
U tački 5) reči: "državna, službena, poslovna ili druga" zamenjuju se rečima "tajni podaci ili predstavljaju poslovnu ili profesionalnu tajnu", a reči: "za pristup informaciji" zamenjuju se rečima: "javnosti da zna;"
Posle tačke 5. dodaje se tačka 6. koja glasi:
"6) povredio pravo intelektualne ili industrijske svojine, ugrozio zaštitu umetničkih i kulturnih dobara, izradom i upućivanjem kopije dokumenata."
Član 5.
U članu 11. reč: "saopštiće", zamenjuje se rečima: "objaviće na svojoj veb prezentaciji", a reči: "odnosno omogućiće uvid u dokument koji sadrži" brišu se.
Član 6.
U članu 12. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
"Kada se u slučaju iz stava 1. ovog člana, zahtevom traži upućivanje kopije dokumenta, organ vlasti će uputiti kopiju bez zaštićenih informacija iz člana 9. stav 1. ovog zakona."
Član 7.
Član 13. menja se i glasi:
"Član 13.
Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako tražilac zloupotrebljava ovo pravo tako što:
1) ponavlja zahtev za već dobijenim ili dostupnim informacijama;
2) bi postupanje organa javne vlasti po zahtevu zahtevalo prekomeran utrošak vremena ili sredstava, nesrazmeran u odnosu na interes javnosti da zna."
Član 8.
U članu 14, u uvodnoj rečenici, reči: "neće tražiocu omogućiti" zamenjuju se rečima: "može tražiocu ograničiti", a posle reči: "privatnost," dodaju se reči: "pravo na zaštitu podataka o ličnosti,".
U tački 3) reči: "naročito u vezi sa privatnim životom," brišu se.
Član 9.
U članu 15. u stavu 5. posle reči: "dužno je da,", dodaju se reči: "najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva,".
U stavu 6. reč: "zaključak", zamenjuje se rečju: "rešenje".
Član 10.
U članu 16. posle stava 10. dodaje se stav 11. koji glasi:
,,Ako se informacija čuva kao tajni podatak ili predstavlja poslovnu ili profesionalnu tajnu, u obrazloženju rešenja iz stava 10. ovog člana navode se i razlozi zbog kojih je informacija određena kao tajni podatak, odnosno poslovna ili profesionalna tajna, osim ukoliko je oznaka tajnosti određena od strane drugog organa."
Član 11.
U članu 22. stav 2. reči: "Vrhovnog suda Srbije" zamenjuju se rečima: "Vrhovnog kasacionog suda".
Posle stava 2, dodaje se novi stav 3, koji glasi:
"Protiv rešenja Poverenika kojim se odlučuje o zahtevu tražioca koji je upućen neposredno samom Povereniku kao prvostepenom organu vlasti, ne može se izjaviti žalba."
Postojeći stav 3. postaje stav 4.
Član 12.
U članu 24. stav 1. reč:,,najdocnije" zamenjuje se rečju: "najkasnije".
U stavu 5. reč: "zaključak" zamenjuje se rečju: "rešenje".
Član 13.
U članu 26. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
,,U slučajevima iz stava 2. ovog člana Povereniku će biti omogućena i izrada kopije dokumenta koji sadrži informaciju, osim ukoliko ce informacija čuva kao tajni podatak ili predstavlja poslovnu ili profesionalnu tajnu."
Član 14.
U članu 27. dodaje se novi stav 1. koji glasi:
"Protiv rešenja Poverenika, organ vlasti, kao i druga lica predviđena zakonom, mogu pokrenuti upravni spor."
Postojeći stav 1. postaje stav 2.
U članu 27. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
"Protiv pravosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke."
Član 15.
U članu 28. reči:,,administrativnog" zamenjuju se rečima: "upravnog".
U stavu 1. posle reči:,,upravni postupak" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči:,,osim ako je ovim zakonom drugačije određeno."
Član 16.
Posle člana 28. dodaje se novi član 28a, koji glasi:
,,Član 28a
Poverenik će prinuditi izvršenika-organ vlasti da ispuni obaveze iz rešenja Poverenika posrednom prinudom, izricanjem novčanih kazni.
Novčana kazna se izriče rešenjem.
Novčana kazna se izriče u iznosu od 20.000 dinara i može biti izrečena više puta sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja, s tim da zbir izrečenih novčanih kazni ne može iznositi više od 200.000 dinara.
Član 17.
U članu 30. stav 1. posle reči: "na predlog" dodaju se reči: "nadležnog", reči: "nadležnog za informisanje" brišu se i dodaju se reči: "(u daljem tekstu: Odbor)".
Posle stava 1. dodaju se novi stavovi 2 i 3. koji glase:
"Kandidata za Poverenika odboru ima pravo da predloži svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini, a više poslaničkih grupa mogu da predlože zajedničkog kandidata.
Predlog za izbor Poverenika utvrćuje ce većinom glasova od ukupnog broja članova odbora."
Postojeći stavovi 2, 3, 4, 5. i 6. postaju stavovi 4, 5, 6, 7. i 8.
Član 18.
Član 31. se menja i glasi:
,,Član 31.
Povereniku dužnost prestaje:
1) istekom mandata, ako ne bude ponovo izabran;
2) smrću;
3) na lični zahtev;
4) gubitkom državljanstva, što se utvrđuje na osnovu akta nadležnog državnog organa;
5) ispunjenjem uslova za penziju u skladu sa zakonom;
6) nastupanjem trajne fizičke ili mentalne nesposobnosti za obavljanje funkcije, što se utvrđuje na osnovu dokumentacije relevantne medicinske ustanove;
7) razrešenjem.
Odluku o prestanku dužnosti Poverenika donosi Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika.
U slučaju prestanka dužnosti Poverenika iz razloga navedenih u tačkama 1-6. ovog člana Narodna skupština, bez rasprave, donosi odluku kojom utvrćuje dan prestanka dužnosti.
Poverenik ce razrešava dužnosti ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije, ako obavlja funkciju ili je zaposlen u drugom državnom organu ili političkoj stranci ili ako nestručno i nesavesno obavlja posao.
Postupak za razrešenje Poverenika pokreće ce na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika.
Odbor većinom od ukupnog broja članova utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje. ako utvrdi da nema razloga za razrešenje, odbor o tome obaveštava Narodnu skupštinu. ako utvrdi da ima razloga za razrešenje, odbor podnosi predlog odluke o razrešenju Narodnoj skupštini.
Poverenik ima pravo da se na sednici odbora i Narodne skupštine, na kojoj se razmatra predlog za njegovo razrešenje, obrati narodnim poslanicima."
Član 19.
U članu 32. u stavu 3. reči: "Vrhovnog suda" zamenjuju se rečima: "Vrhovnog kasacionog suda".
Član 20.
U članu 33. stav 2. menja se i glasi:
"Zamenik poverenika može biti lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima, koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje deset godina radnog iskustva."
Posle stava 7. dodaje se novi stav 8. koji glasi:
"Zamenik poverennka ima pravo na platu u visini od 90 procenata od plate Poverenika."
Član 21.
Član 34. menja se i glasi:
,,Član 34.
Za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuje ce stručna služba Poverenika.
Radom stručne službe rukovodi sekretar koji ispunjava uslove za rad u državnim organima uprave, ima pravni fakultet i najmanje devet godina radnog iskustva.
Poverenik donosi akte kojim urećuje rad stručne službe, organizaciju i sistematizaciju poslova, na koje saglasnost daje administrativni odbor Narodne skupštine.
Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti.
Na sekretara i ostale zaposlene u stručnoj službi Poverenika primenjuju ce propisi kojima ce urećuju radni odnosi državnih službenika.
Licu koje radi u službi Poverenika pripada plata utvrđena propisima kojima ce utvrćuje plata državnih službenika.
Sredstva za rad Poverenika i stručne službe obezbećuju ce u budžetu Republike Srbije."
Član 22.
U članu 35. stav 1. posle tačke 6) dodaje se nova tačka 7) koja glasi:
"7) daje mišljenje na nacrte zakona, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja;".
Dosadašnja tačka 7) postaje tačka 8).
Član 23.
U članu 38. stav 2. u tački 2) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.
Posle tačke 2) dodaje se tačka 3) koja glasi:
"3) preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u organu vlasti i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona;"
Stavovi od 4. do 8. brišu se.
Član 24.
Član 39. menja se i glasi:
"Organ vlasti, izrađuje i objavljuje informator sa osnovnim podacima o svom radu, koji sadrži naročito:
1) osnovne podatke o organu i informatoru;
2) organizacionu strukturu;
3) imena i opis funkcija rukovodilaca;
4) opis pravila u vezi sa javnošću rada;
5) spisak najčešće traženih informacija od javnog značaja;
6) opis nadležnosti, ovlašćenja i obaveza;
7) opis postupanja u okviru nadležnosti, ovlašćenja i obaveza;
8) navoćenje propisa;
9) usluge koje organ pruža zainteresovanim licima;
10) postupak radi pružanja usluga;
11) pregled podataka o pruženim uslugama;
12) podaci o prihodima i rashodima;
13) podaci o javnim nabavkama;
14) podaci o državnoj pomoći;
15) podaci o isplaćenim platama, zaradama i drugim primanjima;
16) podaci o sredstvima rada;
17) čuvanje nosača informacija;
18) vrste informacija u posedu;
19) vrste informacija kojima organ vlasti omogućava pristup;
20) informacije o podnošenju zahteva za pristup informacijama.
Organ vlasti objavljuje informator u elektronskom i mašinski čitljivom obliku putem jedinstvenog informacionog sistema.
Mašinski čitljiv oblik je oblik elektronskog zapisa struktuiran tako da ga programska aplikacija može lako identifikovati i iz njega izdvojiti odrećene podatke, uključujući pojedinačne podatke i njihovu unutrašnju strukturu.
Organ vlasti redovno vrši proveru tačnosti i potpunosti podataka objavljenih u informatoru i, najkasnije 15 dana od nastanka promene, unosi promene u informator.
Zainteresovanom licu organ vlasti će, bez naknade, omogućiti uvid u informator i snimanje na medij tražioca, ili mu na zahtev odštampati kopiju informatora uz naknadu nužnih troškova."
Član 25.
U članu 40. stav 1 reči: "uputstvo po kojem se izrađuje i objavljuje informator", zamenjuju se rečima: "uputstvo o izradi i načinu objavljivanja informatora".
Član 26.
U članu 43. stav 1. u tački 6) tačka se zamenjuje zapetom.
Posle tačke 6) dodaje se nova tačka 7) koja glasi:
"7) odgovornom i ovlašćenom licu."
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. ovog člana koji glasi:
"Poverenik propisuje obrazac i način dostavljanja izveštaja iz st. 1. ovog člana."
Član 27.
U članu 46. stav 1. u uvodnoj rečenici, reči: " od 5.000 do 50.000", zamenjuje se rečima: " od 10.000 do 100.000".
Tačka 5) se menja i glasi:
"5) ne objavi na svojoj veb prezentaciji istinitu i potpunu informaciju, a osporava istinitost i potpunost objavljene informacije (član 11);"
U tački 13) posle reči: "nosač informacije" dodaju se reči: "i izradu kopije dokumenta koja sadrži informaciju".
Član 28.
U članovima 47. i 48. reči: "od 5.000 do 50.000", zamenjuju se rečima: "od 10.000 do 100.000".
Član 29.
Postupci koji do početka primene ovog zakona nisu okončani, okončaće se prema odredbama zakona koji se primenjivao do početka primene ovog zakona."
Član 30.
Organi vlasti iz člana 1. ovog zakona (izmenjeni član 3. stav 1. tač. 4) i 6) dužni su da izrade i objave informatore o radu u skladu sa odredbama člana 24. ovog zakona u roku godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona."
Član 31.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon je od 2004. godine do danas više puta menjan, pri čemu su izmene bile usmerene samo na otklanjanje najvećih problema u njegovoj primeni koji su uočeni u praksi, kao na primer u vezi sa izvršenjem odluka Poverenika, promene nadležnog ministarstva za vršenje nadzora, izmenom kaznenih odredaba. Prilikom navedenih izmena izostajali su zahvati koji su nužni sa stanovišta razvoja ljudskih prava, međunarodnih dokumenata i prakse većine zemalja EU kao i iz razloga što su u međuvremenu donošeni drugi nacionalni propisi od značaja za ostvarivanje prava javnosti da zna, kao npr. zakon kojima se uređuje tajnost podatka, zaštita podataka o ličnosti i sl.
Takođe, praksa je pokazala da postoji potreba da se Zakon razvija i u drugim pravcima, budući da neka pitanja nisu uređena na adekvatan način ili nisu uopšte uređena. To se pre svega odnosi na pitanje proaktivnog objavljivanja informacija od strane organa vlasti na njihovim veb-sajtovima, unapređenje i povećanje transparentnosti podataka koje se objavljuju u informatoru o radu, proširenje kruga lica na koja se zakon odnosi, preciziranje postupka izbora i razrešenja, upravno izvršenje, kao i druge izmene koje sveobuhvatno unapređuju primenu prava na pristup informacijama od javnog značaja.
III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA
• ČLAN 1 – Organ javne vlasti
Ovim članom je jasnije definisan pojam organa javne vlasti iz člana 3. Zakona, proširen krug lica kojima se utvrđuje ovaj status, polazeći od realne situacije da postoje ili su ustanovljene nove kategorije lica, poput javnih beležnika i sl. koja imaju značajna javna ovlašćenja, na koje se Zakon nije primenjivao ili druga lica kojima nije zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja, ali ih faktički imaju na osnovu ugovora, osnivačkih ili drugih akata organa vlasti (npr. komunalne delatnosti).
Osim toga, aktuelni tekst Zakona prilikom određivanja kruga lica koja se smatraju organom vlasti pravi dve kategorije takvih organa, pri čemu za jednu od njih ("državni organ") određuje veći broj obaveza (npr. izrada informatora, podnošenje izveštaja Povereniku). Pokazalo se da je ovakva razlika neopravdana u mnogim slučajevima i da bi je trebalo otkloniti jer sužava obim ostvarivanja prava. Pored toga, značaj pojedinih organa javne vlasti koji nisu obuhvaćeni pojmom "državni organ" može biti daleko veći od pojedinih "državnih organa".
U dosadašnjoj primeni odredbe člana 3. tačka 2) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja preširoko se tumačio pojam "pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ", tako što su, pored ustanova, javnih preduzeća i drugih organizacija sa statusom pravnog lica kojima su poverena javna ovlašćenja, organom javne vlasti smatrana i društva kapitala koja posluju sa državnim ili većinskim državnim kapitalom stečenim po osnovu udela, odnosno akcija koje poseduje država kao akcionar ili član. Na taj način se privrednim društvima čije se poslovanje odvija na konkurentnom tržištu, a čiji je član ili akcionar Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, nametala obaveza da javnosti učine dostupnim informacije nastale u radu ili u vezi s radom privrednog društva. Time se narušavalo ustavno načelo jednakosti u poslovanju, jer se posebna obaveza objavljivanja osetljivih poslovnih informacija na konkurentnom tržištu nametala samo onim privrednim društvima čiji je član ili akcionar "državni organ", te ta društva nisu pod pod jednakim uslovima mogla da učestvuju u tržišnoj utakmici sa svojim konkurentima, odnosno time je smanjivana njihova sposobnost poslovanja na otvorenom tržištu. Stoga je u stavu 2. izmenjenog člana 3, polazeći od garancija utvrđenih u članu 84. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, precizirano da se navedena društva kapitala, u smislu Zakona, ne smatraju organom vlasti.
Takođe, precizira se pitanje obima informacija koje bi trebalo da pružaju ona pravna lica koja obavljaju neke delatnosti od opšteg interesa ili imaju javna ovlašćenja ili koja su finansirana od strane drugih organa vlasti. Reč je udruženjima ili subjektima u privatnom vlasništvu, koji, pored informacija koje su nesumnjivo od javnog značaja, raspolažu i mnogim informacijama koje ni na koji način nisu u vezi sa obavljanjem javnog posla ili finansiranjem iz javnih izvora. Za takva pravna lica predviđeno je da imaju svojstvo organa javne vlasti i obaveze u odnosu na one informacije koje se odnose na obavljanje javnog posla ili finansiranje iz javnog izvora, a ne i za sve informacije koje su u njihovom posedu.
• ČLAN 2 – Zakonske pretpostavke o opravdanom interesu
Izmene ovog člana (dosadašnji član 4.) su pravnotehičke prirode, kojima je postojeći član podeljen na dva stava kojima se olakšava primena zakona.
• ČLAN 3 – Ograničenja prava i način utvrđivanja
Neophodno je dopuniti član 8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u odnosu na pravila o ograničenju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. I pored toga što je u stavu 1. ovog člana ugrađen tzv. tripartitni test odmeravanja interesa, u praksi primene Zakona ovaj test se koristi sasvim retko ili na krajnje rudimentaran način prilikom donošenja odluka povodom zahteva za slobodan pristup informacijama.
S obzirom na to da organ javne vlasti ne može da donese adekvatnu, odnosno opravdanu odluku o zahtevu za pristup informaciji u skladu sa Zakonom ako pravilno ne upotrebi test odmeravanja interesa, kao i s obzorom na to da je u praksi primene Zakona vidljiv deficit u korišćenju ovog testa od strane organa koji postupaju u sva tri stepena odlučivanja, te da se nakon više od deset godina od usvajanja Zakona tripartitni test i dalje arbitrerno koristi, zaključuje se da je uz stav 1. člana 8. potrebno dodati tri dopunska testa.
Ova tri dopunska testa (potrebnost, podesnost i srazmernost ograničenja), trebalo bi razumeti isključivo kao sastavni deo tripartitnog testa iz stava 1. člana 8, odnosno kao pravnu elaboraciju načina njegove primene. Naime, tri dopunska testa potrebno je propisati da bi se organima javne vlasti omogućilo da na pravno precizniji način odmere suprotstavljene interese u konkretnom slučaju.
Takođe, dodata odredba o tri testa eksplicitno bi trebalo da bude adresovana na organe koji postupaju u sva tri stepena odlučivanja i to u cilju obezbeđivanja jednoobrazne prakse postupanja u ovoj oblasti, odnosno iskorenjivanja često primenjivanog arbitrernog odlučivanja o zahtevima za pristup informacijama.
Najzad, nova odredba člana 8. Zakona sadrži pravila o ograničenju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja koja su po svojoj pravnoj sadržini identična pravilima o ograničenju ljudskih prava koja su ugrađena u Ustav RS, kao i onima koja se primenjuju od strane Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, odnosno ustavnih sudova razvijenih demokratija, na primer u Nemačkoj.
• ČLAN 4 - Život, zdravlje, sigurnost, pravosuđe, odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, ekonomska dobrobit zemlje, i tajna, intelektualna i industrijska svojina, umetnička i kulturna dobra
Ovim članom je u tački 5) člana 9. Zakona izostavljeno nabrajanje vrsta tajni, kao npr. službena, državna, poslovna i dr., budući da neke od njih Zakon o tajnosti podataka (2009) i ne poznaje, kao npr. službenu tajnu.
Takođe je precizirano nekoliko izuzetaka koji se odnose na zaštitu prava intelektualne i industrijske svojine, umetničkih i kulturnih dobara, kao mogućih razloga za ograničenje prava javnosti da zna, jer je praksa pokazala da se zahtevi često odnose na situacije u kojima bi pristupom informacija na način da se tražiocu dostavi kopija dokumenta, ova prava, odnosno dobra mogla biti ugrožena. Predloženim dopunama otklanjaju se česte dileme kod postupanja organa vlasti po zahtevima koji se odnose na ove vrste informacija.
U skladu sa navedenim izmenama, usaglašen je i naslov člana 9. Zakona, a uvodna rečenica ovog člana je takođe usklađena terminološki sa članom 8. Zakona, ali je veoma značajna i sa stanovišta otklanjanja nejasnoća u postupanju organa.
• ČLAN 5 - Osporavanje objavljene informacije od strane organa vlasti
Član 11. se odnosi na odredbu osporavanja objavljene informacije od strane organa vlasti koja je ovim izmenama poboljšana u interesu javnosti. Ona obavezuje organe vlasti da pravu informaciju i objave na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji, umesto da samo izdaju saopštenje u kojem će demantovati ranije objavljenu informaciju.
• ČLAN 6 - Razdvajanje informacija
Članom 12. koji se odnosi na zaštićene podatke, unapređen je odredbom kojom se princip zaštite primenjuje i na sluičajeve dostavljanja kopije dokumenata tako što će organ vlasti uputiti kopiju bez zaštićenih informacija.
• ČLAN 7 - Zloupotreba slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja
Postojeći vidova zloupotrebe prava navedenih u Zakonu (dosadašnji član 13.) više ne mogu pružiti dovoljan razlog za odbijanje zahteva kao npr. često podnošenje zahteva. Imajući u vidu da pravo na pristup informacijama pripada svakome, da eventualno odbijanje da se zahtevu udovolji samo zato što je isto lice već tražilo neke druge informacije, nema nikakvog smisla, jer te informacije umesto tražioca može formalno zatražiti neko drugi. Sam čin ponovnog podnošenja zahteva za istim informacijama takođe ne može biti dovoljan razlog za odbijanje zahteva, jer je moguće da organ vlasti nije po prvom zahtevu dao odgovor ili ga nije dao na način na koji je tražen(dozvolio uvid ali ne i kopiju dokumenta ili dozvoli transkripte, ali ne i audio snimak). Stoga je zloupotreba svedena na situaciju kada se zahtev ponavlja za već dobijenim ili dostupnim informacijama, kao i na situacije kada se je zahtev takav da bi postupanje po zahtevu predstavljalo prekomeran utrošak vremena ili sredstava, nesrazmerno interesu javnosti da zna.
Takođe, samo traženje obimnih informacija, ne može biti dovoljan razlog da se takav zahtev kvalifikuje kao zloupotreba prava, jer podleže subjektivnim kriterijumima ocene. U slučajevima kada se od organa vlasti traži veliki broj informacija, već postoji zakonska mogućnost da se odredi duži rok za postupanje, pa to ne može biti valjan razlog za odbijanje zahteva pod vidom zloupotrebe prava. Osim toga, u vremenu brzog razvoja nauke i tehnologije i elektronske komunikacije, veličina dokumenta odnosno obim traženih informacija, ne bi trebalo da predstavlja problem u postupanju organa vlasti.
• ČLAN 8 - Privatnost i druga prava ličnosti
Član 14. se odnosi na privatnost i druga prava ličnosti regulisana članom 14. Zakona. Ovim izmenama je predviđeno i pravo na zaštitu podataka o ličnosti ustanovljeno Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, i ustanovljeno kao poseban mogući razlog ograničenja prava javnosti da zna. Izmene su unešene radi poboljšanja teksta u pravno tehničkom slislu a izbrisano je iz stava 2. tačka 3 da se ponašanje lica naročito odnosi na privatni život, imajući u vidu da je ovakvo isticanje nepotrebno.
• ČLAN 9 - Zahtev za obaveštenje, uvid, izdavanje kopije i upućivanje:
Ovim dopunama trenutno važećeg člana 15. se uvodi vremenski rok od 7 dana za izvršenje obaveze ovlašćenog lica organa vlasti da ako zahtev nije uredan, pouči tražioca kako da te nedostatke otkloni, odnosno da dostavi tražiocu uputstvo o dopuni, u cilju unaprećenja postupka pristupa informacijama od javnog značaja.
Druga izmena ovog člana se odnosi na usklađivanje sa postojećim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i se odnosi na izmenu naziva pojedinačnog upravnog akta, rešenja umesto zaključka.
• ČLAN 10 - Postupanje po zahtevu:
Ovim izmenama dosadašnjeg člana 16. predviđenpo je da ako ce informacija čuva kao tajni podatak ili predstavlja poslovnu ili profesionalnu tajnu, u obrazloženju rešenja iz stava 10. ovog člana navode ce i razlozi zbog kojih je informacija određena kao tajni podatak, odnosno poslovna ili profesionalna tajna, osim ukoliko je oznaka tajnosti određena od strane drugog organa. Ovakvo rešenje je unešeno iz potreba na koje je ukazala praksa u radu državnih organa kao posledica nemogućnosti skidanja oznake tajnosti od organa kome je zahtev upućen a koji nije tu oznaku postavio.
• ČLAN 11 - Pravo na žalbu
Izmena trenutno važećeg člana 22. stav 2. je terminološkog karaktera kao posledica promene naziva Vrhovnog suda Srbije u Vrhovni kasacioni sud.
Takođe je predviđeno da se na rešenja Poverenika, kada je njemu upućen zahtev, ne može izjaviti žalba.
• ČLAN 12 - Rešavanje Poverenika po žalbi
Izmena trenutno važećeg člana 24. se odnosi na usklađivanje sa postojećim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku kako na izmenu naziva pojedinačnog upravnog akta, rešenja umesto zaključka, tako i na terminološko i ujednačeno usklađivanje pojmova u zakonu.
• ČLAN 13 - Utvrđivanje činjeničnog stanja od strane Poverenika
Odredbama ovog člana (26.) Povereniku se omogućava i izrada kopije dokumenta koji sadrži traženu informaciju, a koja je unešena iz potreba prakse na koju ukazao Poverenik.
• ČLAN 14 – Pravni lek protiv rešenja i zaključka Poverenika
Odredbama člana 27. predviđa se mogućnost da protiv rešenja Poverenika organ vlasti, kao i druga lica predviđena zakonom, mogu pokrenuti upravni spor, kao i da protiv pravosnažne odluke upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke.
• ČLANOVI 15 i 16 – Obaveznost i izvršenje rešenja Poverenika
Izmenama člana 28. predviđa se usklađivanje terminološke prirode sa Zakonom o opštem upravnom postupku, ali i predviđa odstupanje koje je precizirano odredbom člana 28a. U skladu sa problemima koji su nastali u praksi izricanja kazni od strane Poverenika, sprovođenja upravnog izvršenja i naplate istih, utvrđena je neophodnost zakonskog regulisanja ovog postupka na poseban način kojim će biti omogućeno nesmetano i efikasno regulisanje ovih sistenskih nedostataka.
Članom 28a predviđa se da Poverenik vrši posrednu prinudu novčanom kaznom, da se kazna donosi u obliku rešenja, kao i raspon iznosa kazne.
• ČLAN 17 – Izbor
U članu 30. Izvršena je izmena tehničke prirode u kojoj se briše odbor za informisanje i to iz praktičnih razloga i buduće mogućnosti da se menja kako naziv tako i nadležnost skupštinskih odbora.
U nastavku ovog člana precizira se sam postupak na način što kandidata za poverenika odboru ima pravo da predloži svaka poslanička grupa u narodnoj skupštini, a više poslaničkih grupa mogu da predlože zajedničkog kandidata, a da se predlog za izbor poverenika utvrćuje većinom glasova od ukupnog broja članova odbora. Na ovaj način unapređuje se demokratičnost i transparentnost postupka predlaganja kandidata za Poverenika skupštini.
• ČLAN 18 - Prestanak mandata
Predloženim rešenjem (član 31.) precizira se postupak odlučivanja u Narodnoj skupštini u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine i analogno rešenju za Zaštitnika građana.
• ČLAN 19 - Položaj Poverenika
Izmena je terminološkog karaktera kao posledica promene naziva Vrhovnog suda Srbije u Vrhovni kasacioni sud.
• ČLAN 20 – Zamenik Poverenika
Ovim izmenama važećeg člana 33. se zakonski uređuje visina plate zamenika poverenika u visini od 90 procenata od plate Povereika. Takođe je u skladu sa prevashodnom funkcijom zamenika da menja Poverenika i u određenm slučajevima preuzima sva njegova ovlašćenja, a takođe i u skladu sa potrebom ojačavanja položaja zamenika poverenika neophodno je zakonski izjednačiti uslove za zamenika i samog Poverenika i to tako da zamenik poverenika može biti lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima, koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje deset godina radnog iskustva.
• ČLAN 21 – Stručna služba Poverenika
Ovim izmenama i dopunama člana 34. se regulišu sva pitanja koja se odnose na rad stručne službe Poverenika, koja su predviđena u odnosu na dosadašnju praksu, a koja nisu bila predviđena važećim zakonom.
• ČLAN 22 – Nadležnost Poverenika
U skladu sa značajem koji ima institucija Poverenika za informacije od javnog značaja neophodno je bilo predvideti njegovo usklađivanje sa potrebom davanja mišljenja na nacrte zakona koji se odnose na njegov delokrug.
• ČLAN 23 - Ovlašćeno lice organa vlasti i zaštita izvora informacije od javnog značaja
Ovim članom (član 38. važećeg zakona) se ustanovljava obaveza ovlašćenog lica da preduzima mere potrebne za upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa ostvarivanjem prava na pristup informacijama od javnog značaja, na koju je ukazao poverenik.
• ČLAN 24 – Obaveza objavljivanja informatora
Novim odredbama člana 39. poboljšana je i precizirana odredba kojom se uređuje objavljivanje informatora o radu organa vlasti, što doprinosi kvalitetnijem i lakšem ostvarivanju prava javnosti da zna, odnosno favorizuje pristup informacijama na proaktivnoj osnovi. Promene se odnose na uvođenje jedinstvenog informacionog sistema preko kojeg se informator elektronski popunjava i ažurira. Informatori svih organa javne vlasti će biti na jednom mestu dostupni javnosti u elektronskom i mašinski čitljivom obliku radi lakše upotrebe i pregleda, a sve u skladu sa povećanjem transparentnosti, kao jednog od glavnih stubova unapređenja ove oblasti. Obaveza objavljivanja informatora o radu je trenutno određena na jednom godišnje, bez obaveze da se redovno ažurira, a i sadržaj informatora ne odgovara u potpunosti vrsti informacija u pogledu kojih postoji najveće interesovanje javnosti. Nove izmene će potpuno urediti ova pitanja na način kojim se ppostiže nejveće efikasnost i transparentnost u postupku. Predložene izmene su kompatibilne rešenjima koja su već sadržana u Uputstvu za izradu i objavljivanje informatora, čime će se otklanjaju prepreke u primeni i obezbeđuje veća transparentnost rada organa javne vlasti i kvalitetnije ostvarivanje i zaštita prava građana kroz bolju dostupnost ažurnih informacija o radu organa vlasti.
• ČLAN 25 – Uputstvo o izradi i načinu objavljivanja informatora
Ovim članom terminološki i sadržinski je usaglašena odredba koja se odnosi na uputstvo koje izdaje Poverenik.
• ČLAN 26 – Podnošenje izveštaja Povereniku
Novina u ovom članu je predviđena tačkom 7) kojom se godišnji izveštaj dopunjuje podacima koji se odnose na odgovorno i ovlašćeno lice, dok je poslednjim stavom predviđena obaveza Poverenika da propisuje obrazac i način dostavljanja izveštaja.
• ČLAN 27 i 28 – KAZNENE ODREDBE
U skladu sa važećim rasponom kazni u Zakonu o prekršajima, a imajući u vidu promene koje su u finansijskom smislu nastupile od poslednje promene zakonskih odredbi visine kazni su određene u rasponu od 10.000 do 100.000 dinara. Takođe su usaglađene odredbe člana 45. tačka 5) sa novinom u vezi objavljivanja informacije organa vlasti na svojoj veb prezentaciji i člana 26. stav 2. u vezi izrade kopije dokumenta koja sadrži informaciju.
• ČLAN 29, 30 i 31 – X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovim članovima se uređuju postupci koji su započeti a do početka primene ovog zakona nisu okončani, rok u kojem se organi vlasti iz člana 3. stav 1. tačke 4) i 6) izrađuju i objavljuju informatore o radu u skladu sa odredbama člana 24. ovog zakona, kao i stupanje na snagu ovog zakona.
Izvor: Vebsajt Ministarstva državne uprave, 22.03.2018.