ZAKON O SOCIJALNOJ KARTI: Sistem socijalnih karata trebalo bi da olakša nadležnima odluku kome i koliko treba pomoći, odnosno da unapredi kontrolu socijalnih davanja
Zbog rata u Ukrajini posebno je teška situacija u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, kaže Jovan Protić, Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju (MOR). "U takvoj situaciji Srbija bi konačno trebalo da uvede sistem socijalnih karata", naveo je Protić u saopštenju.
"Srbija je trebalo odavno da uvede socijalne karte, da bi se takve intervencije sa deljenjem novca sprovodile za one kojima je zaista trebala pomoć, a ne da se deli svima redom i to sa političkom konotacijom", ocenjuje Protić.
Kako naglašava, sigurno bi deo tog podeljenog novca u vreme pandemije dobro došao za saniranje novih ekonomskih problema koji sigurno, čak i da rat u Ukrajini brzo prestane.
On podseća i da je za projekte oko sistema socijalnih karata, naša država dobila veliku novčanu i stručnu pomoć iz inostranstva, kao i kredit Svetske banke. Pored toga, donesen je i Zakon o socijalnoj karti ("Sl. glasnik RS", br. 14/2021), tako da se ne može reći da gotovo ništa nije urađeno.
Kako naglašava, moglo bi da dođe do prelivanja krize na ljude sa najmanjim standardom. Dodao je da bez pravne države ne vrede ni mnoge državne mere, što se u Srbiji moglo videti tokom korone.
Prema njegovim rečima, ako nema sprovodivih sankcija i reperkusija po prekršioce ne vredi ni pokušavati da se sprovodi socijalna pravda i ekonomska logika.
Kako je najavljeno prošle godine, socijalne karte trebalo je da budu uvedene od marta 2022. godine.
Sistem socijalnih karata, kako je najavljivano, trebalo bi da olakša nadležnima odluku kome i koliko treba pomoći, odnosno da unapredi kontrolu socijalnih davanja.
Uvođenje sistema socijalnih karata predugo traje. Protić objašnjava da to nekome evidentno odgovara, iako bi socijalne karte omogućile da svaka novčana intervencija države, subvencija ili razni popusti imaju daleko veće efekte.
Protić je podsetio da Srbiju već pogađa veliki porast cena hrane i energije, kao i da to moglo da bude i mnogo drastičnije.
"Srbija je zasad relativno nisko opterećena ovim posledičnim ratnim udarima, ali bi sve to, zbog ekonomskih i političkih odluka u EU i Srbiji, moglo da bude mnogo gore", ističe Protić.
Prema njegovom mišljenju, inflacija u Srbiji jeste uvezena i došla je spolja, ali se čak i pre rata u Ukrajini osetila u sferama koje su najbitnije, a to su hrana, prevoz, neke bitne usluge i repromaterijal. Dodaje da Srbija u kriznim situacijama mora da pređe na "targetiranu" podelu novca, ali da se to ne događa.
On naglašava da uticaj rata u Ukrajini neće moći da se rešava u svetu rada bez socijalnog dijaloga. Dodao je da će MOR uskoro glasati o suspenziji Rusije iz te organizacije, kao i da će predstavnici Srbije o tome morati da se izjasne.
Napominje da je to još jedan spoljnopolitički izazov za Srbiju.
Protić podseća da mnoge od zemalja sa niskim primanjima nisu bile u stanju da se u potpunosti oporave od krize koju je izazvala pandemija korona virusa,
Međunarodna organizacija rada u svom novom izveštaju o uticaju Ukrajinske krize procenjuje da bi se u slučaju eskalacije sukoba gubici zapošljavanja u Ukrajini povećali na sedam miliona.
Međutim, ako bi se borbe odmah prekinule, brz oporavak bi bio moguć, uz povratak 3,4 miliona radnih mesta.
Kako dodaje, regionalna i globalna kriza u Ukrajini može dovesti do poremećaja rada u susednim zemljama, u Mađarskoj, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija