ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: Poništaj Ugovora o poklonu

Ugovor o poklonu na prvi pogled deluje kao jednostavan i plemenit čin - jedna osoba poklanja drugoj nešto vredno, bez ikakvog očekivanja za uzvrat.

Bilo da je u pitanju ugovor o poklonu nepokretnosti, ili darovanje automobila ili novca, ovakvi ugovori često odražavaju bliske odnose i poverenje među ljudima.

Međutim, šta se dešava ako poklonoprimac pokaže nezahvalnost, ako poklonodavac zapadne u finansijske teškoće, ili ako poklon povredi prava trećih lica? Da li ugovor o poklonu može biti poništen u takvim slučajevima?

Ova pitanja ukazuju na činjenicu da, iako naizgled jednostavan, ugovor o poklonu može postati izvor pravnih sporova i komplikacija. U nastavku, istražićemo uslove i situacije u kojima se ugovor o poklonu može poništiti, kao i razloge zbog kojih bi se to moglo desiti.

Šta je ugovor o poklonu?

Ugovor o poklonu predstavlja specifičan pravni dokument kojim se jedno lice, poklonodavac, obavezuje da prenese određenu stvar, pravo ili imovinsku korist na drugo lice, poklonoprimca, bez ikakve naknade.

Ovaj ugovor je primer besteretnog pravnog posla, gde samo jedna strana preuzima obaveze, dok druga strana prima poklon. Predmet poklona može biti bilo koja stvar ili pravo koja je u pravnom prometu, uključujući pokretne i nepokretne stvari, imovinska prava, pa čak i buduće stvari.

Raskidanje ugovora o poklonu

Ugovor o poklonu može biti predmet raskida ili poništaja u određenim situacijama.

Raskidanje ugovora o poklonu se inicira kada nakon zaključenja ugovora dođe do događaja ili ponašanja koji opravdavaju prekid obaveza iz ugovora, kao što su:

• Nezahvalnost poklonoprimca
• Osiromašenje poklonodavca
• Povreda prava trećih lica
• Specifični slučajevi kao što je razvod braka

Poništaj ugovora o poklonu podrazumeva utvrđivanje da ugovor od početka nije bio valjan, zbog čega se poništava kao da nikada nije ni postojao. Može se tražiti ako se utvrdi da je ugovor bio sklopljen pod prevarom, prisilom, zabludom, ili ako nije ispunjavao zakonske uslove od samog početka. U ovim slučajevima, ugovor proglasi nevažećim od samog početka.

I raskid i poništaj pružaju poklonodavcu ili trećim licima mogućnost da zaštite svoja prava u slučajevima kada ugovor o poklonu ne ispunjava očekivanja ili ugrožava njihove interese.

Nezahvalnost poklonoprimca kao razlog za poništaj

Nezahvalnost poklonoprimca je jedan od najčešćih razloga za raskid ugovora o poklonu. Kako bi nezahvalnost bila osnov za raskid, mora se raditi o gruboj neblagodarnosti, što podrazumeva ozbiljno nepoštovanje ili neprimereno ponašanje poklonoprimca prema poklonodavcu.

Ove situacije uključuju, ali nisu ograničene na, fizičko ili psihičko zlostavljanje, ozbiljne uvrede ili drugo ponašanje koje pokazuje potpuni nedostatak zahvalnosti. Sud procenjuje da li je konkretno ponašanje poklonoprimca dovoljno ozbiljno da opravda raskid ugovora.

U praksi, primer bi mogao biti situacija u kojoj poklonodavac pokloni nepokretnost detetu koje ga kasnije zlostavlja ili istera iz kuće. U takvim slučajevima, sud može odlučiti da je nezahvalnost dovoljna osnova za raskid ugovora i vraćanje poklona poklonodavcu.

Osiromašenje poklonodavca kao razlog za poništaj

Ako poklonodavac, nakon što je učinio poklon, zapadne u tako lošu materijalnu situaciju da mu nedostaju osnovna sredstva za život ili za izdržavanje osoba koje je po zakonu dužan da izdržava, postoji zakonski razlog za raskid ugovora o poklonu.

U praksi, ovo znači da, ako poklonodavac nakon poklanjanja, recimo stana ili velike sume novca, upadne u finansijske poteškoće i više nije u mogućnosti da zadovolji svoje osnovne potrebe ili da izdržava članove porodice, može tražiti raskid ugovora o poklonu. Ovakvo osiromašenje mora biti značajno i dokazivo, kako bi sud prihvatio zahtev za raskid.

Na primer, ako stariji roditelj pokloni jedinu nekretninu detetu, a zatim se nađe u situaciji da nema dovoljno sredstava za osnovne životne potrebe ili za plaćanje troškova zdravstvene nege, roditelj bi mogao podneti zahtev za raskid ugovora o poklonu zbog osiromašenja.

Povreda prava trećih lica kao razlog za poništaj

Povreda prava trećih lica može biti validan razlog za raskid ugovora o poklonu, naročito kada poklon ugrožava zakonska prava drugih lica koja nisu direktno uključena u ugovor, ali imaju legitimne interese. Treća lica, čija su prava povređena poklonom, mogu tražiti da se ugovor poništi ili raskine kako bi zaštitili svoje zakonske interese.

Jedan od najčešćih primera povrede prava trećih lica jeste kada poklonom bude ugroženo pravo na nužni deo zakonskih naslednika. Nužni deo predstavlja minimalni deo nasledstva koji zakonski naslednici moraju dobiti, bez obzira na volju ostavioca. Ako poklonodavac tokom života pokloni značajan deo svoje imovine, na način koji umanjuje nasledni deo nužnih naslednika, oni mogu podneti tužbu za raskid ugovora o poklonu.

Drugi primer uključuje situacije gde poklonodavac prenosi nepokretnost ili drugu imovinu na poklonoprimca s namerom da osujeti poverioce u naplati potraživanja. U tom slučaju, poverioci mogu podneti tužbu (poznatu kao actio Pauliana ili paulijanska tužba) kako bi poništili pravnu radnju poklona i omogućili naplatu svojih potraživanja.

Na primer, ako roditelj pokloni stan jednom detetu, a zanemari prava drugog deteta na nužni deo, ovo drugo dete može tražiti raskid ugovora o poklonu kako bi zaštitilo svoje pravo na nasledstvo. Slično, ako dužnik pokloni imovinu kako bi izbegao plaćanje dugova, poverilac može zahtevati raskid ugovora kako bi se obezbedila naplata potraživanja.

Sud će u ovim slučajevima procenjivati da li je zaista došlo do povrede prava trećih lica i da li postoje opravdani razlozi za raskid ugovora o poklonu.

Razvod braka kao razlog za vraćanje poklona

Razvod braka ili poništaj braka može biti razlog za vraćanje poklona između supružnika, a ovaj institut je regulisan Porodičnim zakonom. U kontekstu razvoda, postoji mogućnost da se pokloni, koji su supružnici činili jedan drugom tokom braka, vrate, ali pod određenim uslovima.

Pokloni koji su predmet vraćanja su oni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika. To znači da, ako je jedan supružnik tokom braka poklonio drugom supružniku imovinu koja je daleko vrednija od uobičajenih poklona i koja značajno narušava ravnotežu u raspodeli zajedničke imovine, taj poklon može biti predmet vraćanja nakon razvoda.

Međutim, uobičajeni pokloni koji su supružnici učinili jedan drugome tokom braka obično ne podležu vraćanju. Ovi pokloni se smatraju delom zajedničkog života i ne utiču značajno na raspodelu imovine nakon razvoda.

Važno je napomenuti da, čak i kada se radi o nesrazmerno velikim poklonima, vraćanje poklona može biti uskraćeno ukoliko bi to predstavljalo očiglednu nepravdu za supružnika koji je poklon primio. Na primer, ako bi vraćanje poklona ozbiljno ugrozilo egzistenciju supružnika koji je primio poklon, sud može odlučiti da poklonodavac nema pravo na povraćaj poklona.

Sudski postupak u ovim slučajevima može biti kompleksan, jer uključuje procenu vrednosti poklona u odnosu na zajedničku imovinu, kao i razmatranje pravednosti vraćanja poklona. Sud donosi odluku uzimajući u obzir interese oba supružnika i principe pravičnosti.

Izvor: Vebsajt N1, 22.08.2024.
Naslov: Redakcija