NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA - Tekst propisa

Član 1.

U Krivičnom zakoniku (“Službeni glasnik RSˮ, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), u članu 6. stav 4. reči: “republičkog javnog tužiocaˮ zamenjuju se rečima: “Vrhovnog javnog tužilaštvaˮ.

Član 2.

            U članu 10. st. 2. i 3. reči: “republičkog javnog tužiocaˮ zamenjuju se rečima: “Vrhovnog javnog tužilaštvaˮ.

Član 3.

            U članu 19. stav 2. posle reči: “istovremenˮ dodaju se reči: “ili neposredno predstojećiˮ.

Član 4.

            U članu 42. reči: “krivične sankcijeˮ zamenjuju se rečju: “kazneˮ.

Član 5.

            U članu 44. stav 1. posle reči: “Doživotni zatvorˮ dodaje se zapeta, a reči: “i kazna zatvoraˮ zamenjuju se rečima: “kazna zatvora i rad u javnom interesuˮ.

            U stavu 2. posle reči: “Novčana kaznaˮ zapeta i reči: “rad u javnom interesuˮ brišu se.

Član 6.

U članu 46. stav 2. alineja druga, reči: “krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b)” zamenjuju se rečima: “krivična dela protiv polne slobode (čl. 181. do 185b)”.

 U stavu 5. reči: “silovanje (član 178. stav 4), obljuba nad nemoćnim licem (179. stav 3), obljuba sa detetom (član 180. stav 3)” zamenjuju se rečima: “silovanje (član 178), obljuba nad nemoćnim licem (član 179), obljuba sa detetom (član 180)”.

Član 7.

            U članu 54a posle reči: “pola,” dodaju se reči: “invaliditeta,”.

Član 8.

            U članu 55a reči: “Za krivično delo” zamenjuju se rečima: “(1) Za krivično delo” posle reči: “raspona propisane kazne” dodaju se reči: “polazeći od najmanje mere te kazne”.

            U tački 1. posle reči: “osuđen za” dodaju se reči: “ista ili istovrsna”.

            Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

            “(2) Pod ranijom osudom podrazumeva se osuda za krivično delo koja je utvrđena pravnosnažnom presudom domaćeg suda, odnosno suda strane države.”.

Član 9.

            U članu 66. stav 2. reči: “se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna” zamenjuju se rečima: “je propisana kao najmanja mera kazne zatvor u trajanju od dve godine ili teža kazna”.

Član 10.

            U članu 102. stav 2. reči: “javnom tužiocu” zamenjuju se rečima. “javnom tužilaštvu”.

Član 11.

            U članu 106. stav 3. reči: “vozilom i proterivanje stranca iz zemlje” zamenjuju se rečima: “vozilom, proterivanje stranca iz zemlje, zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim i zabrane prisustvovanja određenim priredbama”.

Član 12.

            U članu 107. stav 8. broj: “5.” zamenjuje se brojem “6.”.

Član 13.

            U članu 112. stav 20. menja se i glasi:

            “(20) Zlonamerni računarski program je program koji je napravljen sa svrhom da nanese štetu računaru, računarskoj mreži ili računarskim podacima i koji se ubacuje u računar sa namerom ugrožavanja poverljivosti, celovitosti ili dostupnosti računarskih podataka, aplikacija i operativnih sistema ili na neki drugi način ometa rad računara ili računarske mreže.”.

            U stavu 23. dodaje se druga rečenica koja glasi: “Novac predstavlja i novac koji nije stavljen u opticaj, ali je od strane nadležnih organa označen kao novac.”.

            U stavu 28. posle reči: “vanbračni partneri i njihova deca,” dodaju se reči: “bivši supružnici,”, reč: “usvojilac” zamenjuje se rečju: “usvojitelj”, reč: “hranilac” zamenjuje se rečju: “hranitelj”, a posle reči. “njihovi supružnici i deca,” reči: “bivši supružnici i njihova” brišu se.

            Posle stava 36. dodaje se stav 37. koji glasi:

            “(37) Tajni podatak je podatak koji je zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenom u skladu sa zakonom, određen i označen stepenom tajnosti “državna tajna”, “strogo poverljivo”, “poverljivo” ili “interno”, a čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta po teritorijalni integritet i suverenost, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje poslove i spoljne poslove Srbije. Tajnim podatkom ne smatra se podatak koji je upravljen na teške povrede osnovnih prava čoveka ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao ni podatak koji za označen kao tajni radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja državnih organa.”.

Član 14.

            U članu 113. reči: “od pet do petnaest godinaˮ zamenjuju se rečima: “najmanje pet godina ili doživotnim zatvoromˮ.

Član 15.

            U članu 114. stav 1. tačka 7. reči: “javnog tužioca, zamenika javnog tužiocaˮ zamenjuje se rečima: “nosioca javnotužilačke funkcijeˮ.

Član 16.

            U članu 120. stav 3. reči: “usvojioca ili staraocaˮ zamenjuju se rečima: “usvojitelja ili starateljaˮ.

Član 17.

            U članu 121a stav 2. briše se.

            St. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.

Član 18.

            Naziv člana i član 136. briše se.

Član 19.

            U članu 138. stav 3. reči: “javnom tužiocu i zameniku javnog tužiocaˮ zamenjuju se rečima: “nosiocu javnotužilačke funkcijeˮ.

Član 20.

            Naziv člana i član 141. menjaju se i glase:

“Neovlašćeno otkrivanje profesionalne tajne

Član 141.

(1) Advokat, javni beležnik, javni izvršitelj, lekar ili drugo lice koje neovlašćeno otkrije podatak o ličnom ili porodičnom životu koji je saznalo u vršenju svog poziva,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Neće se kazniti za krivično delo iz stava 1. ovog člana ako se podaci otkriju u opštem interesu ili interesu drugog lica, koji je pretežniji od interesa čuvanja tih podataka.”.

Član 21.

            U članu 143. stav 1. reči: “koji mu nisu namenjeniˮ brišu se.

Član 22.

            U članu 172. stav 4. posle reči: “prenosioˮ dodaju se reči: “ili ako dokaže da to što je iznosio nije učinio u nameri da naškodi časti ili ugledu lica čije je lićne ili porodične prilike iznosioˮ.

Član 23.

            U članu 177. stav 2. reč: “usvojiocaˮ zamenjuje se rečju: “usvojiteljaˮ.

            U stavu 3. reči: “republičkog javnog tužiocaˮ zamenjuju se rečima: “Vrhovnog javnog tužilaštvaˮ.

Član 24.

U članu 178. stav 1. reči: “od pet do dvanaest godinaˮ zamenjuju se rečima: “najmanje pet godina ili doživotnim zatvoromˮ.

Stav 2. menja se i glasi:

            “(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se učinilac ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema oštećenom pretnjom da će se za njega ili njemu blisko lice otkriti nešto što bi škodilo njegovoj časti ili ugledu ili pretnjom drugim teškim zlom.ˮ

U stavu 3. reči: “od pet do petnaest godinaˮ zamenjuju se rečima: “najmanje osam godina ili doživotnim zatvoromˮ.

Član 25.

U članu 179. stav 1. reči: “od pet do dvanaest godinaˮ zamenjuju se rečima: “najmanje pet godina ili doživotnim zatvoromˮ.

U stavu 2. reči: “od pet do petnaest godina” zamenjuju se rečima: “najmanje osam godina ili doživotnim zatvorom”.

Član 26.

U članu 180. stav 1. reči: “od pet do dvanaest godinaˮ zamenjuju se rečima: “najmanje pet godina ili doživotnim zatvoromˮ.

U stavu 2. reči: “od pet do petnaest godinaˮ zamenjuju se rečima: “najmanje osam godina ili doživotnim zatvoromˮ.

Član 27.

U članu 181. stav 1. reči: “od tri meseca do tri godine” zamenjuju se rečima: “od šest meseci do pet godina”.

U stavu 2. reči: “staralac, usvojilac” zamenjuju se rečima: “staratelj, usvojitelj”.

U stavu 3. reči: “stava 2.” zamenjuju se rečima: “st. 1. i 2.”.

            U stavu 4. reči: “od šest meseci do pet godina” zamenjuju se rečima: “od jedne do deset godina”.

Član 28.

            U članu 182. stav 1. reči: “novčanom kaznom ili” brišu se.

Član 29.

            U nazivu člana 184. reči: “Posredovanje u vršenju” zamenjuju se rečima: “Podsticanje na vršenje”.

            U članu 184. stav 1. reči: “ili učestvuje predaji nekog lica drugome radi vršenja prostitucije” brišu se.

            Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

            “(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe,

            učinilac će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.”.

Član 30.

            U članu 190. reči: “usvojilac ili staralac” zamenjuju se rečima: “usvojitelj ili staratelj”, a reči: “sa punoletnim licem” brišu se.

Član 31.

            U članu 191. stav 1. reči: “usvojioca, staraoca” zamenjuju se rečima: “usvojitelja, staratelja”.

Član 32.

            U članu 192. stav 2. menja se i glasi:

            “(2) Lekar zdravstvene ustanove koji proglasi umrlim živo novorođenče radi promene porodičnog stanja,

            kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.”.

Član 33.

            U članu 193. reči: “usvojilac, staralac” zamenjuju se rečima: “usvojitelj, staratelj”.

Član 34.

U članu 194. stav 1. reči: “od tri meseca do tri godine” zamenjuju se rečima: “od šest meseci do pet godina”.

            U stavu 2. reči: “od šest meseci do pet godina” zamenjuju se rečima: “od jedne do deset godina”.

U stavu 3. reči: “od dve do deset godina” zamenjuju se rečima: “od tri do dvanaest godina”.

            U stavu 5. reči: “od tri meseca do tri godine” zamenjuju se rečima: “od šest meseci do pet godina”.

Član 35.

            U članu 205. stav 1. reči: “(član 203)” brišu se.

            Posle stava 4. dodaje stav 5. koji glasi:

            “(5) Ako vrednost ukradenih stvari iz stava 1. ovog člana ne prelazi iznos od petnaest hiljada dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist,

            učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.”.

Član 36.

            U članu 206. stav 4. reč: “pet” zamenjuje se rečju: “petnaest”.

Član 37.

            U članu 207. stav 2. reč: “staralac” zamenjuje se rečju: “staratelj”.

Član 38.

            U članu 209. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

            “(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno na štetu finansijskih interesa Evropske unije, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo.”.

Član 39.

            U članu 210. stav 2. reč: “pet” zamenjuje se rečju: “petnaest”.

Član 40.

            U članu 216. stav 4. reč: “staralac” zamenjuje se rečju: “staratelj”.

Član 41.

            U članu 222. reč: “usvojiocu” zamenjuje se rečju: “usvojitelju”.

Član 42.

            U članu 223. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

            “(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno na štetu finansijskih interesa Evropske unije, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo.”.

Član 43.

            U članu 225. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

            “(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno na štetu finansijskih interesa Evropske unije, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo.”.

            U dosadašnjim st. 2. i 3. koji postaju st. 3. i 4. reči: “stava 1.” zamenjuju se rečima: “st. 1. i 2.”.

Član 44.

            Član 228. menja se i glasi:

“Član 228.

            (1) Ko u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se protivno zakonu dogovara sa ostalim ponuđačima ili naručiocem, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke čija procenjena vrednost prelazi iznos od pet miliona dinara,

            kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

            (2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje u naručiocu javne nabavke iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, nevršenjem svoje dužnosti ili dogovaranjem sa ponuđačem, krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama, ako procenjena vrednost javne nabavke prelazi pet miliona dinara.

            (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija procenjena vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara,

            učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

            (4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno na štetu finansijskih interesa Evropske unije, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo.

            (5) Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima ili naručiocem, ili da je preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca pre nego što on donese odluku o dodeli ugovora, može se osloboditi od kazne.”.

Član 45.

            U članu 297. stav 1. reči: “jedne do osam” zamenjuju se rečima: “dve do deset”.

            U stavu 2. reči: “dve do dvanaest” zamenjuju se rečima: “pet do petnaest”.

            U stavu 3. reči: “do četiri godine” zamenjuju se rečima: “od šest meseci do pet godina”.

            U stavu 4. reči: “jedne do osam” zamenjuju se rečima: “dve do deset”.

Član 46.

            U nazivu člana 300. reči: “računarskih virusa” zamenjuju se rečima: “zlonamernog računarskog programa”.

            U članu 300. st. 1. i 2. reči: “računarski virus” zamenjuju se rečima: “zlonamerni računarski program”.

Član 47.

            U članu 310. reč: “Republičkog” zamenjuje se rečju: “Vrhovnog”.

Član 48.

            U članu 315. stav 1. reči: “vojne, ekonomske ili službene” brišu se.

            Stav 6. briše se.

Član 49.

            Naziv člana i član 316. menjaju se i glase:

“Odavanje tajnih podataka

Član 316.

(1) Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti “interno” ili “poverljivo”,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti “strogo poverljivo”,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti “državna tajna”,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili radi objavljivanja ili korišćenja tajnih podataka u inostranstvu ili je izvršeno za vreme ratnog ili vanrednog stanja,

učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom od šest meseci do pet godina, za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od pet do petnaest godina.

(5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz nehata,

učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom do dve godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od šest meseci do pet godina.”.

Član 50.

U članu 322. stav 5. briše.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 51.

U članu 331. stav 3. reč: “usvojilac” zamenjuje se rečju: “usvojitelj”.

Član 52.

U članu 332. stav 4. reč: “usvojilac” zamenjuje se rečju: “usvojitelj”.

Član 53.

U članu 333. stav 5. reč: “usvojilac” zamenjuje se rečju: “usvojitelj”.

Član 54.

U članu 336b stav 2. reči: “javnog tužioca, zamenika javnog tužioca” zamenjuju se rečima: “nosioca javnotužilačke funkcije”, a reč: “tužilačke” zamenjuje se rečju: “javnotužilačke”.

U st. 3. i 4. reči: “javnom tužiocu ili zameniku javnog tužioca” zamenjuju se rečima: “nosiocu javnotužilačke funkcije”.

Član 55.

Posle člana 343. dodaju se naziv člana i član 343a koji glase:

“Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela

 Član 343a

            (1) Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela,

            kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

            (2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje vrši posredovanje u pristupanju materijala iz stava 1. ovog člana.

            (3) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana,

            kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

            (4) Materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.

(5) Materijal iz stava 1. ovog člana oduzeće se.”.

Član 56.

            Posle člana 344a dodaju se nazivi čl. i čl. 344b i 344v koji glase:

“Napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi

Član 344b

(1) Ko napadne lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi ili člana njegove porodice, a u vezi sa poslovima koji se obavljaju u obrazovnoj ustanovi,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac nanese laku telesnu povredu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili članu njegove porodice ili preti upotrebom oružja,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac nanese tešku telesnu povredu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili članu njegove porodice,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Napad na lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi

Član 344v

(1) Ko napadne lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi ili člana njegove porodice, a u vezi sa poslovima koji se obavljaju u zdravstvenoj ustanovi,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac nanese laku telesnu povredu licu zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi ili članu njegove porodice ili preti upotrebom oružja,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac nanese tešku telesnu povredu licu zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi ili članu njegove porodice,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.”.

Član 57.

            Posle člana 346. dodaje se naziv člana i član 346a koji glase:

“Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela

Član 346a

            Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu krivičnog dela za koje se može izreći kazna doživotnog zatvora, na način koji može dovesti do nasilja, ako je izvršenje krivičnog dela utvrđeno pravnosnažnom presudom,

            kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.”.

Član 58.

            Posle člana 347. dodaju se nazivi čl. i čl. 347a - 347v koji glase:

“Nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog oružja i hladnog oružja na javnom mestu

Član 347a

            Ko protivno zakonu na javnom mestu nosi onesposobljeno vatreno oružje, staro oružje i njegove moderne kopije koje ne koriste metak sa centralnim ili ivičnim paljenjem i hladno oružje,

            kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

            Nesavesno držanje vatrenog oružja

Član 347b

            (1) Ko nesavesno drži vatreno oružje za čije držanje ima odobrenje nadležnog organa pa usled takvog držanja oružje dođe u posed lica koje njime izvrši krivično delo, odnosno protivpravno delo u zakonu određeno kao krivično delo,

            kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

            (2) Ako je usled izvršenog krivičnog dela, odnosno protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo, nastupila teška telesna povreda ili smrt nekog lica, učinilac koji je nesavesno držao oružje,

            kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.

            (3) Vatreno oružje iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

Obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja

Član 347b

            (1) Ko suprotno propisima daje uputstva ili obučava maloletno lice da koristi vatreno oružje,

            kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine

            (2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice streljačke organizacije ili strelišta koje suprotno propisima dozvoli maloletnom licu pristup strelištu.ˮ.

Član 59.

            Naziv člana i član 348. menja se i glasi:

            “Nedozvoljeno držanje i nošenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija

Član 348.

            (1) Ko neovlašćeno drži vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije

            kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

            (2) Ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije ili sredstva na bazi eksplozivnih materija, disperziono ili gasno oružje, čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima ili je u pitanju veća količina oružja, municije ili sredstava ili se radi o drugim sredstvima velike razorne moći,

            učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

            (3) Ko neovlašćeno nosi predmete iz st. 1. i 2. ovog člana,

            kazniće se zatvorom od pet do 15 godina.

            (4) Ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. ovog člana za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa,

            kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

             (5) Oružje, njegovi delovi, municija, eksplozivne materije ili sredstva iz st. 1- 4. ovog člana oduzeće se.ˮ.

Član 60.

            Posle člana 348. dodaju se nazivi čl. i čl. 348a - 348g koji glase:

“Nedozvoljena proizvodnja vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija

Član 348a

            (1) Ko neovlašćeno izrađuje vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije ili vrši 3D štampanje vatrenog oružja, njegovih delova i municije ili ponovo aktivira onesposobljeno vatreno oružje,

            kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

            (2) Ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije ili sredstva na bazi eksplozivne materije, disperziono ili gasno oružje, čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima ili su u pitanju veće količine oružja, municije ili sredstava ili se radi o drugim sredstvima velike razorne moći,

            učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.  

            (3) Ko poseduje 3D nacrte za proizvodnju vatrenog oružja iz st. 1. i 2. ovog člana,

            kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

            (4) Vatreno oružje, njegovi delovi, municija, eksplozivne materije, sredstva ili 3D nacrti za proizvodnju vatrenog oružja oduzeće se.

Nedozvoljen promet i krijumčarenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija

Član 348b

            (1) Ko bez ovlašćenja uvozi, izvozi, ili na drugi način stiče, prodaje, isporučuje, premešta ili vrši prenos vatrenog oružja, njegovih delova, municije ili eksplozivnih materija na teritoriji Srbije ili iz ili preko teritorije Srbije u drugu državu i iz druge države na teritoriju Srbije,

            kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

            (2) Ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije ili sredstva na bazi eksplozivnih materija, disperziono ili gasno oružje, čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima ili su u pitanju veće količine oružja, municije ili se radi o drugim sredstvima velike razorne moći ili oružje nije označeno ili je nepravilno označeno,

            učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

            (3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvršeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika,

            Učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje pet godina.

            (4) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe,

            učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.

            (5) Vatreno oružje, njegovi delovi, municija i eksplozivne materije oduzeće se.

Neovlašćeno ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava ili municije

Član 348v

            (1) Ko neovlašćeno ispituje, žigoše i obeležava oružje, naprave ili municiju,           kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

            (2) Oružje, njegovi delovi, naprave, municija i sredstva namenjena za izvršenje dela iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

            (3) Pod oružjem, napravom ili municijom iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se oružje, naprave i municija, određeni u smislu zakona koji uređuje ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava ili municije.

Falsifikovanje žigova ili oznaka za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije

Član 348g

            (1) Ko u nameri da ih upotrebi kao prave, napravi lažne žigove ili oznake za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije ili ko u istoj nameri takve prave žigove ili oznake preinači ili ko takve lažne ili preinačene žigove ili oznake upotrebi kao prave,

            kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

            (2) Žigovi ili oznake iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

            (3) Pod oružjem, napravom ili municijom iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se oružje, naprave i municija, određeni u smislu člana 348v stav 3. ovog zakonika.ˮ.

Član 61.

            U nazivu člana 360. reči: “sudije, javnog tužioca i njegovog zamenikaˮ zamenjuju se rečima: “sudije ili javnog tužiocaˮ.

            U stavu 1. reči: “Sudija ili sudija porotnik, javni tužilac ili njegov zamenik koji u sudskom postupkuˮ zamenjuju se rečima: “Sudija, sudija porotnik ili nosilac javnotužilačke funkcije koji u vršenju sudijske ili javnotužilačke funkcije,ˮ.

Član 62.

            Naziv člana i član 369. brišu se.

Član 63.

            U članu 388. stav 1. reč: “dvanaestˮ zamenjuje se rečju: “petnaestˮ.

            U stavu 8. reči: “šest meseci do petˮ zamenjuju se rečima: “dve do desetˮ.

            U stavu 9. reči: “jedne do osamˮ zamenjuju se rečima: “tri do dvanaestˮ.

            U stavu 10. reči: “2. i 6.ˮ zamenjuju se rečima: “2, 6. i 7.ˮ.

Član 64.

            Naziv člana i član 415. brišu se.

Član 65.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe čl. 40. i 41. Zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije (“Službeni glasnik RS”, broj 87/18), član 98. Zakona o tajnosti podataka (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) i član 48. stav 1. tačka 4) Zakona o oružju i municiji (“Službeni glasnik RS”, br. 20/15, 10/19, 20/20 i 14/22).

Član 66.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.           

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika proizlaze iz potrebe za daljim unapređenjem krivičnopravnog sistema Republike Srbije i njegovim prilagođavanjem savremenim potrebama društva, kao i obavezama koje proizlaze iz procesa pristupanja Evropskoj uniji. Ove izmene imaju za cilj da obezbede veću efikasnost u sprečavanju i kažnjavanju najtežih krivičnih dela, kao i da ojačaju zaštitu prava građana i javnog interesa. Usvajanje ovog zakona omogućava dodatnu harmonizaciju sa međunarodnim standardima, ali je takođe neophodno radi daljeg usklađivanja sa obavezama koje proističu iz međunarodnih konvencija koje je Republika Srbija ratifikovala, uključujući Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Usaglašavanjem sa propisima Evropske unije, kao što su Direktiva Evropske unije 2011/36/EU o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti njenih žrtava, Direktiva 2011/93/EU o borbi protiv seksualnog zlostavljanja i seksualne eksploatacije dece i dečije pornografije, Direktiva (EU) 2017/1371 o borbi protiv prevara koje se odnose na finansijske interese Unije putem krivičnog prava, Odluka Saveta o bezbednosnim pravilima za zaštitu poverljivih informacija EU (2013/488/EU), kao i drugih propisa stvaraju se uslovi za efikasnije i jasnije regulisanje oblasti koje ovi akti uređuju, ostvarujući na taj način viši nivo pravne sigurnosti i bolje sprovođenje zakona u praksi.

 Izradi Nacrta zakona prethodila je analiza efektivnosti krivičnopravnog sistema koja se zasnivala na okončanim slučajevima u cilju identifikovanja i otklanjanja njegovih slabosti i nedostataka. Imajući u vidu kompleksnost zadatka i materije koju Krivični zakonik uređuje, do određenih rešenja se došlo, ne samo imajući u vidu rezultate ove analize, već i na osnovu uvažavanja niza inicijativa za izmene i dopune ovog zakonika od različitih zainteresovanih strana, uključujući nosioce pravosudne funkcije, advokate, stručnjake iz oblasti krivičnog prava, međunarodnih organizacija, državnih organa, kao i predstavnika lica koja obavljaju posao od javnog značaja. Ove inicijative su često bile podstaknute društvenim događajima, koji su ukazivali na potrebu za dodatnom zaštitom određenih grupa ili za unapređenjem krivičnopravne zaštite u specifičnim oblastima.

Intervencije u opštem delu Krivičnog zakonika, bile su neophodne da bi se unapredile postojeće odredbe, ujednačila praksa i otklonile nedoumice u njegovoj primeni, kao i da se uskladi kaznena politika sa savremenim potrebama društva i međunarodnim obavezama. Nacrt zakona predviđa preciziranje važnih instituta, kao što su nužna odbrana i uslovni otpust, dodatno su zaštićene osetljive grupe, ali su precizirani i određeni pojmovi radi usklađivanja sa savremenim tokovima, kao i međunarodnim i domaćim propisima.

U posebnom delu Krivičnog zakonika poseban akcenat je stavljen na pooštravanje kaznene politike u odnosu na određena krivična dela. Ovo uključuje krivična dela protiv polne slobode, kao što su silovanje, obljuba sa detetom i obljuba nad nemoćnim licem, kao i krivična dela nasilja u porodici. S tim u vezi, predsednik Republike dostavio je Vladi inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika, koja ima za cilj pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivična dela silovanja i nasilja u porodici. U inicijativi se za krivično delo silovanja predlaže kazna zatvora od pet do dvanaest godina uz mogućnost izricanja doživotnog zatvora, a predlaže se pooštravanje kaznene politike i u odnosu na druga krivična dela protiv polne slobode. Očekuje se da bi usvajanjem ovih predloga čitavo društvo, a pre svega državni organi, poslali jasnu poruku žrtvama silovanja i nasilja u porodici, kao i svim građanima i građankama, da će država najoštrije reagovati s ciljem da se svi oblici nasilja odlučno suzbijaju i najoštrije kazne svi učinioci takvih krivičnih dela. Očekuje se i da bi usvajanje ovih predloga značajno ohrabrilo sve žene i ostale žrtve da ne trpe nasilje i da svaki oblik seksualnog nasilja, uključujući i silovanje, bez straha prijave i da budu uvereni da će država biti tu za njih da ih zaštiti. Pooštravanje kaznene politike u odnosu na ova krivična dela nesumnjivo bi uticalo i preventivno na potencijalne učinioce.

Vlada je razmotrila dostavljenu inicijativu predsednika Republike i nalazi da je potrebno predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika proširiti krug krivičnih dela za koja je propisana kazna doživotnog zatvora, i to za krivična dela protiv protiv polne slobode u svim oblicima silovanja, obljube nad nemoćnim licem i obljube sa detetom, i predvideti da lica koja su osuđena na doživotni zatvor za navedena krivična dela nemaju prava na uslovni otpust.

U vezi sa predloženim, treba imati u vidu da je u poslednjih pet godina u Republici Srbiji uočen trend porasta i broja prijavljenih krivičnih dela protiv polne slobode i veći broj podignutih optužnica, kao i osuda za ova krivična dela.

Kazna doživotnog zatvora kod osnovnog oblika krivičnog dela silovanje treba da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od dvanaest godina, kako bi se na taj način potencijalni učinioci odvratili od izvršenja krivičnog dela. Time bi se istovremeno ostvarila svrha opšte i specijalne prevencije.

            Pored toga, Nacrt zakona sadrži i druge značajne novine, a to je pre svega propisivanje pravila za strože kažnjavanje učinilaca krivičnih dela i za neka druga krivična dela protiv polnih sloboda, budući da se povećala učestalost i ovih krivičnih dela.

Pooštravaju se i sadašnje predviđene kazne za krivično delo nasilje u porodici (član 194), imajući u vidu sve teže posledice i sve veći broj žrtava u poslednjih nekoliko godina.

Pojačana krivična odgovornost učinilaca ovih krivičnih dela će se obezbediti i odredbama izmenjenog člana o uslovnom otpustu, u kojima je predviđeno da se učinilac određenih krivičnih dela protiv polne slobode više neće ni uslovno otpustiti. Navedene izmene nastavljaju tendenciju pojačane krivičnopravne zaštite žrtava seksualnog i porodičnog nasilja, posebno žena i dece, s obzirom da dosadašnje izmene Krivičnog zakonika, i pored očekivanja, nisu do kraja ispunile svoju svrhu, zbog čega je neophodno izvršiti dalje izmene kako bi se zakonskim odredbama dodatno uticalo na sadašnje i buduće izvršioce.

Pored navedenih krivičnih dela, kao odgovor na narasli broj slučajeva nasilja prema zaposlenima u zdravstvenom i obrazovnom sektoru, dovelo je do propisivanja novih krivičnih dela, kao što je napad na lica zaposlena u obrazovnim ustanovama i napad na lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama. Ovakav pristup je omogućio da se krivičnopravni sistem prilagodi savremenim društvenim izazovima, uz uvažavanje potreba različitih profesionalnih grupa za dodatnu zaštitu i pravnu sigurnost.

Kao rezultat porasta kriminaliteta i događaja koji su se desili u Republici Srbiji 2023. godine, Vlada je donela niz mera radi sistemskog rešavanja problema i veće bezbednosti građana. S tim u vezi, Nacrtom zakona je predviđen niz novih krivičnih dela, kao što su Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela, Nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog i hladnog oružja na javnom mestu, Nesavesno držanje vatrenog oružja i Obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja.

Izvršeno je i usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka, s obzirom da je prema tom zakonu propisan jedinstven sistem određivanja i označavanja tajnih podataka koji se primenjuje na sve organe javne vlasti, a ne prema državnom organu koji određuje tajne podatke. U tom smislu, postojeće krivično delo iz člana 98. Zakona o tajnosti podataka (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) prebačeno je u Krivični zakonik na taj način što je dosadašnje krivično delo Odavanje državne tajne zamenjeno krivičnim delom Odavanje tajnih podataka.Takođe su brisana sadašnja krivična dela Odavanje vojne tajne i Odavanje službene tajne iz Krivičnog zakonika, s obzirom da su već obuhvaćena novim krivičnim delom. Rasponi propisanih kazni između ovih krivičnih dela su identični, a sama radnja izvršenja je preciznija u odnosu na dosadašnja krivična dela. Ova izmena je u skladu i sa uporedno-pravnom praksom država u regionu, budući da je reč o sistemima koji potiču iz zajedničke države. Navedene izmene nisu izvršene ranije zbog većeg broja već započetih krivičnih postupaka zbog krivičnih dela Odavanje državne tajne, Odavanje vojne tajne i Odavanje službene tajne, kao i zbog činjenice da ranije nisu doneti svi podzakonski propisi koji su bili neophodni za sprovođenje Zakona o tajnosti podataka. Kako su raniji krivični postupci okončani i doneti svi neophodni podzakonski propisi i kako su državni organi u Republici Srbiji uspostavili novi sistem rada sa tajnim podacima, stvorili su se i uslovi za navedeno usklađivanje Krivičnog zakonika sa Zakonom o tajnosti podataka.

U tom smislu, izvršena su i druga potrebna usklađivanja sa Zakonom o tajnosti podataka, na taj način što je izvršena dopuna postojećeg člana 112. Krivičnog zakonika, gde je u sadržinu izraza dodato i značenje izraza “tajni podatak”, kao i u sadašnjem članu 315. Krivičnog zakonika (krivično delo Špijunaža), s obzirom da je Krivični zakonik uveden i pojam “tajnog podatka”, koji daleko šire i preciznije određuje koji su to podaci koji se smatraju tajnim podacima.

Pored toga, a zbog razumljivije i efikasnije primene Krivičnog zakonika, izmenjeno je i sadašnje krivično delo Neovlašćeno otkrivanje tajne, na taj način što je precizirano da je u ovom slučaju reč o profesionalnoj tajni određenih profesija, koja su ta lica saznala u vršenju svoje profesionalne delatnosti. U tom smislu, preciziran i proširen krug je takvih profesija, kao i vrsta podataka na koje se odnosi to krivično delo (podaci o ličnom i porodičnom životu). I ova izmena je u skladu sa uporednim rešenjima drugih država u regionu.

Prethodne zakonodavne intervencije imaju za posledicu i pravno-tehničko rešenje iz prelazne odredbe, s obzirom da je stavljen van snage član 98. Zakona o tajnosti podataka, budući da je to krivično delo sada deo Krivičnog.

Krivični zakonik je potrebno uskladiti i sa odredbama Protokola protiv nezakonite proizvodnje i prometa vatrenim oružjem, njegovim delovima, sklopovima i municijom kojim se dopunjava Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, koji je Republika Srbija, kao pravni sledbenik Državne zajednice Srbija i Crna Gora ratifikovala 2005. godine. Ovaj protokol predviđa usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva države koje ga je ratifikovala što obuhvata i usklađivanje sa odredbama čl. 3, 5. i 8. Protokola.

            Članom 5. stav 1. Protokola propisano je da svaka država koja ratifikuje Protokol treba da usvoji zakonodavne i ostale neophodne mere, kako bi se kao krivično delo okvalifikovale radnje izvršenja:

            1) nezakonita proizvodnja vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije;

2) nezakonit promet vatrenim oružjem, njegovim delovima, sklopovima i municijom;

3) falsifikovanje ili nezakonito brisanje, uklanjanje ili promenu oznaka na vatrenom oružju koje su predviđene u članu 8. Protokola.

Svaka država koja je ratifikovala Protokol treba da usvoji takve zakonodavne i ostale neophodne mere da bi se kao krivično delo okvalifikovale sledeće radnje:

1) u skladu sa osnovnim principima njenog pravnog sistema, pokušaj izvršenja prekršaja ili saučesništvo u prekršaju koji je ustanovljen u članu 5. stav 1. Protokola;

2) organizovanje, naređivanje, pomaganje, podsticanje, olakšavanje ili savetovanje prilikom izvršenja prekršaja koji je propisan u članu 5. stav 1. Protokola.

            Prema članu 3. stav 2. tačka d) Protokola propisana su tri krivična dela u vezi sa neovlašćenom proizvodnjom vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije, kako je propisano članom 5. Protokola, a koje su države koje su ratifikovale Protokol obavezne da usvoje:

1)         proizvodnja ili sklapanje vatrenog oružja bez označavanja vatrenog oružja;

2)         proizvodnja ili sklapanje delova i sklopova koji su nezakonito nabavljeni;

3)         proizvodnja ili sklapanje bez licence ili dozvole nadležnih organa.

Konkretna svrha ovih odredbi je preventivno delovanje da ne dođe do kršenja osnovnih zahteva Protokola u pogledu uvoza, izvoza i praćenja, tako što će se izvršiti proizvodnja svih delova i sklopova vatrenog oružja i obaviti njihov izvoz pre sklapanja u gotov proizvod, da ne dođe do trajne proizvodnje vatrenog oružja, bez ovlašćenja nadležnog organa i da proces proizvodnje podrazumeva stavljanje oznaka dovoljnih za praćenje vatrenog oružja.

Neovlašćeni promet je krivično delo propisano u članu 3. stav 2. tačka d) Protokola koje propisuje dva specifična krivična dela u vezi sa neovlašćenim prometom: 1) svako premeštanje vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije sa ili preko teritorije jedne države članice na teritoriju druge države članice bez zakonskog odobrenja i 2) svako premeštanje vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije sa ili preko teritorije jedne države koja je ratifikovala Protokol na teritoriju druge države koja je ratifikovala Protokol ako vatreno oružje nije označeno u skladu sa članom 8. Protokola.

Analiza postojećeg člana 348. Krivičnog zakonika ukazuje da:

1)         samo neovlašćena proizvodnja je okvalifikovana kao krivično delo, dok druga dva krivična dela u vezi sa neovlašćenom proizvodnjom prema Protokolu nisu propisana: proizvodnja ili sklapanje vatrenog oružja bez oznaka i proizvodnja i sklapanje od delova i sklopova koji su nezakonito nabavljeni;

2)         neovlašćeni promet vatrenog oružja nije izričito propisan kao krivično delo u Krivičnom zakoniku, zbog čega postoji neusklađenost sa Protokolom, iako su radnje učinioca u vezi sa prodajom i razmenom vatrenog oružja obuhvaćene u članu 348. stav 1. Krivičnog zakonika. U tom pogledu nedostatak Krivičnog zakonika je u činjenici da nisu kriminalizovane radnje premeštanja vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije sa ili preko teritorije jedne države koja je ratifikovala Protokol na teritoriju druge države koja je ratifikovala Protokol, odnosno radnje lica koje je izvršilo nezakoniti uvoz, izvoz, nabavku, isporuku, prenos vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije;

3)         propisane kazne za neovlašćeni promet i razmenu vatrenog oružja su prilično blage, a nisu propisani ni teži oblici krivičnog dela, ako je učinjeno od strane grupe;

4)         Krivičnim zakonikom nije inkriminisano falsifikovanje ili nezakonito brisanje, uklanjanje ili promena na vatrenom oružju. U pitanju je jako bitno krivično delo, jer su u velikom broju slučajeva neovlašćenog prometa vatrenim oružjem oznake uklonjene ili promenjene sa ciljem da se onemogući postupak praćenja vatrenog oružja i utvrđivanja trenutka preusmeravanja konkretnih komada vatrenog oružja iz legalnih u nelegalne tokove.

Iz navedenih razloga neophodno je izmeniti odredbe Krivičnog zakonika koje se odnose na krivično delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Jedan od važnih razloga za donošenje ovog zakona je i potreba za sistematskim uređenjem krivičnih dela, kako bi se ona inkorporirala u Krivični zakonik. Primera radi, članom 65. Nacrta zakona predviđeno je da prestanu da važe članovi 40. i 41. Zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, član 98. Zakona o tajnosti podataka i član 48. stav 1. tačka 4) Zakona o oružju i municiji. Ova krivična dela su integrisana u Krivični zakonik u cilju sistematskog i ujednačenog uređenja ove materije.

Nacrt zakona predviđa i niz terminoloških preciziranja i usklađivanja sa drugim propisima, prvenstveno sa Amandmanima na Ustav Republike Srbije, Zakonom o javnom tužilaštvu i Porodičnim zakonom. Ovakva usklađivanja imaju za cilj doslednost u primeni terminologije, što je od velikog značaja za pravilnu primenu zakona i izbegavanje pravnih nedoumica u praksi.

Sve predložene izmene imaju za cilj da ojačaju pravnu sigurnost, zaštite osnovna prava građana i obezbede da Republika Srbija ispuni svoje međunarodne obaveze u oblasti krivičnog prava.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Čl. 1. i 2. Nacrta zakona vrši se terminološko preciziranje radi usklađivanja sa Amandmanima na Ustav Republike Srbije i Zakonom o javnom tužilaštvu, gde se termin “republički javni tužilacˮ zamenjuje terminom “Vrhovno javno tužilaštvoˮ. Ove izmene su deo šireg procesa usklađivanja zakonodavstva sa ustavnim promenama koje regulišu nadležnosti i funkcije tužilaštva, kako bi se obezbedila doslednost i harmonizacija u upotrebi terminologije.

Članom 3. Nacrta zakona proširuje se definicija nužne odbrane u članu 19. Krivičnog zakonika, tako što se omogućava da se nužna odbrana primeni, ne samo kada je napad u toku već i kada napad neposredno predstoji. Ovim izmenama uvažavaju se situacije kada je očigledno da će do napada doći u vrlo bliskoj budućnosti, ali on još nije počeo, što može biti podjednako opasno i zahtevati pravovremenu reakciju kako bi se izbegle ozbiljne posledice. Time se štite lica u potencijalno ugrožavajućim situacijama i pruža veća fleksibilnost u primeni nužne odbrane, ali uz zadržavanje strogih kriterijuma proporcionalnosti čime se obezbeđuje zaštita legitimnih interesa građana i sprečavanje zloupotreba u primeni samoodbrane. Pored veće pravne sigurnosti i efikasnosti u primeni zakona od strane sudova ovom izmenom vrši se i usklađivanje sa međunarodnim standardima u skladu sa savremenim pravnim trendovima u evropskim državama koje prepoznaju potrebu za širenjem koncepta nužne odbrane.

Članom 4. Nacrta zakona vrši se preciziranje u članu 42. Krivičnog zakonika, tako što se pojam “krivične sankcije” zamenjuje rečju “kazne,” kako bi se jasno naznačilo da se u kontekstu svrhe kažnjavanja radi isključivo o kaznama, a ne o drugim sankcijama. S obzirom da krivične sankcije pored kazni uključuju i druge mere koje se mogu primeniti prema učiniocu krivičnog dela, kao što su mere bezbednosti ili vaspitne mere, ovom izmenom se jasno utvrđuju posledice za učinioca krivičnog dela što doprinosi pravnoj sigurnosti i predvidljivosti u postupanju sudova. Pored toga, ovom izmenom odražava se i sistematizacija u ostalim članovima Krivičnog zakonika i postiže se preciznost i doslednost u primeni zakonskih odredbi, posebno u kontekstu kaznene politike.

Član 5. Nacrta zakona predviđa izmene u članu 44. Krivičnog zakonika koji definiše glavne i sporedne kazne koje se mogu izreći za krivična dela. U važećem članu 44. kao glavne kazne navode se doživotni zatvor i kazna zatvora, dok novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole mogu biti izrečene kao glavne ili sporedne kazne. Ovom izmenom, rad u javnom interesu više nije predviđen i kao sporedna kazna, već isključivo kao glavna kazna. Na ovaj način se omogućava sudovima da izreknu alternativnu kaznu umesto zatvora u slučajevima gde to smatraju primerenim, što omogućava bolje odmeravanje kazne u svakom pojedinačnom slučaju i utiče na smanjenje opterećenosti zatvorskog sistema. Izmena člana 44. Krivičnog zakonika je u skladu sa savremenim krivičnopravnim trendovima, preporukama Evropske unije i međunarodnim organizacijama koji naglašavaju rehabilitaciju i resocijalizaciju učinilaca krivičnih dela.

Članom 6. Nacrta zakona vrše se izmene člana 46. Krivičnog zakonika koji propisuje odredbe o uslovnom otpustu. Za krivična dela protiv polne slobodne kao što su silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba sa detetom, uslovni otpust je potpuno onemogućen, što je u skladu sa strožom kaznenom politikom za ova krivična dela. Ovim se jasno definišu situacije u kojima taj institut ne može biti primenjen, posebno u slučaju najtežih krivičnih dela, što je u skladu sa međunarodnim standardima koji se odnose na ljudska prava, ali i na zaštitu društva od opasnih učinilaca krivičnih dela.

U članu 7. Nacrta zakona, predlaže se izmena člana 54a Krivičnog zakonika koji propisuje posebnu okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje, tako što se na postojeće osnove za mržnju zbog diskriminacije, kao što su rasa, veroispovest, nacionalna ili etnička pripadnost, pol, seksualna orijentacija i rodni identitet, dodaje i invaliditet, čime se pojačava zaštita prava ugroženih grupa i šalje snažna poruka da društvo neće tolerisati diskriminaciju. Ovom izmenom se obezbeđuje konzistentnost sa drugim zakonima, kao što je Zakon o zabrani diskriminacije, koji već predviđa zaštitu od diskriminacije na osnovu invaliditeta, a pored toga vrši se i usklađivanje sa Konvencijom UN o pravima sa osoba sa invaliditetom i drugim međunarodnim standardima. U pogledu propisa Evropske unije, odredba člana 54a Krivičnog zakonika usklađena je sa Članom 19. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije - Drugi deo Nediskriminacija i građanstvo Unije, koji omogućava borbu protiv diskriminacije na osnovu pola, rase, etničke pripadnosti, religije, invaliditeta i seksualne orijentacije. Takođe je u skladu sa Poveljom o osnovnim pravima Evropske unije (2000/C 364/01), koja zabranjuje diskriminaciju i promoviše jednakost, kao i sa Rezolucijom Evropskog parlamenta iz 2013. godine o borbi protiv rasizma, ksenofobije i zločina iz mržnje (2013/2543 (RSP). Ova odredba odražava i preporuke iz Komunikacije od Komisije Evropskom parlamentu i Savetu, COM(2021) 777, koje pozivaju na proširenje krivičnih dela na govor i zločine iz mržnje.

Članom 8. Nacrta zakona izvršeno je preciziranje odredbi člana 55a Krivičnog zakonika, radi otklanjanja nedoumica u praksi, s obzirom na različitu interpretaciju od strane sudova. Nedoslednosti u primeni odredbe o izračunavanju kazni omogućavaju nepravičnost u kaznenoj politici, te je bilo neophodno uvesti preciznije odredbe koje bi jasno definisale izračunavanje kazne. Pored toga, jedan od značajnih aspekata predložene izmene je uvođenje specijalnog povrata. Višestruki povrat, koji podrazumeva da je učinilac dva puta osuđen za bilo koje krivično delo sa umišljajem, nije dovoljno specifičan i ne omogućava adekvatnu individualizaciju kazne, jer se ovakvim pristupom ne razlikuju povratnici koji ponavljaju slična ili ista krivična dela od onih koji čine različita dela. S druge strane specijalni povrat, odnosno kada je lice dva puta osuđeno za isto ili istovrsno krivično delo, omogućava pravičniji pristup kažnjavanju. Ovde se sankcioniše ponavljanje istog tipa kriminalnog ponašanja, što pokazuje veću opasnost po društvo i potrebu za oštrijim sankcijama.

Članom 9. Nacrta zakona menja se odredba člana 66. Krivičnog zakonika koji propisuje kada i pod kojim uslovima osuđeno lice može biti uslovno otpušteno iz zatvora pre isteka izrečene kazne. Izmenama se preciziraju uslovi za koje se može izreći uslovna osuda, tako što se sada predviđa da se uslovna osuda ne može izreći u slučaju da je propisana kao najmanja mera kazne zatvor u trajanju od dve godine ili teža kazna, dok je prethodno bio fokus na zabrani izricanja uslovne osude za krivična dela za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna.

Članom 10. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje sa ustavnim promenama i Zakonom o javnom tužilaštvu.

Članom 11. Nacrta zakona dopunjuje se odredba člana 106. Krivičnog zakonika koja propisuje zastarelost izvršenja sporedne kazne i mere bezbednosti, radi usaglašavanja sa članom 79. Krivičnog zakonika koji propisuje vrste mera bezbednosti.

Član 12. Nacrta zakona sadrži izmene pravno-tehničke prirode, čime su otklonjene nedoumice u tumačenju ove norme.

Članom 13. Nacrt zakona menjaju se određena značenja izraza sadržana u članu 112. Krivičnog zakonika, kojim se ovaj član usaglašava sa savremenim potrebama, međunarodnim standardima i propisima Evropske unije. Računarski virus u stavu 20. ovog člana preciziran je tako što se sada na sveobuhvatan način definiše pojam računarskih programa koji se prave sa svrhom da nanesu štetu računaru, računarskoj mreži ili računarskim podacima. Definicija novca iz stava 23. ovog člana je precizirana i usklađena sa Ženevskom konvencijom o falsifikovanju sredstava plaćanja iz 1929. godine, kao i tačkom 12. Evropskog parlamenta i Saveta 2014/62/EU o krivično-pravnoj zaštiti evra i drugih valuta od falsifikovanja u kojoj se navodi da banknote i kovanice koje Evropska centralna banka ili nacionale centralne banke i kovnice novca još uvek nisu zvanično izdale, treba da potpadaju pod zaštitu ove direktive. Dopunjeno je i značenje člana porodice u smislu Krivičnog zakonika, dodavanjem bivših supružnika u ovaj krug, što je u skladu sa međunarodnim standardima i praksom Evropskog suda za ljudska prava (npr. nije potrebno da navedena lica, posebno bivši supružnici žive u zajedničkom domaćinstvu), dok je u istoj tački izvršeno i terminološko usklađivanje sa Porodičnim zakonom. Na kraju, dodat je i stav 37. u kome se definiše pojam tajnog podataka, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka i koji preciznije određuje koji se podaci smatraju tajnim. Ova odredba je u skladu i sa Odlukom Saveta o pravilima bezbednosti za zaštitu poverljivih informacija EU (2013/488/EU).

 Članom 14. Nacrta zakona propisuje se kazna doživotnog zatvora najmanje pet godina ili kazna doživotnog zatvora umesto kazne zatvora od pet do petnaest godina za krivično delo Ubistvo (član 113), čime se postiže međusobna usklađenost sistema krivičnih sankcija u kontekstu pooštravanja kazni za pojedina krivična dela.

U članu 15. Nacrta zakona izmenom se usklađuje terminologija teksta zakonika sa ustavnim amandmana i Zakonom o javnom tužilaštvu.

Članom 16. Nacrta zakona usklađuju se pojmovi usvojioca ili staraoca sa terminima iz Porodičnog zakona.

U članu 17. Nacrta zakona, iz krivičnog dela Sakaćenje ženskog polnog organa (član 121a) izuzima se lakši oblik koji propisuje da će se učinilac kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, ako postoje naročito olakšavajuće okolnosti pod kojima je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno. Time odredbe ovog krivičnog dela dodatno usklađuju sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulskom konvencijom).

Članom 18. Nacrta zakona briše se krivično delo Iznuđivanje iskaza (član 136). Razlog tome je što se osnovni oblici krivičnog dela Iznuđivanje iskaza i krivičnog dela Mučenje i zlostavljanje (član 137) Krivičnog zakonika podudaraju. Oba krivična dela uključuju slične radnje i zahtevaju učešće službenih lica. Ovo podudaranje dovodi do neujednačene prakse javnih tužilaštava i sudova u kvalifikaciji krivičnog dela i odmeravanju kazni. Brisanje krivičnog dela Iznuđivanje iskaza u skladu je sa zaključnim zapažanjem Komiteta UN protiv torture (CAT) da se jedinstveno formuliše zakonski opis koji obuhvata oba krivična dela.

U članu 19. Nacrta zakona izmena se odnosi na usklađivanje sa novom terminologijom nosilaca javnotužilačke funkcije u skladu sa ustavnim promenama i Zakona o javnom tužilaštvu.

Članom 20. Nacrta zakona menja se naziv člana i član 141. Krivičnog zakonika. Izmene ovog člana su usmerene na zaštitu profesionalne tajne, gde se ovo krivično delo precizira, što obezbeđuje zaštitu poverenja koje građani imaju u profesije kao što su advokat, javni beležnik, javni izvršitelj, lekar i drugo lice, ali se osigurava i zaštita ličnih podataka.

Članom 21. Nacrta zakona precizira se krivičnog delo Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (član 143), u cilju uklanjanja mogućnosti da se ovo delo tumači u kontekstu toga da li je informacija bila “namenjena” licu koje neovlašćeno prisluškuje ili snima, čime se povećava pravna jasnoća i doslednija primena u praksi, a radi bolje zaštite privatnosti i komunikacije građana.

Član 22. Nacrta zakona menja član 172. Krivičnog zakonika, koji se odnosi na krivično delo Iznošenje ličnih i porodičnih prilika. Konkretna izmena u ovom članu dodaje odredbu da učinilac ovog krivičnog dela može biti oslobođen ako dokaže da ono što je iznosio nije učinio u nameri da naškodi časti ili ugledu lica čije je lične ili porodične prilike iznosio. Ovim se propisuje dodatni kriterijum za procenu krivične odgovornosti, stavljajući akcenat na nameru učinioca, što omogućava bolje razlikovanje između slučajeva gde postoji namera i gde iznošenje informacija nije učinjeno sa ciljem da se nanese šteta.

U članu 23. Nacrta zakona izvršeno je terminološko usklađivanje u skladu sa ustavnim promenama i Zakonom o javnom tužilaštvu, kao i usklađivanje termina sa Porodičnom zakonom.

 Članom 24. Nacrta zakona menja se član 178. Krivičnog zakonika, na taj način što se pooštravaju propisane kazne za krivično delo silovanja. Kriminalno-političko opravdanje značajnog dodatnog pooštravanja propisane kazne doživotnog zatvora jeste u tome što ona treba na nesumnjiv način da predstavlja očekivanu posledicu koja će snaći svakog učinioca ovog krajnje teškog krivičnog dela.

Ista je situacija i sa čl. 25. i 26. Nacrta zakona gde se navedeno pooštravanje kazne propisuje kod krivičnog dela Obljuba nad nemoćnim licem (član 179) i krivičnog dela Obljuba sa detetom (član 180).

Potrebne intervencije su izvršene i kod krivičnih dela Obljuba zloupotrebom položaja (član 181) i krivičnog dela Nedozvoljene polne radnje (član 182), pri čemu je obim zakonodavne intervencije bio manji (čl. 27. i 28. Nacrta zakona).

Intervencije u krivičnim delima protiv polne slobode su u skladu sa Direktivom 2011/93/EU o borbi protiv seksualnog zlostavljanja i seksualne eksploatacije dece i dečije pornografije.

Članom 29. Nacrta zakona menja se naziv krivičnog dela Posredovanje u vršenju prostitucije (član 184) u krivičnog delo Podsticanje na vršenje prostitucije, čime se fokus stavlja na podsticanje drugih na učešće u prostituciji, a ne samo na posredovanje. Pored toga, brisanjem dela teksta koji je ranije uključivao radnje učestvovanja u predaji nekog lica drugome radi vršenja prostitucije, naglašava se radnja podsticanja ili organizovanja prostitucije bez posredničke uloge u predaji lica. Dodavanjem novog stava uvode se strože kazne kada je ovo krivično delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe. Ove intervencije su u skladu sa Direktivom 2011/36/EU o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti njenih žrtava.

Članom 30. Nacrta zakona, pored terminološkog usklađivanja sa Porodičnim zakonom, izmene su usmerene na kažnjavanje roditelja, usvojitelja ili staratelja koji maloletniku omogući da živi u vanbračnoj zajednici ili ga na to navede i sa drugim maloletnim licem, a ne samo punoletnim, kako je propisano u važećem zakoniku. Ovim izmenama se dodatno štiti integritet porodice i obezbeđuje sigurnost najosetljivijih članova društva (član 190).

U članu 31. i 33. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje pojma usvojica i staraoca sa terminima sa Porodičnim zakonom.

Članom 32. Nacrta zakona znatno je pooštrena kazna zatvora, što je dovelo do pojačane odgovornosti lekara zdravstvene ustanove koji izvrši krivično delo Promena porodičnog stanja (član 192), proglašenjem umrlim živo novorođenče radi promene porodičnog stanja. Cilj ove izmene je zaštita porodičnih odnosa i sprečavanje zloupotreba u zdravstvenom sistemu.

Članom 34. Nacrta zakona pooštrena je kazna zatvora za krivično delo Nasilje u porodici (član 194). Predloženim izmenama pojačana je odgovornost učinilaca krivičnih dela seksualnog i porodičnog nasilja, te je bilo neophodno izvršiti intervencije i kod krivičnog dela Nasilje u porodici. I kod ovog krivičnog dela značajno su pooštrene kazne kod svih oblika ovog krivičnog dela, u nameri da se, pored drugih aktivnosti koji se sprovode u celom društvu, i na ovaj način značajno utiče kako bi se broj ovakvih krivičnih dela značajno smanjio.

U članu 35. Nacrta zakona dodaje se novi stav u krivičnom delu Razbojnička krađa (član 205) koji propisuje lakši oblik ovog krivičnog dela, za krađu manje imovinske vrednosti a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist. Ova izmena je u skladu sa principom pravičnosti, jer se učiniocima krivičnog dela manje težine omogućava lakša kazna, dok se istovremeno zadržava kaznena politika koja štiti imovinu.

Članom 36. Nacrta zakona usklađuje se iznos “manje imovinske vrednosti” kod lakšeg oblika krivičnog dela Razbojništvo (član 206) sa drugim sličnim krivičnim delima protiv imovine, kao i prilagođavanja aktuelnim ekonomskim okolnostima. Ista intervencija u članu 39. Nacrta zakona izvršena je i kod krivičnog dela Sitna krađa, utaja i prevara (član 210).

U članu 37. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje termina “usvojilac” i “staralac” sa odredbama Porodičnog zakona, kako bi se postigla doslednost u korišćenju pravne terminologije u oba zakona.

 Članom 38. Nacrta zakona dodaje se novi stav kod krivičnog dela Neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti (član 209), kojim je izvršeno usaglašavanje sa Direktivom (EU) 2017/1371 o borbi protiv prevara koje se odnose na finansijske interese Unije putem krivičnog prava, čime se obezbeđuje da odobravanje finansijske pomoći koja utiče na finansijske interese Evropske unije bude kažnjivo krivičnim zakonom.

U članu 40. i 41. Nacrta zakona izvršeno je usklađivanje pojma usvojica i staraoca sa terminima iz Porodičnog zakona.

Čl. 42. i 43. Nacrta zakona takođe propisuju nove stavove u krivičnim delima Prevara u obavljanju privredne delatnosti (član 223) i krivično delo Poreska utaja (član 225), obezbeđujući potpuno usaglašavanje krivičnih dela protiv imovine iz glave XXI Krivičnog zakonika sa Direktivom o borbi protiv prevara koje se odnose na finansijske interese Unije putem krivičnog prava (EU) 2017/1371.

 Ista situacija je i sa krivičnim delom Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (član 228), s tim da se ovo krivično delo radi preciziranja odredbi, u potpunosti menja članom 44. Nacrta zakona.

U članu 45. Nacrta zakona pooštrene su kazne zatvora kod krivičnog dela Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (član 297), sa ciljem da se pooštravanjem kaznene politike utiče na odgovornije ponašanje učesnika u saobraćaju, imajući u vidu nesrazmerne posledice ovih krivičnih dela koja su poslednjih godina sve učestalija.

Članom 46. Nacrta zakona vrši se usklađivanje sa izmenama u članu 112. Krivičnog zakonika koje se odnose na značenje izraza: “zlonamerni računarski virus.”

U članu 47. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje sa ustavnim amandmanima i Zakonom o javnom tužilaštvu.

Članom 48. Nacrta zakona izvršene su izmene krivičnog dela Špijunaža (član 315) čime je ovo delo usklađeno sa Odlukom Saveta o bezbednosnim pravilima za zaštitu poverljivih informacija EU (2013/488/EU). Ova odluka definiše pravila za zaštitu klasifikovanih informacija koje su od ključnog značaja za bezbednost Evropske unije i njenih članica i kako bi se obezbedila efikasna zaštita poverljivih informacija i sprečilo njihovo neovlašćeno otkrivanje. Istovremeno, brisanjem stava 6. kod krivičnog dela Špijunaža, vrši se usklađivanje sa odredbom člana 112. koja sada u stavu 37. propisuje pojam tajnog podatka.

Članom 49. Nacrta zakona izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka, gde je postojeće krivično delo iz člana 98. Zakona o tajnosti podataka prebačeno u Krivični zakonik na taj način što je dosadašnje krivično delo Odavanje državne tajne zamenjeno ovim krivičnim delom pod nazivom Odavanje tajnih podataka (član 316). Propisano krivično delo je u potpunosti usklađeno sa Odlukom Saveta o bezbednosnim pravilima za zaštitu poverljivih informacija EU (2013/488/EU).

Članom 50. Nacrta zakona ukida se potreba za kažnjavanjem pokušaja, odnosno onih koji nisu uspeli da dovrše delo, ali se time fokusira na one koji su ostvarili štetne posledice kod krivičnog dela Sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje (član 322).

U čl. 51. do 53. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje pojma “usvojilac” sa odredbama Porodičnog zakona, dok se odredbama člana 54. vrši usklađivanje sa terminologijom iz ustavnih amandmanima i Zakona o javnom tužilaštvu.

Usled porasta kriminaliteta u određenim oblastima, kao i razvoja novih tehnologija, u sledećim članovima propisana su nova krivična dela, kojima se šalje jasna poruka o potrebi efikasnijeg suzbijanja ovakvih oblika ponašanja.

Tako je članom 55. Nacrta zakona propisano novo krivično delo Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela (član 343a), koje se uvodi kako bi se zaštitilo društvo od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje.

Članom 56. Nacrta zakona dodaju se krivična dela Napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi (član 344b) i Napad na lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi (član 344v). Propisivanje ovih krivičnih dela ima za cilj zaštitu zaposlenih u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama od sve učestalijih fizičkih napada koji se dešavaju u vezi sa njihovim radom, čime se naglašava potreba za većom zaštitom ovih lica koja obavljaju posao od javnog značaja.

Članom 57. Nacrta zakona propisuje se novo krivično delo Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela (član 346a) kojim se sankcioniše javno odobravanje, negiranje ili umanjenje težine krivičnog dela utvrđenog pravnosnažnom presudom, posebno ako je takvo ponašanje sposobno da izazove nasilje.

Član 58. Nacrta zakona uvodi u Krivični zakonik nova krivična dela i to Nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog i hladnog oružja na javnom mestu (član 347a), Nesavesno držanje vatrenog oružja (član 347b) i Obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja (član 347v) u cilju osiguranja javne bezbednosti i smanjenja potencijalne opasnosti. Propisivanjem krivičnog dela Nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog i hladnog oružja na javnom mestu, briše se prekršaj iz člana 48. stav 1. tačka 4) Zakona o oružju i municiji, što ukazuje na strožiji pristup zakonodavca prema ovoj vrsti ponašanja, imajući u vidu potrebu za zaštitom javnog reda i bezbednosti, kao i u sprečavanju mogućnosti da onesposobljeno oružje bude zloupotrebljeno na javnim mestima, čime bi moglo izazvati strah ili ugrožavanje javne sigurnosti. Istovremeno propisivanjem ovih krivičnih dela ostvarena je potpuna usklađenost sa Direktivom (EU) 2021/555 o kontroli sticanja i posedovanja oružja.

Čl. 59. i 60. Nacrta zakona, u skladu sa odredbama Protokola protiv nezakonite proizvodnje i prometa vatrenim oružjem, njegovim delovima, sklopovima i municijom kojim se dopunjava Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, propisuju se kao krivična dela Nedozvoljeno držanje i nošenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija (član 348), Nedozvoljena proizvodnja vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija (član 348a) i Nedozvoljen promet i krijumčarenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija (član 348b).

Pored toga, članom 60. Nacrta zakona propisana su i krivična dela Neovlašćeno ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava ili municije (član 348v) i Falsifikovanje žigova ili oznaka za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije (član 348g) koja su do sada bila predviđena čl. 40. i 41. Zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije (“Službeni glasnik RS”, broj 87/18), čime se ova krivična dela integrišu u Krivični zakonik. Odredbe čl. 59. i 60. Nacrta zakona, pored pomenutog protokola UN, istovremeno su usaglašene i sa Direktivom (EU) 2021/555 o kontroli sticanja i posedovanja oružja.

U članu 61. Nacrta zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa ustavnim promenama i Zakonom o javnom tužilaštvu, u pogledu naziva nosilaca pravosudnih funkcija.

Članom 62. Nacrta zakona brišu se naziv člana i član 369. Krivičnog zakonika koji propisuje krivično delo Odavanje službene tajne, imajući u vidu da je ovo delo obuhvaćeno novim krivičnim delom Odavanje tajnih podataka (član 316).

Članom 63. Nacrta zakona pooštrene su kazne zatvora kod krivičnog dela Trgovina ljudima (član 388), i izvršeno usklađivanje sa članom 2. Direktive 2011/36/EU Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti njenih žrtava, u kome se ukazuje na irelevantnost pristanka žrtve. Shodno tome, intervencijom u članu 388. Krivičnog zakonika sada je izričito predviđeno da pristanak lica na eksploataciju ili na uspostavljanje ropskog ili njemu sličnog odnosa iz stava 1. ovog člana ne utiče na postojanje krivičnog dela i kada je ovo delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe.

Članom 64. Nacrta zakona obrisano je krivično delo Odavanje vojne tajne, s obzirom da je kao i krivično delo Odavanje službene tajne, obuhvaćeno novim krivičnim delom Odavanje tajnih podataka (član 316).

Članom 65. Nacrta zakona predviđeno je      da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe čl. 40. i 41. Zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije (“Službeni glasnik RS”, broj 87/18), član 98. Zakona o tajnosti podataka (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) i član 48. stav 1. tačka 4) Zakona o oružju i municiji (“Službeni glasnik RS”, br. 20/15, 10/19, 20/20 i 14/22). Kako je prethodno obrazloženo, krivična dela iz ovih zakona su integrisana u Krivični zakonik, u cilju sistematskog i ujednačenog uređenja ove materije.

Članom 66. Nacrta zakona propisuje se njegovo stupanje na snagu.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 25.09.2024.