NACRT ZAKONA O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI - Tekst propisa
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se status, delatnost, organi upravljanja i finansiranje Pravosudne akademije, obuka sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, obuka sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i obuka sudskog i javnotužilačkog osoblja.
Cilj rada Pravosudne akademije
Član 2.
Cilj rada Pravosudne akademije (u daljem tekstu: Akademija) jeste da pružanjem teorijske i praktične obuke doprinese profesionalnom, nezavisnom, samostalnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i javnotužilačke funkcije i stručnom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i javnotužilačkog osoblja.
Status Akademije
Član 3.
Osnivač Akademije je Republika Srbija.
Akademija je ustanova koja obavlja delatnosti radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom.
Akademija ima svojstvo pravnog lica.
Sedište Akademije je u Beogradu.
Na unutrašnje uređenje i poslove koje obavlja Akademija, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje javne službe, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Odnos sa Visokim savetom sudstva i Visokim savetom tužilaštva
Član 4.
Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva nadgleda rad Akademije i vrši stručni nadzor.
Akademija dostavlja godišnji izveštaj o radu Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva.
Pečat Akademije
Član 5.
Akademija ima svoj pečat.
Sadržina i način korišćenja pečata Akademije utvrđuje se Statutom Akademije (u daljem tekstu: Statut), u skladu sa zakonom koji uređuje pečat državnih i drugih organa.
II. DELATNOST I ORGANIZACIJA AKADEMIJE
Delatnost Akademije
Član 6.
Akademija:
1) organizuje i sprovodi prijemni ispit za prethodnu obuku;
2) organizuje i sprovodi prethodnu obuku;
3) organizuje i sprovodi završni ispit prethodne obuke;
4) organizuje i sprovodi stalnu obuku sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije (u daljem tekstu: javni tužioci);
5) organizuje i sprovodi obuku predavača i mentora;
6) organizuje i sprovodi prijemni ispit za sudske i javnotužilačke pripravnike;
7) organizuje i sprovodi stručno usavršavanje sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika;
8) organizuje i sprovodi stručno usavršavanje sudskog i javnotužilačkog osoblja;
9) uspostavlja i održava saradnju sa domaćim, stranim i međunarodnim institucijama, organizacijama i udruženjima, u vezi sa poslovima koje obavlja;
10) izdaje publikacije i obavlja drugu izdavačku delatnost;
11) obavlja istraživačko analitičke poslove i sarađuje sa naučnim institucijama;
12) sistematski prikuplja podatke koji su od značaja za rad Akademije, a naročito o sprovođenju obuke i rezultatima obuke i vodi dokumentaciono informacioni centar;
13) prikuplja i obrađuje sudsku i javnotužilačku praksu za potrebe sprovođenja obuke;
14) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom Akademije.
Akademija može sprovoditi programe stručnog usavršavanja advokata, advokatskih pripravnika, javnih izvršitelja, javnih beležnika, javnobeležničkih pomoćnika i javnobeležničkih pripravnika, na osnovu ugovora između Akademije i Advokatske komore Srbije, Komore javnih izvršitelja, odnosno Javnobeležničke komore.
Organi Akademije
Član 7.
Organi Akademije su Upravni odbor, direktor i Programski savet.
Upravni odbor Akademije
Član 8.
Upravni odbor Akademije (u daljem tekstu: Upravni odbor) je organ koji upravlja Akademijom i njegov sastav čini 11 članova.
Članovi Upravnog odbora su: pet članova koje imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija, od kojih dva imenuje na predlog udruženja sudija; četiri člana koje imenuje Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca, od kojih jednog imenuje na predlog udruženja tužilaca; ministar nadležan za pravosuđe; jedan član kojeg imenuje Vlada iz reda zaposlenih u Akademiji.
Članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva ne mogu biti članovi Upravnog odbora.
Mandat članova Upravnog odbora, osim za ministra nadležnog za pravosuđe, traje pet godina bez mogućnosti ponovnog izbora.
Članovi Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad u visini od 20% od osnovne plate sudije Vrhovnog suda.
Predsednik i zamenik predsednika Upravnog odbora
Član 9.
Članovi Upravnog odbora biraju predsednika i zamenika predsednika Upravnog odbora među članovima Upravnog odbora iz reda članova sudija i javnih tužilaca.
Mandat predsednika i zamenika predsednika Upravnog odbora traje pet godina bez mogućnosti ponovnog izbora.
Predsednik i zamenik predsednika Upravnog odbora može biti razrešen te funkcije pre isteka mandata na osnovu odluke Upravnog odbora.
Predsednik Upravnog odbora saziva i predsedava sednicama Upravnog odbora.
Zamenik predsednika Upravnog odbora zamenjuje predsednika Upravnog odbora u slučaju njegove sprečenosti.
Nadležnosti Upravnog odbora
Član 10.
Upravni odbor:
1) donosi Statut i druge akte Akademije u skladu sa zakonom i prati njihovu primenu;
2) bira i razrešava predsednika Upravnog odbora;
3) bira i razrešava direktora Akademije, na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa;
4) imenuje i razrešava članove Programskog saveta Akademije (u daljem tekstu: Programski savet);
5) usvaja program prijemnog ispita za prethodnu obuku, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva;
6) usvaja pravilnik o polaganju prijemnog ispita za prethodnu obuku, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva;
7) usvaja pravilnik o polaganju završnog ispita prethodne obuke, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva;
8) usvaja programe prethodne obuke, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva;
9) usvaja program obavezne stalne obuke za sudije, odnosno javne tužioce koji se prvi put biraju na funkciju, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva;
(ALTERNATIVA: TAČKA 9) SE BRIŠE ZBOG BRISANjA ČLANA 56)
10) usvaja godišnji program dobrovoljne stalne obuke, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva;
11) usvaja programe obuke sudijskih pomoćnika i pripravnika, uz saglasnost Visokog saveta sudstva;
12) usvaja programe obuke javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika, uz saglasnost Visokog saveta tužilaštva;
13) usvaja program obuke sudskog osoblja, uz saglasnost Visokog saveta sudstva;
14) usvaja program obuke javnotužilačkog osoblja, uz saglasnost Visokog saveta tužilaštva;
15) donosi program prijemnog ispita za sudijske i javnotužilačke pripravnike;
16) usvaja program obuke mentora i predavača;
17) odlučuje o visini naknade za rad predavača;
18) usvaja godišnji izveštaj o radu Akademije i godišnji obračun;
19) predlaže članove Komisije za prijemni ispit za prethodnu obuku (u daljem tekstu: Ispitna komisija);
20) predlaže članove Žalbene komisije;
21) predlaže članove Komisije za završni ispit prethodne obuke (u daljem tekstu: Komisija za završni ispit);
22) daje saglasnost na odluku o imenovanju članova komisija Programskog saveta;
23) donosi poslovnik o svom radu;
24) daje saglasnost na akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Akademiji;
25) odlučuje o korišćenju sredstava Akademije, u skladu sa zakonom;
26) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom.
Prestanak funkcije članova Upravnog odbora
Član 11.
Članu Upravnog odbora prestaje funkcija danom:
1) isteka mandata na koji je izabran;
2) podnošenja ostavke;
3) prestanka sudijske ili javnotužilačke funkcije;
4) prestanka radnog odnosa u Akademiji;
5) donošenja odluke o razrešenju sa funkcije od strane organa koji ga je imenovao.
Organ nadležan za imenovanje, imenuje novog člana u roku od 30 dana od dana prestanka funkcije člana Upravnog odbora.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, ministru nadležnom za pravosuđe, funkcija člana Upravnog odbora prestaje isključivo prestankom funkcije ministra.
Način rada Upravnog odbora
Član 12.
Sednice Upravnog odbora saziva i njima predsedava predsednik Upravnog odbora. Upravni odbor održava najmanje četiri sednice godišnje.
Predsednik Upravnog odbora saziva sednicu i na predlog najmanje jedne trećine članova.
Sednica Upravnog odbora može biti sazvana i na osnovu obrazloženog pismenog zahteva direktora Akademije ili člana Upravnog odbora.
Upravni odbor održava sednice ako je prisutno više od polovine ukupnog broja članova.
Način odlučivanja Upravnog odbora
Član 13.
Upravni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnog broja članova.
Odluke o izboru i razrešenju predsednika i zamenika predsednika Upravnog odbora i direktora Akademije, Statut i poslovnik o radu Upravnog odbora donose se dvotrećinskom većinom glasova svih članova Upravnog odbora.
Način rada i odlučivanja Upravnog odbora bliže se uređuje poslovnikom o radu Upravnog odbora.
Direktor Akademije
Član 14.
Direktor je izvršni organ Akademije.
Direktor Akademije bira se na period od pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora na još jedan mandat.
Za direktora Akademije može se izabrati lice koje pored opštih uslova za rad u državnim organima ispunjava sledeće uslove:
1) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama na pravnom fakultetu u obimu od najmanje 240 ESPB bodova ili visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama na pravnom fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine;
2) da ima najmanje sedam godina radnog iskustva u struci;
3) da ima organizacione i rukovodeće sposobnosti;
4) da ima aktivno znanje jednog svetskog jezika.
Nadležnosti direktora Akademije
Član 15.
Direktor Akademije:
1) predstavlja i zastupa Akademiju;
2) izvršava odluke Upravnog odbora i Programskog saveta;
3) koordinira i organizuje rad Akademije;
4) učestvuje u radu Upravnog odbora i Programskog saveta;
5) podnosi godišnji izveštaj o radu Upravnom odboru;
6) donosi akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Akademiji, uz saglasnost Upravnog odbora;
7) rukovodi stručnom i tehničkom službom Akademije;
8) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom i drugim aktima.
Prestanak funkcije direktora
Član 16.
Direktoru Akademije prestaje funkcija:
1) istekom mandata na koji je izabran;
2) na lični zahtev;
3) gubitkom radne sposobnosti i ispunjavanjem uslova za penziju;
4) razrešenjem zbog nestručnog i nesavesnog rada.
Programski savet
Član 17.
Programski savet je stručni organ Akademije.
Programski savet čini 17 članova koje imenuje Upravni odbor.
Sedam članova Programskog saveta imenuje se iz reda sudija, od kojih je jedan član Visokog saveta sudstva, na predlog Visokog saveta sudstva.
Pet članova Programskog saveta imenuje se iz reda javnih tužilaca, od kojih je jedan član Visokog saveta tužilaštva, na predlog Visokog saveta tužilaštva.
Po jedan član Programskog saveta iz reda sudijskih, odnosno javnotužilačkih pomoćnika, koji se imenuju na predlog Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.
Jedan član Programskog saveta imenuje se iz reda korisnika prethodne obuke.
Državni sekretar u ministarstvu nadležnom za finansije i državni sekretar u ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koji se imenuju na predlog ministra nadležnog za finansije, odnosno ministra nadležnog za pravosuđe.
Mandat članova Programskog saveta traje šest godina, izuzev za članove iz reda državnih sekretara.
Članovi Upravnog odbora ne mogu biti članovi Programskog saveta.
Članovi Programskog saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini od 10% od osnovne plate sudije apelacionog suda.
Nadležnosti Programskog saveta
Član 18.
Programski savet Akademije:
1) utvrđuje predlog programa prijemnog ispita za prethodnu obuku;
2) utvrđuje predlog programa završnog ispita prethodne obuke;
3) utvrđuje predlog programa prethodne obuke;
4) utvrđuje predlog programa obavezne stalne obuke za sudije, odnosno javne tužioce koji se prvi put biraju na funkciju;
(ALTERNATIVA: TAČKA 4) SE BRIŠE ZBOG BRISANjA ČLANA 56)
5) utvrđuje predlog godišnjeg programa dobrovoljne stalne obuke sudija i javnih tužilaca;
6) utvrđuje predloge programa obuke sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika;
7) utvrđuje predlog programa obuke sudskog i javnotužilačkog osoblja;
8) utvrđuje predlog programa obuke mentora i predavača i drugih specijalizovanih programa obuke;
9) utvrđuje predlog programa prijemnog ispita za sudijske i javnotužilačke pripravnike;
10) imenuje članove stalnih komisija Programskog saveta, uz saglasnost Upravnog odbora;
11) obrazuje povremene komisije i radne grupe, u skladu sa Statutom;
12) daje saglasnost na odluku o izboru stalnih predavača koji nisu sudije i javni tužioci;
13) utvrđuje uslove za imenovanje i imenuje mentore i povremene predavače;
14) utvrđuje predlog pravilnika o polaganju prijemnog ispita za prethodnu obuku;
15) utvrđuje predlog pravilnika za polaganje završnog ispita prethodne obuke;
16) donosi poslovnik o svom radu;
17) vrši i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i Statutom.
Stalne komisije Programskog saveta
Član 19.
Programski savet ima stalne komisije:
1) za prethodnu obuku;
2) za stalnu obuku;
3) za obuku sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika;
4) za obuku sudskog i javnotužilačkog osoblja;
5) za obuku mentora i predavača.
Članove stalne komisije imenuje Programski savet uz saglasnost Upravnog odbora.
Broj, sastav i mandat članova stalnih komisija uređuje se Statutom.
Članovi stalnih komisija imaju prava na naknadu za rad u skladu sa odlukom Upravnog odbora.
Mentori i predavači
Član 20.
Mentori i predavači su posebno obučena lica iz reda sudija, javnih tužilaca i drugih profesija koja neposredno sprovode programe obuke.
Mentori mogu biti samo sudije i javni tužioci.
Predavači mogu biti stalni i povremeni.
Stalni predavači iz reda sudija i javnih tužilaca upućuju se na rad u Akademiju na period do tri godine.
Stalni predavači koji nisu sudije i javni tužioci zasnivaju radni odnos u Akademiji.
Povremeni predavači se angažuju prema potrebi radi sprovođenja programa obuke.
Prava i obaveze mentora i povremenih predavača uređuju se ugovorom između njih i Akademije.
Plate i naknade mentora i predavača
Član 21.
Mentori na programu prethodne obuke i mentori na programu obuke sudijskih, odnosno javnotužilačkih pripravnika imaju pravo na naknadu za mentorski rad u iznosu od 10% od osnovne plate sudije višeg suda.
Povremeni predavači imaju pravo na naknadu za rad i na naknadu troškova u vezi sa pripremom i sprovođenjem obuke u skladu sa aktom Upravnog odbora.
Stručna i tehnička služba
Član 22.
Za obavljanje stručnih i administrativnotehničkih poslova u Akademiji obrazuje se stručna i tehnička služba.
Opis poslova i radnih zadataka zaposlenih u stručnoj i tehničkoj službi uređuju se aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Na prava i obaveze zaposlenih u Akademiji primenjuju se odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi.
Plate zaposlenih u Akademiji određuju se u skladu sa zakonom koji uređuje plate državnih službenika i nameštenika.
Sredstva i uslovi za rad
Član 23.
Sredstva za rad Akademije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, prihoda od izdavanja publikacija i realizacije projekata, donacija i poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Uslove za rad Akademije obezbeđuje Vlada.
III. PRETHODNA I STALNA OBUKA
Pojam i cilj obuke
Član 24.
Obuka je organizovano sticanje i usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja i veština u cilju nezavisnog, samostalnog, stručnog i efikasnog vršenja sudijske i javnotužilačke funkcije.
Vrste obuke
Član 25.
Obuka može biti prethodna i stalna.
1. Prethodna obuka
Pojam i cilj prethodne obuke
Član 26.
Prethodna obuka je organizovano sticanje praktičnih i teorijskih znanja i veština, u cilju razumevanja uloge i osnovnih principa postupanja sudije i javnog tužioca, potrebnih za nezavisno, samostalno, stručno i efikasno vršenje sudijske i javnotužilačke funkcije.
Korisnici prethodne obuke
Član 27.
Korisnici prethodne obuke su lica koja su po položenom prijemnom ispitu primljena u Akademiju na prethodnu obuku.
Broj korisnika prethodne obuke određuju Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva najmanje jednom godišnje i o tome obaveštavaju Akademiju.
Broj korisnika prethodne obuke Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva utvrđuju na osnovu procene broja slobodnih sudijskih i javnotužilačkih mesta.
Javni konkurs za prijem na prethodnu obuku
Član 28.
Akademija raspisuje javni konkurs za izbor kandidata za prijem na prethodnu obuku.
Javni konkurs iz stava 1. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije” i drugom sredstvu javnog informisanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije.
Rok za prijavljivanje kandidata je 15 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Uslovi za prijem na prethodnu obuku
Član 29.
Uslovi za prijem na prethodnu obuku su:
1) položen pravosudni ispit;
2) ispunjavanje opštih uslova za rad u državnim organima;
3) položen prijemni ispit za prethodnu obuku.
a) Prijemni ispit za prethodnu obuku
Cilj prijemnog ispita
Član 30.
Cilj prijemnog ispita je utvrđivanje stepena stručnog znanja potrebnog za pohađanje programa prethodne obuke i sposobnosti za vršenje sudijske i javnotužilačke funkcije.
Predmet i program prijemnog ispita
Član 31.
Predmet prijemnog ispita odnosi se na utvrđivanje stepena stručnog znanja potrebnog za pohađanje programa prethodne obuke, što obuhvata važeće materijalno i procesno pravo u oblasti građanskog, krivičnog, privrednog, upravnog i prekršajnog prava, ljudskih prava, kao i poznavanje opšte kulture.
Program prijemnog ispita uređuje se aktom koji usvaja Upravni odbor uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva i objavljuje se najkasnije šest meseci pre dana polaganja ispita.
Vreme i način polaganja prijemnog ispita
Član 32.
Prijemni ispit za prethodnu obuku organizuje se najmanje jednom godišnje.
Prijemni ispit se sastoji od pismenog i usmenog dela i testa ličnosti.
Način polaganja prijemnog ispita bliže se uređuje pravilnikom o polaganju prijemnog ispita za prethodnu obuku koji usvaja Upravni odbor uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Ispitna komisija
Član 33.
Prijemni ispit se polaže pred Ispitnom komisijom.
Ispitna komisija ima pet članova, koji se imenuju na četiri godine.
Tri člana Ispitne komisije su iz reda sudija, koje imenuje Visoki savet sudstva na predlog Upravnog odbora, a dva člana su iz reda javnih tužilaca, koje imenuje Visoki savet tužilaštva na predlog Upravnog odbora.
Članovi Ispitne komisije ne mogu biti članovi Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, Upravnog odbora i Programskog saveta.
Za sprovođenje testa ličnosti, Ispitna komisija angažuje stručna lica.
Ocenjivanje
Član 34.
Ispitna komisija ocenjuje prijemni ispit.
Pismeni deo prijemnog ispita ocenjuje se bodovima od 1 do 100.
Usmeni deo prijemnog ispita ocenjuje se bodovima od 1 do 100.
Ocene na testu ličnosti su “zadovoljava” i “ne zadovoljava”.
Kandidat koji dobije manje od 50 bodova na pismenom ili usmenom delu prijemnog ispita, kao i kandidat koji na testu ličnosti dobije ocenu “ne zadovoljava”, nije položio ispit.
Završna ocena na prijemnom ispitu predstavlja zbir bodova sa pismenog i usmenog dela prijemnog ispita.
Žalba na ocenu
Član 35.
Kandidat ima pravo da u roku od 24 časa od objavljivanja rezultata pismenog dela prijemnog ispita izvrši uvid u svoj pismeni deo prijemnog ispita.
Kandidat ima pravo da izjavi žalbu na ocenu pismenog dela prijemnog ispita, u roku od 24 časa od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Kandidat ima pravo da u roku od 24 časa od objavljivanja rezultata usmenog dela prijemnog ispita izjavi žalbu na ocenu usmenog dela prijemnog ispita.
Žalba iz st. 2. i 3. ovog člana podnosi se posebnoj komisiji (u daljem tekstu: Žalbena komisija).
Žalbena komisija je dužna da o žalbi odluči u roku od tri dana od dana prijema žalbe.
Žalbena komisija može odlukom da odbaci žalbu, da odbije žalbu ili da usvoji žalbu i izmeni ocenu.
Odluka Žalbene komisije iz stava 5. ovog člana je konačna.
Žalbena komisija
Član 36.
Žalbena komisija ima pet članova, koji se imenuju na četiri godine.
Tri člana Žalbene komisije su iz reda sudija, koje imenuje Visoki savet sudstva na predlog Upravnog odbora, a dva člana su iz reda javnih tužilaca, koje imenuje Visoki savet tužilaštva na predlog Upravnog odbora.
Članovi Žalbene komisije ne mogu biti članovi Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, Upravnog odbora, Programskog saveta i Ispitne komisije.
Rang lista
Član 37.
Ispitna komisija utvrđuje rang listu kandidata na osnovu završne ocene.
Ukoliko kandidati imaju istu završnu ocenu, prednost ima kandidat sa boljom ocenom na pravosudnom ispitu, a ukoliko su i te ocene iste, prednost ima kandidat koji ima više radnog iskustva posle položenog pravosudnog ispita. .
Za korisnike prethodne obuke, čija se obuka finansira iz sredstava budžeta Republike Srbije, primaju se kandidati prema redosledu sa rang liste do popune broja korisnika određenog od strane Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Kandidati koji nisu obuhvaćeni stavom 3. ovog člana, a položili su prijemni ispit, mogu da pohađaju prethodnu obuku kao korisnici prethodne obuke, uz obavezu da samostalno snose troškove obuke.
Visina naknade troškova obuke iz stava 4. ovog člana, određuje se u skladu sa aktom Upravnog odbora.
Dostavljanje izveštaja
Član 38.
Posle utvrđivanja rang liste, a pre njenog objavljivanja, Ispitna komisija dostavlja Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva izveštaj o sprovedenom prijemnom ispitu sa utvrđenom rang listom.
Visoki savet sudstva ili Visoki savet tužilaštva može da na prvoj narednoj redovnoj sednici odbije izveštaj o sprovedenom ispitu.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, prijemni ispit se poništava.
b) Sprovođenje prethodne obuke
Program i obavljanje prethodne obuke
Član 39.
Program prethodne obuke obuhvata primenu materijalnih i procesnih zakona, sudsku i javnotužilačku praksu, standarde sudijske i javnotužilačke etike, pravo Evropske unije, praksu Evropskog suda za ljudska prava, međunarodne pravne standarde, unutrašnju organizaciju rada sudova i javnog tužilaštva, naučne i stručne radove u oblasti domaćeg i međunarodnog prava, kao i veštine sudskog i javnotužilačkog posla.
Predlog programa prethodne obuke utvrđuje Programski savet i dostavlja ga Upravnom odboru.
Program prethodne obuke usvaja Upravni odbor, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Praktični deo prethodne obuke obavlja se u sudu, javnom tužilaštvu, kao i u drugim državnim organima, advokatskim kancelarijama i drugim organizacijama.
Sud, javno tužilaštvo, drugi državni organ ili advokatsku kancelariju u kojoj će korisnik prethodne obuke obavljati obuku, određuje Komisija za prethodnu obuku, prema mestu u kome korisnik prethodne obuke ima prebavilište, odnosno boravište.
Teorijski deo obuke se odvija kroz obradu određenih tematskih celina u organizaciji Akademije, a praktični deo kroz rad u pravosudnim organima pod nadzorom mentora i kroz rad u institucijama izvan pravosuđa.
Trajanje prethodne obuke
Član 40.
Korisnik prethodne obuke pohađa program prethodne obuke u zavisnosti od dužine radnog iskustva koji je imao posle položenog pravosudnog ispita.
Prethodnu obuku u trajanju od 24 meseca pohađaju korisnici koji posle pravosudnog ispita imaju do dve godine radnog iskustva.
Prethodnu obuku u trajanju od 12 meseci pohađaju korisnici koji posle pravosudnog ispita imaju najmanje dve godine radnog iskustva.
Prethodnu obuku u trajanju od šest meseci pohađaju korisnici koji posle pravosudnog ispita imaju najmanje četiri godine radnog iskustva.
Prethodnu obuku u trajanju od tri meseca pohađaju korisnici koji posle pravosudnog ispita imaju najmanje šest godina radnog iskustva.
Ocenjivanje prethodne obuke
Član 41.
Po završetku svakog dela prethodne obuke koja se obavlja u sudu, odnosno javnom tužilaštvu, mentor iz tog dela prethodne obuke daje ocenu.
Ocenjivanje prethodne obuke vrši se ocenama od 1 do 5.
Korisnik prethodne obuke koji nije zadovoljan ocenom ima pravo da u roku od 48 časa od prijema obaveštenja o oceni podnese prigovor Komisiji za prethodnu obuku.
Komisija za prethodnu obuku odlučuje o prigovoru iz stava 3. ovog člana u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora.
Komisija za prethodnu obuku može prigovor odbaciti, odbiti, usvojiti i izmeniti ocenu, a može i organizovati polaganje usmenog dela ispita iz tog dela obuke.
Ocena Komisije za prethodnu obuku je konačna.
U slučaju da korisnik prethodne obuke dobije konačnu ocenu 1 iz dela prethodne obuke prestaje mu svojstvo korisnika prethodne obuke.
Završni ispit
Član 42.
Po završetku prethodne obuke korisnici prethodne obuke polažu završni ispit na kome se proveraju isključivo praktična znanja i osposobljenost za obavljanje posla sudije ili javnog tužioca stečene na prethodnoj obuci.
Program i način polaganja završnog ispita prethodne obuke bliže se uređuje pravilnikom o polaganju završnog ispita prethodne obuke koji donosi Upravni odbor, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Komisija za završni ispit
Član 43.
Završni ispit prethodne obuke se polaže pred Komisijom za završni ispit.
Komisija za završni ispit ima pet članova, koji se imenuju na četiri godine.
Tri člana Komisije za završni ispit su iz reda sudija, koje imenuje Visoki savet sudstva na predlog Upravnog odbora, a dva člana su iz reda javnih tužilaca, koje imenuje Visoki savet tužilaštva na predlog Upravnog odbora.
Članovi Komisije za završni ispit ne mogu biti članovi Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, Upravnog odbora, Programskog saveta i Komisije za prethodnu obuku.
Ocenjivanje završnog ispita
Član 44.
Ocenjivanje završnog ispita izražava se ocenama od 1 do 5.
Korisnik prethodne obuke koji na završnom ispitu dobije ocenu 1 smatra se da nije završio prethodnu obuku.
Žalba na ocenu
Član 45.
Korisnik prethodne obuke koji nije zadovoljan ocenom na završnom ispitu ima pravo žalbe na ocenu Programskom savetu u roku od tri dana od dana dobijanja obaveštenja o oceni.
Programski savet odlučuje o žalbi u roku od osam dana od dana dostavljanja žalbe.
Programski savet može žalbu odbaciti, odbiti ili usvojiti i izmeniti ocenu.
Odluka Programskog saveta je konačna.
Završna ocena
Član 46.
Na kraju prethodne obuke korisnik prethodne obuke dobija završnu ocenu koja predstavlja zbir ocena dobijenih za pojedine delove obuke i ocene sa završnog ispita.
Uverenje o završenoj prethodnoj obuci
Član 47.
Akademija izdaje korisniku uverenje o završenoj prethodnoj obuci koje sadrži ocenu za svaki deo obuke i završnu ocenu.
Uverenje iz stava 1. ovog člana izdaje se na obrascu koji se utvrđuje aktom Upravnog odbora.
v) Prava i obaveze korisnika prethodne obuke
Prava korisnika prethodne obuke
Član 48.
Korisnik prethodne obuke, čija se obuka finansira iz sredstava budžeta Republike Srbije, a koji obuku pohađa u trajanju od 24 meseca, zasniva radni odnos na određeno vreme u Akademiji u trajanju od 30 meseci.
Korisnik prethodne obuke, čija se obuka finansira iz sredstava budžeta Republike Srbije, a koji obuku pohađa u trajanju od 12, šest ili tri meseca, zasniva radni odnos u Akademiji za vreme trajanja obuke.
Korisniku prethodne obuke iz stava 2. ovog člana koji je zaposlen kod drugog poslodavca miruje radni odnos.
Korisnik prethodne obuke ima platu u visini 80% od osnovne plate sudije osnovnog suda, za vreme trajanja radnog odnosa na određeno vreme u Akademiji.
Korisnik prethodne obuke iz stava 2. ovog člana kome miruje radni odnos u organu javne vlasti ima pravo na platu u visini plate koju je ostvarivao u organu javne vlasti ako je za njega povoljnija.
Pohađanje prethodne obuke smatra se radnim iskustvom u pravnoj struci.
Odlaganje pohađanja prethodne obuke
Član 49.
Direktor Akademije može doneti odluku o odlaganju pohađanja prethodne obuke najduže na 12 meseci na osnovu molbe korisnika prethodne obuke.
Korisnik prethodne obuke ima pravo žalbe Upravnom odboru, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke iz stava 1. ovog člana. Odluka Upravnog odbora je konačna.
Izuzetno, direktor Akademije donosi rešenje o odlaganju pohađanja prethodne obuke korisniku koji se nalazi na trudničkom bolovanju ili porodiljskom odsustvu. Rešenje o odlaganju se donosi za period određen zakonom koji uređuje ovo pravo.
Pravo na zasnivanje radnog odnosa posle završetka prethodne obuke
Član 50.
Lice koje je steklo uverenje o završenoj prethodnoj obuci u trajanju od 24 meseca, a čija je obuka finansirana sredstvima iz budžeta Republike Srbije, zasniva radni odnos na određeno vreme u trajanju od najduže dve godine, na poslovima sudijskog, odnosno javnotužilačkog pomoćnika, u sudu, odnosno javnom tužilaštvu ili na stručnim poslovima u Visokom savetu sudstva ili Visokom saveta tužilaštva.
Lice koje je steklo uverenje o završenoj prethodnoj obuci u trajanju od 12, šest ili tri meseca, a čija je obuka finansirana sredstvima iz budžeta Republike Srbije, može zasnovati radni odnos na određeno vreme u trajanju od najduže dve godine, na poslovima sudijskog, odnosno javnotužilačkog pomoćnika, u sudu, odnosno javnom tužilaštvu ili na stručnim poslovima u Visokom savetu sudstva ili Visokom saveta tužilaštva.
U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, radni odnos na određeno vreme se zasniva sa Visokim savetom sudstva, odnosno Visokim savetom tužilaštva prema broju korisnika koji su odredili.
Obaveze korisnika prethodne obuke
Član 51.
Korisnik prethodne obuke obavezan je da redovno pohađa prethodnu obuku i poštuje pravila utvrđena opštim aktima Akademije.
Za kršenje obaveze iz stava 1. ovog člana korisniku prethodne obuke može se otkazati ugovor o radu ili izreći druge mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza u skladu sa odredbama Zakona o radu.
2. Stalna obuka
Pojam i cilj
Član 52.
Stalna obuka je usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština u cilju nezavisnog, samostalnog, stručnog i efikasnog vršenja sudijske i javnotužilačke funkcije.
Pravo i obaveza stalnog stručnog usavršavanja
Član 53.
Sudije i javni tužioci imaju pravo i obavezu stalnog stručnog usavršavanja koje se ostvaruju se kroz program stalne obuke.
Akademija vodi evidenciju o sudijama i javnim tužiocima koji su učestvovali u programu stalne obuke i te podatke dostavlja Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilštva.
Vrste stalne obuke
Član 54.
Stalna obuka može biti obavezna i dobrovoljna.
Stalna obuka je obavezna kada je to predviđeno zakonom ili odlukom Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva u slučaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvođenja novih tehnika rada i radi otklanjanja nedostataka u radu sudije i javnog tužioca uočenih prilikom vrednovanja njihovog rada.
Programi stalne obuke
Član 55.
Programi stalne obuke su:
1) program obavezne stalne obuke za sudije i javne tužioce koji se prvi put biraju;
(ALTERNATIVA: TAČKA 1) SE BRIŠE ZBOG BRISANjA ČLANA 56)
2) program obavezne stalne obuke;
3) posebni program obavezne stalne obuke;
4) godišnji program obavezne stalne obuke.
Program obavezne stalne obuke za sudije i javne tužioce koji se prvi put biraju
Član 56.
Stalna obuka je obavezna za sudiju, odnosno javnog tužioca koji je prvi put izabran na funkciju, a prethodno nije završio prethodnu obuku.
Stalnu obuku iz stava 1. ovog člana sudija, odnosno javni tužilac pohađa u Akademiji u trajanju od 30 dana, a dužan je da pohađanje započne u roku od tri meseca od dana stupanja na sudijsku, odnosno javnotužilačku funkciju.
Program stalne obuke iz stava 1. ovog člana usvaja Upravni odbor na predlog Programskog saveta, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
O pohađanju obuke iz stava 1. ovog člana Akademija izdaje uverenje na obrascu koji propisuje Upravni odbor.
(ALTERNATIVA: ČLAN 56. SE BRIŠE)
Program obavezne stalne obuke
Član 57.
Odlukom Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva za pojedine kategorije sudija i javnih tužilaca, može biti propisana obavezna stalna obuka.
Odlukom iz stava 1. ovog člana određuje se broj dana i tema obavezne obuke za kalendarsku godinu.
Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se do kraja juna tekuće godine za narednu godinu.
Programski savet je u obavezi da izradi program obavezne stalne obuke, u skladu sa odlukom iz stava 1. ovog člana i dostavi ga Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva.
Poseban program obavezne stalne obuke
Član 58.
Korisnici posebnog programa obavezne stalne obuke su i sudije i javni tužioci, koji su određeni odlukom Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva, kada je to potrebno radi otklanjanja nedostataka u radu sudije i javnog tužioca, uočenih prilikom vrednovanja njihovog rada, u skladu sa Zakonom o sudijama i Zakonom o javnom tužilaštvu.
Programski savet je u obavezi da izradi poseban program obavezne stalne obuke, u skladu sa odlukom iz stava 1. ovog člana i dostavi ga Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva.
Godišnji program dobrovoljne stalne obuke
Član 59.
Akademija je dužna da jednom godišnje, najkasnije do 1. decembra, dostavi sudovima i javnim tužilaštvima godišnji program dobrovoljne obuke za narednu kalendarsku godinu.
Predlog godišnjeg programa dobrovoljne stalne obuke utvrđuje Programski savet.
Godišnji program dobrovoljne stalne obuke usvaja Upravnu odbor, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Akademija izdaje uverenja sudijama i javnim tužiocima, o učešću u programu dobrovoljne stalne obuke.
IV. OBUKA MENTORA I PREDAVAČA
Program obuke mentora i predavača
Član 60.
Mentori i predavači iz reda sudija i javnih tužilaca pohađaju program obuke koji usvaja Upravni odbor na predlog Programskog saveta.
Akademija izdaje mentorima i predavačima uverenje o završenoj obuci iz stava 1. ovog člana.
Uverenje iz stava 2. ovog člana, izdaje se na obrascu koji se utvrđuje aktom Upravnog odbora.
Mentori za sprovođenje obuke sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika
Član 61.
Za sprovođenje obuke, sudijski i tužilački pomoćnici i pripravnici imaju mentore iz redova sudija, odnosno javnih tužilaca koje imenuje predsednik suda, odnosno glavni javni tužilac.
Mentori iz stava 1. ovog člana su obavezni da završe program obuke za mentore koji organizuje Akademija.
V. OBUKA SUDIJSKIH I JAVNOTUŽILAČKIH POMOĆNIKA I PRIPRAVNIKA
Obuka sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika
Član 62.
Predloge programa obuke sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika utvrđuje Programski savet u saradnji sa predsednicima sudova i glavnim javnim tužiocima.
Program obuke sudijskih pomoćnika, odnosno program obuke javnotužilačkih pomoćnika usvaja Upravni odbor, uz saglasnost Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.
Sudijski i javnotužilački pomoćnici obavezni su da pohađaju program obuke iz stava 2. ovog člana.
Prijemni ispit za pripravnike
Član 63.
Kandidati za sudijske ili javnotužilačke pripravnike su obavezni da polažu prijemni ispit da bi bili primljeni u sud ili javno tužilaštvo radi obavljanja pripravničkog staža.
Program prijemnog ispita za pripravnike donosi Upravni odbor na predlog Programskog saveta.
Kandidati za sudijske, odnosno javnotužilačke pripravnike primaju se na rad u sud, odnosno javno tužilaštvo na osnovu ukupne ocene.
Ukupna ocena sastoji se iz zbira prosečne ocene sa studija i ocene sa prijemnog ispita, pri čemu 40% ukupne ocene čini ocena sa osnovnih studija, a 60% čini ocena sa prijemnog ispita.
Radni odnos kao sudijski, odnosno javnotužilački pripravnici, zasnivaju kandidati koji imaju najvišu ukupnu ocenu.
Obuka sudijskih i javnotužilačkih pripravnika
Član 64.
Predloge programa obuke sudijskih i tužilačkih pripravnika utvrđuje Programski savet u saradnji sa predsednicima sudova i glavnim javnim tužiocima.
Program obuke sudijskih pripravnika, odnosno program obuke javnotužilačkih pripravnika usvaja Upravni odbor, uz saglasnost Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.
Sudijski i javnotužilački pripravnici obavezni su da pohađaju program obuke iz stava 2. ovog člana.
Sudijski i javnotužilački volonteri imaju ista prava i obaveze, u vezi sa obukom kao i pripravnici.
VI. OBUKA SUDSKOG I JAVNOTUŽILAČKOG OSOBLjA
Pojam i cilj
Član 65.
Obuka sudskog i javnotužilačkog osoblja je organizovano sticanje znanja i veština u cilju stručnog i efikasnog obavljanja poslova sudu i javnom tužilaštvu.
Korisnici i program obuke sudskog i javnotužilačkog osoblja
Član 66.
Korisnici obuke iz člana 65. ovog zakona su sudsko i javnotužilačko osoblje koje obavlja administrativne poslove.
Predloge programa obuke sudskog i javnotužilačkog osoblja utvrđuje Programski savet.
Program obuke sudskog osoblja, odnosno program obuke javnotužilačkog osoblja usvaja Upravni odbor, uz saglasnost Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.
VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Nastavljanje rada Pravosudne akademije
Član 67.
Pravosudna akademija osnovana Zakonom o Pravosudnoj akademiji (“Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 32/14 - US i 106/15), od dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavlja sa radom u skladu sa ovim zakonom.
Direktor Pravosudne akademije izabran u skladu sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji (“Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 32/14 - US i 106/15), od dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavlja da obavlja svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran.
Konstituisanje Upravnog odbora Akademije
Član 68.
Članovi Upravnog odbora Akademije biće imenovani u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Konstitutivnu sednicu Upravnog odbora Akademije saziva najstariji član iz reda sudija i javnih tužilaca, u roku od 15 dana od dana imenovanja članova Upravnog odbora.
Obrazovanje Programskog saveta
Član 69.
Programski savet obrazuje se u roku od dva meseca od dana konstituisanja Upravnog odbora.
Donošenje Statuta i podzakonskih akata
Član 70.
Statut se donosi u roku od 30 dana od dana konstituisanja Upravnog odbora Akademije.
Drugi podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od 60 dana od dana konstituisanja, odnosno obrazovanja organa i tela nadležnih za njihovo donošenje, odnosno predlaganje.
Podzakonski akti doneti u skladu sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji (“Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 32/14 - US i 106/15), primenjuju se do donošenja akata iz st. 1. i 2. ovog člana, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Primena propisa na korisnike početne obuke
Član 71.
Na korisnike početne obuke koji su u skladu sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji (“Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 32/14 - US i 106/15), primljeni na početnu obuku, započeli početnu obuku ili završili početnu obuku pre dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prestanak važenja zakona
Član 72.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o Pravosudnoj akademiji (“Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 32/14 - US i 106/15).
Stupanje na snagu zakona
Član 73.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. marta 2025. godine.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Novi Zakon o Pravosudnoj akademiji je nedostajući deo inoviranog pravnog okvira u oblasti pravosuđa, izvorno reformisanog izmenama najvišeg opšteg pravnog akta Ustava. Pravosudni zakoni koji bliže razrađuju izmene Ustava, pored ostalog, definišu pitanja izbora nosilaca pravosudnih funkcija, njihov status, položaj i nadležnosti pravosudnih tela, ali i dodatno ustrojavaju garantije nezavisnosti i samostalnosti pravosudnih organa. Pitanje stručnosti i osposobljenosti je u službi jasnih i merljivih kriterijuma za izbor, napredovanje i kvalitet rada u pravosuđu u celini.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Odredbom člana 1. Nacrta zakona uređuje se predmet zakona koji se pitanja statusa Pravosudne akademije (u daljem tekstu: Akademija), delatnosti ove ustanove, njenih organa upravljanja, finansiranja, obuke sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, obuke sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i obuke sudskog i javnotužilačkog osoblja.
Odredbom člana 2. Nacrta zakona definiše se cilj rada Akademije pod kojim se podrazumeva pružanje teorijske i praktične obuke koja treba da doprinese profesionalnom, nezavisnom, samostalnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i javnotužilačke funkcije i stručnom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i javnotužilačkog osoblja.
Sva statusna pitanja regulisana su odredbom člana 3. Nacrta zakona i to ona koja se tiču osnivača Akademije, svojstva, sedišta, vrste javne službe u koju se Akademija razvrstava, kao i sama shodna primena zakona koji uređuje javne službe.
Odnos Akademije sa pravosudnim telima postavljen je tako da potonji imaju ulogu stručnog nadzora nad radom ove ustanove, koji se ostvaruje i kroz nadgledanje rada, ali i kroz dostavljanje godišnjeg izveštaja o radu Akademije.
Delatnost Akademije je taksativno postavljena odredbom člana 6. Nacrta zakona i konzumira organizovanje i sprovođenje i prethodne i stalne obuke, uključujući i prijemni i završni ispit za prethodnu obuku, ali i prijemni ispit za sudijske i javnotužilačke pripravnike. Obuka predavača i mentora je takođe angažman koji spada u delatnost Akademije, uključujući i organizaciju i sprovođenje stručnog usavršavanja kompletnog javnotužilačkog osoblja. Nadalje, Akademija uspostavlja i odražava saradnju sa domaćim, stranim i međunarodnim institucijama, organizacijama i udruženjima, izdaje publikacije, obavlja drugu izdavačku delatnost, istraživačko analitičke poslove, sarađuje sa naučnim institucijama itd.
Ovo gore navedeno su izvorni poslovi Akademije i spadaju u isključivu nadležnost ove ustanove. Sa druge strane, definisan je i krug poslova koje Akademija fakultativno obavlja, a to su oni poslovi koji se tiču stručnog usavršavanja advokata i nosilaca pravosudnih profesija, odnosno njihovih pripravnika i pomoćnika (javnobeležničkih). Fakultativna nadležnost Akademije u stručnom usavršavanju pravosudnih profesija pretpostavlja zaključivanje ugovora između Akademije i Advokatske komore Srbije, odnosno Komore javnih izvršitelja i Javnobeležničke komore.
Nadalje, Nacrt zakona predviđa tri organa Akademije i to Upravni odbor koji upravlja Akademijom i broji 11 članova, direktora koji je izvršni organ Akademije i Programski savet koji je stručni organ. Odredbama čl. 8-19. Nacrta zakona detaljno su regulisana pitanja, pored ostalih, sastava Upravnog odbora i Programskog saveta, nadležnosti sva tri organa, načina rada i naknada za rad. Ovde je važno istaći ulogu pravosudnih tela u obrazovanju Upravnog odbora kao organa koji upravlja Akademijom. Naime, u sastav Upravnog odbora Akademije ulaze sudije koje imenuje Visoki savet sudstva i to pet sudija od kojih se dvoje imenuje na predlog udruženja sudija. Visoki savet tužilaštva imenuje četiri javna tužioca za članstvo u ovom organu (jednog na predlog udruženja tužilaca). Ministar pravde takođe ulazi u sastav ovog organa, kao i jedan član kojeg imenuje Vlada iz reda zaposlenih u Akademiji. Nadležnosti Upravnog odbora su široko postavljene i podrazumevaju pre svega izborno ovlašćenje u odnosu na direktora Akademije i članove Programskog saveta. Ovo ovlašćenje prati i posledičan zadatak razrešenja. Normativna nadležnost je takođe definisana i ogleda se u donošenju opšteg akta odnosno Statuta, ali i drugih akata, od kojih su neki posebno izdvojeni Nacrtom zakona kao što su pravilnici o polaganju prijemnog ispita za prethodnu obuku i završnog ispita prethodne obuke. Upravni odbor nije autonoman u pogledu donošenja ova dva podzakonska akta, već je njihovo donošenje uslovljeno saglasnošću pravosudnih tela. Donošenje svih programa obuka bilo da se radi o prijemnom ispitu za prethodnu obuku, ili samom programu za prethodnu ili obaveznu stalnu obuku povereno je Upravnom odboru, ali saglasnost pravosudnih tela i u vezi sa donošenjem ovih akata je uslovljavajućeg karaktera. Dinamika održavanja sednica Upravnog odbora i njihovo sazivanje regulisano je odredbom člana 12. Nacrta zakona, uključujući i kvorum za rad. Sledeći član uređuje pitanje potrebnog kvoruma za odlučivanje na sednicama, opet precizirajući 2/3 većinu za određena pitanja.
Uslovi za izbor direktora Akademije, kao i trajanje mandata precizirani su odredbom člana 14. Nacrta zakona. Ovaj izvršni organ Akademije se u kontekstu nadležnosti razlikuje u odnosu na organ upravljanja tj. Izvršni odbor, te direktor predstavlja i zastupa Akademiju, izvršava odluke druga dva organa, koordinira i organizuje rad Akademije, itd.
Uloga Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva dominantna je i u pogledu sastava Programskog saveta. Sastav ovog stručnog organa regulisan je odredbom člana 17, a nadležnosti odredbama člana 18. Nacrta zakona i one podrazumevaju, pored ostalih, utvrđivanje programa svih vrsta obuka i ova ispita za prethodnu obuku (prijemni i završni), utvrđivanje uslova za imenovanje i samo imenovanje mentora i povremenih predavača itd.
Nacrt zakona posvećuje pažnju i stalnim komisijama koje imenuje Programski savet, a koje se prema odredbama člana 19. bave svim vrstama obukama koje se organizuju i sprovode na Akademiji.
Mentori i predavači kao posebno obučena lica iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, ali i drugih profesija su lica koja sprovode programe obuke, pri čemu treba imati na umu da mentori mogu biti samo sudije i javni tužioci. Kategorija stalnih predavača iz reda sudija ili javnih tužilaca upućuje se na rad u Akademiju na tri godine. Ostali stalni predavači zasnivaju radni odnos u Akademiji.
Treći deo zakona je posvećen prethodnoj i stalnoj obuci.
Čl. 24. i 25. Nacrta zakona regulišu pojam obuke, njen cilj i vrste.
Korisnici početne obuke su lica koja su po položenom prijemnom ispitu primljena u Akademiju na prethodnu obuku. Njihov broj određuju pravosudna tela, a to čine najmanje jednom godišnje.
Prijemu na prethodnu obuku prethodi javni konkurs koji raspisuje Akademija, a propisana su tri uslova za prijem korisnika na prethodnu obuku to su položen pravosudni ispit, ispunjavanje opštih uslova za rad u državnim organima i položen prijemni ispit za prethodnu obuku.
Dinamiku organizovanja prijemnog ispita za prethodnu obuku, kao i sam koncept ovog ispita uređuje odredba člana 32. Nacrta zakona. U sastav Ispitne komisije ulaze isključivo sudije i javni tužioci i to oni koje imenuju Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva (troje sudija i dvoje javnih tužilaca), dok sami članovi ovih pravosudnih tela, odnosno Upravnog odbora i Programskog saveta ne mogu biti članovi Ispitne komisije. Nadalje, Nacrtom zakona se uređuju pitanja ocenjivanja na prijemnom ispitu za prethodnu obuku, kao i način ostvarivanja uvida i pravni lek na ocenu pismenog dela prijemnog ispita. Odlučivanje po žalbi povereno je Žalbenoj komisiji u čiji sastav, opet, ulaze, po već standardnom modelu, sudije i javni tužioci koje imenuju pravosudna tela na predlog Upravnog odbora. Rang lista konačno se utvrđuje po osnovu završne ocene, a propisani su i pretežniji kriterijumi za slučaj da kandidati imaju istu završnu ocenu. Akademija je dužna da podnese i izveštaj o sprovedenom prijemnom ispitu sa utvrđenom rang listom. Prijemni ispit se poništava ukoliko pravosudna tela odbiju izveštaj o sprovedenom ispitu. Važno je istaći da je dovoljno da ili jedno ili drugo telo odbije izveštaj i poništaj će uslediti, nije nužno da oba tela odbiju izveštaj o sprovedenom ispitu.
Trajanje prethodne obuke uređeno je odredbama člana 40. Nacrta zakona i zavisi od dužine radnog iskustva kandidata posle položenog pravosudnog ispita. Ukoliko korisnik ima posle položenog pravosudnog ispita do dve godine radnog iskustva za njena prethodna obuka traje 24 meseca. Oni korisnici koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje dve godine radnog iskustva za njih prethodna obuka traje 12 meseci. Prethodna obuka u trajanju od šest meseci je rezervisana za korisnike koji posle položenog pravosudnog ispita najmanje četiri godine radnog iskustva, a tri meseca za korisnike koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje šest meseci radnog iskustva.
Prava i obaveze korisnika početne obuke definisana su odredbama čl. 48-51. Nacrta zakona. U tom smislu važno je istaći da korisnik prethodne obuke koji obuku pohađa 24 meseca zasniva radni odnos u Akademiji u trajanju od 30 meseci, dok korisnici koji obuku pohađaju u kraćem trajanju zasnivaju radni odnos u Akademiji za vreme trajanja obuke. U ovom drugom slučaju korisnicima koji dakle prethodnu obuku pohađaju u trajanju kraćem od 24 meseca, radni odnos miruje. Što se tiče plate koju ostvaruje korisnik prethodne obuke njena visina iznosi 80% od osnovne plate sudije osnovnog suda.
Odredbama člana 50. Nacrta zakona propisana su pravila o zasnivanju radnog odnosa sa Visokom savetom sudstva odnosno Visokim savetom tužilaštva za lice koje je steklo uverenje o završenoj prethodnoj obuci u trajanju od 24 meseca u kom slučaju se radni odnos zasniva određeno vreme u trajanju od najduže dve godine, dok kod kategorije lica koja su stekla uverenje o završenoj prethodnoj obuci koja je trajala kraće od 24 meseca (12 meseci, šest ili tri meseca) zasnivanje radnog odnosa na određeno u istom maksimalnom trajanju je mogućnost, a ne imperativ.
Stalna obuka je uređena čl. 51-59. Nacrta zakona, te tako sudije i javni tužioci imaju pravo, ali i obavezu stalnog stručnog usavršavanja koje se ostvaruje kroz program stalne obuke. Određeno je da stalna obuka može biti obavezna i dobrovoljna. Obavezna je kada je to određeno zakonom ili odlukom pravosudnih tela. Takođe, stalna obuka je obavezna za sudiju odnosno javnog tužioca koji je prvi put izabran na funkciju, a prethodno nije završio prethodnu obuku. Trajanje stalne obuke u ovom slučaju je određeno na 30 dana.
Član 56. je postavljen kao alternativno rešenje.
Što se tiče dobrovoljne obuke Akademija je u obavezi da jednom godišnje, najkasnije do 1. decembra, dostavi sudovima i javnim tužilaštvima godišnji program dobrovoljne obuke za narednu kalendarsku godinu.
Obuka mentora i predavača regulisana je odredbama čl. 60-61. Nacrta zakona, a obuka sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika, uključujući i prijemni ispit za pripravnike odredbama čl. 62-64. Nacrta zakona. Obuci ostalog sudskog i tužilačkog osoblja posvećene su odredbe čl. 65-66 Nacrta zakona.
Prelazni i završni režim tiče se, pored ostalog, nastavljanja rada Akademije, konstituisanja Upravnog odbora, obrazovanja Programskog saveta i donošenja Statuta i drugih opštih akata.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti dodatna finansijska sredstva.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 25.09.2024.