NACRT ZAKONA O OBNOVLJIVIM IZVORIMA ENERGIJE - Tekst propisa

I UVODNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se načela korišćenja energije iz obnovljivih izvora, način određivanja obavezujućih udela obnovljivih izvora energije Republike Srbije u bruto finalnoj potrošnji energije, sistem podsticaja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, garancije porekla električne energije, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora za sopstvenu potrošnju, korišćenje obnovljivih izvora energije u oblasti grejanja i hlađenja i oblasti transporta, posebni postupci koji se odnose na izgradnju i priključenje energetskih objekata koja koriste obnovljive izvore energije, osnove mehanizama saradnje sa drugim državama u oblasti obnovljivih izvora energije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za obnovljive izvore energije.

Javni interes

Član 2.

Korišćenje energije iz obnovljivih izvora je u javnom interesu Republike Srbije i od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

U cilju ostvarivanja javnog interesa iz stava 1. ovog člana, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave donose strateške i druge dokumente, programe i planove za ostvarivanje ciljeva utvrđenih ovih zakonom i obezbeđuju sredstva u svojim budžetima za ispunjenje obaveza utvrđenih ovim zakonom i strateškim dokumentima.

Ciljevi uređivanja

Član 3.

Uređenje korišćenja energije iz obnovljivih izvora obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva i to:

1) smanjenja upotrebe fosilnih goriva i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije u cilju zaštite životne sredine;

2) dugoročno smanjenje zavisnosti od uvoza energenata;

3) otvaranje novih radnih mesta i razvoj preduzetništva u oblasti obnovljivih izvora energije;

4) podsticanje istraživanja. inovacija i konkurentnosti u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije;

5) digitalizacija, jednostavnost, ekonomičnost i efikasnost postupaka u oblasti obnovljivih izvora energije;

6) integracija električne energije iz obnovljivih izvora na tržište električne energije, koja uključuje izloženost proizvođača električne energije promenama tržišnih cena električne energije u cilju maksimizacije njihovih tržišnih prihoda

7) obezbeđivanje stabilnosti tržišta električne energije uz uzimanje u obzir troškova integracije obnovljivih izvora enerije u sistem i stabilnost mreže;

8) regionalni razvoj korišćenja obnovljivih izvora energije;

9) stabilnost sistema podsticaja i primena operativne državne pomoći u formi tržišne premije, izuzev za mala postrojenja i demonstracione projekte,

10) dodeljivanje podsticaja putem aukcija na javan, transparentan, konkurentan i ekonomičan način, bez diskriminacije kojim se obezbeđuje visok stepen realizacije projekata, osim u slučaju malih postrojenja i demonstracionih projekata kada se podsticaji ne moraju dodeliti putem aukcije,

11) održivi i samostalni razvoj kroz maksimalno korišćenje nacionalnih naučno-istraživačkih, tehnološko-razvojnih i ljudskih kapaciteta u procesu planiranja povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije.

Značenje izraza

Član 4.

Svi termini u ovom zakonu upotrebljeni u muškom rodu podrazumevaju se i u ženskom rodu i obrnuto.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1. balansno odgovorna strana je garantovani snabdevač,

2. biogoriva su tečna ili gasovita goriva za saobraćaj, proizvedena iz biomase,

3. biogas je gasovito gorivo iz biomase,

4. biomasa je biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka biološkog porekla iz poljoprivrede (uključujući biljne i životinjske materije), šumarstva i povezanih industrija, kao i biorazgradivi deo industrijskog i komunalnog otpada,

5. biotečnost je tečno gorivo proizvedeno iz biomase, koje se koristi u energetske svrhe, osim za saobraćaj, uključujući proizvodnju električne energije i toplotne energije,

6. bruto finalna potrošnja energije je ukupna finalna energija potrošena za energetske svrhe u industriji, transportu, domaćinstvima, javnim i komercijalnim delatnostima, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, uključujući sopstvenu potrošnju električne i toplotne energije u sektoru proizvodnje električne i toplotne energije i gubitke u prenosu i distribuciji električne i toplotne energije,

7. garancija porekla je elektronski dokument koji ima isključivu funkciju da krajnjem kupcu dokaže da je određena količina električne energije proizvedena iz obnovljivih izvora energije,

8. gorivo iz biomase je gasovito, odnosno čvrsto goriva proizvedeno iz biomase,

9. demonstracioni projekat je nekomercijalni projekat iz obnovljivih izvora energije kojim se neka tehnologija demonstrira kao prva te vrste, te predstavlja značajnu inovaciju koja uveliko premašuje najviši nivo postojeće tehnologije korišćenja obnovljivih izvora i ima status inovacionog projekta u smislu zakona kojim se uređuje inovaciona delatnost,

10. zeleni vodonik je vodonik koje se koristi u energetske svrhe, proizveden postupkom elektrolize korišćenjem električne energije koja je proizvedena iz obnovljivih izvora energije,

11. kvote predstavljaju ukupnu instalisanu snagu elektrana u MW za koje se mogu steći tržišne premije, odnosno fid-in tarife,

12. malo postrojenje je elektrana instalisane snage manje od 500 kW, odnosno elektrana na vetar čija je instalisana snaga manja od 3 MW,

13. napredna biogoriva su biogoriva proizvedena iz posebnih sirovina propisani podzakonskim aktom iz člana 78. ovog zakona,

14. obnovljivi izvori energije su nefosilni izvori energije kao što su: vodotokovi, biomasa, vetar, sunce, zeleni vodonik, biogas, deponijski gas, gas iz pogona za preradu kanalizacionih voda i izvori geotermalne energije,

15. obnovljiva tečna i gasovita goriva nebiološkog porekla su tečna ili gasovita goriva iz obnovljivih izvora energije koja se koriste u transportu, ali pod uslovom da nisu dobijena iz biomase i da nisu biogoriva,

16. ovlašćena ugovorna strana je garantovani snabdevač,

17. ostaci iz poljoprivrede, ribarstva, šumarstva i akvakulture su ostaci koji su neposredno proizvedeni u okviru delatnosti poljoprivrede, akvakulture, ribarstva i šumarstva i ne uključuju ostatke iz povezanih industrija i ostatke prerade,

18. ostaci prerade su materije koje nisu finalni proizvodi i ne predstavljaju primarni cilj proizvodnog postupka, a nastali su u postupku koji nije namerno izmenjen u cilju njihove proizvodnje,

19. otpad je svaka materija ili predmet koji držalac odbacuje, namerava da ga odbaci ili je neophodno da ga odbaci, pri čemu se ne smatraju otpadom materije ili predmeti koji se namerno promene ili kontaminiraju da bi bili obuhvaćeni ovom definicijom,

20. povlašćeni proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora energije (u

daljem tekstu: povlašćeni proizvođač) je pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora i ostvaruje pravo na fid-in tarifu, odnosno tržišnu premiju u skladu sa ovim zakonom,

21. podsticajne mere su instrumenti ili mehanizmi podrške proizvodnji energije iz obnovljivih izvora energije,

22. poljoprivredna biomasa je biomasa proizvedena u poljoprivredi,

23. privremeni povlašćeni proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: privremeni povlašćeni proizvođač) je pravno lice ili preduzetnik koji je u postupku aukcije stekao pravo na tržišnu premiju, odnosno pravo na fid-in tarifu i ima druga prava i obaveze predviđene ovim zakonom,

24. proizvođač iz obnovljivih izvora energije je pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora i ima pravo na garancije porekla,

25. sistem podsticaja je skup podsticajnih mera koji se odnosi na određenu tehnologiju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora,

26. snabdevači gorivom su energetski subjekti koji na tržište stavljaju derivate nafte iz sopstvene proizvodnje i uvoza,

27. toplotna energija je unutrašnja (termička) energija vrele vode, tople vode ili pare ili rashladnog fluida, koja se koristi za zagrevanje ili hlađenje prostora, zagrevanje potrošne tople vode ili za potrebe tehnoloških procesa,

28. troškovi integracije u sistem su troškovi integrisanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i druge distribuirane proizvodnje električne energije u sistem za prenos, distributivni i zatvoreni distributivni sistem električne energije,

29. hidroelektrana je hidroelektrana instalisane snage do 30 MW, odnosno hidroelektrana na postojećoj infrastrukturi do 30 MW, sem reverzibilne hidroelektrane,

30. šumska biomasa je biomasa proizvedena u šumarstvu.

Drugi izrazi koji nisu upotrebljeni u stavu 1. ovog člana, imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje energetika.

Obavezujući udeo energije iz obnovljivih izvora Republike Srbije u bruto finalnoj potrošnji energije i saobraćaju

Član 5.

Obavezujući udeo energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji i saobraćaju utvrđuje se u Integrisanom nacionalnom planu za klimu i energetiku u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika.

Proračun udela obnovljivih izvora energije i izveštavanje

Član 6.

Za potrebe praćenja i izveštavanja o ostvarivanju obavezujućeg udela energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije i saobraćaju primenjuje se posebna pravila za proračun udela iz obnovljivih izvora energije.

Ministarstvo propisuje akt iz stava 1. ovog člana koja sadrži sledeća pravila:

1) o načinu izračunavanja udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije,

2) o proračunu bruto finalne potrošnje električne energije iz obnovljivih izvora,

3) o proračunu bruto finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u sektoru grejanja i hlađenja,

4) o proračunu finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u transportu;

5) o načinu izračunavanja električne energije proizvedene iz hidroelektrana i vetroelektrana,

6) o energetskom sadržaju goriva u saobraćaju,

7) o način izračunavanja uticaja biogoriva, biotečnosti i njihovih uporedivih fosilnih goriva na emisiju gasova sa efektom staklene bašte,

8) kao i o načinu izračunavanja energije iz toplotnih pumpi.

Praćenje ostvarivanja obavezujućeg udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije i saobraćaju, kao i način izveštavanja iz stava 1. ovog člana u pogledu forme, sadržine i rokova ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika.

Stabilnost podsticajnih mera u oblasti obnovljivih izvora energije

Član 7.

Energetski subjekti koriste podsticajne mere po propisima po kojima su stekli pravo na korišćenje podsticajnih mera i uslovi pod kojima su stekli podsticajne mere ne mogu se naknadno menjati na način kojim se umanjuju ili ograničavaju njihova stečena prava i/ili ugrožava ekonomska održivost njihovih postrojenja koja su predmet podsticaja.

Podsticajne mere mogu se menjati u skladu sa propisima na osnovu kojih su energetski subjekti, koji proizvode energiju iz obnovljivih izvora, stekli podsticajne mere.

II SISTEMI PODSTICAJA PROIZVODNjE ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLjIVIH IZVORA

Vrste sistema podsticaja

Član 8.

Podsticaji za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora sprovode se u određenom podsticajnom periodu kroz sistem tržišnih premija i sistem fid-in tarifa i odnose se na cenu električne energije, preuzimanje balansne odgovornosti, pravo na prioritetan pristup sistem i druge podsticaje propisane zakonom.

Energetski objekat koji je predmet podsticaja

Član 9.

Podsticajne mere mogu da se steknu za:

1) hidroelektranu,

2) elektranu na biomasu,

3) elektranu na biogas,

4) vetroelektranu,

5) solarnu elektranu,

6) geotermalnu elektranu,

7) elektranu na biorazgradivi otpad,

8) elektranu na deponijski gas,

9) elektranu na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda i

10) proizvodnju iz ostalih obnovljivih izvora energije.

Podsticaji se daju za električnu energiju proizvedenu u novoizgrađenim ili rekonstruisanim elektranama koje koriste obnovljive izvore energije.

Obaveštavanje javnosti o sistemu podsticaja i procena efikasnosti sistema

Član 10.

Ministarstvo objavljuje za period od tri godine pregled sistema podsticaja koji se primenjuje, okvirni vremenski plan održavanja aukcija, učestalost aukcija, očekivane nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije koji će biti u sistemu podsticaja, budžet za podsticaje koji će se raspodeliti u tom periodu i vrste tehnologija koja će biti podržane u sistemu podsticaja, ako je taj podatak poznat.

Pregled sistema podsticaja iz stava 1. ovog člana, ministarstvo objavljuje do kraja februara jednom u tri godine, ažurirajući svake godine do kraja februara u slučaju promene podataka iz stava 1. ovog člana.

Agencija jednom u tri godina donosi procenu efikasnosti sistema podsticaja za električnu energiju iz obnovljivih izvora, način distribucije efekata sistema podsticaja na različite grupe potrošača električne energije i investicije, uzimajući u obzir i efekat mogućih izmena sistema podsticaja.

Akt iz stava 3. ovog člana predstavlja dokumentacionu osnovu kada se vrši priprema propise i drugih mera kojima se određuje javna politika Vlade u oblasti obnovljivih izvora energije.

III SISTEM TRŽIŠNE PREMIJE

Pojam

Član 11.

Tržišna premija je vrsta operativne državne pomoći koja predstavlja dodatak na tržišnu cenu električne energije koju korisnici premije isporuče na tržište i koja se određuje u evrocentima po kWh u postupku aukcija.

Tržišna premija obračunava se i isplaćuje na mesečnom nivou.

Metodologija za određivanje tržišne premije

Član 12.

Za potrebe aukcija, u kojima se učesnici nadmeću da ponude najnižu tržišnu premiju, unapred se određuje početna visina tržišne premije, odnosno visina maksimalne podsticajne otkupne cene čiju visinu učesnici aukcija ne mogu svojim ponudama da premaše na aukciji.

Metodologiju za određivanje godišnje korekcije tržišnih premija, početne visine tržišne premije, odnosno početne visine maksimalne podsticajne otkupne cene i druge elemente od značaja za određivanje visine tržišne premije, propisuje Agencija za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija).

Na osnovu metodologije iz stava 2. ovog člana, Agencija najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu u kojoj su planirane aukcije, objavljuje na svom sajtu početnu visinu tržišne premije, odnosno početnu visinu maksimalne podsticajne otkupne cene i referentne tržišne cene za potrebe sprovođenja aukcija.

Aukcije

Član 13.

Energetski subjekt za elektranu iz člana 9. ovog zakona, stiče pravo na tržišnu premiju u postupku aukcija.

Aukcija se može organizovati jedinstveno za dve ili više vrsta elektrana iz člana 9. ovog zakona ili odvojeno po posebnim vrstama elektrana.

Ministarstvo sprovodi aukcije na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada.

Vlada donosi akta iz stava 3. ovog člana na osnovu:

1) Strategije razvoja energetike Republike Srbije,

2) Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije,

3) Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku.

Vlada kvote propisuje na osnovu donetih akata iz stava 4 ovog člana i raspoloživih podataka o postojećim kapacitetima, planiranim potrebama i drugih podataka značajnih za određivanje kvota.

Pokretanje postupka aukcija

Član 14.

Postupak se pokreće i sprovodi na osnovu javnog poziva.

Javni poziv naročito sadrži sledeće:

1) ko ima pravo da podnese prijavu za učestovovanje na aukciji,

2) raspoložive kvote po vrsti i instalisanoj snazi elektrane,

3) maksimalnu visinu tržišne premije, odnosno visinu maksimalne podsticajne otkupne cene,

4) način i formu prijavljivanja na aukcije,

5) spisak dokumenata koja se dostavljaju uz prijavu za učestvovanje na aukciji,

4) uslovi za kvalifikaciju i nadmetanje na aukciji u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega,

6) rokove u postupku aukcije,

7) podatak o visini depozita koji treba da se uplati za učestvovanje u aukciji,

8) rok za realizaciju projekta,

9) podatke o pravnim lekovima u aukciji i

10) druge elemente utvrđene aktom iz stava 3. ovog člana.

Ministarstvo raspisuje javni poziv na osnovu ovog zakona i podzakonskog akta iz člana 32. ovog zakona.

Ministarstvo je dužno da na veb platformi, odnosno internet stranici objavi obrasce koje učesnici aukcije dostavljaju u vezi sa javnim pozivom u postupku aukcija, kao i informacije o održanim aukcijama, uključujući i stepen realizacije projekata iz aukcija.

Do donošenja odluke o najboljim ponudama, postupak sprovodi komisija koju rešenjem obrazuje ministar nadležan za poslove energetike (u daljem tekstu: Komisija).

О preduzetim radnjama u sprovođenju postupka, Komisija sačinjava izveštaj.

Postupak aukcija

Član 15.

Pokretanje, dostavljanje i razmena dokumenata, obaveštavanje, objavljivanje i forma odluka, sprovodi se u skladu sa podzakonskim aktom iz člana 32 ovog zakona, u elektronskoj ili u papirnoj formi koja se određuje javnim pozivom.

Dostavljanje upravnih akata u postupku aukcija vrši se javnim dostavljanjem kroz objavljivanje pismena na veb prezentaciji i oglasnoj tabli Ministarstva.

Postupak aukcija sastoji se od tri faze: kvalifikacija, nadmetanja i odabira najboljih ponuda.

Kvalifikacije

Član 16.

Kvalifikacija je eliminaciona faza postupka aukcije u kojoj se vrši odabir prijavljenih učesnika na osnovu ispunjenosti uslova u pogledu:

1) vrste i instalisane snage elektrane,

2) planskog osnova za izgradnju elektrane,

3) razvijenosti projekta u građevinskom smislu (postojanje građevinske dozvole odnosno odobrenja za izvođenje radova i ugovor o priključenju na prenosni, odnosno distributivni sistem),

4) priključenja elektrane,

5) zaštite životne sredine,

6) i drugih uslova bliže određenih aktom iz člana 32. ovog zakona.

Uslovi iz stava 1. mogu da se razlikuju po vrsti elektrane.

Ministarstvo objavljuje spisak učesnika na aukciji koji su prošli fazu kvalifikacija i čije ponude ulaze u fazu nadmetanja, na način propisan članom 15. ovog zakona.

Nadmetanje

Član 17.

Nadmetanje je faza postupka aukcije u kojoj se ponude učesnika koji su prošli fazu kvalifikacija nadmeću prema kriterijumu koja ponuda nudi nižu tržišnu premiju u odnosu na početnu tržišnu premiju, odnosno nižu visinu maksimalne podsticajne otkupne cene u odnosu na početnu visinu maksimalne podsticajne otkupne cene.

Ponude koje premašuju početnu visinu tržišne premije, odnosno početnu visinu maksimalne podsticajne otkupne cene ne razmatraju se.

Predlog rang liste i popunjavanje kvote

Član 18.

Ponude koje su prošle fazu kvalifikacija i nadmetanja rangiraju se od najnižeg do najvišeg iznosa tržišne premije, odnosno maksimalne podsticajne otkupne cene i po tom redosledu popunjavaju kvotu.

Kada zbir instalisanih snaga elektrana za rangirane ponude iz stava 1. ovog člana dostigne nivo propisane kvote, kvota je popunjena.

U slučaju da za raspoloživu kvotu konkurišu dva ili više učesnika u postupku aukcije sa istom tržišnom premijom, odnosno istom maksimalnom podsticajnom otkupnom cenom, preostala kvota se proporcionalno raspodeljuje na te učesnike.

Kada učesnici iz prethodnog stava ne pristupe potpisivanju ugovora o tržišnoj premiji nakon rešenja o priznavanju prava na tržišnu premiju, ta kvota ostaje neraspodeljena u toj godini.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, neraspodeljena kvota se može raspodeliti u naredno organizovanoj aukciji.

Na osnovu pravila propisanih st. 1 -4.., Komisija sastavlja predlog rang liste koji zajedno sa izveštajem i predlogom odluke dostavlja ministru nadležnom za poslove enrgetike (u daljem tekstu: Ministar).

Odabir najboljih ponuda

Član 19.

Na osnovu rang liste, izveštaja i predloga odluke Komisije, Ministar donosi odluku o najboljim ponudama.

Na osnovu odluke iz stava 1.ovog člana, Ministar donosi rešenje o dodeljivanju prava na tržišnu premiju, odnosno rešenje o odbijanju prava na tržišnu premiju učesnicima u postupku aukcije.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Status privremenog povlašćenog proizvođača

Član 20.

Učesnici u postupku aukcije čije su ponude na aukcijama obuhvaćene rešenjem iz člana 19. ovog zakona, stiču status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije danom donošenja tog rešenja.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da u roku od 30 dana od dana sticanja tog statusa Ministarstvu dostavi finansijski instrument obezbeđenja u obliku bankarske garancije koja je bezuslovna, neopoziva, plativa na prvi poziv i bez prava na prigovor, ili novačnog depozita kojim garantuje da će u roku trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača steći status povlašćenog proizvođača električne energije.

Ukoliko privremeni povlašćeni proizvođač ne dostavi finansijski instrument u propisanom roku, gubi pravo na tržišnu premiju i kvota koju je rezervisao postaje neraspodeljena.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, neraspodeljena kvota se može raspodeliti u naredno organizovanoj aukciji.

Ministarstvo u slučaju iz stava 3. ovog člana donosi rešenje o ukidanju prava na tržišnu premiju, a privremeni povlašćeni proizvođač gubi taj status.

Rešenje iz stava 5. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ugovor o tržišnoj premiji

Član 21.

Privremeni povlašćeni proizvođač koji je dostavio finansijski instrument iz člana 20. ovog zakona u propisanom roku zaključuje ugovor o tržišnoj premiji sa ovlašćenom ugovornom stranom.

Ugovor o premiji naročito sadrži podatke o ugovornim stranama i njihova prava i obaveze, predmet ugovora, visinu i podatke o tržišnoj premiji, vrstu i instalisanu snagu elektrane, podsticajni period i rok zaključenja ugovora, razloge za raskid ugovora, način rešavanja sporova i druge elemente bitne za sadržinu i svrhu ugovora u skladu sa ovim zakonom.

Elementi ugovora koji su suprotni ovom zakonu ništavi su.

Tržišna premija se u ugovoru o premiji određuje u skladu sa ponudom privremenog povlašćenog proizvođača za elektranu čija je instalisana snaga ušla u kvotu u postupku aukcija i podzakonskim aktom iz člana 13.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da podnese zahtev za zaključenje ugovora o premiji u roku od 15 dana od dana dostavljanja finansijskog instrumenta obezbeđenja Ministarstvu, pod pretnjom posledice gubitka prava na tržišnu premiju usled propuštanja.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da o podnošenju zahteva iz stava 5. ovog člana obavesti Ministarstvo.

Obaveze ovlašćene ugovorne strane

Član 22.

Ovlašćena ugovorna strana je dužna da:

1) izradi model ugovora o premiji u skladu sa ovim zakonom,

2) na zahtev privremenog povlašćenog proizvođača zaključi ugovor o premiji u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva,

3) vodi poseban račun za transakcije vezane za podsticajne mere u skladu sa ovim zakonom,

4) vodi registar ugovora o premiji i objavljuje ih na svojoj internet stranici,

5) ispunjava druge obaveze utvrđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Trajanje i produženje statusa privremenog povlašćenog proizvođača

Član 23.

Status privremenog povlašćenog proizvođača traje tri godine od dana konačnosti rešenja iz člana 20, odnosno jednu godinu za elektrane koje koriste energiju sunčevog zračenja.

Na zahtev lica iz stava 1. ovog člana status privremenog povlašćenog proizvođača može se produžiti za najviše godinu dana.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da podnese zahtev za produženje statusa privremenog povlašćenog proizvođača najkasnije 30 dana pre isteka roka iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva rešenjem odlučuje o zahtevu iz stava 3. ovog člana.

Rešenja iz stava 4. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ako Ministarstvo u roku iz stava 4. ovog člana ne odluči o zahtevu za produženje statusa privremenog povlašćenog proizvođača smatra se da je zahtev usvojen i status privremenog povlašćenog proizvođača produžava se za godinu dana.

Obaveze privremenog povlašćenog proizvođača

Član 24.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da:

1) ne menja instalisanu snagu elektrane za koju je stečen statsu privremenog povlašćenog proizvođača u toku trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača,

2) održava finansijski instrument obezbeđenja,

3) zaključi ugovor o premiji,

4) da obavesti Ministarstvo, ako se promene podaci o činjenicama na osnovu kojih je stečen status privremenog povlašćenog proizvođača, o nastalim promenama u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

U slučaju iz tačke 4) ovog člana, ako nastale promene ne utiču na ispunjenost uslova na osnovu kojih je rešenje izdato, ministarstvo vrši izmenu rešenja u skladu sa novim podacima.

Oduzimanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača

Član 25.

Status privremenog povlašćenog proizvođača se oduzima ako:

1) je rešenje o sticanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača iz obnovljivih izvora doneto na osnovu neistinitih podataka,

2) ne ispunjava obaveze utvrđene zakonom i aktom iz člana 32. ovog zakona,

3) su akti na osnovu kojih je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage;

4) ako ne održava finansijsko sredstvo obezbeđenja za vreme trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača.

Ministarstvo, po saznanju za okolnosti koje ukazuju na činjenice na osnovu kojih se oduzima status privremenog povlašćenog proizvođača, bez odlaganja o tome obaveštava nadležog inspektora.

Po dobijanju akta nadležnog inspektora kojim se utvrđuju činjenice iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača u roku od 5 dana.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Status povlašćenog proizvođača električne energije

Član 26.

Privremeni povlašćeni proizvođač stiče status povlašćenog proizvođača električne energije (u daljem tekstu: povlašćeni proizvođač) ako je:

1) stekao licencu za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje električne energije u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, a koja obuhvata elektranu za koju je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača;

2) elektrana iz tačke 1. ovog stava trajno priključena na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem, električne energije na odobrenu snagu koja odgovara instalisanoj snazi za koju je elektrana stekla status privremenog povlašćenog proizvođača;

3) za elektranu iz tačke 1. ovog stava obezbeđeno posebno merenje odvojeno od merenja u drugim tehnološkim procesima:

(1) predate električne energije u prenosni sistem, odnosno distributivni sistem električne energije,

(2) preuzete električne energije iz prenosnog, odnosno distributivnog sistema, za potrebe tehnološkog procesa rada elektrane,

(3) predate toplotne energije u sistem,

(4) preuzete, odnosno proizvedene toplotne energije za potrebe tehnološkog procesa elektrane i pripremu energenta.

4) elektrana iz tačke 1.ovog člana novoizgrađena, odnosno rekonstruisana sa ugrađenom nekorišćenom opremom;

5) za elektranu iz tačke 1. ovog člana dobijena upotrebna dozvola u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata;

6) ima zaključen ugovor o tržišnoj premiji u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega;

7) za elektranu iz tačke 1. ovog člana izdata vodna dozvola u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast vodoprivrede, u slučaju da je predmet zahteva hidroelektrana;

8) pribavio integrisanu dozvolu, odnosno dozvolu za upravljanjem otpadom ili drugi akt u skladu propisima kojima se uređuje oblast upravljanja otpadom i upotreba otpada za prouzvodnju energije, u slučaju da je predmet zahteva elektrana na biorazgradivi otpad;

9) za elektranu iz tačke 1. ovog člana izdat akt inspektora za zaštitu životne sredine da su ispunjeni uslovi za rad elektrane i obavljanje aktivnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Ministarstvo rešenjem odlučuje o zahtevu za sticanje statusa povlašćenog proizvođača u upravnom postupku u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Obaveze povlašćenog proizvođača

Član 27.

Povlašćeni proizvođač dužan je da:

1) u procesu proizvodnje električne energije koristi obnovljive izvore;

2) poštuje sve propise u oblasti životne sredine;

2) poštuje sve propise u oblasti vodoprivrede u slučaju male hidroelektrane;

3) vodi evidenciju o utrošenim energentima, osim u slučaju hidroelektrana; vetroelektrana i solarnih elektrana;

3) dostavlja planove rada garantovanom snabdevaču, odnosno balansnoj odgovornoj strani u skladu sa zakonom;

4) ispunjava i druge obaveze propisane ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona

5) da obavesti Ministarstvo ako se promene podaci o činjenicama na osnovu kojih je stečen status privremenog povlašćenog proizvođača, o nastalim promenama u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

U slučaju iz tačke 5) ovog člana, ako nastale promene ne utiču na ispunjenost uslova na osnovu kojih je rešenje izdato, Ministarstvo vrši izmenu rešenja u skladu sa novim podacima.

Oduzimanje statusa statusa povlašćenog proizvođača

Član 28.

Status povlašćenog proizvođača se oduzima ako:

1) je rešenje o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) prestane da ispunjava uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača utvrđene ovim zakonom i aktom iz člana 26. ovog zakona

3) ne ispunjava obaveze utvrđene ovim zakonom i aktom iz člana ovog zakona;

4) proizvodi električnu energiju suprotno propisima kojim se uređuje oblast energetike;

5) su akti na osnovu kojih je stekao status povlašćenog proizvođača pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage.

Ministarstvo, po saznanju za okolnosti koje ukazuju na činjenice na osnovu kojih se oduzima status povlašćenog proizvođača, bez odlaganja o tome obaveštava nadležog inspektora.

Po dobijanju akta nadležnog inspektora kojim se utvrđuju činjenice iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju statusa povlašćenog proizvođača u roku od 5 dana.

Rešenje iz stava 3. ovog zakona je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Podsticajni period

Član 29.

Podsticajni period je određeni vremenski period u kome se povlašćenom proizvođaču isplaćuje tržišna premija.

Podsticajni period traje do isteka perioda amortizacije elektrane, ali ne duže od 12 godina od dana prve isplate tržišne premije.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, podsticajni period može da traje duže od perioda amortizacije za elektrane koje koriste kao izvor biomasu u skladu sa pravilima državne pomoći.

Preuzimanje balansne odgovornosti

Član 30.

Do uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta električne energije, energetski subjekti koji ostvare pravo na tržišnu premiju izuzimaju se od potpune balansne odgovornosti.

Energetski subjekti iz stava 1. ovog člana, snose troškove balansiranja prema balansnoj odgovornoj strani ako njihova ostvarena proizvodnja odstupa u propisanom procentu od planirane proizvodnje u obračunskom periodu.

Operator tržišta je dužan da objavi dan uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta.

Od uspostavljanja organizovanog unutardnenog tržišta električne energije, energetski subjekti iz stava 1. ovog člana, su potpuno balansno odgovorni i dužni su da urede svoju balansnu odgovornost u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika i pravila o radu tržišta električne energije u roku od tri meseca od dana uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta u Republici Srbiji.

Vlada bliže uređuje procenat dozvoljenog odstupanja od planirane proizvodnje, uslove pod kojima energetski subjekti snose troškove balansiranja iz stava 2. ovog člana i balansno odgovornu stranu za energetske subjekte iz stava 1. ovog člana do uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta.

Pravo na prioritetan pristup prenosnom, odnosno distributivnom sistemu

Član 31.

Operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema je dužan da prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora.

Ako operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema, usled ugrožene sigurnosti rada prenosnog, odnosno distributivnog sistema u znatnoj meri ograniči pristup sistemu proizvođačima iz obnovljivih izvora, dužan je da obavesti Agenciju o preduzetim merama, kao i o merama koje je potrebno preduzeti da bi se sprečila eventualna buduća ograničenja.

Podzakonski akt za tržišnu premiju

Član 32.

Vlada, na predlog Ministarstva, bliže uređuje vrstu, način i uslove sticanja, ostvarivanja i prestanak prava na tržišnu premiju, vrstu i način određivanja tržišne premije, prava i obaveze u vezi sa tržišnom premijom, sadržinu javnog poziva, uslove, rok i način prijavljivanje na aukcije, dokaze kojima se dokazuje njihova ispunjenost, sadržinu i formu ponude, način zaštite sadržine ponude do njenog otvaranja, njeno dostavljanje i vreme otvaranja ponuda, obaveštavanje, dostavljanje i razmena dokumenata u postupku aukcija, objavljivanje i forma odluka u postupku aukcije, kao i način popunjavanja kvote u slučaju kada instalisana snaga elektrane iz ponude delimično popunjava kvotu.

IV SISTEM FID-IN TARIFA

Pojam

Član 33.

Fid-in tarifa je vrsta operativne državne pomoći koja se dodeljuje u obliku podsticajne otkupne cene koja se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju u elektroenergetski sistem u toku podsticajnog perioda.

Fid-in tarifa može se steći za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktom iz člana 47. ovog zakona.

Fid-in tarifa obračunava se i isplaćuje na mesečnom nivou.

Ministarstvo vrši dodelu prava na fid-in tarifu u postupku aukcija na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada.

Vlada donosi akta iz stava 4. ovog člana, na osnovu:

1) Strategije razvoja energetike Republike Srbije,

3) Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije,

4) Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku.

Vlada kvote propisuje na osnovu donetih akata iz stava 5. ovog člana i raspoloživih podataka o postojećim kapacitetima, planiranim potrebama i drugih podataka značajnih za određivanje kvota.

Metodologija za određivanje fid-in tarifa

Član 34.

Za potrebe aukcija, u kojima se učesnici nadmeću da ponude najnižu fid-in tarifu, unapred se određuje početna visina fid-in tarife, čiju visinu učesnici aukcija ne mogu svojim ponudama da premaše na aukciji.

Metodologiju za određivanje godišnje korekcije fid-in tarife i početne visine fid-in tarife iz stava 1. ovog člana, propisuje Agencija.

Metodologija iz stava 2. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Aukcije

Član 35.

Na postupak aukcija za fid-in tarife shodno se primenjuju odredbe iz čl. 13- 19. ovog zakona.

Status privremenog povlašćenog proizvođača

Član 36.

Učesnici u postupku aukcije čije su ponude na aukcijama obuhvaćene rešenjem o priznanju prava na fid-in tarife, stiču status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije danom donošenja tog rešenja.

Ukoliko privremeni povlašćeni proizvođač ne dostavi finansijski instrument u propisanom roku, gubi pravo na fid-in tarifu i kvota koju je rezervisao postaje neraspodeljena.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, neraspodeljena kvota se može raspodeliti u narednoj organizovanoj aukciji.

Ministarstvo u slučaju iz stava 3. ovog člana donosi rešenje o ukidanju prava na fid-in tarifu i status privremenog povlašćenog proizvođač gubi taj status.

Rešenje iz stava 5. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ugovor o fid-in tarifi

Član 37.

Privremeni povlašćeni proizvođači ostvaruju pravo na fid-in tarife, podsticajni period i preuzimanje balansne odgovornosti zaključenjem ugovora o fid-in tarifi sa garantovanim snabdevačem.

Ugovor o fid-in tarifi iz stava 1. ovog člana naročito sadrži: podatke o ugovornim stranama i njihova prava i obaveze, predmet ugovora, vrstu i instalisanu snagu elektrane povlašćenog proizvođača, mesto primopredaje energije u sistem, mesto i način merenja, cenu električne energije i način i uslove promene cene, način i dinamiku obračunavanja, fakturisanja i plaćanja, kamatu u slučaju neblagovremenog plaćanja, instrumente obezbeđenja plaćanja, obaveze garantovanog snabdevača u pogledu preuzimanja balansne odgovornosti i povlašćenog proizvođača u pogledu planiranja rada elektrane, uslovi u periodu probnog rada, kada ugovor zaključuje privremeni povlašćeni proizvođač, podsticajni period i rok zaključenja ugovora, razloge za raskid ugovora, način rešavanja sporova i druge elemente bitne za sadržinu i svrhu ugovora u skladu sa ovim zakonom.

Elementi ugovora koji su suprotni ovom zakonu ništavi su.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da podnese zahtev za zaključenje ugovora o fid-in tarifi u roku od 15 dana od dana dostavljanja finansijskog instrumenta obezbeđenja Ministarstvu, pod pretnjom posledice gubitka prava na tržišnu premiju usled propuštanja.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, privremeni povlašćeni proizvođač čija je instalisana snaga manja od 100 kW je dužan da podnese zahtev za zaključenje ugovora o fid-in tarifi u roku od 15 dana od dana sticanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača, pod pretnjom posledice gubitka prava na fid-in premiju usled propuštanja.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da o podnošenju zahteva iz st. 4. i 5. ovog člana obavesti Ministarstvo.

Obaveze garantovanog snabdevača

Član 38.

Garantovani snabdevač je dužan da:

1) izradi model ugovora o otkupu električne energije,

2) zaključi ugovor o otkupu električne energije u skladu sa ovim zakonom,

3) preuzima prava i obaveze prethodnog garantovanog snabdevača u roku, na način i pod uslovima utvrđenim javnim tenderom u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika,

4) vodi registar ugovora otkupu električne energije i objavljuje ih na svojoj internet stranici,

5) preuzme balansnu odgovornost u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega,

6) dostavlja Agenciji podatke potrebne za utvrđivanje naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u skladu sa podzakonskim aktom iz člana 47. ovog zakona,

7) vodi poseban račun za transakcije vezane za podsticajne mere u skladu sa ovim zakonom,

8) ispunjava druge obaveze utvrđene ovim zakonom.

Trajanje i produženje statusa privremenog povlašćenog proizvođača

Član 39.

Status privremenog povlašćenog proizvođača traje tri godine od dana donošenja rešenja o priznanju prava na fid-in tarifu, odnosno jednu godinu za elektrane koje koriste energiju sunčevog zračenja.

Na zahtev lica iz stava stava 1. ovog člana status privremenog povlašćenog proizvođača može se produžiti za najviše godinu dana.

Ministarstvo u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva rešenjem odlučuje o zahtevu iz stava 3. ovog člana.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog zakona je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Obaveze privremenog povlašćenog proizvođača

Član 40.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da:

1) ne menja instalisanu snagu elektrane za koju je stečen status privremenog povlašćenog proizvošača u toku trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača,

2) održava finansijski instrument obezbeđenja;

3) zaključi ugovor o fid-in tarifi.

4) da obavesti Ministarstvo ako se promene podaci o činjenicama na osnovu kojih je stečen status privremenog povlašćenog proizvođača, o nastalim promenama u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

U slučaju iz tačke 4) ovog člana, ako nastale promene ne utiču na ispunjenost uslova na osnovu kojih je rešenje izdato, Ministarstvo vrši izmenu rešenja u skladu sa novim podacima.

Oduzimanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača

Član 41.

Status privremenog povlašćenog proizvođača se oduzima ako:

1) je rešenje o sticanju privremenog statusa povlašćenog proizvođača iz obnovljivih izvora doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) ne ispunjava obaveze utvrđene zakonom i aktom iz člana. ovog zakona;

3) su akti na osnovu kojih je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage;

4) ako ne održava finansijsko sredstvo obezbeđenja za vreme trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača.

Ministarstvo, po saznanju za okonosti koje ukazuju na činjenice na osnovu kojih se oduzima status privremenog povlašćenog proizvođača, bez odlaganja o tome obaveštava nadležog inspektora.

Rešenje iz stava 3. ovog zakona je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Status povlašćenog proizvođača električne energije

Član 42.

Privremeni povlašćeni proizvođač stiče status povlašćenog proizvođača električne energije (u daljem tekstu: povlašćeni proizvođač) na osnovu zahteva na propisanom obrascu, ako je:

2) elektrana iz tačke 1. ovog stava trajno priključena na prenosni, odnosno distributivni sistem električne energije na odobrenu snagu koja odgovara instalisanoj snazi za koju je elektrana stekla status privremenog povlašćenog proizvođača;

3) za elektranu iz tačke 1. ovog stava obezbeđeno posebno merenje odvojeno od merenja u drugim tehnološkim procesima:

(1) predate električne energije u prenosni sistem, odnosno distributivni sistem električne energije,

(2) preuzete električne energije iz prenosnog, odnosno distributivnog sistema, za potrebe tehnološkog procesa rada elektrane,

(3) predate toplotne energije u sistem,

(4) preuzete, odnosno proizvedene toplotne energije za potrebe tehnološkog procesa elektrane i pripremu energenta.

4) elektrana iz tačke 1. ovog člana novoizgrađena, odnosno rekonstruisana sa ugrađenom nekorišćenom opremom;

5) za elektranu iz tačke 1. ovog člana dobijena upotrebna dozvola u skladu sa zakonom kojim se uteđuje izgradnja objekata;

6) ima zaključen ugovor o fid-in tarifi u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega;

7) za elektranu iz tačke 1. ovog člana izdata vodna dozvola u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast vodoprivrede, u slučaju da je predmet zahteva hidroelektrana;

Ministarstvo rešenjem odlučuje o zahtevu za sticanje statusa povlašćenog proizvođača u upravnom postupku u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Obaveze povlašćenog proizvođača

Član 43.

Povlašćeni proizvođač dužan je da:

1) u procesu proizvodnje električne energije koristi obnovljive izvore;

2) poštuje sve propise u oblasti životne sredine;

3) poštuje sve propise u oblasti vodoprivrede u slučaju male hidroelektrane;

4) vodi evidenciju o utrošenim energentima, osim u slučaju hidroelektrana; vetroelektrana i solarnih elektrana;

5) dostavlja planove rada garantovanom snabdevaču, odnosno balansnoj odgovornoj strani u skladu zakonom;

6) ispunjava i druge obaveze propisane ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona.

7) dužan je da obavesti Ministarstvo o nastalim promenama u roku od 15 dana od dana nastanka promene, ako se promene podaci o činjenicama na osnovu kojih je stečen status povlašćenog proizvođača.

U slučaju iz tačke 7) ovog člana, ako nastale promene ne utiču na ispunjenost uslova na osnovu kojih je rešenje izdato, Ministarstvo vrši izmenu rešenja u skladu sa novim podacima.

Oduzimanje statusa povlašćenog proizvođača

Član 44.

Status povlašćenog proizvođača se oduzima ako:

1) je rešenje o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) prestane da ispunjava uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača utvrđene ovim zakonom i aktom iz člana 42. ovog zakona

3) ne ispunjava obaveze utvrđene ovim zakonom i aktom iz člana 42. ovog zakona;

4) proizvodi električnu energiju suprotno propisima kojim se uređuje oblast

energetike;

5) su akti na osnovu kojih je stekao status povlašćenog proizvođača

pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage.

Ministarstvo, po saznanju za okonosti koje ukazuju na činjenice na osnovu kojih se oduzima status povlašćenog proizvođača, bez odlaganja o tome obaveštava nadležog inspektora.

Po dobijanju akta nadležnog inspektora kojim se utvrđuju činjenice iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju statusa povlašćenog proizvođača u roku od 5 dana.

Rešenje iz stava 3. ovog zakona je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Podsticajni period za fid-in tarifu

Član 45.

Podsticajni period je određeni vremenski period u kome se povlašćenom proizvođaču isplaćuje tržišna premija.

Podsticajni period traje do isteka perioda amortizacije elektrane, ali ne duže od 12 godina od dana prve isplate tržišne premije.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, podsticajni period može da traje duže od perioda amortizacije za elektrane koje koriste kao izvor biomasu u skladu sa pravilima državne pomoći.

Preuzimanje balansne odgovornosti za fid-in tarifu

Član 46.

Povlašćeni proizvođači za fid-in tarifu su oslobođeni balansne odgovornosti i troškova balansiranja.

Balansnu odgovornost i troškove balansiranja za elektrane iz stava 1. ovog člana preuzima garantovani snabdevač.

Podzakonski akt za fid-in tarifu

Član 47.

Vlada, na predlog Ministarstva, bliže uređuje način i uslove sticanja, ostvarivanja i prestanak prava na fid-in tarifu, način i postupak sticanja statusa povlašćenog proizvođača za mala postrojenja i demonstracionog projekta, prava i obaveza u vezi sa fid-in tarifom, podatke potrebne za utvrđivanje naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije i druge elemente.

V GARANCIJA POREKLA

Proizvođač iz obnovljivih izvora energije

Član 48.

Proizvođač iz obnovljivih izvora električne energije je energetski subjekat koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora i ima pravo na garancije porekla (u daljem tekstu: proizvođač iz obnovljivih izvora)

Energetski subjekt može steći status proizvođača iz obnovljivih izvora za elektranu ako:

1) u procesu proizvodnje električne energije koristi obnovljive izvore

energije;

2) za elektranu dobijena upotrebna dozvola u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata;

3) ima obezbeđeno posebno merenje, odvojeno od merenja u drugim tehnološkim procesima, kojim se meri preuzeta i predata električna, odnosno toplotna energija u sistem;

4) ima licencu za obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast energetike;

5) da je priključena da prenosni, odnosno distributivni sistem električne energije; Energetski subjekat ne može istovremeno imati status proizvođača iz obnovljivih izvora i status povlašćenog proizvođača za istu elektranu. Ministarstvo rešenjem odlučuje o zahtevu za sticanje statusa proizvođača iz

obnovljivih izvora u upravnom postupku u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Obaveze proizvođača iz obnovljivih izvora energije

Član 49.

Proizvođač iz obnovljivih izvora energije je dužan da:

1) u procesu proizvodnje električne energije koristi jedino obnovljive izvore;

2) poštuje sve propise u oblasti životne sredine;

3) poštuje sve propise u oblasti vodoprivrede u slučaju hidroelektrane;

4) vodi evidenciju o utrošenim energentima, osim u slučaju hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana;

5) dostavlja planove rada garantovanom snabdevaču, odnosno balansnoj odgovornoj strani u skladu zakonom;

6) ispunjava i druge obaveze propisane ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Oduzimanje statusa proizvođača iz obnovljivih izvora energije

Član 50.

Status proizvođača iz obnovljivih izvora se oduzima ako:

1) je rešenje o sticanju statusa proizvođača električne energije doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) prestane da ispunjava uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača

utvrđene ovim zakonom i aktom iz člana 48. ovog zakona

3) ne ispunjava obaveze utvrđene ovim zakonom i aktom iz člana 49. ovog zakona;

4) proizvodi električnu energiju suprotno propisima kojim se uređuje oblast energetike;

5) su akti na osnovu kojih je stekao status proizvođača iz obnovljivih izvora pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage.

Ministarstvo, po saznanju za okolnosti koje ukazuju na činjenice na osnovu kojih se oduzima status proizvođača iz obnovljivih izvora, bez odlaganja o tome obaveštava nadležnog inspektora.

Po dobijanju akta nadležnog inspektora kojim se utvrđuju činjenice iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju statusa proizvođača iz obnovljivih izvora energije u roku od 5 dana.

Rešenje iz stava 3. ovog zakona je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Garancija porekla

Član 51.

Operator prenosnog sistema izdaje proizvođaču iz obnovljivih izvora energije garanciju porekla na njegov zahtev i odgovoran je za njenu tačnost, pouzdanost i zaštićenost od zloupotrebe.

Operator distributivnog sistema je dužan da dostavlja operatoru prenosnog sistema podatke o proizvedenoj električnoj energiji za koje se izdaje garancija porekla.

Garancija porekla ne može se izdati za električnu energiju proizvedenu u reverzibilnoj hidroelektrani u slučaju kada je takva proizvodnja posledica pumpnog rada.

Zahtev za izdavanje garancije porekla iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku ne dužem od šest meseci od poslednjeg dana perioda proizvodnje električne energije za koju se zahteva izdavanje garancije porekla, a najkasnije do 15. marta tekuće godine za proizvodnju iz prethodne godine.

Garancija porekla se izdaje samo jednom za jediničnu neto količinu od 1 MWh proizvedene električne energije izmerene na mestu predaje u prenosni, distributivni ili zatvoreni distributivni sistem.

Period proizvodnje električne energije za koju se izdaje garancija porekla ne može biti duži od godinu dana.

Garancija porekla važi godinu dana počev od poslednjeg dana perioda proizvodnje za koju se izdaje.

Garancija porekla prestaje da važi nakon njenog iskorišćenja, povlačenja ili istekom roka od godinu dana od poslednjeg dana perioda proizvodnje električne energije za koju je izdata.

Garancija porekla je prenosiva.

Postupak izdavanja, prenošenja, iskorišćenja i prestanka važenja garancije porekla zasniva se na principima objektivnosti, transparentnosti i nediskriminacije.

Garancije porekla izdate u drugim državama

Član 52.

Garancija porekla izdata u drugim državama, važi i u Republici Srbiji pod uslovima reciprociteta.

Operator prenosnog sistema odlučuje o priznanju garancija porekla iz stava 1. ovog člana.

Ako je operator prenosnog sistema član evropske asocijacije tela za izdavanje garancija porekla, garancija porekla izdata u drugim državama važiće u skladu sa pravilima te asocijacije.

Prenosivost garancije porekla

Član 53.

Garancije porekla mogu se prenositi nezavisno od proizvedene električne energije na koju se odnose.

Da bi se osiguralo da se električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora samo jednom prikaže kupcu kao potrošena, mora se izbeći duplo računanje i duplo prikazivanje.

Električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora, a za koju je proizvođač iz obnovljivih izvora, pripadajuće garancije porekla prodao odvojeno od te električne energije, ne može se prikazati ili prodati krajnjem kupcu kao električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora.

Sadržina garancije porekla

Član 54.

Garancija porekla za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora sadrži naročito:

1) naziv, lokaciju, vrstu i snagu proizvodnog kapaciteta;

2) datum puštanja objekta u rad;

3) podatak da se garancija porekla odnosi na električnu energiju;

4) datum početka i kraja proizvodnje električne energije za koju se izdaje garancija porekla;

5) podatak da li je za izgradnju proizvodnog kapaciteta bila korišćena investiciona podrška i vrsta te podrške;

6) podatak da li su korišćene mere podsticaja i vrsta podsticaja;

7) datum i zemlju izdavanja i jedinstveni identifikacioni broj.

Količina električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora koja odgovara količini garancija porekla prenesenih sa snabdevača na treću stranu, oduzima se iz udela električne energije iz obnovljivih izvora u miksu tog snabdevača, kada snabdevač, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, u ili uz račun za prodatu električnu energiju ili na drugi prigodan način kupcu obezbedi uvid u podatke o udelu svih vrsta izvora energije u ukupno prodatoj električnoj energiji tog snabdevača u prethodnoj godini.

Registar garancija porekla

Član 55.

Operator prenosnog sistema vodi registar garancija porekla u elektronskom obliku i objavljuje podatke iz registra na svojoj internet stranici, Vlada bliže propisuje način vođenja registra garancija porekla iz stava 1 ovog člana.

Registar sadrži i garancije porekla izdate u skladu sa članom 52. ovog zakona i uz naznaku da su izdate u stranoj državi.

Operator prenosnog sistema ima pravo na naknadu za izdavanje, prenošenje i iskorišćenje garancije porekla u skladu sa aktom kojim se utvrđuje visina naknade na koji saglasnost daje Agencija.

Akt iz stava 4. ovog člana objavljuje se na internet stranici operatora prenosnog sistema i Agencije.

Proračun udela svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energije

Član 56.

Operator prenosnog sistema proračunava i javno objavljuje udele svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji krajnjim kupcima u Republici Srbiji.

Prilikom proračuna iz stava 1. ovog člana, operator prenosnog sistema naročito uzima u obzir iskorišćene i istekle garancije porekla.

Snabdevač proračunava i prikazuje krajnjem kupcu podatke o udelu svakog izvora energije u ukupno prodatoj električnoj energiji u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energitike, na osnovu javno objavljenih podataka operatora prenosnog sistema iz stava 1. ovog člana i iskorišćenih garancija porekla.

Agencija nadzire operatora prenosnog sistema, operatora distributivnog sistema, snabdevače i druge subjekte u izvršavanju obaveza utvrđenih zakonom i propisima donetim na osnovu njega, a kojima se uređuju garancije porekla.

Ministarstvo bliže propisuje način na koji se krajnjem kupcu proračunava i prikazuje udeo svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji, kao i način kontrole proračuna.

Vlada, na predlog Ministarstva, bliže propisuje sadržinu garancije porekla, postupak izdavanja, prenošenja i prestanka važenja garancije porekla, način vođenja registra, način dostavljanja podataka o proizvedenoj električnoj energiji izmerenoj na mestu predaje u prenosni, distributivni i zatvoreni distributivni sistem, nadzor, kao i druga pitanja u skladu sa zakonom.

VI REGISTAR STATUSA

Sadržina registra

Član 57.

Ministarstvo vodi javni i elektronski registar koji sadrži podatke o:

1) proizvođačima koji imaju status povlašćenog proizvođača,

2) proizvođačima koji imaju status privremenog povlašćenog proizvođača,

3) proizvođačima koji imaju status proizvođača iz obnovljivih izvora, i

4) proizvođačima kojima je status iz tač. 1), 2) i 3) ovog stava prestao da važi.

VII PODSTICAJNA SREDSTVA

Član 58.

Svi krajnji kupci električne energije dužni su da plaćaju naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, osim u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

Za električnu energiju utrošenu u reverzibilnim hidroelektranama za pumpni režim rada se ne plaća naknada iz stava 1. ovog člana.

Vlada propisuje način obračuna, plaćanja i prikupljanja sredstava po osnovu naknade za podsticajne mere, način raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticajne mere, sadržinu dodatnih sredstava i način njihovog obračuna, prikupljanja i raspodele.

Vlada, na predlog Ministarstva, najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu, utvrđuje visinu naknade iz stava 3. ovog člana koja se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

VIII PROIZVODNjA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLjIVIH IZVORA ZA SOPSTVENU POTROŠNjU

Kupac-proizvođač iz obnovljivih izvora energije

Član 59.

Krajnji kupac ima pravo da priključi elektranu koja koristi obnovljive izvore energije na unutrašnje električne instalacije svog objekta za potrebe sopstvene potrošnje pri čemu instalisana snaga elektrane ne može biti veća od odobrene snage objekta krajnjeg kupca.

Krajnji kupac stiče status kupca-proizvođača priključenjem elektrane iz stava

1. ovog člana na unutrašnje električne instalacije svog objekta i ima prava i obaveze iz ovog zakona i zakona kojim je uređena oblast energetike.

Kupac-proizvođač ima prava da:

1) proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju,

2) da skladišti električnu energiju i

3) da višak proizvedene električne energije isporuči u elektroenergetski sistem radi prodaje.

Kupac-proizvođač ima pravo na umanjenje računa u narednom obračunskom periodu, odnosno na naknadu od strane snabdevača za višak električne energije koje isporuči u elektroenergetski sistem.

Kupac-proizvođač uređuje odnose sa snabdevačem na osnovu ugovora u skladu sa odredbama zakona o energetici i ovog zakona.

Operator sistema na koji je priključen objekat kupac-proizvođač je dužan da obezbedi tehničke uslove za obračunsko merenje i merno mesto u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast energetike.

Učešće kupca-proizvođača na tržištu elektične energije uređuje se zakonom koji je uređena oblast energetike.

IX ZAJEDNICE OBNOVLjIVIH IZVORA ENERGIJE

Pojam

Član 60.

Zajednica obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: Zajednica) je pravno lice koje se osniva u skladu sa zakonom kojim je uređen pravni položaj udruženja i zasniva se na otvorenom i dobrovoljnom učešću svojih članova.

Izuzetno, Zajednica može biti i stambena zajednica registrovana u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast stanvanja i održavanja zgrada.

Članovi Zajednice

Član 61.

Član Zajednice može biti fizičko ili pravno lice, kao i jedinice lokalne samouprave i drugi vidovi mesne samouprave.

Privredno društvo, odnosno preduzetnik može biti član Zajednice, pod uslovom da proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, ne predstavlja njegovu pretežnu komercijalnu ili profesionalnu delatnost.

Član Zajednice zadržava status krajnjeg kupca, sa pravima i obavezama koja ima u skladu sa ovim zakonom i ne podlože neopravdanim ili diskriminatornim uslovima ili postupcima koji bi sprečili njegovo učešće u Zajednici.

Ciljevi osnivanja Zajednice

Član 62.

Primarni cilj osnivanja Zajednice je korišćenje obnovljivih izvora energije za zadovoljenje energetskih potreba članova zajednice na održiv način koji obuhvata ekološke, ekonomske ili socijalne koristi za članove kao i za lokalnu zajednicu i društvo.

Radi ostvarivanja primarnog cilja, Zajednica razvija, investira i realizuje projekata obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

Status

Član 63.

Zajednica može da stekne status privremenog povlašćenog proizvođača, odnosno status povlašćenog proizvođača i status proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora u skladu sa ovim zakonom.

Pravo i obaveze Zajednice

Član 64.

Zajednica ima pravo na:

1) proizvodnju, potrošnju, skladištenje i prodaju obnovljive energije,

2) pristup svim tržištima energije, direktno ili putem agregacije, na nediskriminatoran način i

3) druga prava i obaveze povlašćenog proizvođača u skladu sa ovim zakonom.

X DUŽNOSTI OPERATORA PRENOSNOG I DISTRIBUTIVNOG SISTEMA

Operator prenosnog sistema

Član 65.

Operator prenosnog sistema je dužan da vodi elektronski, centralizovani i javno dostupan registar svih priključenih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije.

Operator prenosnog sistema je dužan da javno objavi spisak svih podnetih zahteva u postupku priključenja, zatraženoj odobrenoj snazi elektrane, podatke o statusu zahteva, fazi postupka priključenja, u kojoj je fazi puštanja u pogon elektrana, datum probnog rada i datum trajnog priključenja

Svi podnesci i dokumenta koja se dostavljaju, kao i akta koju izdaju operatori prenosnog sistema u postupcima priključenja moraju da imaju formu elektronskog dokumenta, odnosno digitalizovani i potpisani u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronski dokument i elektronska identifikacija.

Operator distributivnog sistema

Član 66.

Operator distributivnog sistema električne energije je dužan da uspostavi pojednostavljenu proceduru priključenja za elektranu krajnjeg kupca koji proizvodi električnu energiju sa sopstvene potrebe i za elektranu koja je deo demonstracionog projekta, instalisane snage 10,8 kW ili manje, ili ekvivalentnoj snazi priključka koji nije trofazni.

Operator distributivnog sistema dužan je da donese i objavi na svojoj internet stranici opšti akt o postupku pojednostavljene procedure priključenja kojim se bliže uređuje način podnošenja zahteva za pojednostavljeno priključenje, uslovi za usvajanje zahteva, dokumentaciju koja se podnosi, rokove za postupanje koji ne mogu biti duži od 30 dana od podnošenja zahteva, rokove za priključenje na sistem i druga pitanja od značaja za ovaj postupak.

U slučaju da operator distributivnog sistema ne odluči o podnetom zahtevu u roku iz stava 2.ovog člana, smatra se da je zahtev usvojen.

Preduzimanje mera u cilju pojednostavljenja priključenja i obaveštavanje javnosti

Član 67.

Operator prenosnog sistema, odnosno operator distributivnog sistema aktivno preduzima mere u cilju pojednostavljenja postupka priključenja elektrana koje proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora.

Operator prenosnog sistema, odnosno operator distributivnog sistema informiše javnost o preduzetim merama iz stava 1. ovog člana na pogodan način preko svoje internet stranice.

XI KORIŠĆENjE OBNOVLjIVIH IZVORA ENERGIJE U OBLASTI TOPLOTNE ENERGIJE

Dostupnost informacija o udelu obnovljivih izvora energije u toplotnoj energiji

Član 68.

Jedinice lokalne samouprave su dužne da obezbede da snabdevači toplotnom energijom učine dostupnim informacije o udelu obnovljivih izvora energije krajnjim potrošačima na internet stranici snabdevača toplotnom energijom, uz račun, na zahtev krajnjih potrošača ili na drugi pogodan način.

Podsticajne mere

Član 69.

Energetski subjekti koji na energetski efikasan način obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja kupaca toplotnom energijom, mogu da steknu podsticajne mere ako koriste:

1) toplotne pumpe,

2) solarnu energiju,

3) geotermalnu energiju,

4) energiju biorazgradivog otpada,

5) biomasu;

6) druge obnovljive izvore energije.

Jedinica lokalne samouprave vodi registar energetskih subjekata iz stava 1.ovog člana i propisuje podsticajne mere, uslove i postupak za sticanje za sticanje prava na podsticajne mere za te subjekte.

Jedinica lokalne samouprave na zahtev Ministarstva, a najmanje jedanput godišnje obaveštava Ministarstvo o podacima sadržanim u registru iz stava 2. ovog člana i dostavlja izveštaj o predviđenim, izvršenim i planiranim podsticajnim merama iz stava 2.ovog člana, kao i postignutim efektima tih mera.

Registar energetskih subjekata iz stava 2. ovog člana ovog zakona naročito sadrži sledeće podatke o:

1) poslovnom imenu, sedištu i matičnom broju energetskog subjekta,

2) energetskim objektima za proizvodnju i distribuciju toplotne energije,

3) lokaciji na kojoj se nalaze energetski objekti,

4) instalisanoj snazi energetskog objekta,

5) vremenu predviđenom za eksploataciju energetskog objekta,

6) uslovima izgradnje i eksploatacije energetskog objekta,

7) vrsti energenta i tehnologiji koji se koristi za proizvodnju toplotne energije,

8) dodeljenim podsticajnim merama.

Priključenje nezavisnog proizvođača na distributivni sistem toplotne energije

Član 70.

Jedinica lokalne samouprave dužna je da propiše uslove pod kojima je distributer toplotne energije dužan da energetskog subjekta koji proizvodi toplotnu energiju iz obnovljivih izvora (u daljem tekstu: nezavisni proizvođači) priključi na svoju distributivnu mrežu.

Distributer toplotne energije može odbiti priključenje nezavisnog proizvođača ako:

1) sistem nema potreban kapacitet zbog postojećeg snabdevanja toplotnom energijom,

2) nisu zadovoljeni tehnički parametri za priključenje i osiguranje pouzdanog i sigurnog snabdevanja,

3) nije ekonomski isplativo i imalo bi uticaj na povećanje cene toplotne energije.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, distributer toplotnom energijom je dužan da bez odlagnja obavesti nezavisnog proizvođača o razlozima odbijanja priključenja.

Postupak i uslovi priključenja

Član 71.

Jedinica lokalne samouprave dužna je da propiše uslove pod kojima nezavisni proizvođač mora osigurati da toplotna energija koju isporučuje odgovara zahtevima za kvalitet, pouzdanost snabdevanja i zaštitu životne sredine utvrđenih zakonskim aktima, propisanog stepena efikasnosti proizvodnog kapaciteta.

Postupak i uslove priključenja na postojeći distributivni sistem nezavisnih proizvođača utvrđuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

XII KORIŠĆENjE OBNOVLjIVIH IZVORA ENERGIJE U SAOBRAĆAJU

Udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije u saobraćaju

Član 72.

Snadbevači gorivom dužni su da obezbede da udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije u saobraćaju do 2030. godine bude u skladu sa nacionalnim ciljem korišćenja obnovljivih izvora u saobraćaju utvrđenog Integrisanim nacionalnim planom za klimu i energetiku.

Prilikom utvrđivanja nacionalnog cilja iz stava 1. ovog člana uzimaju se u obzir obnovljiva tečna i gasovita goriva nebiološkog porekla namenjena upotrebi u saobraćaju kada se upotrebljavaju kao međuproizvod za proizvodnju konvencionalnih goriva, a mogu se uzeti u obzir i goriva iz recikliranog ugljenika.

Podsticaji za proizvodnju biogoriva

Član 73.

U cilju dostizanja planiranog udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije u saobraćaju do 2030. godine, mogu se dodeliti podsticaji proizvođačima biogoriva.

Podsticaji za proizvodnju biogoriva mogu se dodeliti samo za postrojenja koja proizvode napredna biogoriva u slučaju kada se podsticaji za biogoriva dodeljuju u formi investicione državne pomoći.

Podsticajne mere ne mogu se dodeliti za proizvodnju biogoriva koja su predmet obaveze snabdevača gorivom da ih stavi na tržište.

Sredstva koja se koriste kao podsticaj za dostizanje udela obnovljivih izvora energije u saobraćaju obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u visini koja se za svaku godinu određuje Zakonom o budžetu Republike Srbije u okviru razdela ministarstva nadležnog za energetiku u skladu sa utvrđenim limitima u fiskalnoj strategiji za tekuću godinu, sa projekcijama za naredne dve godine.

Stavljanje biogoriva na tržište

Član 74.

Biogoriva koja se stavljaju na tržište moraju ispunjavati uslove utvrđene propisima o kvalitetu biogoriva, kao i tehničkim i drugim propisima koji se odnose na promet biogoriva.

Podzakonski akt

Član 75.

Vlada, na predlog Ministarstva, bliže propisuje podsticaje i mere za dostizanje udela obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja, obaveze snabdevača gorivom u vezi sa ostvarenjem udela obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja, registar snabdevača gorivom i način ispunjenja te obaveze, način stavljanja biogoriva i biogasa na tržište, izveštavanje u vezi sa ostvarenjem udela obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja, kao i druge elemente u vezi sa ostvarenjem udela obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja.

Prilikom donošenja akta iz stava 1. ovog člana Vlada:

1) može da izuzme ili da utvrdi različite obaveze za različite snabdevače gorivom ili za različita goriva, uzimajući u obzir stepen razvoja i troškove različitih tehnologija proizvodnje goriva,

2) utvrđuje snabdevačima gorivom posebnu obavezu stavljanja naprednih biogoriva na tržište,

3) omogućava snabdevačima gorivom koji isporučuju električnu energiju, odnosno obnovljiva tečna i gasovita goriva nebiološkog porekla na tržište za potrebe saobraćaja, da budu izuzeta od obaveze stavljanja udela naprednih biogoriva na tržište iz tačke 2. ovog člana.

XIII KRITERIJUMI ODRŽIVOSTI I UŠTEDE EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE ZA BIOGORIVA, BIOTEČNOSTI I GORIVA IZ BIOMASE

Kriterijumi održivosti

Član 76.

U slučaju da biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase ispunjavaju kriterijume održivosti i ostvaruju uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte, energija proizvedena iz ovih energenata može:

1) da se uzme u obzir za potrebe proračuna planiranog udela energije iz obnovljivih izvora u bruto energiji potrošenoj u svim oblicima saobraćaja,

2) da bude predmet finansijskih podsticaja u cilju veće potrošnje biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase, i

3) da bude uračunata snabdevačima gorivom prilikom ocene ispunjenosti njihove obaveze da ostvare udeo obnovljivih izvora energije u transportu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase koja su proizvedena iz otpada i ostataka, osim iz ostataka i otpada iz poljoprivrede, ribarstva, šumarstva i akvakulture, ne moraju da ispune kriterijume održivosti, već samo da ostvare uštede emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Goriva iz biomase, ako se koriste u proizvodnji električne energije, odnosno proizvodnji energije za grejanje i hlađenje, moraju da ispune kriterijume održivosti i uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte u sledećim slučajevima:

1) ako je toplotna snaga postrojenja koja koristi čvrstu biomasu jednaka ili viša od 20 MW,

2) ako je toplotna snaga postrojenja koja koristi biogas jednaka ili više od 2 MW.

U slučaju da se električna energija, odnosno energija za grejanje i hlađenje proizvodi iz čvrstog komunalnog otpada, ne postoji obaveza da se ostvari ušteda emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Kriterijumi održivosti i uštede emisije gasova sa efektom staklene bašte primenjuju se na biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase, bez obzira na geografsko poreklo biomase.

Poljoprivredna i šumska biomasa

Član 77.

Kriterijumi održivosti se posebno propisuju za biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase koja su dobijaju iz poljoprivredne biomase, a posebno za biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase koja su dobijaju iz šumske biomase.

Verifikacija kriterijuma

Član 78.

Biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase podležu verifikaciji kriterijuma održivosti i uštedi emisija gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu: verifikacija).

Verifikacijom se utvrđuje da biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase ispunjavaju kriterijume održivosti i ostvaruju uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Podzakonski akt

Član 79.

Vlada bliže propisuje kriterijume održivosti, uštede emisije gasova staklene bašte i način njihovog računanja, način i postupak verifikacije i subjekte u tom postupku, izveštavanje o ispunjenosti kriterijuma održivosti uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte, nezavisnu reviziju informacija koje dostave u postupku izveštavanja, registar subjekata verifikacije i verifikatora, i druge elemente vezane za kriterijume održivosti i uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte.

XIV INOVATIVNE TEHNOLOGIJE

Korišćenje inovacionih tehnologija i novih obnovljivih izvora energije

Član 80.

U cilju povećanja korišćenja energije iz obnovljivih izvora, mogu se podsticati tehnologije u ranom razvoju koje koriste nove obnovljive izvore, kao što je zeleni vodonik i drugi energenti.

Zeleni vodonik može se koristiti u oblasti toplotne energije, saobraćaja i prirodnog gasa u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje energetika.

Vlada na predlog Ministarstva utvrđuje podsticajne mere za proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje zelenog vodonika koji se koristi u skladu sa stavom 2. ovog člana.

XV MERE I AKTIVNOSTI ZA OSTVARENjE JAVNOG INTERESA

Mere i aktivnosti

Član 81.

U cilju ostvarivanja javnog interesa iz člana 2. ovog zakona, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave kroz strateške i druge dokumente, programe i planove predviđaju mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ispunjenja ciljeva utvrđenih ovih zakonom.

Prilikom planiranja mera i aktivnosti iz stava 1. ovog člana Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave naročito vode računa da planirane mere doprinesu energetskoj bezbednosti Republike Srbije, održivom i ravnomernom regionalnom i lokalnom ekonomskom razvoju, obezbeđivanju i unapređenju energetskih potreba stanovništva i očuvanja i zaštite životne sredine.

Pogodnosti za investitore koji u izgradnji objekata uvode energiju iz obnovljivih izvora

Član 82.

Jedinica lokalne samouprave može odlukom utvrditi kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i druge pogodnosti za investitore koji prilikom izgradnje nove zgrade, kao i rekonstrukcije, adaptacije, sanacije ili energetske sanacije postojeće zgrade predvide alternativno obezbeđenje električne ili toplotne energije iz domena obnovljivih izvora energije.

Javni tender za izgradnju elektrana koje koriste obnovljive izvore energije kroz izbor strateškog partnera

Član 83.

Sprovođenje postupka javnog tendera za izbor strateškog partnera za izgradnju objekata iz člana 9. ovog zakona, vrši se na osnovu odluke Vlade o realizaciji projekta za izbor strateškog partnera u sledećim slučajevima:

1) da se primenom sistema podsticaja proizvodnje električne energije utvrđenim ovim zakonom nisu u dovoljnoj meri obezbedili novi proizvodni kapaciteti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora koji su neophodni za ostvarivanje planirane dinamike rasta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije za dostizanje obavezujućih nacionalnih ciljeva definisanih Integrisanim nacionalnim planom za klimu i energetiku,

2) kada su novi proizvodni kapaciteti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije neophodni za ostvarivanje ciljeva energetske tranzicije i ispunjavanje međunarodnih obaveza.

Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži naročito:

1) Sadržinu i opis projektnog zahteva i potreba;

2) lokaciju na kojoj će se graditi objekat i način korišćenja lokacije;

3) vrstu obnovljivog izvora energije;

4) način proizvodnje i uslove preuzimanja električne energije;

5) uslove koji se odnose na zaštitu životne sredine;

6) uslove koji se odnose na zaštitu spomenika kulture ako isti postoje na lokaciji na kojoj će se graditi objekat;

7) uslove koji se odnose na energetsku efikasnost;

8) mere podsticaja;

9) uslove koji se odnose na prestanak rada objekta;

10) rok za realizaciju projekta i period na koji se ugovor može zaključiti;

11) sistem vrednovanja ponuda;

12) druge elemente od značaja za sprovođenje postupka izbora strateškog partnera za izgradnju objekta.

Sistem vrednovanja ponuda iz stava 2. tačka 11. naročito podrazumeva direktnu korist koju država ima kroz realizaciju projekta, finansijsku sposobnost i tehničku opremljenost ponuđača za izbor strateškog prtenera, kriterijum učešća domaćih privrednih drušava i druge kriterijume koji obezbeđuju sigurnost i održivost projekata u skladu sa ciljevima propisanim članom 3. ovog zakona.

Prilikom izbora i sprovođenja tendera za izbor strateškog partnera ne primenjuju se propisi kojima se uređuje postupak javne nabavke.

Kao strateški partner smatra se i konzorcijum, kao i svako povezano lice, odnosno lica strateškog partnera odnono bilo koje privredno sruštvo ili društva koje strateški partner i/ili njegovo povezano lice ili lica onsnuju za potrebe realizacije projekta koji su predmet javnog tendera u skladu sa odredbama kojima se uređuju privredna društva.

Postupak i način izbora strateškog partnera

Član 84.

Postupak izbora strateškog partnera obuhvata:

1) pripremu javnog poziva za podnošenje prijava (u daljem tekstu: Javni poziv);

2) objavljivanje Javnog poziva;

3) prijem, otvaranje i ocenu prijava;

4) dostavljanje predloga Vladi o izboru strateškog partnera;

5) izbor strateškog partnera od strane Vlade;

6) zaključenje ugovora sa izaranim strateškim partnerom.

Javni poziv za izbor strateškog partnera

Član 85.

Sadržina i elementi javnog poziva, sprovođenje javnog poziva, način dostavljanja ponuda, rok za dostavljanje ponuda, kriterijumi koji definišu pravo učešća, kriterijumi koji predstavljaju osnovu za vrednovanje ponuda, prijem, otvaranje i vrednovanje prijava, način odabira strateškog partnera utvrđuju se posebnim podzakonskim aktom.

Podzakonski akt iz stava 1. ovog člana donosi se u vezi sa odlukom iz člana 82. za konkretni projekat.

Javni poziv se sprovodi na osnovu načela javnog nadmetanja na osnovu prikupljenih ponuda, načela transparetnosti i zabrane dikriminacije, načela zaštite životne sredine i načela efikasnosti.

Javni poziv se objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije kao i na internet stranici Ministarstva na srpskom jeziku i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.

Izbor strateškog partnera i sporovođenje postupka sprovodi Radna grupa Vlade kroz postupak javnog prikupaljanja ponuda.

Radna grupa je obavezna da čuva poverljivost i tajnost tehničkih, ekonomskih i drugih podataka iz ponude.

U cilju pružanja stučne pomoći, pripremi određenih analiza i studija u cilju sačinjavanja predloga za izbor strateškog partnera radna grupa može tražiti stručnu pomoć odgovorajućih lica.

Na osnovu Odluke iz člana 82. i podazkonskog akta iz stava 1. ovog člana Radna grupa sačinjava javni poziv, zaprima, pregleda dostavljenu dokumentaciju, sprovodi postupak vrednovanja ponuda, sačinjava predlog ugovora i dostavlja Vladi na usvajanje predlog odluke o izboru strateškog partnera sa predlogom.

Vlada i izabrani strateški partner zaključuju ugovor o izboru strateškog pratnera.

Mere jedinice lokalne samouprave

Član 86.

Jedinica lokalne samouprave može doneti odluku kojom predviđa bespovratno sufinansiranje aktivnosti na unapređenju svojstava zgrade iz člana 82. ovog zakona, u kom slučaju jedinica lokalne samouprave obezbeđuje sredstva u budžetu za učešće u projektima finansiranja ovih aktivnosti i donosi odluku kojom propisuje postupak dodele sredstava, procenat učešća i uslove pod kojima jedinica lokalne samouprave učestvuje u finansiranju ovih aktivnosti.

XVI ADMINISTRATIVNE PROCEDURE

Načela administrativne procedure

Član 87.

Postupci propisani ovim zakonom koje vodi Ministarstvo (u daljem tekstu: administrativna procedura) zasniva se na sledećim načelima:

1) javnosti i dostupnosti, prema kome su registrovani podaci i dokumenti javni i dostupni svim licima, preko internet strane Ministarstva;

2) tačnosti i pretpostavke savesnosti, prema kome treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz registara ne snose štetne pravne posledice zbog netačnih podataka u registrima;

3) formalnosti, prema kome Ministarstvo donosi odluke na osnovu činjenica iz prijave, priloženih dokumenata i registrovanih podataka, bez ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kome su dokumenti doneti;

Postupanje Ministarstva u administartivnim postupcima

Član 88.

Tokom sprovođenja postupka aukcija, statusa privremenog povlašćenog proizvođača, statusa povlašćenog proizvođča i statusa proizvođača iz obnovljivih izvora energije i drugih postupaka u vezi sa tim statusima, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za postupanje i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u tim postupcima.

Ministarstvo u skladu sa stavom 1. ovog člana proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu;

2) da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva;

3) da li zahtev sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse;

6) da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega za usvajanje zahteva.

Podatke iz službenih evidencija, koji su neophodni za sprovođenje postupaka iz stava 1. ovog člana, nadležni organ obezbeđuje preko servisne magistrale organa u skladu sa propisima koji uređuju elektronsku upravu, bez plaćanja takse.

Podaci pribavljeni na način iz stava 3. ovog člana smatraju se pouzdanim i imaju istu dokaznu snagu kao overeni izvodi iz tih evidencija.

Organi državne uprave, posebne organizacije i imaoci javnih ovlašćenja dužni su u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva Ministarstva da dostave sve podatke o kojim vode službene evidencije koje su od značaja za sprovođenje aukcije.

Upravni postupci u ovom zakonu sprovede se u postupku neposrednog odlučivanja u smislu zakona kojim je uređen opšti upravni postupak.

Postupanje po zahtevu

Član 89.

Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu upravnog akta Ministarstvo u rokovima propisanim ovim zakonom donosi rešenje u formi elektronskog dokumenta.

Ako odbaci zahtev iz razloga što nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, Ministarstvo je dužno da taksativno navede sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje, nakon čijeg će otklanjanja moći da postupi u skladu sa zahtevom.

Ako podnosilac prijave u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja iz stava 2. ovog člana podnese novi zahtev, uz pozivanje na broj rešenja kojim je raniji zahtev odbačen i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja ponovo dokumentaciju koja nije imala nedostatke i za vođenje administrativne procedure plaća polovinu propisanog iznosa administrativne takse.

Način dostave

Član 90.

Podnesci, dokazi i akta se u administrativnoj proceduri dostavljaju se preko portala e-Uprava, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, žalbu i druge pravne lekove, dokaze koji se uz njih prilažu, kao i dokumenata i podneske koji sadrže tajne podatke i koji su označeni stepenom tajnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka, stranka dostavlja u formi papirnog dokumenta.

Ministarstvo nadležan za oblast energetike bliže uređuje način razmene dokumenata i podnesaka iz stava 1. ovog člana ovog člana.

Forma dokumenata koji se dostavljaju

Član 91.

Dokumenti koji se dostavljaju preko elektronskog šaltera u skladu sa članom 90 ovog zakona, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, i to:

1) elektronskog dokumenta koji je izvorno nastao u elektronskom obliku; ili

2) elektronskog prepisa dokumenta koji je izvorno nastao u papirnoj formi, a koji je izdavalac sačinio i u formi elektronskog dokumenta; ili

3) digitalizovanog dokumenta izdatog u papirnoj formi, čiju je istovetnost originalu svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom, odnosno kvalifikovanim elektronskim pečatom potvrdio javni beležnik u vršenju svojih javnih ovlašćenja; ili

4) digitalizovanog dokumenta izdatog u papirnoj formi, čiju je istovetnost originalu svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom, odnosno kvalifikovanim elektronskim pečatom izvršilo lice sa licencom odgovornog projektanta, upisano u odgovarajući strukovni registar ili advokat upisan u imenik advokata, ako to lice svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom istovremeno potpisuje i podnesak u administrativnoj proceduri uz koji se taj akt, odnosno dokument dostavlja.

Ovlašćeni organ, odnosno lice koje je izvršilo digitalizaciju i potvrdilo istovetnost sa originalom u papirnoj formi, u skladu sa stavom 1. tač. 3) i 4) ovog člana, dužno je da izvorni dokument u papirnoj formi čuva u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako plaćanje nije izvršeno elektronskim putem, kroz aplikaciju koju obezbeđuje e-šalter, dokaz o plaćanju takse može se dostaviti i u elektronskom formatu, koji nije potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Registar administrativne procedure

Član 92.

Ministarstvo je dužno da administrativnu proceduru sprovodi tako što vodi elektronsku, javno dostupnu bazu podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, od podnošenja zahteva do izdavanja akta Ministarstva, koja sadrži i akta pribavljena u toj proceduri (u daljem tekstu: registar administrativnih procedura).

U nadležnom organu određuje se odgovorno lice koje vodi registar administrativnih procedura (u daljem tekstu: registrator).

Registrator je dužan da obezbedi objavljivanje akata koje izda Ministarstvo u administrativnim procedurama, istog dana kada su ti akti izdati.

Registrator je odgovoran za zakonito, sistematično i ažurno vođenje registra administrativnih procedura, u skladu sa ovim zakonom.

Rukovodilac nadležne službe ima prava i odgovornosti koja su ovim zakonom propisana za registratora, ako se u nadležnom organu ne odredi registrator u skladu sa stavom 2. ovog člana.

Ministarstvo nadležan za oblast energetike propisuje vođenje i sadržinu registra administrativnih procedura, obaveze i ovlašćenja registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadržanih u registru.

Dostava rešenja

Član 93.

Rešenje Ministarstva dostavlja se podnosiocu zahteva u formi elektronskog dokumenta, preko jedinstvenog elektronskog sandučića, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, licu koje nema jedinstveni elektronski sandučić, rešenje se dostavlja u formi odštampanog primerka elektronskog dokumenta, overenog u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsko poslovanje, preporučenom pošiljkom preko poštanskog operatora.

Danom ekspedovanja rešenja u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, Služba će to rešenje oglasiti i na veb prezentaciji Ministarstva.

Ako dostava preporučenom pošiljkom iz stava 2. ovog člana nije mogla da bude izvršena jer je stranka u momentu dostave bila nedostupna na naznačenoj adresi, dostavljač o tome sačinjava belešku i ostavlja obaveštenje stranci na mestu na kome je pismeno trebalo da bude uručeno, u kome naznačava lično ime primaoca, podatke kojim se pismeno identifikuje, kao i datum kada je obaveštenje ostavljeno, sa pozivom stranci da na tačno određenoj adresi dostavljača, odnosno poštanskog operatora preuzme pošiljku, u roku od 5 dana od dana pokušaja dostave.

Obaveštenje stranci iz stava 4. ovog člana sadrži i informaciju o danu oglašavanja rešenja na veb stranici Ministarstva, pravnu pouku stranci da će se u slučaju ne preuzimanja pošiljke u ostavljenom roku rešenje smatrati dostavljenim istekom roka od 30 dana od oglašavanja rešenja na veb stranici Ministarstva, kao i link sa koga se to rešenje može preuzeti.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, ako u ostavljenom roku stranka ne podigne pošiljku, dostavljač će je vratiti Službi zajedno sa beleškom o razlozima ne uručenja.

Dostava stranci će se smatrati izvršenom:

1) danom prijema rešenja na način propisan stavom 1, odnosno stavom 2. ovog člana;

2) istekom roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na veb prezentaciji Ministarstva, ako dostava nije izvršena u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana ili ako je dostava izvršena u skladu sa tim odredbama ali tek nakon isteka tog roka.

Ako je adresa prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta stranke nepoznata, dostava toj stranci smatraće se izvršenom na dan isteka roka od 30 dana od dana oglašavanja na način propisan stavom 5. ovog člana.

Ministarstvo će na zahtev stranke, u prostorijama Ministarstva, toj stranci izdati kopiju rešenja bez odlaganja, s tim što to uručenje nema dejstvo na računanje rokova u vezi sa dostavom.

Potvrda dostave

Član 94.

Kada se rešenje dostavlja elektronskim putem, uredna dostava se dokazuje elektronskom potvrdom o prijemu dokumenta (dostavnica).

Elektronska oglasna tabla Ministarstva

Član 95.

Ministarstvo je dužno da na svojoj veb prezentaciji uspostavi i održava oglasnu tablu, koja služi za potrebe javnog saopštavanja, odnosno objavljivanja rešenja u skladu sa članom 93. ovog zakona, kao i drugih akata koje donose Ministarstvo.

Shodna primena propisa

Član 96.

Na pitanja koja se odnose na administrativne procedure, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

XVII MEHANIZMI SARADNjE

Član 97.

Republika Srbija može sa drugim državama ugovoriti mehanizme saradnje, radi dostizanja obavezujućeg udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije, u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima.

Mehanizmi saradnje su oblici saradnje između država koji obuhvataju: zajedničke projekte, statističke transfere iz energetskih bilansa država, zajedničke šeme podrške i druge oblike saradnje kojim se omogućava smanjenje troškova država za postizanje njihovog obavezujućeg ukupnog udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije.

Mehanizmi saradnje iz stava 1. ovog člana mogu se ugovoriti na jednu ili više godina.

Vlada na predlog Ministarstva stvara uslove za obezbeđenje mehanizama saradnje. Ministarstvo je dužno, da najkasnije u roku od tri meseca po završetku godine u kojoj su mehanizmi saradnje realizovani, nadležnom telu u skladu sa međunarodnim sporazumima dostavi obaveštenje koje naročito sadrži informaciju o količinama i cenama energije koje su predmet saradnje.

XVIII NADZOR

Član 98.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Energetski subjekti, autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave i druga pravna lica i preduzetnici kojima su propisana prava i obaveze ovim zakonom, dužni su da na zahtev Ministarstva, dostave sve podatke neophodne za obavljanje poslova iz delokruga rada Ministarstva.

Inspekcijski nadzor

Član 99.

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko energetskog inspektora (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.

Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog člana na teritoriji autonomne pokrajine.

Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, koje se odnose na kvalitet biogoriva koja se stavljaju na tržište, vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina i zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.

Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i drugih propisa, koje se odnose na zahteve koje moraju da ispunjavaju elektrane u pogledu izdavanja integrisanih dozvola, dozvola za upravljanje otpadom i upotrebu otpada i drugih zahteva koji su propisani zakonom i propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i drugih propisa, koja se odnose na zahteve koje moraju da ispunjavaju hidroelektrane u pogledu izdavanja vodne dozvole vrši ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede preko vodnih inspektora u skladu sa propisima kojim se uređuje izdavanje vodnih dozvola.

Na sadržinu, vrstu, oblik, postupak i sprovođenje inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona i drugih propisa kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Energetski inspektor

Član 100.

Poslove energetskog inspektora može da obavlja lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno druge uslove određene zakonom koji uređuje prava i dužnosti državnih službenika, drugim propisom i aktom о unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu.

Prava i dužnosti inspektora

Član 101.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1) da li energetski subjekti koriste podsticajne mere po propisima po kojima su stekli pravo na korišćenje podsticajnih mera;

2) da li privremeni povlašćeni proizvođač, povlašćeni proizvođač i proizvođač iz obnovljivih izvora energije ispunjavaju obaveze propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

3) da li operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora u skladu sa članom 31. ovog Zakona;

4) da li povlašćeni proizvođač električne energije poseduje licencu za energetsku delatnosti proizvodnje električne energije u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, a koja obuhvata elektranu za koju je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača;

5) da li je elektrana za koju je proizvođač stekao status privremenog povlašćenog proizvođača trajno priključena na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem, električne energije na odobrenu snagu koja odgovara instalisanoj snazi za koju je elektrana stekla status privremenog povlašćenog proizvođača;

6) da li su za elektranu za koju je proizvođač stekao status privremenog povlašćenog proizvođača obezbeđena sva merenje koja su propisana ovim zakonom;

7) da li su u upotrebnoj dozvoli za elektranu za koju je proizvođač stekao status privremenog povlašćenog proizvođača, odnosno izveštaju tehničke komisije za pregled objekta kao sastavnom delu upotrebne dozvole navedeno da je u novoizgrađenu ili rekonstruisanu elektranu ugrađena neiskorišćena oprema;

8) da li povlašćeni proizvođač električne energije ima zaključen ugovor o tržišnoj premiji, odnosno zaključen ugovor o fid-in tarifi;

9) da li proizvođač iz obnovljivih izvora energije poseduje licencu za obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast energetike;

10) da li proizvođač iz obnovljivih izvora energije ima obezbeđeno posebno merenje, odvojeno od merenja u drugim tehnološkim procesima, kojim se meri preuzeta i predata električna, odnosno toplotna energija u sistem;

11) da li operator prenosnog sistema vodi elektronski, centralizovani i javno dostupan registar svih priključenih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije;

12) da li operator prenosnog sistema javno objavljuje spisak svih podnetih zahteva

U postupku priključenja, zatraženoj odobrenoj snazi elektrane, podatke o statusu zahteva, fazi postupka priključenja, u kojoj je fazi puštanja u pogon elektrana, datum probnog rada i datum trajnog priključenja;

13) da li garantovani snabdevač zaključuje ugovore o otkupu električne energije u skladu sa ovim zakonom i vodi registar ugovora o otkupu električne energije i objavljuje ih na svojoj internet stranici;

14) da li jedinica lokalne samouprave vodi registar energetskih subjekata i da li je donela akt kojim propisuje podsticajne mere, uslove i postupak za sticanje za sticanje prava na podsticajne mere za te subjekte;

15) da li jedinica lokalne samouprave donela akt kojim propisuje uslove pod kojima nezavisni proizvođač mora osigurati da toplotna energija koju isporučuje odgovara zahtevima za kvalitet, pouzdanost snabdevanja i propisanog stepena efikasnosti proizvodnog kapaciteta;

16) da li je distributer toplotne energije u slučaju kada odbija priključenje nezavisnog proizvođača u aktu o odbijanju naveo razloge o odbijanju priključenja.

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor ima pravo i dužnost da obavlja i druge poslove utvrđene zakonom ili propisom donetim na osnovu ovog zakona.

Ovlašćenja inspektora

Član 102.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:

1) naloži da se utvrđene nezakonitosti otklone u roku koji odredi;

2) donese rešenje i izrekne upravnu meru ako nadzirani subjekat ne otkloni nezakonitost u ostavljenom roku, osim kada zbog neophodnosti preduzimanja hitnih mera rešenje donosi bez odlaganja;

3) dostavlja akt kojim se utvrđuju činjenice iz stava 1. člana 25. i stava 1. član 41. ovog zakona, Ministarstvu radi donočenja rešenja o oduzimanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača;

4) dostavlja akt kojim se utvrđuju činjenice iz stava 1. člana 28. i stava 1. člana 44. ovog zakona, Ministarstvu radi donočenja rešenja o oduzimanju statusa povlašćenog proizvođača;

5) dostavlja akt kojim se utvrđuju činjenice iz stava 1. člana 50. ovog zakona, Ministarstvu radi donočenja rešenja o oduzimanju statusa proizvođača iz obnovljivih izvora energije;

6) nadležnom pravosudnom organu podnese krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno preduzme i druge radnje i mere na koje je zakonom ili drugim propisom ovlašćen;

7) naredi izvršavanje propisanih obaveza u određenom roku i da privremeno zabrani rad ako se nalog u ostavljenom roku ne izvrši.

Žalba na rešenje inspektora

Član 103.

Na rešenje inspektora može se izjaviti žalba Ministru, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Žalba odlaže izvršenje rešenja, osim u slučaju kada je neophodno preduzimanje hitnih mera propisanim odredbama zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

U slučaju da je prvostepena odluka inspektora već jedanput bila poništena, drugostepeni organ ne može je opet poništiti i uputiti predmet inspekciji na ponovni postupak, nego će sam rešiti ovu upravnu stvar.

XIX KAZNENE ODREDBE

Privredni prestupi

Član 104.

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup energetski subjekt - pravno lice ako ne uredi svoju balansnu odgovornost u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika i pravila o radu tržišta električne energije u roku od dva meseca od dana uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta u Republici Srbiji (član 30. stav 4.).

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup operator prenosnog odnosno distributivnog sistema - pravno lice ako prioritetno ne preuzima električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora (član 31. stav 1).

Novačanom kaznom 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup garantovani snabdevač - pravno lice ako ne preuzme balansnu odgovornost u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega (član 38. stav 1. tačka 5.)

Novačanom kaznom 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup snabdevač gorivom -pravno lice ako ne obezbedi da udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije u transportu do 2030.godine bude u skladu sa nacionalnim ciljem korišćenje obnovljivih izvora iz Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energiju u skladu sa aktom Vlade (član 72.)

Za privredni prestup iz st. 1 do 4. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prekršaji

Član 105.

Novačanom kaznom od 50.000 do 250.000 kazniće se za prekršaj privremeni povlašćeni proizvođač-pravno lice:

1) ukoliko o podnošenju zahteva iz člana 21. stav 6. ne obavesti Ministarstvo,

2) ukoliko o podnošenju zahteva iz člana 37. stav 6.. ne obavesti Ministarstvo. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj privremeni povlašćeni proizvođač - preduzetnik, novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj operator tržišta - pravno lice, ako ne objavi dan uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta (član 30. stav 3).

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj operator prenosnog odnosno distributivnog sistema- pravno lice:

1) ukoliko usled ugrožene sigurnosti rada prenosnog, odnosno distributivnog sistema u znatnoj meri ograniči pristup sistemu proizvođačima iz obnovljivih izvora a ne obavesti Agenicju o preduzetim merama, kao i o merama koje je potrebno preduzeti da bi se sprečila eventualna buduća ograničenja (član 31. stav 2.),

2) ne vodi elektronski i javno dostupan registar svih priključenih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije (član 65. stav 1.),

3) ne objavi javno spisak svih podnetih zahteva u postupku priključenja, zatraženoj odobrenoj snazi elektrane, podatke o statusu zahteva, fazi postupka

priključenja, u kojoj je fazi puštanja u pogon elektrana, datum probnog rada i datum trajnog priključenja (član 65 stav 2.).

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj grantovani snabdevač - pravno lice ukoliko:

- ne izradi model ugovora o otkupu električne energije (član 38. stav 1. tačka 1);

- ne zaključi ugovor o otkupu električne energije u skladu sa ovim zakonom (član 38. stav 1. tačka 2);

- ne preuzima prava i obaveze prethodnog garantovanog snabdevača u roku, na način i pod uslovima utvrđenim javnim tenderom u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika (član 38. stav 1. tačka 3);

- ne vodi registar ugovora otkupu električne energije i objavljuje ih na svojoj internet stranici (član 38. stav 1. tačka 4);

- ne dostavlja Agenciji podatke potrebne za utvrđivanje naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u skladu sa podzakonskim aktom(član 38. stav 1. tačka 6);

- ne vodi poseban račun za transakcije vezane za podsticajne mere u skladu sa ovim zakonom (član 38. stav 1. tačka 7.)

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj operator prenosnog sistema - pravno lice ukoliko ne dostavi operatoru prenosnog sistema podatke o proizvedenoj električnoj energiji za koje se izdaje garancija porekla (član 51. stav 2.).

Novčanom kaznom od od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj operator sistema - pravno lice ukoliko ne obezbedi tehničke uslove za obračunsko merenje i merno mesto u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast energetik samopotrošaču koji je priključen na njegov sistem (član: 59. stav 6.).

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj operator distributivnog sistema - pravno lice ako ne uspostavi pojednostavljenu proceduru za elektranu krajnjeg kupca koji proizvodi električnu energiju sa sopstvene potrebe i za elektranu koja je deo demonstrativnog projekta, instalisane snage 10,8 kW ili manje, ili ekvivalentnoj snazi priključka koji nije trofazni (član 66. stav 1.).

Odgovorno lice iz jedinice lokalne samouprave kazniće se novčanom kaznom od 50.000 - 150.000 dinara ukoliko:

1) ne propiše uslove pod kojima je distributer toplotnom energijom dužan da energetskog subjekta koji toplotnu energiju proizvodi iz obnovljivih izvora priključi na svoju distributivnu mrežu (član 70. stav 1.),

2) ne propiše uslove po kojima nezavisni proizvođač mora osigurati da toplotna i rashladna energija koju isporučuje odgovra zahtevima za kvalitet pouzdanog snabdevanja i zaštitu životne sredine utvrđenih zakonskim aktima, propisanog stepena efiaksnosti proizvodnog kapaciteta (član 71. stav 1.).

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za privredni prekršaj energetski subjekt - preduzetnik ako ne uredi svoju balansnu odgovornost u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika i pravila o radu tržišta električne energije u roku od dva meseca od dana uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta u Republici Srbiji (član 30. stav 4.).

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj snabdevač gorivom - preduzetnik ako ne obezbedi da udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije u transportu do 2030.godine bude u skladu sa nacionalnim ciljem korišćenje obnovljivih izvora iz Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku u skladu sa aktom Vlade (član 72.).

XX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 106.

Propisi doneti na osnovu Zakona o energetici ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 145/2014 i 95/2018 - i dr. zakon), a kojima se uređuje oblast obnovljivih izvora energije, primenjuju se do donošenja podzakonskih akata u skladu sa ovim zakonom.

Član 107.

Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani, okončaće se po odredbama Zakona o energetici ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 145/2014 i 95/2018 - i dr. zakon).

Član 108.

Danom stupanja na snagu ovog zakona predstaju da važe odredbe čl. 65-88., 109 stav 1 tač. 31 i 33., 136 stav 1 tač. 35 i 37., 162 Zakona o energetici ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 145/2014 i 95/2018 - i dr. zakon)

Član 109.

Akt iz člana 13. stav 5. ovog zakona Vlada donosi u roku od 2 meseca od dana donošenja akta iz člana 32. ovog zakona.

Akt iz čl. 30 stav 5., 32., 47, 55 stav 2, 56. stav 6, 58. stav 3, 75. st 1-2, 79, 80. stav 3, Vlada donosi u roku od 6 meseci od dana donošenja ovog zakona.

Akt iz člana 33. stav 6. ovog zakona Vlada donosi u roku od 2 meseca od dana donošenja akta iz člana 47. ovog zakona.

Član 110.

Akt iz člana 6 Ministarstvo donosi u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akt iz člana 10. stav 1. Ministarstvo prvi put donosi u roku od 3- 6 meseci da od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akt iz člana 56. stav 5. Ministarstvo donosi u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 111.

Akt iz člana 90. Ministar donosi u roku 6 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akt iz člana 92. Ministar donosi u roku 6 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 112.

Akt iz člana 10. stav 3. Agencija donosi u roku od 6 meseci da odana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 113.

Agencija donesi Metodologiju iz člana 12. stav 2. ovog zakona u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Agencija će doneti Metodologiju iz člana 34. stav 2. ovog zakona u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 114.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na elektronsku proceduru primenjivaće se od dana izrade softverskog rešenja koji podržava ovaj sistem.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na zeleni vodonik primenjivaće se u roku od tri meseca od dana izrade Strategije razvoja energetike Republike Srbije.

Član 115.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOGE ZA DONOŠENjE ZAKONA

Novi Zakon o obnovljivim izvorima energije (u daljem tekstu Zakon o OIE) čijoj se izradi pristupilo, treba da reši problem nedovoljnog povećanja udela obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: OIE) uklanjajući glavne uzroke koji sprečavaju njihov rast, ali i da postigne druge ciljeve u ovoj oblasti.

Identifikovano je nekoliko glavnih uzroka koji su doveli do odstupanja od planiranog povećanja udela obnovljivih izvora energije:

- očekivana izgradnja hidroelektana ukupne instalisane snage 250 MW bez podsticajnih mera nije ostvarena. Isto se odnosi na elektrane na biomasu za koje je prognozirano da će se 100 MW elektrana te vrste izgraditi. Deficit izgradnje elektrana na biomasu biće delimično kompenzovan izgradnjom elektrana na biogas čiji se kapaciteti grade u iznosu od 70 MW, umesto očekivanih 30 MW;

- regulativa iz 2011. i 2013. godine kojima su definisane feed-in tarife i pravni mehanizmi za njihovo ostvarivanje nisu međunarodnim finansijskim institucijama pružili dovoljno poverenja da podrže finansiranje velikih projekata u oblasti OIE. Regulativom iz 2014. i 2016. godine otklonjene su prepreke za ulaganje, ali je dinamika rasta obnovljivih izvora umesto 2013. godine počela da raste od 2016. godine, što će uticati da se potpuni efekti feed-in tarifa na rast udela OIE vide 2023. godine, umesto 2020. godine;

- zbog kompleksnosti primene kriterijuma održivosti biogoriva i njihove verifikacije u praksi, a što predstavlja zakonski uslov za njihovo stavljanje na tržište, biogoriva su izostala na tržištu do 2019. godine. Udeo obnovljivih izvora energije u saobraćaju je u 2019. godini iznosio 1,14% u odnosu na planiranih 8,4% udela. Postojeći udeo od 1,14% OIE u saobraćaju potiče iz električne energije. Regulativa kojom su stvoreni uslovi za stavljanje biogoriva na tržište doneta je 2019. godine sa odloženom primenom od 01.01.2021. godine;

- udeo OIE u BFPE veoma zavisi od dešavanja u privrednom sektoru, na takav način da BFPE menja trend u zavisnosti od rada velikih energetskih potrošača. Shodno ovoj činjenici, udeo OIE u BFPE ne pruža pravu sliku o stvarnom napredovanju korišćenja OIE i izgradnji novih kapaciteta koji koriste OIE.

Osim ovih uzroka treba navesti i sledeće okolnosti koji su uticali na rast

OIE:

- feed in tarife, kao model podsticaja zasniva se na administrativno određenoj ceni koja se garantuje povlašćenim proizvođačima. Troškovi izgradnje elektrana koje koriste OIE bili su visoki kada su uvedene feed in tarife 2009. godine, pa su bila potrebna značajna sredstva za njihovo subvencionisanje od strane građana koji su plaćali naknadu za povlašćene proizvođače uz račun za električnu energiju. To je bio jedan od razloga zbog čega su uvedena ograničenja od 500 MW za elektrane na vetar i 10 MW za solarne elektrane, da bi se sprečila nekontrolisana izgradnja ovih kapaciteta koja bi mogla da izazove veliko finansijsko opterećenje za građane i privredu zbog visine naknade za podsticanje povlašćenih proizvođača. Sa druge strane, pored toga što je model podsticanja feed in tarifama izuzetno efikasan za izgradnju novih kapaciteta na OIE, taj model nije dovoljno fleksibilan da se prilagodi promenama na tržištu i padu troškova cena tehnologije korišćenja OIE, zbog čega je u Evropskoj uniji od 2014. godine počelo postepeno napuštanje tog model podsticaja;

- kompleksnost procedure za izgradnju i priključenja OIE takođe utiče na brzinu postupka izgradnje novih kapaciteta. Uspostavljanjem objedinjene procedure u oblasti dobijanja građevinskih dozvola, postignut je ogroman napredak u brzini sprovođenja postupaka izdavanja građevinskih dozvola na nivou čitave države u svim oblastima. Ipak, zbog formalne razdvojenosti postupka izgradnje i priključenja energetskih objekata, kao i složenosti procedure priključenja, uočeno je, na osnovu iskustva u dosadašnjoj praksi, da se može još značajnije ubrzati dobijanje svih neophodnih dozvola za izgradnju energetskih objekata na OIE.

- udeo OIE u BRFPE dosta zavisi od precizno utvrđenog podatka o potrošnji biomase u domaćinstvima u sektoru grejanja i hlađenja. Do sada nisu izvršena statistička istraživanja koja bi u potpunosti otklonila nedoumice u pogledu potrošnje tog resursa u domaćinstvima. Stoga je u cilju dobijanja preciznijih podataka о potrošnji biomase, planirano da se tokom 2021. godine u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku i Sekretarijatom Energetske zajednice, sprovede novo istraživanje o potrošnji biomase u energetske svrhe u 2020. godini u Republici Srbiji, nakon čega će se znati koliko je realan udeo OIE iz ovog resursa u BFPE. Taj podatak može značajno uticati na ukupan udeo OIE u BFPE;

Cilj zakona je stvaranje pravnog okvira koji će stvoriti podsticajan poslovni ambijent za dinamičnije investiranje u oblasti OIE radi postizanja ciljeva u oblasti OIE koje se definišu dokumentima javne politike. Zbog toga je kreiranje pravnog okvira koji će obezbediti veća pravna sigurnost za realizaciju projekata u oblasti OIE i podsticajan poslovni ambijent ključni preduslov za intenzivnija ulaganja u oblasti korišćenja OIE. Zakon o OIE sa podzakonskim aktima treba da stvori pravnu sigurnost za investiranje u tri ključna sektora energetike koja su od značaja za oblast OIE: sektoru elektroenergetike, sektoru grejanja i hlađenja i sektoru transporta.

U novembru 2016. godine, Komisija EU je predložila paket mera od osam akata u oblasti klime i energetike pod nazivom Čista energija za sve Evropljane (Clean Energy For All European Package), a u 2019. godini ovaj regulatorni okvir usvojili su EU Parlament i Savet. Nova politika EU zasniva se na 5 dimenzija: energetska sigurnost; 2) unutrašnje tržište energije; 3) energetska efikasnost; 4) dekarbonizacija privrede; i 5) istraživanje, inovacije i konkurentnost. Ciljevi i mere u oblasti OIE uređuju se u okviru dimenzije "dekarbonizacija privredeˮ. U okviru ovog paketa sledeći propisi odnose se najdirektnije na oblast OIE: Directive (EU) 2018/2001 of the European Parliament and of the Council of 11 December 2018 on the promotion of the use of energy from renewable sources (RED II) koja je stupila na snagu u decembru 2018. godine, s početkom primene u EU od 1. jula 2021.godine. U okviru ove direktive utvrđeni su ciljevi članicama EU za 2030. godinu. Zatim, drugi dokument EU od značaja za OIE je Regulation (EU) 2018/1999 of the European Parliament and of the Council of 11 December 2018 on the Governance of the Energy Union and Climate Action (Uredba o upravljanju Energetskom unijom i klimatskim delovanjem). Ovom uredbom planirano je da se mere i ciljevi u oblasti OIE ubuduće uređuju u okviru Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku (Integrated National Energy Climate Plans - NECPs)

Iako još uvek nije doneta odluka na nivou Energetske zajednice kojom se precizira rok transponovanja nove direktive u oblasti OIE za zemlje članice, iz opšte obaveze koje proističu iz procesa pristupanja EU, da se pravni sistem Republike Srbije uskladi sa pravnim poretkom EU, nema prepreke da se transponuje nova direktiva (RED II). Donošenjem Zakona o obnovljivim izvorima energije, izvršiće se transponovanje ove politike u zakonski okvir Republike Srbije.

Druge mogućnosti koje isključuju donošenja zakona nisu adekvatan način za rešavanje problema. Zbog kompleksnosti materije koja se uređuje, nužno je donošenje zakona za rešavanje problema.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Član 1. propisuje predmet uređivanja zakona.

Član 2. propisuje da korišćenje energije iz obnovljivih izvora je u javnom interesu Republike Srbije i od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Član 3. propisuje ciljeve uređivanja zakona.

Član 4. propisuje značenje izraza u zakonu.

Član 5. propisuje obavezujući udeo energije iz obnovljivih izvora Republike Srbije u bruto finalnoj potrošnji energije i saobraćaju

Član 6. propisuje proračun udela obnovljivih izvora energije i izveštavanje.

Član 7. propisuje stabilnost podsticajnih mera u oblasti obnovljivih izvora energije.

Član 8. propisuje vrste sistema podsticaja.

Član 9. propisuje energetske objekte koji su predmet podsticaja.

Član 10. propisuje dužnost obaveštavanja javnosti o sistemu podsticaja i procena efikasnosti sistema.

Član 11. propisuje pojam tržišne premije.

Član 12. propisuje metodologiju za određivanje tržišne premije.

Članovima 13-19. propisuju se uslovi za pokretanje aukcija, način pokretanja postupka aukcija, kvalifikacije, nadmetanje, predlog rang liste i popunjavanje kvote, kao i način odabira najboljih ponuda.

Članovima 20-32. propisuje u sistemu aukcija status privremenog povlašćenog proizvođača, ugovor o tržišnoj premiji, obaveze ovlašćene ugovorne strane, trajanje i produženje statusa privremenog povlašćenog proizvođača u sistemu aukcija, obaveze privremenog povlašćenog proizvođača, oduzimanje statusa privremenog povlašćenog, status povlašćenog proizvođača, obaveze povlašćenog proizvođača, uslove za oduzimanje statusa povlašćenog proizvođača, trajanje podsticajnog perioda, preuzimanje balansne odgovornosti, pravo na prioritetan pristup prenosnom, odnosno distributivnom sistemu, kao i osnov za podzakonski akt za tržišnu premiju.

Član 33. propisuje pojam fid-in tarifa.

Član 34. propisuje metodologiju za određivanje fid-in tarifa.

Član 35-47. propisuje u sistemu fid-in tarifa aukcije za fid-in tarife, status privremenog povlašćenog proizvođača, ugovor o fid-in tarifi, obaveze garantovanog snabdevača, trajanje i produženje statusa privremenog povlašćenog proizvođača, obaveze privremenog povlašćenog proizvođača, uslove za oduzimanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača, uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača, propisuje obaveze povlašćenog proizvođača, uslove za oduzimanje statusa povlašćenog proizvođača, trajanje podsticajnog perioda, preuzimanje balansne odgovornosti, kao i osnov za podzakonski akt za fid-in tarifu.

Član 48. propisuje proizvođače iz obnovljivih izvora energije.

Član 49. propisuje obaveze proizvođača iz obnovljivih izvora energije.

Član 50. propisuje uslove za oduzimanje statusa proizvođača iz obnovljivih izvora energije.

Članovima 51-56. propisuju se garancije porekla, priznanje garancije porekla koje su izdate u drugim državama, prenos garancije porekla, sadržinu garancije porekla, registar garancije porekla, kao i proračun udela svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energije.

Član 57. propisuje registar statusa status povlašćenog proizvođača, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača iz obnovljivih izvora.

Član 58. propisuje podsticajna sredstva.

Član 59. propisuje pravni položaj kupac-proizvođač iz obnovljivih izvora energije.

Članovima 60-64. propisuje se pravni položaj zajednice obnovljivih izvora energije, njeni ciljevi, kao i njena prava i obaveze.

Članovima 65-66. propisuje se dužnosti operatora prenosnog i distributivnog sistema.

Član 67. preduzimanje mera u cilju pojednostavljenja priključenja i obaveštavanje javnosti

Članovima 68-71. propisuje se dostupnost informacija o udelu obnovljivih izvora energije u toplotnoj energiji, podsticajne mere, priključenje nezavisnog proizvođača na distributivni sistem toplotne energije, postupak i uslovi priključenja nezavisnog proizvođača.

Članovima 71-75. propisuje se udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije u saobraćaju, podsticaji za proizvodnju biogoriva, stavljanje biogoriva na tržište, kao i osnov za donošenje podzakonskog akta u sektoru saobraćaju.

Članovima 76-79. propisuju se kriterijumi održivosti, verifikacija kriterijuma održivosti i podzakonski akt kojim se bliže uređuju kriterijumi održivosti.

Član 80. propisuje inovacione tehnologije i novih obnovljive izvore energije.

Članovima 81-86. propisuju se mere i aktivnosti za ostvarenje javnog interesa, pogodnosti za investitore koji u izgradnji objekata uvode energiju iz obnovljivih izvora energije, javni tender za izgradnju elektrana koje koriste obnovljive izvore energije kroz izbor strateškog partnera, postupak i način izbora strateškog partnera, javni poziv za izbor strateškog partnera, kao i mere jedinice lokalne samouprave.

Članovima 88- 96. propisuju se načela administrativne procedure, postupanje Ministarstva u administrativnim postupcima, postupanje po zahtevu, način dostave, forma dokumenata koji se dostavljaju, registar administrativne procedure, dostava rešenja, potvrda dostave i elektronska oglasna tabla.

Član 97. propisuje mehanizme saradnje.

Članovima 98-103. propisuje se nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, inspekcijski nadzor, energetski inspektor, prava i dužnosti energetskog inspektora, njegova ovlašćenja, kao i žalbu na rešenje inspektora.

Članovima 104-105. propisuju se kaznene odredbe, privredni prestupi i prekršaji.

Članovima 106-115. propisuju se prelazne i završne odredbe.

Izvor: Vebsajt Ministarstva rudarstva i energetike, 21.01.2021.