FORUM PRAVNIKA SRBIJE: Potrebna reforma javnog tužilaštva radi unapređenja pravne države

Reforma javnog tužilaštva u Srbiji predstavlja ključan element u procesu unapređenja pravne države i borbe protiv korupcije. Ovaj proces ima za cilj da ojača samostalnost, efikasnost i odgovornost tužilaštva, kako bi se stvorila pravda koja je dostupna i jednaka za sve građane.

Građani upravo najviše zamerki ističu na rad Vrhovnog javnog tužilaštva i smatraju ga odgovornim za loše stanje u pravosuđu. Nepoverenje građana u javno tužilaštvo predstavlja ozbiljan problem koji se može odraziti na efikasnost i integritet pravosudnog sistema. Ako građani ne veruju javnom tužilaštvu, to se može proširiti na širu pravosudnu instituciju, uključujući sudove i time se smanjuje legitimitet pravosudnog sistema u očima javnosti.

Nedostatak saradnje: Građani koji nemaju poverenja u tužilaštvo manje su skloni da prijavljuju krivična dela ili da sarađuju sa pravosudnim organima, što može otežati borbu protiv kriminala.

Ukoliko izuzmemo ustavne izmene od pre par godina, kojima je mandat glavnim javnim tužiocima i Vrhovnom javnom tužiocu ograničen samo na jedanput, stručna javnost smatra da je javno tužilaštvo u Srbiji personalizovano tako što je oličeno u Vrhovnom javnom tužiocu, odnosno u jednoj istoj osobi koji vrši tu funkciju preko petnaest godina.

Svedoci smo da je Vrhovno javno tužilaštvo, kao najviše javno tužilaštvo Republike Srbije više od deceniju hermetički zatvoreno, praktično izolovano od javnosti, te nije čudno što su građani izgubili poverenje u rad pravosuđa, a može se postaviti i pitanje efikasnost njegovog rada. Nelegitimno je da imate na čelu Vrhovnog javnog tužilaštva (nekadašnje Republičko javno tužilaštvo) osobu koja je preko petnaest godina na toj poziciji, a da građani za to vreme nisu stekli poverenje u rad javnog tužilaštva u Srbiji.

Ozbiljnost funkcije Vrhovnog javnog tužioca ogleda se i u tome što je član Visokog saveta tužilaštva (VST), tela koje javnim tužiocima treba da garantuje samostalnost i zaštitu, što se u prethodnom periodu, usled konstantnog medijskog linča javnih tužilaca, retko dešavalo, čak i kada je bilo reagovanja od strane VST-a obično je to bilo sa velikim zakašnjenjem. Posebno se ističe u radu sadašnjeg sastava VST-a konkursi za izbore javnih tužilaca koji se razvlače do grajnjih granica, kao i da oglasi traju po godinu i više dana.

Disciplinski organi VST-a odgovorni za političko delovanje javnih tužilaca: Zakonom o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 10/2023) je zabranjeno da javni tužilac učestvuje u bilo kakvoj političkoj ili sličnoj aktivnosti…. Primetno je da pojedini izborni članovi iz reda javnih tužilaca VST-a selektivno medijski nastupaju, a neretko i obračunavaju sa predstavnicima državnih organa, dok na napade pojedinih političkih aktera koji pozivaju na linč javnih tužilaca ćute.

 Ono što dodatno uliva nemir i strah kod građana jeste nereagovanje Vrhovnog javnog tužilaštva na aktuelna društveno - politička dešavanja u Srbiji, odnosno na sve češću prisutnost nasilja u društvu. U drugim državama u ovakvim situacijama najviše tužilaštvo te zemlje bi se prvo oglasilo i pozvalo na dosledno poštovanje ustava i sprovođenje zakona, međutim u Srbiji se to još uvek nije dogodilo.

Poverenje građana u javno tužilaštvo ne dolazi preko noći, ali uvođenjem adekvatnih reformi, transparentnih procedura i reformisanjem postojećih kadrova, moguće je značajno poboljšati odnos između pravosudnog sistema i društva, a građanima vratiti poverenje u javno tužilaštvo, navodi se u saopštenju Foruma pravnika Srbije.

Izvor: Vebsajt Forum Pravnika Srbije, 25.03.2025.
Naslov: Redakcija