NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o zaštiti životne sredine o zaštiti životne sredine (,,Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36 /09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16,76/18, 95/18 - dr. zakon), u članu 3. stav 3. tačka 3) menja se i glasi:
,, 3) prirodne vrednosti jesu delovi prirode koji zaslužuju posebnu zaštitu zbog svoje osetljivosti, ugroženosti ili retkosti, radi očuvanja biološke, geološke i morfološke i predeone raznovrsnosti, prirodnih procesa i ekosistemskih usluga ili radi naučnog, kulturnog, obrazovnog, zdravstveno-rekreativnog i drugog javnog interesa;”
Posle tačke 3) dodaje se tačka 3a) koji glasi:
,,3a) predeona raznovrsnost jeste strukturiranost prostora nastala u interakciji (međudejstvu) prirodnih i/ili stvorenih predeonih elemenata određenih bioloških, klimatskih, geoloških, geomorfoloških, pedoloških, hidroloških, kulturno-istorijskih i socioloških obeležja;”
Tačka 4) menja se i glasi:
,,4) zaštićena prirodna dobra su zaštićena područja, zaštićene divlje vrste i pokretna zaštićena prirodna dokumenta;”
Tač. 6) i 7) menjaju se i glase:
,,6) geološka raznovrsnost (geodiverzitet) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geološke građe, geoloških struktura i procesa, geohronoloških jedinica, stena i minerala različitog sastava i načina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutrašnjih i spoljašnjih geodinamičkih činilaca tokom geološkog vremena;
7) biološka raznovrsnost (biodiverzitet) jeste sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji ili nekom jasno određenom području;”
Posle tačke 7) dodaju se tač. 7a) - 7bv) koje glase:
,,7a) ekosistem sa uslugama ekosistema - jeste dinamički kompleks biocenoza i njihovog neživog okruženja koji, delujući međusobno kao funkcionalna celina, pružaju ljudima brojne koristi pod nazivom usluge ekosistema.
7b) ekološka mreža - jeste sistem prostorno bliskih ili putem ekoloških koridora međusobno povezanih ekološki značajnih područja koja, uravnoteženom biogeografskom raspoređenošću, značajno pridonose očuvanju prirodnih procesa i biodiverziteta, a čijoj funkcionalnosti doprinose zaštitne zone koje, po potrebi, štite ekološki značajna područja i ekološke koridore od mogućih štetnih uticaja iz okruženja.
7v) ocena prihvatljivosti - jeste postupak kojim se ocenjuje moguć uticaj sprovođenja strategije, plana, osnove, programa, projekta, radova i aktivnosti (pojedinačno ili u međusobnoj kombinaciji) na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja.”
Tačka 20) menja se i glasi:
,,20) otpad jeste svaka materija ili predmet koji držalac odbacuje, namerava ili je neophodno da odbaci;”
U tački 33a) podtačka (6) reči:,,ugrožavanje lanca ishrane” zamenjuje se rečima:
,,pogoršanje stanja ekosistema i ugrožavanje život sveta”.
Član 2.
U članu 4. stav 1. tačka 3) posle reči:,,odnosno grad” dodaju se reči:,,grad Beograd i gradske opštine”.
U tački 4. posle zagrade dodaju se reči:,,i upravljači zaštićenog područja”
Član 3.
Posle člana 10. dodaje se naziv članova i čl. 10a – 10v koji glase:
,, Nacionalna strategija zaštite životne sredine
Član 10a.
Planiranje i upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitom životne sredine obezbeđuje se i ostvaruje sprovođenjem Nacionalne strategije zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Strategija). Strategijom se utvrđuje dugoročni planski okvir i politika integralne zaštite životne sredine.
Strategija iz stava 1. ovog člana obezbeđuje integralnu zaštitu životne sredine i sadrži naročito:
1) viziju,
2) opis i ocenu stanja životne sredine;
3) opšte i posebne ciljeve i kriterijume za sprovođenje zaštite životne sredine u celini i po oblastima sa prioritetnim merama zaštite;
4) dugoročne i kratkoročne mere za postizanje opštih i posebnih ciljeva; 5)ključne pokazatelje učinaka na nivou opštih i posebnih ciljeva i mera,
kojima se meri efikasnost i efektivnost sprovođenja Strategije;
6) institucionalni okvir i plan za praćenje sprovođenja uključujući nosioce, način i dinamiku realizacije
7) procenu finansijskih sredstva za realizaciju Strategija se realizuje programima i akcionim planovima koji se donose u skladu sa posebnim zakonima i odredbama zakona koji uređuje planski sistem
Po potrebi može se izvršiti revizija Strategije pre isteka perioda za koji je doneta.
Strategiju donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za oblast zaštite životne sredine, na period od sedam godina i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ministarstvo, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje planski sistem, u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, priprema izveštaj o realizaciji Strategije i podnosi ga Vladi.
Akcioni plan
Član 10b
Akcioni plan je instrument za implementaciju Strategije, programa i drugih planskih dokumenta u oblasti zaštite životne sredine
Akcioni plan iz stava 1. ovog člana može se doneti i kao sastavni deo Strategije, programa i drugih planskih dokumenata.
Akcioni plan obavezno sadrži opšte i posebne ciljeve; mere i aktivnosti za postizanje opštih i posebnih ciljeva; institucije odgovorne za sprovođenje mera i aktivnosti; rokove za završetak predviđenih mera i aktivnosti; potrebna sredtsva za realizaciju; pokazatelje učinaka na nivou mera, i po potrebi, aktivnosti; informacije o propisima koje bi trebalo usvojiti da bi se realizovale planiarne mere i druge elemente od značaja za realizaciju mera i aktivnosti.
Na zahtev Ministarstva, nadležne institucije su dužne da dostave podatke i informacije od značaja za izradu, sprovođenje i izveštavanje o realizovanim aktivnostima iz Akcionog plana, u roku od 30 dana od dostavljanja zahteva.
Programi i planovi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
Član 10v.
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadležnosti utvrđenih ovim i posebnim zakonima, donose program zaštite životne sredine na svojoj teritoriji, odnosno lokalne akcione planove, u skladu sa Nacionalnom strategijom, programima i planovima iz čl. 11 i 12. ovog zakona i u skladu sa svojim interesima i specifičnostima.
Dve ili više jedinica lokalne samouprave donose zajednički program zaštite životne sredine radi smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu ili iz razloga ekonomičnosti (zajedničko upravljanje otpadom, otpadnim vodama i sl).”
Član 4.
U članu 11. stav 2. tačka 1) posle reči:,,i biološke” dodaju se reči:,,i predeone”.
Član 5.
Čl. 12. i 13. brišu se
Član 6.
U članu 14. posle tačke 4) dodaje se tačka 4a) koja glasi:
,,4a) ocena prihvatljivosti;”
Član 7.
U članu 15. stav 1. posle reči:,,resursa” dodaju se reči:,,i dobara”
Član 8.
U članu 17. dodaje se novi stav 1. koji glasi:
,,Zaštićena prirodna dobra su zaštićena područja, zaštićene divlje vrste i pokretna zaštićena prirodna dokumenta.”
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
U stavu 4 reči:,,u prirodnom dobru” zamenjuju se rečima :,,području”, a reči:
,,pejzažne” zamenjuju se rečju:,,predeone”.
Član 9.
U članu 20. stav 2. reč:,,Ako” zamenjuju se rečju:,,Ukoliko”, a reč:,,uništen” zamenjuje se rečju:,,narušen”.
U stavu 3. reč:,,uništenih” zamenjuju se rečju:,,narušenih”
Član 10.
U članu 27. stav 1. reči:,,njihovo rasprostiranje” brišu se. U stavu 2. reč:,,razarati” zamnjuje se rečju:,,ugrožavati”.
U stavu 3. reč:,,razarati” zamnjuje se rečju:,,ugrožavati”. Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:
,,Divlje vrste flore, faune i gljiva čije se sakupljanje iz prirodnih staništa, korišćenje i promet stavlja pod kontrolu, mere za kontrolu sakupljanja, korišćenja, otkupa i prometa tih vrsta, mere zaštite i uslove sakupljanja, ograničenja i zabrane sakupljanja, korišćenja i prometa, praćenje stanja populacija u prirodnim staništima radi procene količina zaštićenih vrsta čije se sakupljanje može odobriti u sezoni sakupljanja iz prirodnih staništa, kao i ispunjenost uslova i način izdavanja dozvole za sakupljanje, korišćenje i stavljanje u promet zaštićenih vrsta, propisuje Vlada.”
Član 11.
U članu 28. stav 6. tačka 1) posle reči:,,iz mora” dodaju se reči:,,na teritoriju Republike Srbije”
Član 12.
U članu 29. stav 3. menja se i glasi:
,,Ministar propisuje uputstvo o uslovima i načinu skladištenja opasnih materija koje su hemikalije.”
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
,,Uputstvo iz stava 3. ovog člana ne primenjuje se na opasne materije čiji su uslovi i način skladištenja uređeni drugim propisima.”
Član 13.
U članu 30. stav 1. posle reči:,,odlaganja otpada” dodaju se reči:,,prekograničnog kretanja otpada”.
Stav 2. menja se i glasi:
,,Upravljanje otpadom se sprovodi u skladu sa načelima koji su definisani posebnim propisom:
1) načelom izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu
2) načelom samodovoljnosti
3) načelom blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom
4) načelom hijerarhije upravljanja otpadom
5) načelom odgovornosti
6) načelom “zagađivač plaća”.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
,,Vlasnik i/ili drugi držalac otpada dužan je da poštuje hijerarhiju upravljanja otpadom u cilju sprečavanja ili smanjenja nastajanja otpada, pripreme za ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, korišćenja ostalih operacija ponovnog iskorišćenja otpada (ponovno iskorišćenje u cilju dobijanja energije i dr.), odnosno odlaganja otpada kao poslednje opcije.”
Član 14.
U članu 31. stav 1. menja se i glasi:
,,Zaštita od buke u životnoj sredini ostvaruje se u okviru integralnog sistema zaštite životne sredine utvrđivanjem uslova i preduzimanjem propisanih mera kojima se smanjuje emisija buke u skladu sa posebnim zakonom.”
Član 15.
U članu 33. stav 1. reči:,,lovnoprivredne” zamenjuju se rečju:,,lovne”, a reči:
,,unapređenja ribarstva” zamenjuju se rečju:,,upravljanja”.
U tački 1) posle reči:,,koriste” dodaju se reči:,,i osigura pravo budućih generacija na njihovo korišćenje;”
Tačka 2) menja se i glasi:
,,2) obezbedi zaštita i nesmetano ostvarivanje funkcija zaštićenih područja, područja ekoloških mreža i očuvaju staništa divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihove zajednice;”
Član 16.
U članu 34. stav 1. tačka 1) posle reči:,,korišćenja” dodaje se reč:
,,zaštićenih”, a reči:,,prirodnih dobara “ zamenjuju se rečima:,,područja, područja ekološke mreže,”
Član 17.
Član 35. menja se i glasi:
,,Član 35.
Strateška procena uticaja na životnu sredinu vrši se obavezno za:
1) sve planove i programe koji se pripremaju u oblasti prostornog i
urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune, klimatskih promena, kojima se uspostavlja okvir za odobravanje projekata određenih propisima kojima se uređuje postupak procena uticaja na životnu sredinu;
2) sve planove i programe koji podležu Oceni prihvatljivosti za Ekološku mrežu u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje zaštita prirode; i
3) sve planove i programe koji se pripremaju za Mrežnu energiju kojima se uspostavlja okvir za odobravanje strateških energetskih projekata koji su određeni kao projekti od interesa za Energetsku zajednicu (PECI) i projekti od zajedničkog interesa (PMI) odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice u skladu sa obavezama Republike Srbije preuzetim potvrđenim međunarodnim sporazumima.
Ako organ nadležan za pripremu plana i programa utvrdi da postoji mogućnost značajnih uticaja na životnu sredinu prema kriterijumima propisanim ovim zakonom strateška procena vrši se obavezno za:
1) sve planove i programe iz stava 1. ovog člana kojima je predviđeno korišćenje manjih površina na lokalnom nivou ili manje izmene; i
2) sve planove i programe koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana kojima se uspostavlja okvir za odobravanje projekata.
Strateška procena uticaja na životnu sredinu mora biti usklađena sa drugim procenama uticaja na životnu sredinu, kao i sa planovima i programima zaštite životne sredine i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.
Za strategije, planove, programe i osnove za koje se sprovodi postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu postupak ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu se sprovodi pre postupka strateške procene uticaja u skladu sa posebnim zakonom za oblast zaštite prirode, tako da rezultat ocene prihvatljivosti (rešenje o prethodnoj odnosno glavnoj oceni prihvatljivosti) čini sastavni deo izveštaja o strateškoj proceni uticaja i obavezujući je za nadležnu instituciju koja donosi odnosno sprovodi strategiju, plan, program ili osnovu.
Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dužnosti, određuje vrste planova i programa za koje se izrađuje strateška procena uticaja.”
Član 18.
U članu 36. stav 2. reči:,,prirodnom dobru” zamenjuju se rečima:,,području i području ekološke mreže”
Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
,,Za projekte za koje se sprovodi postupak procene uticaja na životnu sredinu postupak ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu se sprovodi pre postupka procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa posebnim zakonom za oblast zaštite prirode tako da rezultat ocene prihvatljivosti (rešenje o prethodnoj odnosno glavnoj oceni prihvatljivosti) čini sastavni deo studije o proceni uticaja i obavezujući je za izvođenje projekta.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 19.
U članu 41. stav 2. reči:,,i nacionalnim programom zaštite životne sredine” brišu se.
Član 20.
U članu 44. stav 1. reči:,,upravljanja” zamenjuju se rečima:,,menadžmenta”
U stavu 2. reči:,,upravljanja zaštitom” zamenjuju se rečima:,,menadžmenta zaštite”
Stav 3. menja se i glasi:
,,Pravna lica, preduzetnici i organizacije, koja imaju uspostavljen sistem menadžmenta zaštite životne sredine mogu se uključiti u šemu eko menadžmenta i provere (u daljem tekstu: ŠEMA EMAS).”
U stavu 4. reči:,,sistem EMAS” zamenjuju se rečima:,,šema EMAS”
U stavu 5. tačka 2) reči:,,upravljanja” zamenjuju se rečima:,,menadžmenta”
Član 21.
U članu 57. stav 1.posle reči:,,opasnog otpada” dodaju se reči:,,izuzev u slučajevima predviđenih zakonom kojima se propisuje upravljanja otpadom.”
Član 22.
Glava 4.,,Programi i planovi” i čl. 64. i 65. brišu se.
Član 23.
U nazivu člana 67. posle reči:,,Sadržina” dodaje se reči:,,sanacionih”. U članu 67. stav 1. reči:,,akcioni i” brišu se.
U stavu 2. reči:,,akcioni i” brišu se.
Član 24.
Naziv člana 68. i član 68. brišu se.
Član 25.
U članu 70. stav 2. reč:,,zagađenja” zamenjuje se rečima:,,kvaliteta činilaca”.
Član 26.
Član 74. stav 2. reč:,,medijuma” zamenjuje se rečju:,,činilaca”
Član 27.
U članu 75a) stav 1. posle reči:,,životne sredine” dodaje se zapeta i reči:,,i lokalni registar izvora zagađivanja”.
Stav 2. briše se.
Član 28.
U članu 76. stav 2. reči:,,30. maja” zamenjuju se rečima:,,30. juna” U stavu 3. reči:,,31. januara” zamenjuju se rečima:,,1.marta”
Član 29.
U Glavi VI. EKONOMSKI INSTRUMENTI naziv poglavlja “1.4. Zeleni fond Republike Srbije” briše se.
Član 30.
Član 90. briše se.
Član 31.
Naziv iznad člana 90a i član 90a menjaju se i glase:
“Finansijska sredstva ministarstva namenjena za zaštitu životne sredine”
Član 90a
“Finansijska sredstva ministarstva namenjena za finansiranje pripreme, sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine, obezbeđena su zakonom o budžetu Republike Srbije za tekuću godinu, na razdelu Ministarstva zaštite životne sredine (u daljem tekstu: sredstva Ministarstva).”
Član 32.
Član 90b menja se i glasi:
“Sredstva ministarstva iz člana 90a ovog zakona dodeljuju se korisnicima sredstava u svrhu finansiranja zaštite i unapređivanja životne sredine, a na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Ministarstvo ili na osnovu prethodno dobijene saglasnosti Vlade.
Korisnici sreddstava iz stava 1. ovog člana su jedinice lokalne samouprave, gradske opštine, preduzetnici, pravna i fizička lica sa sedištem, odnosno prebivalištem na teritoriji Republike Srbije koja ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu konkursa iz stava 1. ovog člana, odnosno oni za koje je prethodno dobijena saglasnost iz stava 1. ovog člana.
Ugovor o dodeli sredstava zaključuje Ministarstvo sa korisnikom sredstava.
Ministarstvo prati, analizira i vrši nadzor nad realizacijom projekata i korišćenjem sredstava.
Vlada propisuje bliže uslove koje moraju da ispunjavaju korisnici sredstava iz stava 2. ovog člana, uslove i način raspodele sredstava, kriterijume i merila za ocenjivanje zahteva za raspodelu sredstava, način praćenja korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava ministarstva namenjenih za zaštitu životne sredine, a koja se dodeljuju po javnom konkursu iz stava 1. ovog člana.
Ministar propisuje bliže uslove za dodelu i korišćenje sredstava ministarstva namenjenih za zaštitu životne sredine, a koja se dodeljuju po javnom konkursu iz stava 1. ovog člana.”
Član 33.
U članu 90v stav 1. menja se i glasi:
“Namena i korišćenje sredstava ministarstva vrše se u skladu sa zakonom, nacionalnim programom zaštite životne sredine i strateškim dokumentima, kao i infrastrukturnim projektima u oblasti životne sredine, i to za:
1) zaštitu, očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode i šuma;
2) zaštitu, očuvanje i poboljšanje kvaliteta zemljišta, sanaciju, remedijaciju i rekultivaciju zagađenog odnosno degradiranog zemljišta, uređenje degradiranih površina u smislu privođenja nameni, očuvanja karakteristika predela, zaštite prirodnih dobara, kao i obezbeđivanja uslova za odmor i rekreaciju čoveka, primenu mera zaštite zemljišta od erozije, sprovođenje mera za smanjenje uticaja zagađenog zemljišta na promenu klime, biodiverzitet, kvalitet podzemnih i površinskih voda, vazduha, zdravlje ljudi i sl., kao i druge namene u skladu sa posebnim zakonom;
3) smanjenje uticaja klimatskih promena i preduzimanje mera adaptacije, uključujući zaštitu ozonskog omotača;
4) sanaciju neuređenih deponija, smanjenje nastajanja otpada, ponovnu upotrebu, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada;
5) programe, projekte i druge investicione i operativne aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom;
6) uvođenje čistije proizvodnje za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti, kao i za prilagođavanje zahtevima zaštite životne sredine;
7) tehnologije i proizvode koji smanjuju opterećenje i zagađenje životne sredine;
8) za finansiranje nabavki bioloških, biotehničkih i hemijskih sredstava i preparata, potrebnih radi suzbijanja štetnih organizama (životinjskih, biljnih i dr.), njihovih zajednica i staništa, nosioca virusa, koji predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
9) zaštitu i očuvanje biodiverziteta, zbrinjavanje povređenih, bolesnih, oduzetih ili zaplenjenih primeraka divlje flore i faune, uključujući aktivne mere zaštite kao što su reintrodukcija, repopulacija i održavanje staništa;
10) podsticanje održivog korišćenja zaštićenih područja;
11) unapređivanje i izgradnju infrastrukture za zaštitu životne sredine, posebno za zaštitu od buke, kao i za izradu strateških karata buke i akcionih planova;
12) podsticanje korišćenja obnovljivih resursa;
13) podsticanje ekološki prihvatljivog vida transporta;
14) podsticanje održivog razvoja, osim projekata unapređenja energetske efikasnosti;
15) operativni rad i dalji razvoj monitoringa i informacionog sistema;
16) unapređenje sistema informisanja o stanju životne sredine, praćenje i ocenjivanje stanja životne sredine, kao i uvođenje sistema upravljanja životnom sredinom;
17) podsticanje obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, uključujući i demonstracione aktivnosti;
18) finansiranje preventivnih mera radi sprečavanja udesa;
19) finansiranje interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine, rekultivaciju i sanaciju zagađenog prostora;
20) uklanjanje izvora jonizujućih zračenja iz radioaktivnih gromobrana i zbrinjavanje napuštenih izvora jonizujućih zračenja nepoznatog vlasnika, odnosno korisnika;
21) unapređivanje i izgradnju infrastrukture za zaštitu od nejonizujućih zračenja;
22) rekultivaciju i sanaciju istorijskog zagađenja (jalovišta, industrijskih deponija i sl.);
23) finansiranje programa ekološkog obrazovanja i jačanja javne svesti o pitanjima očuvanja životne sredine i održivog razvoja;
24) pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći Evropske unije u skladu sa članom 89. st. 3. i 4. ovog zakona, kao i nepredviđenih troškova vezanih za realizaciju tih projekata;
25) sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz međunarodne razvojne pomoći i drugih finansijskih izvora koji zahtevaju sufinansiranje;
26) finansiranje nacionalnih kontribucija u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i protokolima;
27) razvoj javno-privatnog partnerstva u aktivnostima zaštite i unapređivanja životne sredine;
28) finansiranje drugih aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblasti zaštite životne sredine”
U stavu 4. reči: “Zelenog fonda Republike Srbije” zamenjuje se rečju:
“ministarstva”.
Član 34.
Član 90g briše se.
Član 35.
U članu 101. stav 3. menja se i glasi:
,,Vlada propisuje vrstu, visinu, kriterijume, uslove i način dodele podsticajnih sredstava iz stava 2. ovog člana u svrhu dodele podsticajnih sredstava.
Član 36.
U članu 109. u stav 3. reči: “nad izvršavanjem” brišu se. U stavu 4. reči: “nad izvršavanjem” brišu se.
Član 37
U članu 110. u stavu 1. tačka 15) briše se.
Član 38
U članu 111. u stavu 1. tač. 18) i 26) brišu se.
Član 39.
U članu 117. u stavu 1. tačka 12a) briše se.
Član 40.
U članu 117a u stavu 1. tačka 16a) briše se.
Član 41.
Član 118. menja se i glasi:
“Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i uništava divlju faunu, odnosno razara njena staništa (član 27. stav 2);
2) uništava, kida ili na drugi način pustoši divlju floru, odnosno uništava i razara njena staništa (član 27. stav 3);
3) sakuplja ili stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);
4) izvozi ili uvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 2.).”
Član 42.
U članu 120. stav 1. tačka 11a) reči: “akcioni, odnosno” brišu se. Tačka 16a) briše se.
Član 43.
Član 123. briše se.
Član 44.
U članu 124. u stavu 1. reči: “a u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona akcione planove iz člana 65. ovog zakona,” brišu se.
Član 45.
Član 125. briše se.
Član 46.
Član 126. briše se.
Član 47.
Propisi koji se donose na osnovu ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 48.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
IZ OBRAZLOŽENJA
I RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U skladu sa Ustavom, Republika Srbija uređuje sistem zaštite životne sredine Zakonom o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS,” broj 135/04, 36/09, 36/09–dr. zakon, 72/09– dr. Zakon, 43/11-US, 14/16, 76/18, 95/18 - dr. zakon) i posebnim zakonima i podzakonskim aktima.
Sistem zaštite životne sredine uređen je Zakonom o zaštiti životne sredine i posebnim zakonima kojima se uređuju oblasti zaštite životne sredine (vazduh, vode, šume, zemljište, mineralni resursi, priroda, otpad, ambalaža i ambalažni otpad, hemikalije, biocidni proizvodi i dr.).
Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine doneti su podzakonski akti kojima se uređuju pojedina pitanja iz oblasti zaštite životne sredine.
Potreba usklađivanja posebnih zakona u oblasti zaštite životne sredine sa propisima EU, kao i ukidanje Zelenog fonda kao budžetskog računa u okviru Razdela Ministarstva zaštite životne sredine, stvorili su preduslove za izmenu i dopunu odredaba Zakona o zašiti životne sredine kao sistemskog zakona u ovoj oblasti.
Sa stanovišta izmena i dopuna zakona koje se predlažu ovim zakonom relevantni su određeni propisi, i to:
Zakon o planskom sistemu (“Službeni glasnik RS,” broj 30/18)
Zakon o zaštiti prirode (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10 - ispravka, 14/16, 95/18 - dr. zakon i 71/21)
Zakon o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09. 149/20)
Zakonom o bucetu za 2021. godinu (,,Službeni glasink RS” br. 84/19, 62/20-dr. Zakon, 65/20-dr. Zakon, 135/20)kao i nadalje (Zakon o budžetu za 2022. godinu),
Zakon o naknadama za korišćenje prirodnigh dobara (“Službeni glasnik RS,” br.95/18 i 49/19)
Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini(“Službeni glasnik RS,” broj 96/21),
Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja u životnoj sredini(“Službeni glasnik RS,” br. 135/04, 25/15 i 109/21.),
2. Razlozi za donošenje i ciljevi
Razlozi za donošenje zakona sastoje se u potrebi za:
– usklađivanjem Zakona o zaštiti životne sredine i drugih propisa u oblasti zaštite životne sredine.
Zakonom o planskom sistemom kojim se uređuje planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje, vrste i sadržina planskih dokumenata koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode svi učesnici u planskom sistemu, međusobna usklađenost planskih dokumenata, postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i obaveza izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata, kao i shodna primena obaveze sprovođenja analize efekata na propise i na vrednovanje učinaka tih propisa. U skladu sa odredbama ovog zakona izvršene su izmene i dopune odredaba / članova Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine koji se odnose na planska dokumenta i akcione planove. Predloženim izmenama uređuje se donošenje dokumenata javnih politika u oblasti zaštite životne sredine u pogledu naziva, sadržaja, forme i postupka usvajanja u skladu sa Zakonom o planskom sistemu. Član 54. stav 2. Zakona o planskom sistemu, utvrđuje obavezu usklađivanja zakona i podzakonskih akata koji uređuju postupak donošenja dokumenata javnih politika u roku od dve godine od usvajanja ovog Zakona.
Stupanjem na snagu Zakona o naknadama za korišćenje prirodnigh dobara prestale su da važe odredbe Zakona o zaštiti životne sredine koje se odnose na naknade, pa se ovim izmenama i dopunama zakonom vrši usklađivanje i drugih članova sa odredbama tog zakona.
Stupanjem na snagu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, usled usklađivanja, prestali su da važe raniji st. 5-7. člana 27. Zakona o zaštiti životne sredine od čega se stav 6. odnosio na to da se aktom Vlade (Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune) određuje plaćanje naknade (pravna lica i preduzetnici) za sakupljanje i promet, odnosno dobijanje dozvole za sakupljanje i promet zaštićenih vrsta divlje flore i faune. Kako bi ponovo stvorili osnov za Uredbu (navedeni akt Vlade, čiji je stav 6. izbrisan), predlaže se osnov za Uredbu koja već postoji i postavio takođe osnov za njenu izmenu i dopunu ili eventualno donošenje nove uredbe.
Zakonom o budžetu i Zakonom o budžetskom sistemu kao sistemskim zakonima u ovoj oblasti izvršena je izmenu definice indirektnih korisnika budžetskih korisnika. Iz tih razloga u odnosu na Zeleni fonda Ministarstva zaštite životne sredin, nisu predviđena sredstva za finansiranje programa I projekata iz sredstava Zelenog fonda. Iskazuju se kao programske aktivnosti a ne kao indirektini korisnici budžetskih sredstava. Takođe Zeleni fond je u postupuku brisanja iz evidencije indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Dalje, ovim Nacrtom vrši se i usklađivanje zakona sa odredbama donetih / novih zakona iz oblasti zaštite životne sredine Zakonom o buci; Zakonom o biocidnim proizvodima, Zakon o integrisanom sprečavanju zagađenja u životnoj sredini.
Zakonom o zaštiti prirode uređuje se zaštita i očuvanje prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti kao dela životne sredine. U skladu sa odredbama,,novog” Zakona (o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode) izvršeno je usklađjivanje odredaba Zakona o zaštiti životne sredine u delu pojmova i definicija.
Na taj način obezbediće se efikasnije implementacije zakona i preciziranje i međusobno usklađivanje odredaba ovog i važećih propisa u oblasti zaštite životne sredine.
II OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Članom 1. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (u daljem tekstu Nacrt zakona) vrši se usklađivanje izraza propisanih članom 3. Zakona o zaštiti životne sredine (u daljem tekstu: Zakon)sa odredbama Zakona o zaštiti prirode i definicijom otpada koja je propisana Zakonom o upravljanju otpadom. Takođe predlaže se izmena u terminu informacija o životnoj sredini – stanju zdravlja ljudi i bezbednosti na način da se predlaže promena termina “ugrožavanje lanca ishrane” terminom “pogoršanje stanja ekosistema i ugrožavanje živog sveta”
Ovo iz razloga što pogoršanje stanja ekosistema jeste značajna informacija o stanju životne sredine, jer predstavlja prvi znak promene elastičnosti ekosistema od čije stabilnosti neposredno zavisi opstanak živog sveta. Ugrožavanje živog (biljnog i životinjskog) sveta prisutnog na određenom prostoru je lakše uočljiva i merljiva kategorija od ugrožavanja lanca ishrane i predstavlja značajan podatak o stanju životne sredine.
Članom 2. Nacrta zakona menja se član 4. Zakona tako što se kao subjekti zaštite životne sredine proširuju i navode se i grad Beograd / u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode ali i gradske opštine s obzirom na njihovu nadležnost.
Članom 3. Nacrta zakona menja se član 10a Zakona i dodaje član 10b, 10v u skladu sa Zakonom o planskom sistemu RS
Članom 4. Nacrta zakona vrši se izmena člana 11 Zakona na način da se vrši terminološko usklađivanje sa Zakonom o zaštiti prirode.
Članom 5. Nacrta zakona brišu se čl. 12. i 13. Zakona iz razloga usklađivanja sa Zakonom o planskom sistemu RS. Ovi članovi su integrisani u čl. 10a- 10b Nacrta zakona.
Takođe Prema Zakonu o planskom sistemu, predviđeno je donošenje samo jedne krovne strategije za određenu oblast planiranja (oblast zaštite životne sredine), na osnovu koje proizilaze hijerarhijski niži dokumenti (programi) kojima se razrađuju ciljevi definisani u krovnom dokumentu. Takođe ciljevi ove strategije su već integrisani u starteška dokumenta -Strategija upravljanja vodama do 2034 i Program zaštite prirode.
Član 13 kojim se propisuje Planovi i programi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave su brisani jer će i AP kao i JLS donositi programe i planove u skladu sa Nacionalnom strategijom zaštite životne sredine
Članom 6.Nacrta zakona menja se član 14. Zakona na način da je dodata kao posebna tačka 4a) ocena prihvatljivosti u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode
Članom 7. Nacrta zakona menja se član 15. Zakona pa se predlaže da umesto “prirodnih resursa” piše “prirodnih resursa i dobara” (prirodnih vrednosti). Ovo iz razloga što korišćenje zaštićenih prirodnih dobara takođe podleže pribavljanju odgovarajuće saglasnosti, uz prethodno pribavljene uslove zaštite prirode.
Prirodni resursi, zajedno sa zaštićenim prirodnim dobrima i javnim prirodnim dobrima, čine prirodne vrednosti.
Članom 8. Nacrta zakona menja se član 17. Zakona u skladu sa definicijama pojmova propisanim odredbama Zakona o zaštiti prirode.
Članom 9. Nacrta zakona vrši se izmena člana 20. Zakona. Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) ne poznaje termin javne zelene površine, već “zelene i slobodne površine u okviru stambenog kompleksa (čl.2. stav 1. tačka 20b).
20b) stambeni kompleks jeste prostorna celina koja se sastoji od više povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje imaju pretežnu stambenu namenu (porodično ili višeporodično stanovanje), i u okviru koga se formiraju zelene i slobodne površine, na zemljištu ostale namene.
Neophodno je da član 20. ostane u formi koja jeste, uz terminološku izmenu, umesto reči “uništiti”, navodi se reč “narušiti”.
Postojanje ovog člana kao takvog je neophodno, jer se samo na osnovu njega donose Odluke o uređenju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina, uređenje i održavanje javne zelene površine kao komunalne delatnosti od opšteg interesa. Ovom odlukom se definišu vrste javnih zelenih površina i ko njima upravlja (javne zelene površine – javno komunalno preduzeće, park šuma - JP Srbijašume ili javne zelene površine specijalne namene - fizička lica koja neposredno koriste te površine ili kojima su te površine poverene na upravljanje, uređenje i održavanje zajedno sa objektima izgrađenim na tim površinama).
Nedostatak ovog člana je u tome što se javnim zelenim površinama smatraju samo one koje su “obuhvaćene prostornim i urbanističkim planovima” (čl. 20. stav 1. Zakon o zaštiti životne sredine), iz čega sledi da sve one javne zelene površine koje nisu obuhvaćene navedenim dokumentima nemaju status niti odrednicu, niti se o njima bilo ko stara. Samim tim nemaju smernice za očuvanje i razvoj, te se prepuštaju prirodnim procesima. Ukoliko bi se iz stava 1. čl. 20 brisalo “obuhvaćene prostornim i urbanističkim planovima”, tada bi sve zelene površine na teritorijama jedinica lokalnih samouprava imale status “javne zelene površine” o kojima bi se neko starao – JKP, JP ili drugo fizičko ili pravno lice utvrđeno Odlukom jedinice lokalne samouprave. To bi svakako bila velika promena za dobrobit životne sredine, jer bi se smanjio procenat zapuštenih, nefunkcionalnih i neuglednih zelenih površina.
Članom 10. Nacrta zakona menja se član 27. Zakona, na način da se vrši pravnotehničko usaglašavanje teksta sa stavovima 2. i 3. istog člana kao i Zakonom o zaštiti prirode.Takođe, usvajanjem Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, usled usklađivanja, prestali su da važe raniji st. 5-7. člana 27. Zakona o zaštiti životne sredine (videti član 278. Zakona - 95/2018-267), od čega se stav 6. odnosio na to da se aktom Vlade (Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune) određuje plaćanje naknade (pravna lica i preduzetnici) za sakupljanje i promet, odnosno dobijanje dozvole za sakupljanje i promet zaštićenih vrsta divlje flore i faune. Kako bi ponovo stvorili osnov za Uredbu (navedeni akt Vlade, čiji je stav 6. nehotice izbrisan), predlaže se da se u članu 27. Zakona iza stava 4. doda stav 5. Ovaj stav 5. bi preciznije definisao osnov za Uredbu koja već postoji i postavio takođe osnov za njenu izmenu i dopunu ili eventualno donošenje nove uredbe.
Članom 11. Nacrta zakona vrši se izmena člana 28. Zakona na način da se vrši pravnotehničko usaglašavanje teksta sa odredbama Zakona o zaštiti prirode.
Članom 12. Nacrta zakona menja se član 29. >Zakona na način da se predlaže brisanje stava 3. koji predstavlja pravni osnova za donošenje podzakonskog akta. Brisanje ove odredbe je potrebno jer nije moguće izraditi i jednim propisom urediti skladištenje svih opasnih materija, uzimajući u obzir “široku” definiciju opasnih materija, kao i da se svaka od opasnih materija skladišti pod specifičnim uslovima.
Uslovi skladištenja hemikalija su definisani u poglavlju 7. Rukovanje i skladištenje, u bezbednosnom listu, u skladu sa čl. 40-43. Pravilnika o sadržaju bezbednosnog lista (“Službeni glasnik RS”, broj 100/11), te je nemoguće u okviru jednog propisa propisati uslove i uputstvo o uslovima i načinu skladištenja opasnih materija i pretpostaviti uniformne uslove za sva skladišta.
Dodatno, postoji veliki broj drugih propisa koji uređuju skladištenje po specifičnim grupama opasnih materija, npr. rudarska jalovina, opasan otpad, naftni derivati i dr.
Članom 13. Nacrta zakona vrši se usklađivanje člana 30. Zakona kojim se propisuje upravljanje otpadom, sa Zakonom o upravljanju otpadom.
Članom 14. Nacrta zakona vrši se usklađivanje člana 31. Zakona kojim se propisuje zaštita od buke u životnoj sredini, sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini.
Članom 15. Nacrta zakona vrši se izmena člana 33. Zakona na način da se vrši pravnotehničko usaglašavanje teksta sa odredbama Zakona o zaštiti prirode.
Članom 16. Nacrta zakona vrši se izmena člana 34. Zakona na način da se vrši pravnotehničko usaglašavanje teksta sa odredbama Zakona o zaštiti prirode.
Članom 17. Nacrta zakona vrši se izmena člana 35. Zakona kojim se propisuje strateška procena uticaja na životnu sredinu, na način da se vrši pravnotehničko usaglašavanje teksta sa odredbama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Ovim članom se predlaže da se postupak ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu sprovodi pre postupka strateške procene uticaja u skladu sa posebnim zakonom za oblast zaštite prirode.
Članom 18. Nacrta zakona vrši se izmena člana 36. Zakona kojim se propisuje procena uticaja na životnu sredinu, na način da se vrši pravnotehničko usaglašavanje teksta sa odredbama Zakona o zaštiti prirode (terminološko usaglašavanje) i odredbama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Ovim članom se predlaže da se postupak ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu se sprovodi pre postupka procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa posebnim zakonom za oblast zaštite prirode.
Članom 19. Nacrta zakona menja se član 41. Zakona, s obzirom da je Nacionalni program zaštite životne sredine čije se donošenje predlaže istekao.
Članom 20. Nacrta zakona menja se član 44. Zakona. Predložena izmena da se “Sistem upravljanja zaštitom životne sredine” sada preimenuje u “Sistem menadžmenta zaštitom životne sredine”, zasniva se na tome što je u prevodu samog standarda SRPS ISO 14001 od strane komisije za standarde u oblasti zaštite životne sredine Instituta za standardizaciju Srbije - A207, promenjen prevod na način kako se izmenom predlaže.
Predložena izmena da se,,Sistem EMAS” sada prevodi i naziva,,Šema EMAS”, zasniva se na preciznijem i adekvatnijem prevodu engleske reči “EMAS Scheme” odnosno “The EU Eco-Management and Audit Scheme (EMAS)”“
Članom 21. Nacrta zakona menja se član 57. Zakona na način da se vrši usklađivanje sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom. Naime, članom Član 71. Zakona o upravljanju otpadom:
Propisano je da je zabranjen uvoz opasnog otpada, ali da izuzetno od odredbe pojedine vrste opasnog otpada koje su potrebne kao sekundarne sirovine prerađivačkoj industriji u Republici Srbiji, u skladu sa nacionalnim ciljevima prerade tih otpada, mogu se uvoziti na osnovu dozvole koju izdaje ministarstvo.
Uvoz opasnog otpada iz stava 7. ovog člana može se dozvoliti pod uslovom da postoji postrojenje za preradu tog otpada za čiji rad je izdata dozvola, u skladu sa zakonom.
Članom 22. Nacrta zakona brišu se čl. 64. i 65. Zakona iz razloga usklađivanja sa Zakonom o planskom sistemu RS. Ovi članovi su integrisani u čl. 10a- 10b Nacrta zakona.
Članom 23. Nacrta zakona vrši se izmena člana 67. Zakona iz razloga usklađivanja sa Zakonom o planskom sistemu RS.
Članom 24. Nacrta zakona briše se član 68 Zakona koji je integrisan u čl. 10a - 10b Nacrta zakona
Članom 25. Nacrta zakona vrši se izmena u članu 70. Zakona na način da se dodaju reči,,kvalitet činilaca”. Ovo se predlaže iz razloga što se monitoringom ne prati samo zagađenje već kvalitet odnosno stanje činilaca životne sredine
Članom 26. Nacrta zakona vrši se izmena u članu 74. Zakona na način da se reč medijuma zamenjuje prikladnijom reči činilaca.
Članom 27. Nacrta zakona vrši se izmena u članu 75a Zakona tako što se na zahtev Državnog revizora dodaje da Agencija za zaštitu životne sredine, samostalno ili u saradnji sa nadležnom inspekcijskom službom, vrši kontrolu dostavljanja podataka za Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine i lokalni registar izvora zagađivanja i kontrolu tačnosti dostavljenih podataka.
Takođe, ovim članom se vrši brisanje stava 2 člana 75a s obzirom da u skladu da Zakonom o prekršajima, prekršajne postupke pokreće nadležna inspekcija.
Članom 28. Nacrta zakona vrši se izmena roka za dostavljanje podataka koji su propisani članom 76. Zakona.
Članom 29. Nacrta zakona brišu se EKONOMSKI INSTRUMENTI naziv poglavlja
“1.4. Zeleni fond Republike Srbije”
Članom 30. Nacrta zakona vrši se brisanje člana 90. kojim je propisan zeleni fond, imajući u vidu da su u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu fondovi ukinuti.
Članom 31. Nacrta zakona menja se član 90a. Zakona, na način da se termin Zeleni fond zamenjuje terminom sredstva ministarstva.
Članom 32. Nacrta zakona menja se član 90b Zakona i propisuje se da se sredstva ministarstva iz člana 90a ovog zakona dodeljuju korisnicima sredstava u svrhu finansiranja zaštite i unapređivanja životne sredine, a na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Ministarstvo ili na osnovu prethodno dobijene saglasnosti Vlade.
Propisuje se ko može biti korisnik sredstava, način dodlel sredstava, kao i pravni osnov za donošenje dva podzakonska akta:
- kojim će Vlada propisati bliže uslove koje moraju da ispunjavaju korisnici
sredstava iz člana 90a, uslove i način raspodele sredstava, kriterijume i merila za ocenjivanje zahteva za raspodelu sredstava, način praćenja korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava ministarstva namenjenih za zaštitu životne sredine, a koja se dodeljuju po javnom konkursu iz stava 1. ovog člana.
- Kojim će Ministar propisati bliže uslove za dodelu i korišćenje sredstava ministarstva namenjenih za zaštitu životne sredine, a koja se dodeljuju po javnom konkursu iz stava 1. ovog člana.
Članom 33. Nacrta zakona menja se član 90v Zakona, kojim se propisuje namena i korišćenje sredstava ministarstva – da se vrše u skladu sa zakonom, nacionalnim programom zaštite životne sredine i strateškim dokumentima, kao i infrastrukturnim projektima u oblasti životne sredine.
Članom 34. Nacrta zakona briše se član 90g. Zakona, s obzirom da je vođenje evidencije o obveznicima plaćanja naknada definisano i u Zakonu o naknadama za korišćenje javnih
dobara u članu 272. koji se odnosi na sve naknade iz zakona kao i u članovima 123.,145., 162. koji sae odnose na određene naknade.
Članom 35. Nacrta zakona vrši se izmena stava 3. u članu 101. Zakona, na način da se propisuje da Vlada propisuje vrstu, visinu, kriterijume, uslove i način dodele podsticajnih sredstava iz stava 5. ovog člana u svrhu dodele podsticajnih sredstava.
Članom 36. Nacrta zakona vrši se izmena člana 109 Zakona, na način da se briše odredba da Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona. Jer kako je napisano može se tumačiti da AP vrši nadzor nad poverenim poslovima ali u praksi ne vrši.
Članom 37. Nacrta zakona vrši se brisanje tačke 15) u članu 110. Zakona jer inspekcija ne može da vrši nadzor da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi
Čl. 38. do 42. Nacrta zakona vrši se izmena kaznenih odredbi Zakona
Član 47. Nacrta zakona propisano je da će se propisi koji se donose na osnovu ovog zakona doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 48. Nacrta zakona propisano je da će ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Izvor: Vebsajt Ministarstva zaštite životne sredine, 02.12.2021.