PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UPRAVLJANJU MIGRACIJAMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o upravljanju migracijama ("Službeni glasnik RS", broj 107/12) u članu 2. dodaje se tačka 7) koja glasi:

"7) Populaciona politika predstavlja skup mera i aktivnosti koje država sprovodi u sferi nedovoljnog rađanja, smanjenja smrtnosti i upravljanja migracijama. Mere i aktivnosti populacione politike su uzajamno povezane sa ekonomskim, socijalnim, zdravstvenim i drugim politikama države."

Član 2.

U članu 5. reči: "i integracijom lica kojima je priznato pravo na utočište"

zamenjuju se rečima: "integracijom lica kojima je priznato pravo na azil".

Član 3.

U članu 6. posle reči: "migracijama" dodaju se reči: "i drugim oblastima populacione politike".

Član 4.

Član 8. menja se i glasi:

"Član 8.

Upravljanje migracijama i drugim oblastima populacione politike sprovodi se uz poštovanje potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava".

Član 5.

"Član 10. menja se i glasi:

"Član 10.

Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na: predlaganje Vladi ciljeva i prioriteta migracione politike; predlaganje Vladi mera radi postizanja pozitivnih efekata zakonitih migracija i suzbijanja nezakonitih migracija; praćenje sprovođenja mera migracione politike; pružanje organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave podataka od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti upravljanja migracijama i iz drugih oblasti populacione politike; predlaganje projekata iz oblasti upravljanja migracijama iz delokruga svog rada i izradu godišnjeg izveštaja Vladi o stanju u oblasti upravljanja migracijama.

Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na utvrđivanje, predlaganje i preduzimanje mera za:

1) integraciju lica kojima je odlukom nadležnog organa odobren azil u Republici Srbiji;

2) reintegraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji;

3) poboljšanje uslova života interno raseljenih lica;

4) zbrinjavanje stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije.

Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na utvrđivanje, predlaganje i preduzimanje mera za podršku dobrovoljnog povratka stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije u zemlju njihovog porekla, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove.

Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na: prikupljanje, objedinjavanje i analizu podataka i pokazatelja za upravljanje migracijama; izveštavanje o imigraciji i emigraciji; izradu i redovno ažuriranje migracionog profila Republike Srbije; uspostavljanje jedinstvenog sistema za prikupljanje, organizovanje i razmenu podataka; uspostavljanje saradnje sa članovima Evropske migracione mreže; obuku i osposobljavanje lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama i poslove u drugim oblastima populacione politike; staranje o dostupnosti informacija od značaja za migraciona pitanja i pitanja iz drugih oblasti populacione politike, kao i druge poslove određene zakonom.

Komesarijat obavlja stručne i administrativno - tehničke poslove za potrebe Komisije za nestala lica koju obrazuje Vlada i vodi jedinstvene evidencije o: nestalim licima o kojima porodica nema nikakvih vesti ili koja su prijavljena na osnovu pouzdanih informacija kao nestala lica usled oružanih sukoba ili u vezi sa oružanim sukobima koji su se desili na prostoru bivše SFRJ u periodu od 1991. do 1995. godine i na prostoru Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u periodu od 1998. do 2000. godine; smrtno stradalim licima o kojima postoje pouzdani podaci o smrtnom stradanju usled oružanih sukoba ili u vezi sa oružanim sukobima koji su se desili na području bivše SFRJ u periodu od 1991. do 1995. godine i na prostoru Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u periodu od 1998. do 2000. godine; ekshumiranim posmrtnim ostacima iz pojedinačnih i masovnih grobnica; identifikovanim posmrtnim ostacima iz pojedinačnih i masovnih grobnica i neidentifikovanim posmrtnim ostacima.

Komesarijat izdaje potvrde o činjenicama o kojima vodi službene evidencije; vrši isplatu troškova ekshumacije, identifikacije, pogrebne opreme i prevoza posmrtnih ostataka identifikovanih lica do mesta sahrane u Republici Srbiji, odnosno do granice ukoliko se radi o prekograničnom prenosu posmrtnih ostataka, troškova usluga eksperata sudske medicine ili timova eksperata odgovarajućih ustanova za sudsku medicinu, angažovanih za potrebe rada komisije za nestala lica; vrši isplatu jednokratne novčane pomoći za troškove sahrane identifikovanih posmrtnih ostataka u visini naknade pogrebnih troškova utvrđene zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje; vrši isplatu naknade za rad predsednika, članova i lica stalno angažovanih u radu komisije za nestala lica, čija se visina utvrđuje posebnim aktom Vlade; dodeljuje sredstva za finansiranje programa udruženja porodica nestalih lica u skladu s propisima kojima se uređuje finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja.

Komesarijat u svrhu rešavanja pitanja nestalih i smrtno stradalih lica, a u cilju ostvarivanja javnog interesa porodica žrtava na istinu i pravdu, prikuplja i obrađuje podatke o nestalim licima i smrtno stradalim licima.

Radi izvršavanja obaveza propisanih ovim zakonom mogu se obrađivati samo podaci o ličnosti koji su primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade i cilj Zakona.

Mere zaštite podataka o ličnosti utvrđuje Komesarijat podzakonskim aktom.

Sadržaj i način vođenja evidencija iz stava 5. ovog člana propisuje Komesarijat, u skladu sa zakonom.

Komesarijat ostvaruje saradnju i razmenjuje raspoložive podatke sa nadležnim organima državne uprave koji u skladu sa zakonom vode evidencije u oblasti rešavanja pitanja nestalih i smrtno stradalih lica.

Član 6.

U članu 11. stav 2. posle reči: "migracija" dodaju se reči "i populacione politikeˮ.

Član 7.

Naziv člana 12. i član 12. menjaju se i glase:

"Savet za migracije i populacionu politiku

Član 12.

Radi obavljanja savetodavnih poslova u vezi sa upravljanjem migracijama i populacionom politikom na teritoriji autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave nadležni organ u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave obrazuje pokrajinski odnosno lokalni Savet za migracije i populacionu politiku (u daljem tekstu: Savet).

Savet obavlja poslove koji se odnose na: praćenje i izveštavanje Komesarijata o migracijama i drugim oblastima populacione politike na teritoriji autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; predlaganje programa, mera i planova aktivnosti koje treba preduzeti radi efikasnog upravljanja migracijama na njihovim teritorijama; izradu godišnjeg izveštaja o demografskoj slici na teritoriji jedinice lokalne samouprave; predlaganje programa, mera i godišnjeg plana aktivnosti u vezi sa populacionom politikom, sa potrebnim sredstvima za njegovo sprovođenje, a koji nadležni organ na teritoriji jedinice lokalne samouprave usvaja istovremeno sa uvajanjem odluke o budžetu jedinice lokalne samouprave kojom se obezbeđuju sredstva za njegovu realizaciju; druge poslove u oblasti upravljanja migracijama, u skladu sa zakonom.

Savet, čiji se sastav uređuje aktom o njegovom obrazovanju, po pravilu čine predstavnici izvršnog organa jedinice lokalne samouprave (predsednik opštine, odnosno gradonačelnik ili član opštinskog, odnosno gradskog veća), centra za socijalni rad, policijske uprave, službe za zapošljavanje, poverenik i službenik opštinske, odnosno gradske uprave u čijem delokrugu poslova su poslovi iz oblasti demografije, odnosno lice iz Odbora za stanovništvo, porodicu i decu ukoliko je isti u jedinici lokalne samouprave formiran. Administrativne, stručne i druge poslove za Savet u jedinicama lokalne samouprave obavlja poverenik.

Nadležni organ u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave koji obrazuje Savet može odlučiti da u njegovom radu, pored predstavnika navedenih u stavu 3. ovog člana, učestvuju i predstavnici ustanova nadležnih za poslove zdravlja i obrazovanja, predstavnik udruženja za pitanja od značaja za oblast migracija i druga lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama i drugim oblastima populacione politike na teritoriji za koju je nadležan.

Savet najmanje jedanput godišnje, a na zahtev Komesarijata i češće, Komesarijatu dostavlja izveštaj o preduzetim merama i drugim pitanjima iz oblasti upravljanja migracijama i drugim oblastima populacione politike na teritoriji za koju je osnovan.ˮ

Član 8.

U članu 13. stav 1. posle reči: "migracijama" dodaju se reči: "i drugim oblastima populacione politike".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Obuka i osposobljavanje lica iz stava 1. ovog člana obavlja se u centru za obuku koji je u sastavu Komesarijata. Rukovodilac Komesarijata rukovodi centrom za obuku i svojim aktom uređuje unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u centru za obuku".

St. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 9.

Naziv člana 16. menja se i glasi: "Integracija lica kojima je priznato pravo na azil"

Član 10.

U članu 16. stav 1. reč: "utočište" zamenjuje se rečju: "azil".

Član 11.

U članu 19. stav 1. reč: "numeričkih" zamenjuje se rečju: "pseudonimiziranih".

Član 12.

Akte iz člana 10. st. 9. i 10. ovog zakona, Komesarijat će doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 13.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o upravljanju migracijama utvrđen je zakonodavni okvir u oblasti upravljanja migracijama Republike Srbije i utvrđene su nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije u oblasti upravljanja migracijama.

Takođe, Zakonom o upravljanju migracijama uspostavljeni su lokalni saveti za migracije kao struktura koja okuplja relevantne aktere i pružaoce usluga na lokalnom nivou. U radu saveta učestvuju predstavnici izvršnog organa jedinice lokalne samouprave (predsednik opštine odnosno gradonačelnik ili član opštinskog odnosno gradskog veća), centra za socijalni rad, policijske uprave, službe za zapošljavanje, poverenik i predstavnik opštinske, odnosno gradske uprave, kao i predstavnici ustanova nadležnih za poslove zdravlja i obrazovanja, predstavnik udruženja za pitanja od značaja za oblast migracija i druga lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama na teritoriji za koju je nadležan. Na osnovu zakona u 157 opština i gradova obrazovani su lokalni saveti za migracije u navedenom sastavu koji imaju važnu ulogu u praćenju i izveštavanju o migracijama na njihovim teritorijama, te kao takvi predlažu programe, mere i aktivnosti u oblasti upravljanja migracijama.

S obzirom da su mere populacione politike utvrđene na republičkom nivou i po svom karakteru opšte i sprovode se jedinstveno na teritoriji Republike Srbije, izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama nadležnost ovako razvijene mreže lokalnih saveta za migracije proširuje se i na praćenje, izveštavanje, predlaganje programa, mera i aktivnosti od strane lokalnih saveta za migracije i na oblast populacione politike na nivou jedinica lokalne samouprave. Naime, nijedna populaciona politika, ma koliko bila razvijena, ne može odgovoriti na sve potrebe i očekivanja stanovništva, niti uzeti u obzir sve specifičnosti življenja u jednoj sredini, te populacionu politiku treba dopuniti merama organa jedinica lokalne samouprave koje se finansiraju iz budžeta jedinica lokalne samouprave. Na ovaj način se mere koje utvrđuje i finansira Republika Srbija proširuju i unapređuju merama jedinica lokalne samouprave, što obezbeđuje dostupnost svih mera i bolju informisanost građana o njima i uslovima za njihovo korišćenje. U tom smislu postojeći saveti za migracije postaju saveti za migracije i populacionu politiku.

Izmenama i dopunama zakona o upravljanju migracijama predviđeno je da se uloga lokalnih saveta za migracije, proširi i na populacionu politiku i da lokalni saveti pored praćenja, izveštavanja i predlaganja mera i aktivnosti u oblasti upravljanja migracijama, izveštavaju, prate i predlažu mere i aktivnosti i u drugim oblastima populacione politike.

Zakon o upravljanju migracijama do sada je doprineo da se pre svega na nivou Republike, svake godine od strane Vlade usvaja migracioni profil Republike Srbije kojim se na sveobuhvatan način ukazuje na migracione trendove u Republici Srbiji. Takođe, pored navedenog u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju migracijama svake godine, a na osnovu pokazatelja i podataka iz jedinica lokalne samouprave, svake godine se od strane Vlade, na predlog Komesarijata donosi Uredbu o utvrđivanju Programa podsticaja za sprovođenje mera i aktivnosti neophodnih za dostizanje utvrđenih ciljeva iz oblasti upravljanja migracijama u jedinicama lokalne samouprave, u kojima se obezbeđuju sredstva iz budžeta Komesarijata za izbeglice i migracije za: poboljšanje uslova života interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu; dodelu pomoći za poboljšanje uslova stanovanja, namenjene za završetak ili adaptaciju stambenog objekta; dodelu pomoći u građevinskom i drugom materijalu ili opremi; dodelu pomoći za kupovinu seoske kuće sa okućnicom; dodelu pomoći pri pribavljanju i izgradnji montažnih kuća; obezbeđivanju i poboljšanju uslova stanovanja povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji; razvijanje i unapređenje usluga u jedinici lokalne samouprave usmerenih na reintegraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji; promovisanje i jačanje tolerancije prema migrantima u jedinicama lokalne samouprave; jačanje kapaciteta jedinica lokalne samouprave za rešavanje problema migranata i jačanje kapaciteta jedinica lokalne samouprave na čijim teritorijama postoji uvećan broj migranata. Takođe, na predlog Komesarijata Vlada je donela Uredbu o načinu uključivanja u društveni, kulturni i privredni život lica kojima je odobreno pravo na azil, kao i Uredbu o merilima za utvrđivanje prioriteta za smeštaj lica kojima je priznato pravo na utočište ili dodeljena supsidijarna zaštita i uslovima korišćenja stambenog prostora za privremeni smeštaj. Precizni podaci o ostvarenim rezultatima u okviru navedenih oblasti, Komesarijat za izbeglice i migracije svake godine iskazuje u godišnjem izveštaju o radu Komesarijata za izbeglice i migracije, koji se šalje Vladi, a isti se usvaja od strane Narodne skupštine Republike Srbije u okviru godišnjeg izveštaja o radu Vlade.

Ciljevi koji se žele postići izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama, ogledaju se pre svega u povećanju nadležnosti već uspostavljenih Saveta za migracije, kako bi istima pored već utvrđenih nadležnosti bila dodata i nadležnost u oblastima populacione politike, u tom smislu Nacrtom Zakona predviđeno je i da na osnovu toga jedinice lokalne samouprave predlažu programe i mere i u okviru populacione politike, kako bi na osnovu takvih pokazatelja, sa nivoa jedinica lokalne samouprave, mogla biti doneta preciznija i obuhvatnija strategija u oblasti populacione politike na nivou Republike Srbije. Očekuje se da će jedinice lokalne samouprave dostaviti tražene izveštaje za 2020. godinu u 2021. godini.

Takođe, predviđenim izmenama Zakona o upravljanju migracijama predviđeno je i da se prošire nadležnosti Komisije za nestala lica Republike Srbije, tako da isti pored vođenja evidencija o nestalim licima vode i evidencije o smrtno stradalim licima na prostoru bivših Republika SFRJ i na prostoru Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Navedena izmena, je od značaja u tom smislu što će se na taj način ustrojiti i voditi preciznija i obuhvatnija evidencija o svim licima (civilna lica, policija i pripadnici vojske), koji su nestali ili smrtno stradali na prostoru bivših Republika SFRJ i na prostoru Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Predloženom izmenom Zakona o upravljanju migracijama, precizirano je i da će Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđivati obuke licima koji obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama i drugim oblastima populacione politike, u centru za obuku koji je u sastavu Komesarijata za izbeglice i migracije, a koji je Komesarijatu za izbeglice i migracije Zaključkom Vlade opredeljen na korišćenje. Očekuje se da će evidencija smrtno stradalih lica biti uspostavljena do 30. juna 2020. godine.

Navedene izmene i dopune Zakona o upravljanju migracijama, nije moguće sprovesti bez predloženih izmena i dopuna Zakona o upravljanju migracijama, s obzirom da se predloženim izmenama i dopunama proširuju nadležnosti već uspostavljenim Savetima za migracije u okviru jedinica lokalne samouprave, koji će u okviru predloženih izmena i dopuna, a na osnovu dodatnih nadležnosti u okviru oblasti populacione politike imati mogućnost da na osnovu toga za te namene svake godine i opredeljuju sredstva u budžetu. Takođe, ni Komisija za nestala lica Republike Srbije u okviru Zakona o upravljanju migracijama nema mandat da vodi evidencije o smrtno stradalim licima, pored evidencija o nestalim licima što im ja kao nadležnost utvrđeno Zakonom o upravljanju migracijama.

Zakonom o upravljanju migracijama, utvrđene su nadležnosti, gde Komesarijat za izbeglice i migracije obavlja stručne i administrativno - tehničke poslove za potrebe Komisije za nestala lica koju je obrazovala Vlada (u daljem tekstu: Komisija), obavlja i određene poslove državne uprave koji su neophodni za rešavanje problematike nestalih lica i ostvarivanje prava i zaštitu interesa članova porodica nestalih lica.

Komesarijat vodi jedinstvenu evidenciju nestalih lica u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima na prostorima bivše SFRJ u periodu od 1991. do 1995. godine i Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u periodu od 1998. do 2000. godine i izdaje potvrde o činjenicama iz tih evidencija.

Komisija kordinira rad nadležnih organa i organizacija u traženju nestalih lica, ekshumacija i identifikacija, a Komesarijat vodi evidenciju o ekshumiranim, identifikovanim i neidentifikovanim posmrtnim ostacima iz pojedinačnih i masovnih grobnica. Radi se o specifičnim aktivnostima na rešavanju problematike nestalih lica, koje su proistekle kao posledica oružanih sukoba a sam proces je složen, dugotrajan i zahteva visok stepen koordinacije svih uključenih subjekata (od prikupljanja dokumentacije, provere i utvrđivanja stanja na lokacijama, ekshumacije, sudsko medicinske obrade posmrtnih ostataka i uzimanje uzoraka za DNK analizu, identifikacije i primopredaje posmrtnih ostataka porodicama ili nadležnim telima za traženje nestalih lica na prostorima bivše SFRJ i Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija).

Oružani sukobi na prostoru bivše SFRJ i Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija odlikovali su se teškim, masovnim i sistematskim kršenjem međunarodnog humanitarnog prava. U ovim sukobima registrovani su brojni slučajevi kidnapovanja, nestanaka i otmica, kao i smrtno stradalih lica.

Kompleksna situacija u rešavanju problematike nestalih lica sa kojom se suočava Komisija, jer ima zahteve za traženje nestalih lica prema više strana u procesu i obrnuto, nameće potrebu za proširenjem nadležnosti na podatke koji se odnose na smrtno stradala lica.

Komisija je kroz svoj rad, kao i aktivnosti prethodnih komisija od 1994. godine prikupila i poseduje veliki broj podataka od značaja za rešavanje problematike lica koja su nestala u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, kao i Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ali je praksa traganja za nestalim licima potvrdila potrebu da jedan organ na jedinstven, sveobuhvatan i detaljan način vodi evidenciju kako nestalih lica, tako i smrtno stradalih lica na prostorima bivše SFRJ u periodu od 1991. do 1995. godine i konfliktu na prostoru Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u periodu od 1998. do 2000. godine.

Lica čiji su posmrtni ostaci identifikovani (na osnovu DNK analize ili klasičnom metodom) i predati porodicama radi sahrane; lica čiji su posmrtni ostaci radi sahrane; lica čiji su posmrtni ostaci identifikovani, a nije bilo živih srodnika ili je porodica odbila da ih preuzme i sahrani, kao i lica čiji će slučaj po navedenom osnovu biti rešen, uvešće se u jedinstvenu evidenciju smrtno stradalih lica.

Takođe, u jedinstvenu evidenciju smrtno stradalih lica uvešće se i lica koja su smrtno stradala u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima na prostorima bivše SFRJ u periodu od 1991. do 1995. godine i Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u periodu od 1998. do 2000. godine, a koja se nisu vodila u jedinstvenoj evidenciji nestalih lica.

III. OBJAŠNjENjE POSEBNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

U članu 1. Predloga zakona, član 2. stav 1. promenjen je tako da glasi: pored osnovnih pojmova koji se koriste u Zakonu i to: migracija, imigracija, emigracija, upravljanje migracijama i jedinstven sistem dodata je tačka 7) u kojoj je data definicija Populacione politike koja glasi: Populaciona politika predstavlja skup mera i aktivnosti koje država sprovodi u sferi nedovoljnog rađanja, smanjenja smrtnosti i upravljanja migracijama. Mere i aktivnosti populacione politike su uzajamno povezane sa ekonomskim, socijalnim, zdravstvenim i drugim politikama države.

U članu 2. Predloga zakona, član 5. promenjen je tako da nakon reči: i integracijom lica kojima je priznato pravo na utočište, zamenjene su sa rečima: integracijom lica kojima je priznato pravo na azil, što je usklađeno sa odredbama Zakona o azilu i privremenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 24/18).

U članu 3. Predloga zakona, član 6. promenjen je tako da su nakon reči migracijama dodate reči: i drugim oblastima populacione politike, što je u skladu sa merama populacione politike na republičkom nivou, a predloženom izmenom isto će biti uređeno i na nivou jedinica lokalne samouprave u vidu dodatnih poslova u oblasti populacione politike koji će biti dodati već uspostavljenim Savetima za migracije.

U članu 4. Predloga zakona izmenjen je član 8. tako da glasi:

Upravljanje migracijama i drugim oblastima populacione politike sprovodi se uz poštovanje potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava.

U članu 5. Predloga zakona izmenjen je član 10. tako da glasi:

Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na utvrđivanje, predlaganje i preduzimanje mera za:

1) integraciju lica kojima je odlukom nadležnog organa odobren azil u Republici Srbiji;

2) reintegraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji;

3) poboljšanje uslova života interno raseljenih lica i

4) zbrinjavanje stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije. Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na utvrđivanje, predlaganje i

preduzimanje mera za podršku dobrovoljnog povratka stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije u zemlju njihovog porekla, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove.

Komesarijat obavlja stručne i administrativno - tehničke poslove za potrebe Komisije za nestala lica koju obrazuje Vlada, i vodi jedinstvene evidencije o: nestalim licima o kojima porodica nema nikakvih vesti ili koja su prijavljena na osnovu pouzdanih informacija kao nestala lica usled oružanih sukoba ili u vezi sa oružanim sukobima koji su se desili na prostoru bivše SFRJ u periodu od 1991. do 1995. godine i na prostoru Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u periodu od 1998. do 2000. godine; smrtno stradalim licima o kojima postoje pouzdani podaci o smrtnom stradanju usled oružanih sukoba ili u vezi sa oružanim sukobima koji su se desili na području bivše SFRJ u periodu od 1991. do 1995. godine i na prostoru Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u periodu od 1998. do 2000. godine; ekshumiranim posmrtnim ostacima iz pojedinačnih i masovnih grobnica; identifikovanim posmrtnim ostacima iz pojedinačnih i masovnih grobnica i neidentifikovanim posmrtnim ostacima.

Radi izvršavanja obaveza propisanih ovim Zakonom mogu se obrađivati samo podaci o ličnosti koji su primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade i cilj Zakona.

Mere zaštite podataka o ličnosti Komesarijat će utvrditi podzakonskim aktom. Sadržaj i način vođenja evidencija iz stava 5. ovog člana propisuje

Komesarijat, u skladu sa zakonom.

Komesarijat ostvaruje saradnju i razmenjuje raspoložive podatke sa nadležnim organima koji u skladu sa zakonom vode evidencije u oblasti rešavanja pitanja nestalih i smrtno stradalih lica.

U članu 6. Predloga zakona, član 11. stav 2. promenjen je tako da se posle reči migracija dodaju reči: i populacione politike.

U članu 7. Predloga zakona naziv člana 12. i član 12. promenjeni su tako da glase: Savet za migracije i populacionu politiku.

Član 12.

Savet obavlja poslove koji se odnose na: praćenje i izveštavanje Komesarijata o migracijama i drugim oblastima populacione politike na teritoriji autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; predlaganje programa, mera i planova aktivnosti koje treba preduzeti radi efikasnog upravljanja migracijama na njihovim teritorijama; izradu godišnjeg izveštaja o demografskoj slici na teritoriji jedinice lokalne samouprave; predlaganje programa, mera i godišnjeg plana aktivnosti u vezi sa populacionom politikom, sa potrebnim sredstvima za njegovo sprovođenje, a koji nadležni organ na teritoriji jedinice lokalne samouprave usvaja istovremeno sa usvajanjem odluke o budžetu jedinice lokalne samouprave kojom se obezbeđuju sredstva za njegovu realizaciju; druge poslove u oblasti upravljanja migracijama, u skladu sa zakonom.

Savet, čiji se sastav uređuje aktom o njegovom obrazovanju, po pravilu čine predstavnici izvršnog organa jedinice lokalne samouprave (predsednik opštine odnosno gradonačelnik ili član opštinskog odnosno gradskog veća), centra za socijalni rad, policijske uprave, službe za zapošljavanje, poverenik i službenik opštinske, odnosno gradske uprave u čijem delokrugu poslova su poslovi iz oblasti demografije. Administrativne, stručne i druge poslove za Savet u jedinicama lokalne samouprave obavlja poverenik.

U članu 8. Predloga zakona, član 13. stav 1. promenjen je tako da su posle reči migracijama dodate reči: i drugim oblastima populacione politike.

U članu 8. Predloga zakona u članu 13. dodat je stav 2. koji glasi: Obuka i osposobljavanje lica iz stava 1. ovog člana obavlja se u centru za obuku koji je u sastavu Komesarijata. Rukovodilac Komesarijata rukovodi centrom za obuku i svojim aktom uređuje unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u centru za obuku, a st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

U članu 9. Predloga zakona naziv člana promenjen je tako da glasi:

Integracija lica kojima je priznato pravo na azil.

U članu 10. Predloga zakona član 16. stav 1. promenjen je tako da je reč: utočište, zamenjena sa rečju azil što je usklađeno sa odredbama Zakona o azilu i privremenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 24/18).

U članu 11. Predloga zakona član 19. stav 1. promenjen je tako da je reč numeričkih, zamenjena sa reči: pseudonimiziranih, što je usklađeno sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", broj 87/18).

U članu 12. Predloga zakona predviđeno je da će akte iz člana 10. st. 9. i 10. ovog zakona doneti Komesarijat u roku od 12 meseci od dana na stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 13. Predloga zakona predviđeno je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Očekuje sa da se sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama, a u skladu sa merama populacione politike na republičkom nivou, utvrdi obaveza u jedinicima lokalne samouprave, izrade demografske slike na lokalnom nivou preko Saveta za migracije i populacionu politiku, što će svakako biti od značaja za državu, kako bi se na osnovu tako izrađenih demografskih slika u jedinicama lokalne samouprave mogle predvideti mere ravnomernog regionalnog razvoja na republičkom nivou.

1) Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?

Rešenja iz ovog zakona uticaće na jedinice lokalne samouprave, s obzirom da će se pored poslova koji su već utvrđeni Savetima za migracije, biti pridodati i poslovi koji su u vezi sa populacionom politikom, te će jedinice lokalne samouprave pored već utvrđenih obaveza imati i obavezu da; izrađuju godišnji izveštaj o demografskoj slici na teritoriji jedinice lokalne samouprave; predlažu programe, mere i godišnji plan aktivnosti u vezi sa populacionom politikom, sa potrebnim sredstvima za njegovo sprovođenje, a koji će nadležni organ na teritoriji jedinice lokalne samouprave usvajati istovremeno sa uvajanjem odluke o budžetu jedinice lokalne samouprave kojom se obezbeđuju sredstva za njegovu realizaciju.

Rešenja će uticati i na porodice nestalih i smrtno stradalih lica u pre svega u smislu preuzimanja posmrtnih ostataka članova porodice nakon identifikacije kako bi isti bili sahranjeni po pravilima i običajima, kao i u postupcima ostvarivanja prava koja iz toga proizilaze.

2) Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi?

Primena Zakona neće stvoriti troškove ni građanima ni privredi, s obzirom da se ovim propisom ne uređuje nikakva finansijska obaveza.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama, predviđeno je da jedinice lokalne samouprave, ukoliko smatraju da su im za dodatne nadležnosti predviđene Savetima za migracije biti potrebna dodatna finansijska sredstva, da ista i iskažu i predvide u budžetu jedinice lokalne samouprave.

3) Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Pozitivne posledice koje opravdavaju troškove koje će Zakon stvoriti su višestruke, iz razloga što je jedan od prioriteta države intenzivan i kontinuiran razvoj populacione politike usmerene ka upravljanju migracijama, uz kreiranje mehanizama, mera i aktivnosti za njeno sprovođenje i pružanje podsticaja i stvaranja neophodnog ambijenta za dolazak, povratak i ostanak demografskog potencijala u zemlji, što će na kraju uticati i na ravnomerniji regionalni razvoj Republike Srbije.

Pozitivne posledice, eventualnih budžetskih troškova na nivou jedinica lokalne samouprave, ogledaju se pre svega u činjenici da je strategija populacione politike na Republičkom nivou jedan od prioriteta Republike Srbije, a na predloženi način prikupljeni podaci i predložene mere na nivou jedinica lokalne samouprave, stvoriće mogućnost ravnomernijeg regionalnog razvoja Republike Srbije, koji se ogleda u smanjenju migracija unutar Republike Srbije ka većim gradovima. Takođe, predloženim izmenama stvara se i mogućnost da se kroz mere podsticaja stanovništvo zadrži u ruralnim krajevima, kako bi se nastojalo sprečiti odumiranje malih ruralnih sredina u Republici Srbiji.

4) Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Zakon nema direktnog uticaja na stvaranje novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju.

5) Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?

U projektnoj grupi za izradu izmena i dopuna Zakona učestvovali su predstavnici: Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Kabineta za demografiju i populacionu politiku i Komesarijata za izbeglice i migracije.

6) Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti kako bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava?

Zakonom je predviđeno da se već uspostavljenim Savetima za migracije doda i obaveza u oblasti populacione politike, koja ima za cilj stvaranje demografske slike na lokalnom nivou za svaku jedinicu lokalne samouprave u Republici Srbiji, što će biti preduslov za mere usmerene ka ravnomernijem regionalnom razvoja na republičkom nivou.

Zakonom je predviđeno da se proširi nadležnost Komisije za nestala lica i da ista pored jedinstvenih evidencija koje vodi, bude nadležna i za smrtno stradala lica i da vodi jedinstvenu evidenciju smrtno stradalih lica.

Zakonom je predviđeno da se za lica koja obavljaju poslove iz oblasti upravljanja migracijama i poslove u drugim oblastima populacione politike, a na osnovu Programa obuke i osposobljavanja koji donosi Komesarijat, uz saglasnost Vlade, u centru za obuku koji je u sastavu Komesarijata i kojim rukovodi rukovodilac Komesarijata, organizuju obuke i osposobljavanje lica za obavljanje poslova od značaja za upravljanje migracijama i drugim oblastima populacione politike.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama, predviđeno je da u već uspostavljenim Savetima za migracije u okviru istog bude i službenik u jedinici lokalne samouprave zadužen za demografiju i populacionu politiku, koji svakako može da bude i član Odbora za stanovništvo, porodicu i decu, obrazovanog u okviru Strategije o podsticaju rađanja ("Službeni glasnik RS", broj 25/18). Najveći broj već uspostavljenih Saveta za migracije svakako ima dovoljno kapaciteta i za obavljanje dodatnih poslova u okviru populacione politike, a oni Saveti koji tu mogućnost nemaju, odnosno one jedinice lokalne samouprave koji nemaju u okviru jedinice lokalne samouprave službenika zaduženog za demografiju i populacionu politiku, svakako mogu da predvide mogućnost angažovanja lica iz navedene oblasti.

U vezi sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama, ostvarena je saradnja sa: Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom odbrane i Kabinetom za demografiju i populacionu politiku. Sa nevladinim sektorom, niti sa jedinicama lokalne samouprave nisu pre svega iz razloga hitnosti usvajanja navedenog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama, te je u tom smislu i od strane Odbora za pravni sistem i državne organe, prihvaćen predlog Komesarijata da nema potrebe za javnom raspravom.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 25.11.2019.