NACRT ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI - Tekst zakona

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti, određuju se mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti i obezbeđuje stvaranje jednakih mogućnosti za učešće žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, određuju vrste planskih akata u oblasti rodne ravnopravnosti i uređuje način izveštavanja o realizaciji planskih akata, utvrđuju obaveze organa javne vlasti i drugih lica koje se odnose na zaštitu i unapređivanje rodne ravnopravnosti, određuju oblasti u kojima se utvrđuju i preduzimaju posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, uređuje sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama, određuje institucionalni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i način ostvarivanja koordinacije poslova za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, nadzor nad primenom ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti.

Zaštita stečenih prava

Član 2.

Odredbe ovog zakona ne mogu se tumačiti niti primenjivati na način kojim se ukidaju ili ograničavaju prava utvrđena drugim propisima ili ograničava ili umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava u domenu rodne ravnopravnosti koji proističe iz Ustava Republike Srbije, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.

Rodna ravnopravnost

Član 3.

Rodna ravnopravnost podrazumeva ravnopravno učešće i zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, ravnopravan tretman, položaj i jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda i korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za razvoj društva, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada.

Rodna ravnopravnost ostvaruje se, unapređuje i razvija sprečavanjem, suzbijanjem i zaštitom od rodno zasnovane diskriminacije i primenom opštih i posebnih mera u skladu sa ovim zakonom.

Svako je dužan da poštuje ravnopravnost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonom, odnosno zabranu neposredne ili posredne diskriminacije po osnovu pola odnosno roda.

Rodno zasnovana diskriminacija

Član 4.

Rodno zasnovana diskriminacija (u daljem tekstu: rodna diskriminacija) jeste svako razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu odnosno rodu, u političkom, obrazovnom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom, sportskom i drugim sferama društvenog života.

Rodnom diskriminacijom smatra se i nepovoljnije postupanje prema drugom licu ili grupi lica, isključivo ili uglavnom zato što su tražili, pokrenuli ili nameravali da pokrenu postupak za zaštitu od rodne diskriminacije, ponudili ili nameravali da ponude dokaze o rodnoj diskriminaciji, dali iskaz pred nadležnim organom i telom o slučaju rodne diskriminacije, upozorili javnost na slučaj takve diskriminacije ili pružili drugu vrstu podrške u pokrenutom postupku za zaštitu od rodne diskriminacije.

Rodnom diskriminacijom smatra se i uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovano nasilje i nasilje prema ženama, nejednako postupanje na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta, kao i podsticanje drugog lica na diskriminaciju.

Ne smatraju se rodnom diskriminacijom mere za zaštitu materinstva, kao i posebna zaštita žena na radu, u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi i bezbednost i zdravlje na radu.

Ne smatraju se rodnom diskriminacijom posebne mere donete radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce.

Neposredna i posredna rodna diskriminacija

Član 5.

Neposredna rodna diskriminacija postoji ako se lica ili grupe lica, zbog njihovog pola odnosno roda, u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

Posredna rodna diskriminacija postoji ako, naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica, zbog njegovog odnosno njihovog pola odnosno roda, stavlja ili bi mogla da stavi u nepovoljan položaj u poređenju sa licima koja se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

Višestruka, ponovljena i produžena rodna diskriminacija

Član 6.

Višestruka (ukrštena) rodna diskriminacija postoji kada je lice ili grupa lica izložena diskriminaciji po osnovu pola odnosno roda i po osnovu još jednog ili više ličnih svojstava.

Ponovljena rodna diskriminacija je diskriminacija po osnovu pola odnosno roda izvršena više puta prema istom licu ili grupi lica.

Produžena rodna diskriminacija je diskriminacija po osnovu pola odnosno roda koja se čini u dužem vremenskom periodu prema istom licu ili grupi lica.

Višestruka, ponovljena i produžena rodna diskriminacija predstavljaju teške oblike rodne diskriminacije.

Rodno odgovorno budžetiranje

Član 7.

Rodno odgovorno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Organi javne vlasti dužni su da vrše rodnu analizu budžeta i da prihode i rashode planiraju sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i princip rodne ravnopravnosti u budžetskom postupku.

Pojmovi

Član 8.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         rod označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce;

2)         pol se odnosi na biološke karakteristike žena i muškaraca;

3)         jednake mogućnosti odnose se na nepostojanje rodnih ograničenja za učešće muškaraca i žena u političkoj, ekonomskoj, kulturnoj i drugim oblastima javnog života, čime se obezbeđuje ostvarivanje njihovih prava i sloboda, kao i ravnopravno učešće u svim fazama planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka i korišćenja njihovih rezultata, bez rodne diskriminacije;

4)         rodna perspektiva odnosi se na uključivanje rodnih razlika u sve faze planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja javnih politika, propisa, mera i aktivnosti;

5)         rodna analiza predstavlja procenjivanje posledica svake planirane aktivnosti, uključujući zakonodavstvo, javne politike i programe, po žene i muškarce, u svim oblastima i na svim nivoima;

6)         rodno zasnovano nasilje je svaki oblik fizičkog, seksualnog, psihičkog, ekonomskog i socijalnog nasilja koje se vrši prema licu zbog njegove pripadnosti određenom rodu, kao i pretnje takvim delima, bez obzira na to da li se dešavaju u javnom ili privatnom životu;

7)         nasilje prema ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije prema ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, socijalne, odnosno finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti, bilo u privatnom životu;

 8)        uznemiravanje jeste svako neželjeno ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstava lica ili grupe lica po onovu pola odnosno roda, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje;

9)         podsticanje na rodnu diskriminaciju obuhvata davanje uputstava o načinu preduzimanja diskriminatornih postupaka i navođenja na rodnu diskriminaciju na drugi sličan način;

10)       seksualno uznemiravanje jeste svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt seksualne prirode koji ima za cilj ili predstavlja povredu ličnog dostojanstva, a naročito ako se time stvara strah, neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje;

11)       seksualno ucenjivanje jeste svako ponašanje lica koje traženjem bilo kakve usluge seksualne prirode, uceni drugo da će u slučaju odbijanja pružanja tražene usluge protiv njega ili njemu bliskog lica izneti nešto što može škoditi njegovoj časti i ugledu;

12)       rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu;

13)       organ javne vlasti jesu državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javna preduzeća, ustanove, javne agencije i druge organizacije i lica kojima su zakonom poverena pojedina javna ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;

14)       poslodavac je domaće ili strano pravno i fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica, izuzev organa javne vlasti;

15)       udruženje jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi praćenja, ostvarivanja i unapređenja rodne ravnopravnosti;

16)       socijalni partneri jesu reprezentativni sindikati, udruženja poslodavaca, poslodavac, osnivači javnih preduzeća i javnih službi, Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

17)       rodni stereotipi jesu prethodno formirane ideje prema kojima su ženama i muškarcima proizvoljno dodeljene karakteristike i uloge koje određuje i ograničava njihov pol.

Izrazi kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski pol lica na koje se odnose.

Zabrana rodne diskriminacije

Član 9.

Zabranjene su neposredna i posredna rodna diskriminacija u svim oblastima društvenog života, a naročito:

1) uskraćivanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva licu ili grupi lica, na otvoren ili prikriven način, zasnovano na polu odnosno rodu;

2) rodno zasnovano nasilje i nasilje prema ženama, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje žena i muškaraca zbog njihovog pola odnosno roda i svaki nepovoljniji tretman koji neko ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog ponašanja, uključujući podsticanje na diskriminaciju;

3) javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti žena i muškaraca, odnosno rodnim stereotipima;

4) uskraćivanje rada i obavljanja samostalne delatnosti, slobodnog izbora zaposlenja i radnog angažovanja, napredovanja i stručnog usavršavanja i profesionalne rehabilitacije, jednake zarade za rad jednake vrednosti, pravičnih i zadovoljavajućih uslova rada, stupanja u sindikat, zaštite od nezaposlenosti kod poslodavca i pružaoca usluga;

5)         uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje na osnovu pola odnosno roda, i

6)         diskriminatorsko postupanje u vezi sa trudnoćom i roditeljstvom.

Lice koje je pretrpelo štetu koja je nastala kao posledica rodne diskriminacije iz stava 1. ovog člana ima pravo na isplatu naknade štete, koja ne može biti unapred ograničena određivanjem najvećeg iznosa, već mora biti odgovarajuća i srazmerna pretrpljenoj šteti, u skladu sa zakonom.

II PLANSKI AKTI U OBLASTI RODNE RAVNOPRAVNOSTI I IZVEŠTAVANJE O REALIZACIJI PLANSKIH AKATA

1. Vrste planskih akata

Član 10.

Radi razvoja, unapređivanja i ostvarivanja rodne ravnopravnosti donose se sledeći planski akti:

1)         Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost;

2)         akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost i

3)         planovi ili programi rada, odnosno poslovanja ili razvoja organa javne vlasti i poslodavaca koji obavezno sadrže i deo o rodnoj ravnopravnosti u organu javne vlasti i kod poslodavca.

1.1.Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost

Član 11.

Razvoj i unapređenje rodne ravnopravnosti i prevencija rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama ostvaruju se u skladu sa Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost (u daljem tekstu: Strategija).

Strategija polazi od nacionalnog zakonodavstva i međunarodnih instrumenata za ljudska prava, pravnih dokumenata Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Evropske unije i specijalizovanih međunarodnih organizacija, u delu u kome se odnose na rodnu ravnopravnost.

Strategija naročito sadrži:

1)         ocenu stanja i identifikovanje bitnih problema koji onemogućavaju ostvarivanje rodne ravnopravnosti u svim njenim oblicima kao bitnog preduslova za sprečavanje pojave rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama, i

2)         mere i aktivnosti za unapređenje i razvoj rodne ravnopravnosti, koje se naročito odnose na: podizanje nivoa svesti građana o značaju rodne ravnopravnosti, o problemu rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama i formiranje stavova o neprihvatljivosti nasilja; unapređenje normativnog i političkog okvira rodne ravnopravnosti, sa posebnim osvrtom na žene pripadnice osetljivih društvenih grupa (samohrane majke, žene sa invaliditetom, mlade i starije žene, žene koje pripadaju nacionalnim manjinama, žene u ruralnim područjima i višestruko diskriminisane žene); menjanje rodnih obrazaca koji počivaju na stereotipima i predrasudama patrijarhalnog društva; reviziju ključnih javnih politika sa aspekta rodne ravnopravnosti u svim oblastima društvenog života; razvoj programa za prevenciju rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama; dalje unapređivanje normativnog i strateškog okvira u oblasti zaštite od rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama u svim sferama društvenog života; jačanje saradnje organa, ustanova, organizacija i drugih pravnih i fizičkih lica u čijem je delokrugu zaštita, kao i saradnje tih organa i lica sa udruženjima koja se bave zaštitom; obavezu i način sticanja novih znanja i veština od strane svih koji se bave zaštitom; unapređenje sistema za prikupljanje i analizu podataka i izveštavanje o slučajevima rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama; podsticanje i podržavanje istraživanja i studija u oblasti rodne ravnopravnosti, posebno u vezi sa neplaćenim aktivnostima u domaćinstvu, kao i druge mere i aktivnosti.

Strategija se donosi za period od 10 godina. Strategiju donosi Vlada.

1.2. Akcioni plan za sprovođenje Strategije

Član 12.

Strategija se sprovodi donošenjem Akcionog plana za sprovođenje Strategije (u daljem tekstu: Akcioni plan).

Akcioni plan donosi se za period od dve godine.

Akcionim planom, u skladu sa strukturom posebnih ciljeva i mera sadržanih u Strategiji, određuju se oblasti društvenog života koje su definisane Strategijom i utvrđuju posebne mere i aktivnosti u okviru tih mera u oblastima u kojima se određuju i sprovode u periodu za koji se akcioni plan donosi.

Akcioni plan sadrži: (1) uvodni deo u kome se navode podaci o tome sa kojim ciljem se donosi Akcioni plan, sa kojim organima i organizacijama je ostvarena saradnja u izradi Akcionog plana, metodološki pristup u izradi Akcionog plana, povezanost Akcionog plana sa drugim strateškim dokumentima, podatak o eventualnim prilozima koje Akcioni plan sadrži, kao i druga pitanja od značaja za izradu Akcionog plana; (2) oblasti u kojima se određuju posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti i poseban cilj iz Strategije koji je potrebno ostvariti; (3) za svaku oblast naziv posebne mere i rezultat koji se želi postići tom merom; (4) aktivnosti koje se preduzimaju u okviru svake posebne mere; (5) rok za realizaciju tih aktivnosti; (6) indikatore sa početnom i ciljnom vrednošću za praćenje uspešnosti sprovođenja aktivnosti u okviru svake mere; (7) procenjena finansijska sredstva za sprovođenje aktivnosti u okviru svake mere, posebno budžetska, posebno sredstva iz donacija ili iz drugih izvora u skladu sa zakonom; (8) naziv institucije odgovorne za realizaciju aktivnosti u okviru posebne mere i (9) nazive drugih učesnika u realizaciji (partneri u realizaciji).

Akcionim planom određuje se i način saradnje sa udruženjima; određuje se plan izveštavanja udruženja koja su uključena u sprovođenje mera iz akcionog plana, kao i podaci koje ta udruženja unose u izveštaje, a koji se, pre svega, odnose na podatke o planiranim i realizovanim projektima koji uključuju i podatke o visini utrošenih finansijskih sredstava za pojedine projekte.

Akcioni plan donosi Vlada.

1.3. Plan i program organa javne vlasti i poslodavca

Član 13.

Organi javne vlasti i poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da određuju i sprovode posebne mere, u zavisnosti od ciljeva koje je potrebno ostvariti njihovim određivanjem i sprovođenjem.

Posebne mere iz stava 1. ovog člana određuju se i sprovode u okviru godišnjih planova i programa rada, odnosno poslovanja koje, u skladu sa posebnim zakonom, pripremaju i donose organi javne vlasti i poslodavci i koji, pored elemenata propisanih zakonom na osnovu koga se donose, obavezno sadrže i deo koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti (u daljem tekstu: plan ili program).

Deo plana ili programa koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti naročito sadrži: kratku ocenu stanja u vezi sa položajem žena i muškaraca u organu javne vlasti, odnosno kod poslodavca, posebne mere za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, razloge za određivanje posebnih mera i ciljeve koji se njima postižu, početak primene, način sprovođenja i kontrole i prestanak sprovođenja posebnih mera.

Plan rada organa državne uprave i službi Vlade godišnji je plan rada Vlade koji sadrži i precizne planove rada organa državne uprave i službi Vlade.

Stav 4. shodno se primenjuje na planove rada organa i organizacija jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine.

Organi javne vlasti i poslodavci čiji planovi ili programi nisu javno dostupni dužni su da o donošenju plana ili programa obaveste ministarstvo nadležno za rodnu ravnopravnost (u daljem tekstu: Ministarstvo), i da uz obaveštenje dostave izvod iz plana odnosno programa - deo koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti, najkasnije u roku od 15 dana od dana njihovog donošenja, radi informisanja i praćenja stanja u toj oblasti.

Organi javne vlasti i poslodavci čiji su planovi ili programi javno dostupni dužni su da Ministarstvu dostave obaveštenje o internet stranici na kojoj je objavljen plan ili program, odnosno o glasilu u kome je plan ili program objavljen, u roku od 15 dana od dana donošenja.

2. Izveštavanje

2.1. Izveštavanje o realizaciji akcionog plana

Član 14.

Institucija odgovorna za realizaciju aktivnosti iz akcionog plana iz člana 12. ovog zakona dužna je da do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu dostavi Ministarstvu izveštaj o preduzetim merama.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži ocenu stanja rodne ravnopravnosti u oblasti koju prate, rezultate sprovedenih mera prema indikatorima sa početnom i ciljnom vrednošću za praćenje uspešnosti sprovođenja aktivnosti u okviru svake mere, podatke o utrošenim finansijskim sredstvima i preporuke kako unaprediti rodnu ravnopravnost u oblasti na koju se izveštaj odnosi.

Na osnovu izveštaja iz stava 1. ovog člana i izveštaja udruženja iz člana 12. stav 5. ovog zakona, koja su uključena u sprovođenje mera, Ministarstvo u saradnji sa

 

Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, odgovarajućim organizacionim telima autonomne pokrajine iz člana 55, stalnim telima opština, gradova i gradskih opština iz člana 56. i koordinatorima iz člana 57. ovog zakona, priprema godišnji izveštaj o realizaciji akcionog plana i dostavlja ga Vladi, do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, radi usvajanja.

Godišnji izveštaj o realizaciji akcionog plana, nakon usvajanja, objavljuje se na internet stranici Vlade i Ministarstva.

2.2. Izveštavanje o realizaciji plana, odnosno programa organa javne vlasti i poslodavaca

Član 15.

Izveštaj o realizaciji plana ili programa iz člana 13. ovog zakona, u delu koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti, sastavni je deo godišnjeg izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa koji, u skladu sa zakonom, usvajaju organi javne vlasti i organi poslodavca.

Izveštaj o realizaciji plana ili programa u delu koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti u organima državne uprave i službama Vlade je godišnji izveštaj o radu Vlade.

Stav 2. shodno se primenjuje na izveštaje o realizaciji planova organa i organizacija jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine.

Organi javne vlasti i poslodavci čiji godišnji izveštaji o realizaciji plana ili programa nisu javno dostupni, dužni su da o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa obaveste Ministarstvo i da uz obaveštenje dostave izvod iz godišnjeg izveštaja o realizaciji plana ili programa - deo koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti, najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog usvajanja, radi informisanja i praćenja realizacije planiranih aktivnosti u toj oblasti.

Organi javne vlasti i poslodavci čiji su izveštaji javno dostupni dužni su da Ministarstvu dostave obaveštenje o internet stranici na kojoj je objavljen izveštaj, odnosno o glasilu u kome je izveštaj objavljen, u roku od 15 dana od dana donošenja.

III MERE ZA OSTVARIVANjE I UNAPREĐIVANjE RODNE RAVNOPRAVNOSTI

1. Vrste mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti

Član 16.

Mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti su opšte i posebne mere.

1.1. Opšte mere

Član 17.

Opšte mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti (u daljemtekstu: opšte mere) su zakonom propisane kao mere kojima se u određenoj oblastizabranjuje rodna diskriminacija i/ili nalaže odgovarajuće postupanje radiostvarivanja rodne ravnopravnosti i propisuju kazne za slučaj povrede propisanih zabrana, odnosno naredbi.

Opšte mere obuhvataju i mere utvrđene drugim aktima (deklaracije, rezolucije, strategije, i sl), čiji je cilj ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

1.2. Posebne mere

Član 18.

Posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti (u daljem tekstu: posebne mere) su propisima i aktima organa javne vlasti i poslodavaca određene aktivnosti, mere, kriterijumi i praksa kojima se obezbeđuje ravnopravno učešće i zastupljenost žena i muškaraca u svim sferama društvenog života, njihov ravnopravan tretman i položaj, i jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda.

Posebne mere u skladu sa ovim zakonom određuju i sprovodi organ javne vlasti i poslodavac.

Posebne mere primenjuju se dok se ne postigne propisani cilj za njihovo određivanje i sprovođenje.

2. Vrste posebnih mera

Član 19.

Vrste posebnih mera su:

1)         posebne mere u korist manje zastupljenog pola, koje se određuju i sprovode u slučajevima neravnopravne zastupljenosti jednog pola, dok se ne postigne ravnopravna zastupljenost;

2)         podsticajne mere, kojima se daju posebne pogodnosti ili uvode posebni podsticaji u cilju unapređenja položaja i obezbeđivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce u svim oblastima društvenog života;

3)         programske mere, koje obuhvataju edukaciju o potrebi podsticanja i uspostavljanja rodne ravnopravnosti.

3. Razlozi za određivanje i sprovođenje posebnih mera

Član 20.

Posebne mere se određuju i sprovode u svim sferama društvenog života u kojima postoji rodna neravnopravnost, odnosno neravnopravno učešće, zastupljenost, tretman i položaj lica jednog pola u odnosu na lica drugog pola.

Neravnopravna zastupljenost iz stava 1. ovog člana postoji u slučajevima kada je zastupljenost lica jednog pola u određenoj društvenoj oblasti, odnosno u delu te oblasti, manja od procentualne zastupljenosti lica tog pola u ukupnoj populaciji.

4. Statistički podaci

Član 21.

Informacije i statistički podaci koji se prikupljaju i evidentiraju u organima javne vlasti i kod poslodavaca moraju biti, osim zbirno, iskazani i po polnoj pripadnosti.

 Statistički podaci i informacije iz stava 1. ovog člana sastavni su delovi zvanične statistike u Republici Srbiji i dostupni su javnosti u skladu sa zakonom.

IV ORGANI JAVNE VLASTI I POSEBNE MERE ZA OSTVARIVANjE I UNAPREĐIVANjE RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Praćenje, planiranje, sprovođenje i objavljivanje rezultata politika jednakih mogućnosti

Član 22.

Organi javne vlasti dužni su da kontinuirano prate ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti društvenog života za koju su nadležni, primenu međunarodnih standarda i Ustavom garantovanih prava u toj oblasti kao i da, u okvirima svojih nadležnosti, vode politiku jednakih mogućnosti za žene i muškarci i planiraju, donose, sprovode i javno objavljuju rezultate posebnih mera iz člana 18. zakona.

Organi javne vlasti svoje finansijske planove i planove ili programe rada, odnosno poslovanja ili razvoja pripremaju u skladu sa rodno odgovornim budžetiranjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Organi javne vlasti neposredno ili preko organa nadležnog za saradnju sa civilnim društvom, sarađuju sa udruženjima, a posebno za potrebe:

1)         pripreme izveštaja o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji i u postupku predlaganja i usvajanja mera za postizanje rodne ravnopravnosti;

2)         praćenja primene zakona, drugih propisa i strateških dokumenata u oblasti rodne ravnopravnosti i

3)         sprovođenja aktivnosti vezanih za promociju rodne ravnopravnosti, sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama i prevazilaženja i eliminisanja rodnih stereotipa.

Struktura organa upravljanja i organa nadzora u organima javne vlasti

Član 23.

U organima javne vlasti koji imaju organe upravljanja i organe nadzora, u skladu sa propisima na osnovu kojih su osnovani i unutrašnjim opštim aktima, obezbeđuje se ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u tim organima, uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada propisanih merila za izbor, odnosno imenovanje i drugih objektivnih razloga utvrđenih u skladu sa zakonom.

O ravnopravnoj zastupljenosti iz stava 1. ovog člana stara se organ nadležan za imenovanje, odnosno davanje saglasnosti na imenovanje.

V OBLASTI U KOJIMA SE ODREĐUJU I SPROVODE POSEBNE MERE ZA OSTVARIVANjE I UNAPREĐIVANjE RODNE RAVNOPRAVNOSTI

1. Oblast zapošljavanja i rada

1.1.      Posebne mere za povećanje zaposlenosti i mogućnosti zapošljavanja i samozapošljavanja

Član 24.

Organizacije nadležne za poslove zapošljavanja obezbeđuju jednake mogućnosti za zapošljavanje žena i muškaraca, jednaku dostupnost poslovima i ravnopravnost žena i muškaraca u postupku zapošljavanja, kao i da u tom cilju preduzima posebne mere.

Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključivanje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga pol odnosno rod lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim, ranjivim kategorijama lica kao što su žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi.

1.2. Jednake mogućnosti u oblasti zapošljavanja i rada

Član 25.

Posebnim merama za suzbijanje rodne diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada obezbeđuju se jednake mogućnosti u ostvarivanju prava na rad žena i muškaraca i njihov ravnopravan tretman u pogledu: dostupnosti poslova i položaja; zapošljavanja i svih oblika plaćenog radnog angažovanja; raspoređivanja i napredovanja; radnog vremena; odsustvovanja sa posla; plaćanja; uslova rada; stručnog obrazovanja i obuke; dnevnog, nedeljnog i godišnjeg odmora; prestanka radnog odnosa i radnog angažovanja; kolektivnog pregovaranja; informisanja; socijalnog osiguranja; zaštite prava na rad i u vezi s radom.

1.3. Obaveze poslodavaca i organa javne vlasti

Član 26.

Poslodavac i organ javne vlasti je dužan da zaposlenima, odnosno radno angažovanim licima bez obzira na pol odnosno rod, obezbedi jednake mogućnosti i tretman u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, odnosno drugih vidova radnog angažovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti.

Prilikom raspisivanja i sprovođenja konkursa za izbor lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja nije dozvoljeno pravljenje razlike po osnovu pola odnosno roda, osim u slučaju kada je to potrebno zbog specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, mesta i uslova rada u skladu sa propisima o zabrani diskriminacije.

Poslodavcu i organu javne vlasti zabranjeno je da zahteva obaveštenja o bračnom i porodičnom životu ili bračnim i porodičnim planovima kandidata prilikom prijema u radni odnos i odlučivanja o izboru lica koja traže zaposlenje ili drugi vid radnog angažovanja, uključujući i usmeno ispitivanje.

Isticanje pripadnosti određenom polu odnosno rodu kao kriterijum za sistematizaciju poslova, odnosno radnih mesta, prilikom zapošljavanja i radnog angažovanja, kao i profesionalne obuke i usavršavanja, zabranjeno je, osim u slučaju kada je to potrebno zbog specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, mesta i uslova rada u skladu sa propisima o zabrani diskriminacije.

Poslodavcu i organu javne vlasti zabranjeno je da pripadnost određenom polu odnosno rodu ili bračni i porodični status zaposlenog uzimaju kao smetnju za raspoređivanje, napredovanje i stručno usavršavanje zaposlenog, kao i da prilikom odlučivanja o raspoređivanju, napredovanju i stručnom usavršavanju zahtevaju obaveštenja o porodičnom životu ili porodičnim planovima zaposlenog.

Poslodavac i organ javne vlasti dužni su da:

1)         planiraju vreme, mesto i način profesionalne obuke ili usavršavanja zaposlenih i radno angažovanih lica uvažavajući njihove porodične obaveze (obaveze staranja i brige o deci, starijim i bolesnim članovima porodice i sl);

2)         zaposlenima ili njihovim predstavnicima u redovnim vremenskim razmacima obezbeđuju informacije o položaju žena i muškaraca zaposlenih ili radno angažovanih kod poslodavca i u organu javne vlasti, koje obuhvataju pregled zastupljenosti žena i muškaraca na različitim nivoima organizacije i razlike u njihovim zaradama, u skladu s propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

1.4. Struktura organa upravljanja i nadzora kod poslodavca

Član 27.

U organima upravljanja i nadzora kod poslodavaca obezbeđuje se ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca, uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada propisanih merila za izbor, odnosno imenovanje, i drugih objektivnih razloga utvrđenih u skladu sa zakonom.

O ravnopravnoj zastupljenosti iz stava 1. ovog člana stara se organ nadležan za imenovanje organa upravljanja i nadzora

1.5. Zabrana prestanka radnog odnosa

Član 28.

Zabranjen je otkaz, odnosno raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak po osnovu pola, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja na osnovu pola odnosno roda.

1.6. Zabrana uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja

Član 29.

Zabranjeno je uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom na osnovu pola odnosno roda koje čine zaposleni ili druga radno angažovana lica prema drugim zaposlenima ili drugim radno angažovanim licima.

1.7. Zabrana rodne neravnopravnosti za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta

Član 30.

Zabranjen je premeštaj zaposlenog koji je na odsustvu sa rada zbog trudnoće, na porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta i odsustvu sa rada radi posebne nege deteta, na druge poslove ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca, ukoliko je to za zaposlenog nepovoljnije, osim ako to nije učinjeno u skladu sa nalazom nadležnog zdravstvenog organa ili zbog organizacionih promena kod poslodavca, odnosno promene unutrašnjeg uređenja državnog organa, organa autonomne pokrajine i organa jedinice lokalne samouprave, koji su izvršeni u skladu sa zakonom, s tim što se prilikom odlučivanja o premeštaju mora imati u vidu činjenica trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta.

Odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može biti razlog za uskraćivanje prava na:

1)         stručno usavršavanje u skladu sa zakonom;

2)         napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više izvršilačko radno mesto, a po osnovu stečenih uslova, u skladu sa zakonom;

3)         vraćanje na poslove, odnosno radno mesto na kome je radio pre odsustvovanja ili na odgovarajuće poslove, odnosno radno mesto, ali ne pod nepovoljnijim uslovima (u pogledu zarade, uslova rada i sl), osim u slučajevima i uz uvažavanje činjenica iz stava 1. ovog člana i

4)         ostvarivanje svih poboljšanja radnih uslova obezbeđenih tokom odsustva. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na oca deteta kada, u skladu sa zakonom, odsustvuje sa rada radi porodiljskog odsustva, radi nege deteta i radi posebne nege deteta.

1.8. Zabrana nejednake zarade za isti rad ili rad jednake vrednosti

Član 31.

Rodna diskriminacija postoji kada se za isti rad ili rad jednake vrednosti isplaćuje veća, odnosno manja plata, odnosno zarada i druga naknada za rad, u zavisnosti od toga kom polu pripada zaposleni i radno angažovani.

Prilikom određivanja visine primanja iz stava 1. ovog člana sistematizacija poslova, odnosno radnih mesta, mora biti zasnovana na istim kriterijumima za žene i muškarce, i uređena tako da isključuje rodnu diskriminaciju.

1.9. Socijalni dijalog i rodna ravnopravnost

Član 32.

Socijalni partneri dužni su da prilikom obrazovanja odbora za pregovore, u skladu sa propisima kojim se uređuju radni odnosi, obezbede ravnopravnu zastupljenost žena i muškaraca.

Socijalni partneri pri kolektivnom pregovaranju na svim nivoima zajednički rade na obezbeđivanju rodne ravnopravnosti u pogledu:

1)         uslova za pristup zapošljavanju ili obavljanju zanimanja, uključujući kriterijume i uslove za izbor kandidata za poslove u okviru profesionalne hijerarhije;

2)         uslova rada, uključujući zaradu, platu i drugu naknadu za rad;

3)         napredovanja na poslu, odnosno pristupa profesionalnom ili stručnom usavršavanju;

4)         usklađivanja privatnog i profesionalnog života, naročito u vezi sa trudnoćom, porodiljskim odsustvom, odsustvom radi nege deteta i odsustvom radi posebne nege deteta.

2.         Oblast socijalne i zdravstvene zaštite

2.1.      Jednake mogućnosti u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite

Član 33.

Organi javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite dužni su da obezbede poštovanje rodne ravnopravnosti u pružanju socijalne i zdravstvene zaštite, pre svega, kada su u pitanju pripadnici posebno ranjivih, ugroženih i marginalizovanih grupa, uključujući:

1) primenu posebnih mera za praćenje, podršku i unapređenje reproduktivnog zdravlja pripadnika tih grupa;

2)         organizovanje i realizacija programa za prevazilaženje problema rane trudnoće i zasnivanja partnerskih zajednica među i sa licima mlađim od 16 godina koja pripadaju tim grupama;

3)         organizovanje preventivnih pregleda za rano otkrivanje bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, u skladu sa zakonom.

2.2. Ravnopravan pristup robi i uslugama i osiguravajućim i povezanim finansijskim uslugama

Član 34.

Zabranjeno je ograničavanje pristupa uslugama, kao i dostupnosti robe i njene nabavke na osnovu pola odnosno roda.

Žene i muškarci ravnopravni su prilikom izračunavanja premija i davanja u ostvarivanju osiguravajućih i povezanih finansijskih usluga.

Kod sistema strukovnog osiguranja nije dozvoljena rodna diskriminacija u pogledu obuhvata sistema, uslova za pristup sistemu, obaveza obračuna i uplaćivanja doprinosa, uključujući i dopunska davanja.

3. Oblast obrazovanja, vaspitanja, nauke, kulture, informisanja i sporta

3.1. Obezbeđivanje rodne ravnopravnosti u oblasti obrazovanja i nauke

Član 35.

Organi javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja dužni su da:

1) obezbede poštovanje rodne ravnopravnosti u postupku donošenja nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, prilikom utvrđivanja standarda udžbenika, nastavnih metoda i normativa školskog prostora i opreme i da u nastavne programe i materijale, na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja, uključuju sadržaje vezane za rodnu ravnopravnost u cilju prevazilaženja rodnih stereotipa i predrasuda, negovanja uzajamnog poštovanja, nenasilnog razrešenja sukoba u međuljudskim odnosima, sprečavanja i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja i poštovanja prava na lični integritet, na način prilagođen uzrastu učenika;

2) obezbede podršku obrazovnim programima koji se finansiraju iz javnih sredstava koji doprinose promovisanju rodne ravnopravnosti i dekonstrukciji rodnih stereotipa;

3)         obezbede izmenu sadržaja nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa i udžbenika i drugog nastavnog materijala tako da afirmišu ravnopravnost i povećavaju vidljivost ženskog doprinosa nauci i tehnološkom razvoju i

4)         preduzimaju, u skladu sa zakonom, mere koje obuhvataju:

(1)        integrisanje rodne ravnopravnosti u nastavne planove i programe uključujući prepoznavanje i ohrabrivanje za prijavu rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama, u okviru:

a) redovnih nastavnih predmeta i vannastavnih aktivnosti, b) planiranja i organizacije različitih oblika obuke u svim obrazovnim ustanovama, centrima ili organizacijama u kojima se školuje nastavni kadar;

(2)        korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima vaspitnog rada;

(3)        procenjivanje sadržaja udžbenika i drugog nastavnog materijala sa aspekta njihovog uticaja na promociju rodne ravnopravnosti;

(4)        kontinuirano stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih u obrazovanju za podsticanje rodne ravnopravnosti, prepoznavanje i zaštitu od diskriminacije kako po osnovu pola odnosno roda, tako i po drugim ličnim svojstvima, povećanje osetljivosti na sadržaj nastavnog plana i programa i nastavnog materijala, ljudskih prava, rodne diskriminacije, položaja i zaštite osoba sa invaliditetom, vršnjačkog nasilja, rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama i sl;

(5)        kontinuirano osposobljavanje i stručno usavršavanje zaposlenih u organima javne vlasti u vezi sa rodnom ravnopravnošću i sprečavanjem rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama;

(6)        usvajanje i sprovođenje posebnih mera radi podsticanja ravnopravne zastupljenosti žena i muškaraca pri upisu na studijske programe, programe stipendiranja, programe celoživotnog obrazovanja, kao i za korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija, i

(7)        usvajanje i sprovođenje posebnih mera radi iintegrisanja u sistem vaspitanja i obrazovanja lica koja zbog rodnih stereotipa i tradicije rano napuštaju školovanje.

3.2. Rodna ravnopravnost u oblasti kulture

Član 36.

Rodna ravnopravnost u oblasti kulture obuhvata:

1)         jednaku slobodu kulturnog i umetničkog stvaralaštva za oba pola;

2)         jednake mogućnosti u ispoljavanju i razvijanju talenata u umetničkom i kulturnom stvaralaštvu za oba pola;

3)         ravnopravan pristup kulturnim dobrima i kulturnim sadržajima za oba pola, i

4)         nesmetano učešće na konkursima za projekte u oblasti kulture i umetnosti, kao i učešće na konkursima za nagrade koje se dodeljuju u oblasti kulture i umetnosti za oba pola.

 Posebne mere koje se određuju i sprovode u ovoj oblasti obuhvataju:

1) podršku kulturnim programima koji se finansiraju iz javnih sredstava koji doprinose promovisanju rodne ravnopravnosti i dekonstrukciji rodnih stereotipa;

2)         izmene sadržaja nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa i udžbenika i drugog nastavnog materijala, tako da afirmišu ravnopravnost i povećavaju vidljivost ženskog doprinosa kulturi i umetnosti i

3)         uspostavljanje ravnopravne zastupljenosti polova u organima upravljanja u ustanovama kulture koje te organe imaju.

Organi javne vlasti i udruženja u oblasti kulture dužni su da obezbede ravnopravnu zastupljenost polova u organima upravljanja tih ustanova i udruženja, kao i u Nacionalnom savetu za kulturu, stručnim i drugim telima (žiriji, umetnički saveti, selekcione komisije i dr) koja deluju u oblasti kulture i da u tom cilju preduzimaju posebne mere.

Posebne mere određuju se i sprovode kada je zastupljenost jednog pola u telima iz stava 3. ovog člana neravnopravna.

3.3. Rodna ravnopravnost u oblasti javnog informisanja

Član 37.

Informacije u sredstvima javnog informisanja, uključujući i oglašavanje, ne mogu da sadrže podatke kojima se stvara ili podstiče rodna diskriminacija.

Zabranjeno je izražavanje mržnje i omalovažavanje žena i muškaraca, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti žena i muškaraca, odnosno na rodnim stereotipima.

Sredstva javnog informisanja dužna su da koriste rodno osetljiv jezik, da izveštavaju rodno osetljivo i izbalansirano, bez senzacionalizma i iznošenja detalja iz porodičnog i privatnog života, da razvijaju svest o rodnoj ravnopravnosti kako bi se iskorenili društveni i kulturni obrasci, običaji i praksa zasnovani na rodnim stereotipima, predrasudama i rodnoj diskriminaciji i smanjilo rodno zasnovano nasilje i nasilja prema ženama.

Radi povećanja rodne osetljivosti izveštavanja i eliminisanja seksističkih i mizoginih medijskih sadržaja, sredstva javnog informisanja dužna su da preduzimaju mere sa ciljem unapređenja kompetencija novinara i urednika.

3.4. Jednake mogućnosti u sportu

Član 38.

Organi javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti sporta dužni su da: a) promovišu sport, rekreaciju i zdrave stilove života;

b) obezbede ravnopravan tretman polova i jednake mogućnosti za bavljenje sportskim aktivnostima i njihovo finansiranje;

v) obezbede jednake mogućnosti za aktivno bavljenje sportskim aktivnostima za žene i muškarce;

g) preduzmu posebne mere za uključivanje pripadnika određenog pola u bavljenje sportskim aktivnostima ukoliko je učešće pripadnika tog pola procentualno manje od njihovog procentualnog učešće u ukupnom broju stanovnika Republike Srbije.

Ustanove u oblasti obrazovanja i vaspitanja dužne su da obezbede jednake mogućnosti za aktivno bavljenje sportskim aktivnostima bez bilo kog vida diskriminacije po osnovu pola odnosno roda, kao i da preduzimaju posebne mere za podsticanje fizičkog vežbanja i sportskih aktivnosti za devojčice i žene.

Organi javne vlasti u oblasti sporta preduzimaju posebne mere radi obezbeđivanja uslova za napredovanje i ravnopravno učešće žena u organima upravljanja organizacija u oblasti sporta.

Posebne mere sprovode se kada je zastupljenost jednog pola u telima iz stava 3. ovog člana neravnopravna.

3.5. Rodna ravnopravnost u organima upravljanja i nadzora u ustanovama i drugim oblicima organizovanja u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, informisanja i sporta

Član 39.

Organi javne vlasti, kao osnivači ustanova u oblasti obrazovanja i vaspitanja, naučnih, kulturnih i organizacija u oblasti sporta i kao osnivači izdavača medija, dužni su da preduzimaju posebne mere kojima će se postupno obezbediti najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola u organima upravljanja i nadzora, kao i u njihovim telima, uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz određene oblasti društvenog života, kao i prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada, propisanih merila za izbor, odnosno imenovanje i drugih objektivnih razloga utvrđenih u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi u tim oblastima.

O obezbeđivanju propisane zastupljenosti iz stava 1. ovog člana stara se organ nadležan za izbor i imenovanje organa upravljanja i nadzora, kao i njihovih tela.

3.         Političko delovanje i javni poslovi

4.1.      Rodna ravnopravnost u ostvarivanju izbornih prava i u okviru političkog delovanja

Član 40.

Svako, bez obzira na pol odnosno rod, ima pravo na jednake mogućnosti učešća u odlučivanju i upravljanju javnim poslovima i pravo da pod ravnopravnim uslovima stupa u javne službe i na javne funkcije.

Rodna ravnopravnost obezbeđuje se prilikom predlaganja kandidata za predsednika Republike i kandidata za poslanike i odbornike od strane ovlašćenih predlagača, na način i u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori, kao i prilikom predlaganja kandidata za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti, finansijske i druge institucije i prilikom utvrđivanja sastava zvaničnih delegacija. Rodna ravnopravnost obezbeđuje se i u toku sprovođenja izbornog postupka kroz sastav i rad organa za sprovođenje izbora, u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori. Narodna skupština, Vlada i drugi organi, u okviru svojih izbornih prava, kao i u vršenju prava ovlašćenog predlagača kandidata za izbor u kolegijalne republičke i druge organe, primenjuju princip rodne ravnopravnosti i preduzimaju posebne mere kojima će se postupno obezbediti najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola prilikom predlaganja kandidata, izbora i imenovanja u kolegijalne republičke i druge organe, prilikom obrazovanja stalnih i povremenih radnih tela i prilikom predlaganja sastava stalnih delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju u međunarodnim telima.

Političke stranke i drugi ovlašćeni predlagači, prilikom utvrđivanja i predlaganja liste kandidata za izbor poslanika i odbornika, kao i prilikom određivanja lica sa liste za poslanike i odbornike, dužni su da poštuju princip rodne ravnopravnosti i da preduzimaju posebne mere kojima će postupno obezbediti da na listama kandidata bude najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola.

4.2. Rodna ravnopravnost u političkim strankama, sindikalnim organizacijama i strukovnim udruženjima

Član 41.

Pravo na učlanjenje u političku stranku i aktivno učešće u radu političke stranke, kao i u radu njihovih organa, ostvaruje se bez bilo kog vida diskriminacije po osnovu pola odnosno roda, u skladu sa aktima te organizacije.

Političke stranke dužne su da svake četiri godine donose plan delovanja sa posebnim merama za podsticanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti i zastupljenosti žena u njihovim organima, obezbeđivanje njihovog aktivnog učešća u radu tih organa i prilikom predlaganja kandidata političkih stranaka za izbore poslanika i odbornika. Politička stranka preduzima posebne mere kojima će se postupno obezbediti najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola u organima stranke.

Sindikalne organizacije i strukovna udruženja dužni su da svake četiri godine donose plan delovanja sa posebnim merama za podsticanje i unapređenje ravnopravne zastupljenosti žena i muškaraca u njihovim organima.

Političke stranke, sindikati i strukovna udruženja plan delovanja sa posebnim merama objavljuju na svojoj internet stranici u roku od pet dana od dana donošenja, a političke stranke čiji su kandidati izabrani za poslanike, odnosno odbornike plan delovanja sa posebnim merama dostavljaju Odboru za ravnopravnost polova u Narodnoj skupštini u roku od 15 dana od dana donošenja.

5. Rađanje, reproduktivna i seksualna prava žene

Član 42.

Ministarstva nadležna za obrazovanje, vaspitanje i zdravlje, kao i javne ustanove obrazovane u tim oblastima, dužni su da obezbede da sve žene i muškarci, kao i devojčice i dečaci, pod jednakim uslovima imaju pravo na pristup lako dostupnim informacijama, obrazovanju i uslugama koje se odnose na seksualno obrazovanje, kontracepciju i planiranje rađanja.

Diskriminacijom se ne smatraju posebne mere kojima se podstiče rađanje i unapređuju reproduktivna prava i zdravlje žena.

VI SPREČAVANjE I SUZBIJANjE RODNO ZASNOVANOG NASILjA I NASILjA PREMA ŽENAMA

1. Zabrana rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama

Član 43.

Rodno zasnovano nasilje i nasilje prema ženama (u daljem tekstu: nasilje) označava kršenje ljudskih prava i predstavlja akt diskriminacije po osnovu pola, odnosno roda, i zabranjeno je.

Ovim zakonom uređuju se sprečavanje i suzbijanje nasilja koje se vrši od lica i prema licu koje nije član porodice u smislu zakona kojim se uređuje nasilje u porodici.

Ako se nasilje vrši u porodici, sprečavanje i suzbijanje nasilja vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje nasilje u porodici.

2. Oblici nasilja po osnovu pola, odnosno roda

Član 44.

Zabranjen je bilo koji oblik fizičkog, seksualnog, psihičkog, ekonomskog i socijalnog rodno zasnovanog nasilja koje se vrši prema licu zbog njegove pripadnosti određenom rodu odnosno polu, koja dovode ili mogu da dovedu do povrede ili patnje, uključujući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bez obzira na to da li se dešavaju u javnom ili privatnom životu.

Član 45.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere i programi namenjeni:

1)         licima koja trpe nasilje (u daljem tekstu: žrtve nasilja), kojima se obezbeđuju socijalna, zdravstvena, pravna i druga pomoć i naknada sa ciljem zaštite, otklanjanja i ublažavanja posledica nasilja, bez činjenja razlike u odnosu na spremnost žrtve da podnese prijavu, svedoči protiv bilo kog učinioca ili učestvuje u bilo kom postupku;

2)         sprečavanju lica koje je izvršilo nasilje da nastavi ili ponovi vršenje tog nasilja (u taljem tekstu: učinilac nasilja);

3)         zbrinjavanju žrtava nasilja u cilju sprečavanja nasilja i ostvarivanja prava na život bez nasilja, kao što su sigurne kuće, programi socijalnog stanovanja, ostvarivanje personalne asistencije i slično;

4)         zaštiti drugih lica koja su neposredno ili posredno ugrožena vršenjem ili posledicama izvršenog nasilja, kao i lica koja su prijavila akt nasilja (u daljem tekstu: druga lica);

5)         preventivnim intervencijama i prevaspitanju učinioca nasilja i otklanjanju okolnosti koje pogoduju ili podstiču vršenje nasilja od strane tog lica.

3.         Obaveza prijavljivanja nasilja

Član 46.

Svako je dužan da prijavi nasilje.

Organi javne vlasti dužni su da bez odlaganja nadležnoj policijskoj upravi ili javnom tužilaštvu prijave svako saznanje o nasilju iz člana 44. ovog zakona za koje saznaju u vršenju poslova iz svoje nadležnosti, odnosno u obavljanju svoje delatnosti.

Prijavu za izvršeno nasilje podnosi odgovorno lice u organu i organizaciji i ustanovi iz stava 1. ovog člana.

Policijska uprava i javno tužilaštvo dužni su da obaveste centar za socijalni rad o prijavljenom nasilju.

4. Zaštita i pomoć žrtvi nasilja

Član 47.

Žrtva nasilja ima pravo na psihosocijalnu i pravnu pomoć i socijalnu i medicinsku zaštitu, u skladu sa zakonom.

Žrtva nasilja ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, u skladu sa zakonom.

5. Opšte i specijalizovane usluge namenjene žrtvama nasilja

Član 48.

Ministarstvo, u saradnji sa lokalnim samoupravama, policijskim upravama, ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanim ustanovama, nadležnim tužilaštvima i sudovima i udruženjima koja u okviru svog programa rada imaju definisane aktivnosti na realizaciji pomoći i podrške žrtvama nasilja, dužno je da obezbedi da sve žrtve nasilja na lako dostupan način dobiju odgovarajuće i blagovremene informacije o svim raspoloživim uslugama podrške i pravnim merama zaštite, na jeziku koji razumeju, kao i da imaju lako dostupan pristup opštim uslugama podrške koje su adekvatno opremljene i u kojima su zaposleni obučeni za pružanje pomoći i podrške i za upućivanje žrtava na odgovarajuće specijalizovane usluge podrške.

Specijalizovane usluge podrške, u smislu ovog zakona, jesu:

1)         davanje podrške žrtvama nasilja u poverljivoj formi koja je besplatna za uputioce poziva i dostupna 24 sata, sedam dana u nedelji, prilagođena potrebama žrtve nasilja, i koja se obezbeđuje uspostavljanjem specijalizovane SOS telefonske linije koja pokriva teritoriju Republike Srbije;

2)         prihvatanje i obezbeđivanje sigurnog smeštaja žrtava nasilja koje se obezbeđuje u sigurnim kućama ili prihvatilištima za bezbedan smeštaj žrtava nasilja i njihove dece, koje moraju biti lako dostupne, besplatne za korisnike i dostupne 24 sata, sedam dana u nedelji, prilagođene potrebama žrtava nasilja i posebno osetljivim kategorijama žrtava nasilja, primerene uzrastu i najboljem interesu dece, pri čemu treba posebno imati u vidu njihovu pravilnu regionalnu raspoređenost;

3)         obavljanje specijalističkih i forenzičkih lekarskih i laboratorijskih pregleda, pružanje hitne kontraceptivne zaštite, podrška u slučaju traume, psihološko i pravno savetovanje, vodeći pritom računa o potrebama i pravima žrtava nasilja i posebno osetljivim kategorijama žrtava, a koje se obezbeđuju preko kriznih centara za podršku žrtvama seksualnog nasilja i

4)         besplatnu pravnu pomoć i sprovođenje programa specijalizovanih savetovališta za žene žrtve nasilja i njihovu decu, prilagođeno njihovim potrebama i posebno osetljivim kategorijama žena, kao i uzrastu i potrebama dece, u skladu sa njihovim najboljim interesom.

6. Programi za učinioce nasilja

Član 49.

Ministarstvo u saradnji sa drugim organima, organizacijama i ustanovama koje se bave zaštitom od nasilja, obezbeđuje sprovođenje programa za rad sa učiniocima nasilja.

Ciljevi programa iz stava 1. ovog člana su da:

1)         učinioci nasilja usvoje nenasilno ponašanje u međuljudskim odnosima i

2)         se spreči ponavljanje krivičnog dela, naročito dela seksualnog nasilja.

 Organi, organizacije i ustanove koje sprovode programe za učinioce dužni su da osiguraju da bezbednost, prava i podrška za žrtve nasilja budu od primarnog značaja, kao i da se sprovođenje ovih programa ostvaruje u bliskoj saradnji sa specijalizovanim službama za podršku.

Profesionalna i druga lica koja učestvuju u zaštiti žrtava nasilja i njihove dece ne mogu istovremeno učestvovati u sprovođenju programa za rad sa učiniocima nasilja, niti se ove usluge mogu organizovati u istom prostoru.

7. Prevencija nasilja

Član 50.

Ministarstvo, u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost i drugim organima i organizacijama, organizuje, sprovodi i finansira mere namenjene podizanju svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja, uključujući ohrabrivanje svakog da prijavi svaki slučaj nasilja nadležnim organima i ustanovama koje se bave zaštitom od nasilja.

Pored organa i organizacija iz stava 1. ovog člana i drugi organi javne vlasti dužni su da sprovode mere prevencije i suzbijanja nasilja, a naročito: planiranje, organizovanje, sprovođenje i finansiranje mera namenjenih ostvarivanju bezbednosti, programima prevencije svih oblika nasilja i programima podrške za žrtve i one koji nasilje prijavljuju; podizanje svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja; specijalizaciju profesionalaca koji postupaju u slučajevima zaštite žrtava nasilja i njihovu redovnu edukaciju; obučavanje profesionalaca o nasilju; obezbeđivanje socijalne, pravne i druge pomoći i naknade, u cilju zaštite od nasilja i otklanjanja i ublažavanja posledica nasilja; obezbeđivanje usluga zbrinjavanja žrtava nasilja; obezbeđivanje usluga učiniocima nasilja, u cilju sprečavanja daljeg nasilja, i druge mere.

8. Finansijska sredstva za organizovanje i sprovođenje specijalizovanih usluga

Član 51.

Finansijska sredstva za organizovanje i sprovođenje specijalizovanih usluga iz člana 48. ovog zakona obezbeđuju se u budžetu svih nivoa javne vlasti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

VII SUDSKA ZAŠTITA

Član 52.

Sudska zaštita u parničnom postupku lica i grupe lica koja su izložena rodnoj diskriminaciji ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

U postupku u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola, tužilac je oslobođen prethodnog plaćanja troškova postupka, koji se isplaćuju iz sredstava suda.

Krivični postupci koji se vode u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem i prekršajni postupci predviđeni ovim zakonom pokreću se i vode u skladu sa zakonom.

VIII INSTITUCIONALNI OKVIR ZA OSTVARIVANjE RODNE RAVNOPRAVNOSTI

1. Organi i organizacioni oblici

Član 53.

Kreiranje, sprovođenje, praćenje i unapređivanje politika za ostvarivanje rodne ravnopravnosti obavljaju:

1)         Vlada;

2)         ministarstva u čijem su delokrugu oblasti koje se uređuju ovim zakonom i drugi organi državne uprave;

3)         organi autonomne pokrajine;

4)         organi jedinice lokalne samouprave i gradske opštine;

5)         Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i

6)         drugi organi javne vlasti, organizacije i ustanove koji u skladu sa svojim ovlašćenjima učestvuju u sprečavanju rodne diskriminacije, rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama.

Član 54.

Vlada:

1)         razvija i vodi aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim sferama društvenog života, kojom se obezbeđuje ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim fazama planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka koje utiču na položaj žena i muškaraca;

2)         određuje mere u cilju stvaranja jednakih mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda žena i muškaraca, sprečavanje i otklanjanje rodne diskriminacije;

3)         donosi Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost;

4)         osniva Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, kao povremeno radno telo Vlade, imenuje njegove članove, određuje zadatak tog tela, uređuje i druga pitanja u vezi sa njegovim radom, u skladu sa zakonom;

5)         obrazuje službu za obavljanje poslova u oblasti rodne ravnopravnosti, kao službu Vlade, i

6)         obavlja i druge poslove u ovoj oblasti, u skladu sa zakonom.

2. Organi autonomne pokrajine

Član 55.

Organi autonomne pokrajine, u okviru i u skladu sa nadležnostima autonomne pokrajine, a sa ciljem razvoja i vođenja politike jednakih mogućnosti, obrazuju organizacione oblike za praćenje i koordinaciju unapređenja rodne ravnopravnosti, određuju njihov sastav, način izbora, delokrug i način rada.

3. Organi jedinice lokalne samouprave i organi gradske opštine

Član 56.

Organi opštine, organi grada i organi gradske opštine iz reda izabranih, imenovanih i postavljenih lica, dužni su da obrazuju stalno telo za rodnu ravnopravnost sa zadacima da:

1)         prati izradu i usvajanje razvojnih planova i drugih akata u oblastima iz nadležnosti opštine, grada, odnosno gradske opštine i daje sugestije za uvođenje principa rodne ravnopravnosti u njihove akte;

2)         osmišljava i inicira mere i aktivnosti koje su u funkciji rodne ravnopravnosti u svim oblastima za koje su opština, grad, odnosno gradska opština nadležni;

3)         prati rad organa javne vlasti na svojoj teritoriji i sagledava efekte njenog rada na rodnu ravnopravnost;

4)         prati proces izrade i realizacije lokalnog budžeta iz rodne perspektive;

5)         sarađuje sa drugim radnim telima na lokalnom nivou, razmenjuje informacije i znanja i utiče na njihov rad u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti;

6)         inicira i prati prikupljanje rodno osetljivih podataka o radu lokalnih institucija i lokalne samouprave i

7)         prati aktivnosti lokalnih institucija koje se bave suzbijanjem rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama.

Organi iz stava 1. ovog člana dužni su da obezbede da u telu za rodnu ravnopravnost bude ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca.

Organi opštine, odnosno grada, kao i organi gradske opštine iz reda svojih zaposlenih, a u skladu sa svojim aktima, određuju najmanje jednog zaposlenog zaduženog za obavljanje poslova rodne ravnopravnosti, saradnje sa Ministarstvom, pokrajinskim institucijama i za pružanje administrativno-tehničke potpore telu iz stava 1. ovog člana.

4. Obaveze organa javne vlasti da odrede koordinatora za rodnu ravnopravnost

Član 57.

Organi državne uprave i službe Vlade i organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, bez obzira na broj zaposlenih, kao i drugi organi javne vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da iz reda svojih zaposlenih odrede koordinatore za rodnu ravnopravnost (dalje u tekstu: koordinatori) u skladu sa svojim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.

Organi opštine, organi grada i organi gradske opštine za koordinatora određuju lice koje je zaduženo za obavljanje poslova rodne ravnopravnosti.

O određivanju koordinatora i o svakoj promeni koordinatora organi i organizacije iz stava 1. ovog člana obaveštavaju Ministarstvo.

Koordinatori:

1)         prate sprovođenje politika i mera u vezi sa ravnopravnošću iz delokruga organa u kojem su zaposleni;

2)         prate stanje o polnoj strukturi zaposlenih i radno angažovanih lica u organu u kome su koordinatori i sastavljaju izveštaje o utvrđenom stanju u pogledu dostignutog nivoa ostvarivanja rodne ravnopravnosti u oblasti iz delokruga organa u kojem su koordinatori;

3)         dostavljaju izveštaje iz stava 4. tačka 2. ovog člana rukovodiocu organa u kojem su koordinatori, koje taj organ, nakon usvajanja, dostavlja Ministarstvu i Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost;

4)         sarađuju sa Ministarstvom i Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost povodom drugih pitanja vezanih za rodnu ravnopravnost, i

5)         obavljaju i druge poslove u skladu sa aktom o određivanju koordinatora. Koordinatori moraju biti obučeni za obavljanje poslova iz stava 4. ovog člana. Ministar nadležan za poslove rodne ravnopravnosti (u daljem tekstu: ministar) bliže uređuje program i način obuke koordinatora za rodnu ravnopravnost.

IX EVIDENTIRANjE I IZVEŠTAVANjE O OSTVARIVANjU RODNE RAVNOPRAVNOSTI

1. Evidentiranje podataka o ostvarivanju rodne ravnopravnosti

Član 58.

Radi praćenja stanja u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti i izveštavanja o tome, organi javne vlasti i poslodavci, kao i stalna tela za rodnu ravnopravnost, dužni su da evidentiraju podatke razvrstane po polu koji se odnose na položaj žena i muškaraca u ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Organi javne vlasti i poslodavci evidentiraju podatke o: (1) ukupnom broju zaposlenih i radno angažovanih lica; (2) broju zaposlenih, odnosno radno angažovanih žena i broju zaposlenih, odnosno radno angažovanih muškaraca; (3) kvalifikacijama koje poseduju zaposleni po polnoj pripadnosti; (4) raspoređivanju muškaraca i žena po radnim mestima, uključujući i rukovodeća radna mesta; (5) platama, odnosno zaradama i drugim naknadama zaposlenih, odnosno radno angažovanih žena i muškaraca; (6) broju lica po polu koja su u prethodne dve godine više zapošljavana i broju lica po polu koja su dobijala otkaz, odnosno koja su otpuštena, i razloge za to; (7) razlozima zbog kojih su na pojedina radna mesta zapošljavani, odnosno raspoređivani u većem broju pripadnici određenog pola; (8) broju primljenih prijava zaposlenih o njihovoj izloženosti uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju ili ucenjivanju ili nekom drugom postupanju koje ima za posledicu rodnu diskriminaciju; (9) načinu postupanja poslodavca ili odgovornog lica u organima javne vlasti po podnetim prijavama; (10) broju sudskih sporova koji su vođeni po osnovu rodne diskriminacije, kao i broju sudskih sporova koji su okončani u korist zaposlenog i o načinu postupanja poslodavca ili odgovornog lica u organima javne vlasti po tim sudskim odlukama; (11) zastupljenosti polova u programima stručnog usavršavanja i obuka i (12) zastupljenosti polova u organima upravljanja i nadzora, komisijama i drugim telima kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti.

Stalna tela za rodnu ravnopravnost evidentiraju podatke o: (1) usvojenim razvojnim planovima i drugim aktima u oblastima iz nadležnosti opštine, odnosno grada; (2) merama i aktivnostima koje je to telo iniciralo, a koje su u funkciji uspostavljanja i ostvarivanja rodne ravnopravnosti; (3) efektima rada organa javne vlasti na njihovoj teritoriji na rodnu ravnopravnost; (4) realizaciji lokalnog budžeta iz rodne perspektive; (5) ostvarenom stepenu i kvalitetu saradnje sa drugim radnim telima na lokalnom nivou; (6) rodno osetljivim podacima o radu lokalnih institucija i lokalne samouprave i (7) aktivnostima lokalnih institucija koje se bave suzbijanjem rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama.

Podaci koji se evidentiraju iskazuju se brojčano ili procentualno i ne mogu da sadrže podatke o ličnosti.

Podaci iz st. 2. i 3. ovog člana evidentiraju se na posebnom obrascu, u koji se unosi i svaka promena tih podataka. Organi javne vlasti, poslodavci i stalna radna tela za rodnu ravnopravnost iz stava 1. ovog člana evidentirane podatke dužni su da daju na uvid nadležnoj inspekciji koja u skladu sa ovim zakonom vrši inspekcijski nadzor u ovoj oblasti, kao i Ministarstvu na njegov zahtev, na način i u skladu sa zaštitom podataka o ličnosti.

Ministar bliže propisuje izgled obrasca za evidentiranje podataka iz stava 5. ovog člana.

Izveštavanje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti

Član 59.

Organi javne vlasti i poslodavci dužni su da sačinjavaju dvogodišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koji, pored popunjenog obrasca na način iz člana 58. stav 5. ovog zakona, sadrži kratku ocenu stanja u pogledu ostvarene rodne ravnopravnosti u organu javne vlasti, odnosno kod poslodavca, uključujući i razloge zbog kojih nije ostvarena propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u sastavu organa javne vlasti i poslodavca, ako ta zastupljenost nije ostvarena.

Stalna tela za rodnu ravnopravnost dužna su da o evidentiranim podacima iz člana 58. stav 3. ovog zakona sastave dvogodišnji izveštaj, koji pored podataka iz člana 58. stav 3. ovog zakona sadrži i kraću ocenu stanja rodne ravnopravnosti u opštini, gradu, odnosno gradskoj opštini za čiju teritoriju su obrazovana stalna tela za rodnu ravnopravnost.

Izveštaj iz stava 2. ovog člana stalno radno telo dostavlja organu opštine, grada,odnosno gradske opštine, koji ga je osnovao, najkasnije do kraja godine u kojoj se završava izveštajni period, koji nakon usvajanja postaje sastavni deo izveštaja tog organa iz stava 1. ovog člana.

Izveštaje iz stava 1. ovog člana organi javne vlasti i poslodavci dužni su da dostave Ministarstvu najkasnije do 15. januara tekuće godine za prethodne dve godine.

Političke stranke, sindikalne organizacije i strukovna udruženja dužni su da pripremaju izveštaje sa podacima o broju žena i muškaraca u organima upravljanja i organima nadzora i njihovim telima i da ih dostavljaju Ministarstvu nakon svakog redovnog ili vanrednog izbora, odnosno imenovanja, kao i na zahtev Ministarstva.

Izveštaji iz stava 4. ovog člana naročito sadrže podatke o:

1)         vrsti organa i tela;

2)         propisanom ukupnom broju članova organa i tela;

3)         broju žena i muškaraca koji su članovi organa i tela, bez navođenja ličnih podataka o članovima organa i tela, a izveštaji političkih stranaka sadrže i razloge zbog kojih nije ostvarena propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u sastavu organa i tela, ukoliko ta zastupljenost nije obezbeđena.

Ministarstvo, na osnovu primljenih izveštaja, u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost i koordinatorima, priprema zbirni izveštaj o stanju u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti i dostavlja ga Vladi, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodne dve godine, radi uvajanja.

Zbirni izveštaj o stanju u oblasti rodne ravnopravnosti nakon usvajanja, objavljuje se na internet stranici Vlade i Ministarstva.

Ministar bliže propisuje sadržinu izveštaja iz st. 1, 2. i 4. ovog člana, kao i način dostavljanja izveštaja iz st 1. i 4. ovog člana

X KAZNENE ODREDBE

1. Prekršaji poslodavaca

Član 60.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac koji ima svojstvo pravnog lica ako:

1) ne postupi po obavezama propisanim članom 13. st 6. i 7. i članom 15. st. 3. i 4. ovog zakona;

2) zahteva obaveštenja o bračnom i porodičnom životu ili bračnim i porodičnim planovima kandidata prilikom prijema u radni odnos, određivanja uslova za obavljanje poslova i odlučivanja o izboru lica koja traže zaposlenje ili drugi vid radnog angažovanja, uključujući i usmeno ispitivanje (član 26. stav 3);

3) istakne pripadnost određenom polu odnosno rodu kao kriterijum za sistematizaciju radnih mesta prilikom zapošljavanja i radnog angažovanja, kao i profesionalne obuke i usavršavanja, osim kada je to potrebno zbog specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, mesta i uslova rada u skladu sa propisima o zabrani diskriminacije (član 26. stav 4);

4) pripadnost određenom polu odnosno rodu, bračni i porodični status zaposlenog uzima kao smetnju za raspoređivanje, napredovanje i stručno usavršavanje zaposlenog, kao i ako prilikom odlučivanja o raspoređivanju, napredovanju i stručnom usavršavanju zahteva obaveštenja o porodičnom životu ili porodičnim planovima zaposlenog (član 26. stav 5);

5) ne postupa u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti da zaposlenima ili njihovim predstavnicima u redovnim vremenskim razmacima obezbeđuje informacije o položaju žena i muškaraca zaposlenih ili radno angažovanih lica, koje obuhvataju pregled zastupljenosti žena i muškaraca na različitim nivoima organizacije i razlike u njihovim zaradama (član 26. stav 6. tačka

2);

6)         postupa suprotno zabrani iz čl. 30, 31. i 34. ovog zakona;

7)         ne evidentira podatke iz člana 58. stav 1. ovog zakona, i

8)         ne dostavi izveštaj iz člana 59. stav 1. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik – poslodavac, novčanom kaznom od 80.000 do 250.000 dinara.

2. Prekršaji organa javne vlasti

Član 61.

Novčanom kaznom od 500.00 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj organ javne vlasti, osim organa Republike Srbije, organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave, ako:

1)         ne postupa po obavezama propisanim članom 13. st 6. i 7. i članom 15. st. 3. i 4. ovog zakona;

2)         ne prati, ne planira, ne donosi, ne sprovodi i javno ne objavljuje rezultate politika jednakih mogućnosti za žene i muškarce i ne sprovodi mere za sprečavanje i suzbijanje rodne diskriminacije (član 22. stav 1);

 

3) zahteva obaveštenja o bračnom i porodičnom životu ili bračnim i porodičnim planovima kandidata prilikom prijema u radni odnos, određivanja uslova za obavljanje poslova i odlučivanja o izboru lica koja traže zaposlenje ili drugi vid radnog angažovanja, uključujući i usmeno ispitivanje (član 26. stav 3);

4) istakne pripadnost određenom polu odnosno rodu kao kriterijum za sistematizaciju radnih mesta prilikom zapošljavanja i radnog angažovanja, kao i profesionalne obuke i usavršavanja, osim kada je to potrebno zbog specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, mesta i uslova rada u skladu sa propisima o zabrani diskriminacije (član 26. stav 4);

5) pripadnost određenom polu odnosno rodu, bračni i porodični status zaposlenog uzima kao smetnju za raspoređivanje, napredovanje i stručno usavršavanje zaposlenog, kao i ako prilikom odlučivanja o raspoređivanju, napredovanju i stručnom usavršavanju zahteva obaveštenja o porodičnom životu ili porodičnim planovima zaposlenog (član 26. stav 5);

6) ne postupa u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti da zaposlenima ili njihovim predstavnicima u redovnim vremenskim razmacima obezbeđuje informacije o položaju žena i muškaraca zaposlenih ili radno angažovanih lica, koje obuhvataju pregled zastupljenosti žena i muškaraca na različitim nivoima organizacije i razlike u njihovim zaradama (član 26. stav 6. tačka 2);

7) postupa suprotno zabrani iz čl. 30. i 31. ovog zakona; 8) ne preduzima propisane mere za ostvarivanje jednakih mogućnosti u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite (član 33);

9)         postupi suprotno zabrani iz člana 34;

10)       ne postupi po obavezama propisanim u čl. 35;

11)       bez odlaganja ne prijavi policijskoj upravi ili javnom tužilaštvu svako saznanje o rodno zasnovanom nasilju za koje saznaju u vršenju poslova iz svoje nadležnosti, odnosno u obavljanju svoje delatnosti (član 46. stav 2);

12)       ne odredi koordinatora za rodnu ravnopravnost (član 57);

13)       ne evidentira podatke iz člana 58. stav 1. ovog zakona i

14)       ne dostavi izveštaj iz člana 59. stav 1. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u organu javne vlasti, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice kojem je povereno vršenje pojedinih javnih ovlašćenja, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u organu Republike Srbije, organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

3. Prekršaji političkih stranka

Član 62.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj politička stranka, kao pravno lice, ako:

1)         ne postupa u skladu sa članom 41. st. 2. i 4. ovog zakona, i

2)         ne dostavi Ministarstvu izveštaj iz člana 59. stav 5. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 63.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj sindikalna organizacija i strukovno udruženje, kao pravno lice, ako:

1)         ne postupaju u skladu sa članom 41. st. 3. i 4. ovog zakona, i

2)         ne dostavi Ministarstvu izveštaj iz člana 59. stav 5. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

XI NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Član 64.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo, a inspekcijski nadzor u oblasti rada preko inspekcije rada.

Nadzor nad primenom ovog zakona u oblasti kulture vrši ministarstvo nadležno za kulturu.

Inspekcijski nadzor u primeni ovog zakona u delu koji se odnosi na oblasti koje su u nadležnosti ministarstva za poslove državne uprave i lokalne samouprave, ministarstva nadležnog za obrazovanje i ministarstva nadležnog za poslove sporta, ta ministarstva vrše preko inspekcijskih organa, odnosno inspektora nadležnih za oblasti za koje su obrazovana ministarstva, u skladu sa propisima kojima se uređuju njihova prava, dužnosti i ovlašćenja.

Inspekcijski organi iz st. 1. i 3. ovog člana ostvaruju saradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Ministarstvo iz stava 2. ovog člana i inspekcije iz stava 3. ovog člana na zahtev Ministarstva dostavljaju izveštaj o izvršenom nadzoru, odnosno o izvršenom inspekcijskom nadzoru.

XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 65.

Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave dužni su da usklade odgovarajuće akte, a nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koji nemaju osnovana stalna tela za rodnu ravnopravnost, odnosno koordinatore za rodnu ravnopravnost, da donesu odgovarajuće akte o osnivanju tih tela, odnosno određivanju koordinatora, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 66.

Do donošenja Strategije iz člana 11. ovog zakona, primenjivaće se Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, sa Akcionim planom za period od 2016. do 2018. godine ("Službeni glasnik RS" broj 4/16).

Član 67.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Političke stranke, sindikati i strukovna udruženja prvi plan delovanja sa posebnim merama doneće najkasnije do 31. decembra 2017. godine.

Član 68.

Propisano učešće manje zastupljenog pola mora se postići:

1)         u organima upravljanja i nadzora iz člana 39. stav 1. ovog zakona, najkasnije prilikom sprovođenja drugih redovnih izbora za te organe od dana stupanja na snagu ovog zakona;

2)         u organima, organizacijama, stalnim delegacijama i telima iz člana 40. stav

3.         ovog zakona, najkasnije prilikom sprovođenja drugih redovnih izbora i imenovanja za te subjekte od dana stupanja na snagu ovog zakona;

3)         na listama kandidata za izbor poslanika i odbornika iz člana 40. stav 4. ovog zakona, najkasnije prilikom sprovođenja drugih redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora od dana stupanja na snagu ovog zakona, i

4)         u organima političke organizacije iz člana 41. stav 2. ovog zakona, najkasnije prilikom sprovođenja drugih redovnih izbora za te organe od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 69.

Sudski postupci za pružanje građanskopravne zaštite od diskriminacije propisane Zakonom o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS", br. br. 104/2009) započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama zakona po kojima su započeti.

Član 70.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS" broj 104/09).

Član 71.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, 29.08.2017.