NACRT ZAKONA O SPOLJNIM POSLOVIMA - Tekst propisa

Glava prva

UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: odnosi državnih organa u obavljanju spoljnih poslova, nadležnosti i poslovi koje obavlja Ministarstvo spoljnih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo), odlučivanje o otvaranju i zatvaranju diplomatskih predstavništava i konzulata Republike Srbije u inostranstvu i diplomatskih predstavništava i konzulata stranih država i predstavništava međunarodnih organizacija u Republici Srbiji, diplomatska i konzularna zvanja diplomata, posebna prava i dužnosti zaposlenih u Ministarstvu koja proizlaze iz obavljanja spoljnih poslova, postupak sticanja, upravljanja, korišćenja i raspolaganja imovinom u inostranstvu potrebnom za rad diplomatskih predstavništava i konzulata i druga pitanja značajna za spoljne poslove.

Na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se drugi zakoni, opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava, potvrđeni međunarodni ugovori i podzakonski propisi kojim se uređuju spoljni poslovi.

Svi pojmovi koji se u ovom zakonu koriste u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.

Glava druga

NADLEŽNOST U SPOLjNIM POSLOVIMA

Utvrđivanje i sprovođenje spoljne politike

Član 2.

Spoljnu politiku Republike Srbije utvrđuje Vlada.

Spoljnu politiku sprovode Ministarstvo i drugi organi državne uprave u okviru svojih nadležnosti.

Načelo saradnje

Član 3.

Državni organi sarađuju u obavljanju spoljnih poslova za koje su nadležni.

Saradnja se ostvaruje međusobnim izveštavanjem i usklađivanjem spoljnopolitičkih delovanja.

Nadležnosti Ministarstva

Član 4.

Ministarstvo je nadležno da:

1)         predstavlja Republiku Srbiju, uz predsednika Republike i predsednika Vlade,         u          odnosima sa stranim državama, međunarodnim organizacijama, međunarodnim sudovima i drugim međunarodnim ustanovama i njihovim predstavništvima u Republici Srbiji;

2)         štiti interese Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica u inostranstvu;

3)         pruža konzularno-pravnu pomoć i zaštitu državljanima Republike Srbije i zaštitu državljana onih država sa kojim je Republika Srbija zaključila međunarodni ugovor o zaštiti njihovih državljana i pravnih lica;

4)         predlaže Vladi spoljnu politiku;

5)         predlaže Vladi uspostavljanje i prekid diplomatskih odnosa sa drugim državama;

6)         predlaže Vladi učlanjenje, isčlanjenje i učešće Republike Srbije u međunarodnim organizacijama i integracijama i u drugim oblicima međunarodne saradnje;

7)         predlaže Vladi ambasadore i generalne i počasne konzule Republike Srbije;

8)         predlaže Vladi predstavnike i funkcionere u međunarodnim organizacijama i ustanovama, pruža podršku zapošljavanju državljana Republike Srbije u međunarodnim organizacijama i ustanovama i daje saglasnost za to zapošljavanje;

9)         učestvuje u akreditaciji predstavnika stranih država i međunarodnih organizacija u Republici Srbiji i u akreditaciji osoblja stranih kulturnih centara;

10)       organizuje zvanične posete na državnom i diplomatskom nivou;

11)       učestvuje u pripremama za učešće predstavnika Republike Srbije na međunarodnim pregovorima i konferencijama;

12)       organizuje, ispunjava i prati opštenje stranih državnih organa i diplomata sa državnim organima, pokrajinskim organima i organima lokalne samouprave;

13)       analizira međunarodni položaj Republike Srbije i odnose sa stranim državama;

14)       analizira spoljnopolitičke aspekte odbrane i nacionalne bezbednosti Republike Srbije;

15)       analizira i predviđa razvoj regionalnih i globalnih odnosa i pojava, naročito u spoljnoj politici, bezbednosti, međunarodnom javnom i privatnom pravu, ekonomiji, ekologiji, prosveti, kulturi i stanju ljudskih prava, koje su značajne za međunarodne odnose Republike Srbije;

16)       prikuplja i analizira informacije stranih medija o Republici Srbiji;

17)       priprema nacrte zakona i drugih propisa iz spoljnih poslova, daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa koje u vezi sa spoljnim poslovima pripremaju drugi organi državne uprave koji su nadležni za to, a koji su značajni za međunarodni položaj Republike Srbije;

18)       priprema pravna mišljenja o pitanjima iz međunarodnog prava za potrebe predsednika Republike, Vlade i drugih državnih organa;

19)       predlaže Vladi strategiju razvoja spoljnih poslova i druge mere kojim se oblikuje spoljna politika Republike Srbije, priprema dokumentaciju, informacije i analize iz spoljne politike;

20)       inicira, pokreće postupak i vodi pregovore za zaključivanje međunarodnih ugovora iz svoje nadležnosti i prati njihovu primenu, daje mišljenja na nacrte međunarodnih ugovora koje predlažu drugi državni organi, pokreće postupak za potvrđivanje međunarodnih ugovora saglasno zakonu kojim se uređuje zaključivanje i izvršavanje međunarodnih ugovora, čuva originale međunarodnih ugovora, zajedničkih saopštenja i deklaracija Republike Srbije i njenih međunarodnopravnih prethodnika, izrađuje punomoćja za potpisivanje međunarodnih ugovora;

21)       pokreće, u saradnji sa drugim organima državne uprave, postupak otvaranja kulturnih centara Republike Srbije u inostranstvu, usklađuje vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora o osnivanju i radu kulturnih centara Republike Srbije u inostranstvu i stranih kulturnih centara u Republici Srbiji, prati i usmerava delatnost kulturnih centara Republike Srbije u inostranstvu i registruje i prati rad stranih kulturnih centara u Republici Srbiji;

22)       usklađuje način ostvarivanja, unapređenja i zaštite privrednih i ekonomskih interesa Republike Srbije u inostranstvu, u saradnji sa organima državne uprave nadležnim za praćenje, predlaganje i sprovođenje mera u ekonomskim odnosima sa inostranstvom i nadležnom organizacijom privrednih subjekata za Republiku Srbiju;

23)       obaveštava vlade stranih država i međunarodnu javnost, kao i srpski narod, srpske iseljenike i državljane Republike Srbije u inostranstvu, o politici Republike Srbije i, u saradnji sa drugim nadležnim organima državne uprave, promoviše političke stavove Vlade radi jačanja ugleda Republike Srbije u međunarodnim odnosima;

24)       obavlja poslove državne uprave koji se odnose na poboljšanje položaja i poštovanja prava srpskog naroda, srpskih iseljenika i državljana Republike Srbije u inostranstvu, pomaže u očuvanju i razvoju duhovne, nacionalne i kulturne samobitnosti srpskog naroda izvan Republike Srbije i poslove kojim se poboljšavaju veze srpskog naroda, srpskih iseljenika, državljana Republike Srbije u inostranstvu i njihovih udruženja s Republikom Srbijom;

25)       u saradnji sa drugim organima državne uprave, sprovodi glasanje državljana Republike Srbije sa prebivalištem ili boravištem u inostranstvu na izborima i referendumima na republičkom nivou;

26)       u saradnji sa drugim organima državne uprave, obavlja poslove razgraničenja sa susednim državama, usklađuje poslove obeležavanja i održavanja državne granice, izrađuje i čuva dokumentaciju o državnoj granici;

27)       prikuplja, obrađuje i čuva arhivsku građu i dokumentaciju o spoljnoj politici Republike Srbije i njenih međunarodnopravnih prethodnika i podstiče naučnoistraživački rad u spoljnoj politici i međunarodnim odnosima;

28)       predlaže Vladi pribavljanje, otuđenje i raspolaganje nepokretnostima u inostranstvu potrebnim za rad diplomatskih predstavništava i konzulata Republike Srbije i obavlja poslove vezane za korišćene, održavanje i upravljanje tim nepokretnostima;

29)       uređuje, održava i štiti sisteme informatičkih, telekomunikacionih, kurirskih i drugih veza sa diplomatskim predstavništvima i konzulatima Republike Srbije i drugim informacionim sistemima;

30)       prima i otprema službenu prepisku i predmete za službenu upotrebu kao diplomatsku ili konzularnu valizu;

31)       uređuje poslove bezbednosti Ministarstva, diplomatskih predstavništava i konzulata Republike Srbije, saglasno propisima kojim se uređuju poslovi bezbednosti;

32)       u saradnji sa drugim državnim organima i saglasno posebnom zakonu omogućava učešće predstavnika Republike Srbije u multinacionalnim operacijama i učešće civila u civilnim misijama;

33)       u saradnji sa drugim organima i saglasno posebnom zakonu obavlja razvojnu saradnju namenjenu inostranstvu i usklađuje upućivanje humanitarne pomoći, usklađuje prijem humanitarne pomoći iz inostranstva namenjene Republici Srbiji;

34)       obavlja diplomatske poslove uključujući i digitalnu diplomatiju radi promovisanja Republike Srbije;

35)       obavlja i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo objektivno i pravovremeno obaveštava javnost o svom delovanju preko lica koje ministar na to ovlasti i u odnosima sa javnošću poštuje propise o dostupnosti informacija od javnog značaja, s pravom da informacije uskrati saglasno propisima kojim se uređuje tajnost podataka.

Način i bliže uslove za izvršavanje poslova bezbednosti iz stava 1. tačke

31.       ovog člana sporazumno propisuju ministar spoljnih poslova (u daljem tekstu: ministar) i ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Kancelarijsko poslovanje u Ministarstvu i diplomatskim predstavništvima i konzulatima Republike Srbije propisuje Vlada.

Informacioni i telekomunikacioni sistemi

Član 5.

Ministarstvo, u okviru svoje nadležnosti razvija, poboljšava i održava autonomne informacione i telekomunikacione sisteme za zaštitu, prenos, čuvanje i korišćenje tajnih i drugih podataka za sopstvene potrebe i potrebe drugih državnih organa, saglasno preuzetim međunarodnim obavezama i povezuje se sa istovrsnim sistemima drugih država i međunarodnih organizacija radi zaštite, prenosa, čuvanja i korišćenja tajnih i drugih podataka.

Nadležnost Ministarstva u saradnji

Član 6.

Ministarstvo usklađuje spoljnopolitička i ostala međunarodna delovanja koje u okviru svoje nadležnosti sprovode državni organi.

Državni organi, pokrajinski organi i organi lokalne samouprave dužni su da u spoljnim poslovima sarađuju sa Ministarstvom i obaveštavaju Ministarstvo o planiranim delovanjima, kao i da Ministarstvo izveštavaju o izvedenim međunarodnim delovanjima, s tim što Ministarstvo može odlučiti da učestvuje u njima.

Ministarstvo je dužno da obaveštava državne organe o spoljnopolitičkim i međunarodnim delovanjima koje je preduzelo.

Opštenje državnih organa, pokrajinskih organa i organa lokalne samouprave sa predstavnicima stranih država i međunarodnih organizacija odvija se isključivo preko Ministarstva ili u saradnji sa Ministarstvom, ako se tome ne protive međunarodni ugovori ili diplomatska praksa.

Državni organi, pokrajinski organi i organi lokalne samouprave opšte sa diplomatskim predstavništvima i konzulatima Republike Srbije preko Ministarstva.

Odnos Ministarstva sa Narodnom skupštinom

Član 7.

Ministarstvo obaveštava Narodnu skupštinu o značajnim pitanjima iz oblasti spoljne politike i međunarodnih odnosa.

Ministar podnosi nadležnom odboru Narodne skupštine izveštaj o radu Ministarstva najmanje dva puta godišnje.

Obaveze diplomatskih predstavništava i konzulata pri posetama delegacija i narodnih poslanika Narodne skupštine

Član 8.

Pri bilateralnim posetama delegacija i narodnih poslanika diplomatsko predstavništvo i konzulat pomažu Narodnoj skupštini u pripremi i ispunjenju posete.

Diplomatska predstavništva pri međunarodnim organizacijama pružaju podršku delegacijama i članovima delegacija Narodne skupštine u pripremi i ispunjenju obaveza koje proizlaze iz članstva u međunarodnim organizacijama.

Diplomatska predstavništva i konzulati pružaju tehničku podršku narodnim poslanicima koji borave u službenoj poseti stranoj državi, saglasno zakonu.

Odnos Ministarstva sa predsednikom Republike

Član 9.

Ministarstvo upoznaje predsednika Republike sa svojim najbitnijim delovanjima i drugim pitanjima značajnim za spoljnu politiku, davanjem odgovarajućih obaveštenja.

 

Na zahtev predsednika Republike ili na sopstvenu inicijativu, Ministarstvo daje mišljenja i predloge o spoljnopolitičkim delovanjima predsednika Republike.

Savetodavna tela

Član 10.

Ministar može da osniva savetodavna tela, zarad stručnijeg i svestranijeg oblikovanja predloga strategije spoljne politike i poboljšanja rada Ministarstva.

Savetodavna tela čine ugledni stručnjaci.

Glava treća SPOLjNI POSLOVI

I.          NAČIN OBAVLjANjA SPOLjNIH POSLOVA

Član 11.

Spoljne poslove obavlja Ministarstvo neposredno ili preko diplomatskih predstavništava i konzulata Republike Srbije u inostranstvu.

Diplomatska    predstavništva i           konzulati          jesu      sastavni           delovi Ministarstva.

II.         DIPLOMATSKA PREDSTAVNIŠTAVA I KONZULATI REPUBLIKE SRBIJE

Vrste diplomatskih predstavništava i konzulata

Član 12.

Diplomatska predstavništva Republike Srbije jesu ambasade, koje se osnivaju u stranim državama i stalne misije, koje se osnivaju pri međunarodnim organizacijama.

Konzulati Republike Srbije osnivaju se u stranim državama, u rangu generalnog konzulata, konzulata, vicekonzulata i konzularnih agencija.

Otvaranje i zatvaranje diplomatskog predstavništva i konzulata

Član 13.

Odluku o otvaranju i zatvaranju diplomatskog predstavništva i konzulata Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministra, uz saglasnost države prijema.

U odluci o otvaranju konzulata određuju se, uz saglasnost države prijema, rang konzulata, njegovo sedište, stvarna nadležnost i konzularno područje.

Pri otvaranju i zatvaranju diplomatskog predstavništva i konzulata uzimaju se u obzir intenzitet bilateralnih odnosa, obim privredne saradnje i položaj i interesi srpskog naroda, srpskih iseljenika i državljana Republike Srbije.

Vlada može, na predlog ministra i uz saglasnost države prijema, otvoriti ili zatvoriti odeljenje izvan sedišta diplomatskog predstavništva ili konzulata.

 

Ako nastupe vanredne prilike ili se pogorša bezbednosno stanje u državi prijema Vlada, na predlog ministra, razmatra privremeno zatvaranje ili izmeštanje diplomatskog predstavništva i konzulata izvan njihovog sedišta.

Odluka Vlade o otvaranju i zatvaranju diplomatskog predstavništva i konzulata objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Nadzor nad diplomatskim predstavništvima i konzulatima

Član 14.

Ministarstvo nadzire uređen, delotvoran i ekonomičan rad diplomatskih predstavništava i konzulata preko glavnog diplomatskog nadzornika.

Glavnog diplomatskog nadzornika određuje ministar iz reda diplomata koji su bili ambasadori.

Glavni diplomatski nadzornik je nezavisan i nepristrasan.

Ovlašćena glavnog diplomatskog nadzornika

Član 15.

Glavni diplomatski nadzornik ovlašćen je da šefu diplomatskog predstavništva i konzulata predloži kako da diplomatsko predstavništvo i konzulat poboljša rad, ovlašćen je da obavi odvojene ili grupne razgovore sa zaposlenima u diplomatskom predstavništvu i konzulatu, da izveštava ministra, predlaže odgovarajuće mere i nadzire izvršenje izrečenih mera.

Glavni diplomatski nadzornik ima pravo da pregleda prostorije diplomatskog predstavništva i konzulata i prostorije rezidencije šefa diplomatskog predstavništva i konzulata koje su namenjene službenim potrebama, kao i da pregleda dokumenta i evidenciju koju diplomatsko predstavništvo i konzulat priprema ili dobija.

Na konzularnom, finansijskom, kadrovskom, bezbednosnom ili drugom području pojedine poslove u okviru nadzora mogu da obavljaju zaposleni u Ministarstvu koje ovlasti generalni sekretar, na predlog glavnog diplomatskog nadzornika. Oni su u svom radu samostalni i ne diraju u ovlašćenja glavnog diplomatskog nadzornika.

Postupak nadzora, izveštavanje ministra, predlaganje mera i nadzor nad izvršenjem mera podrobnije propisuje ministar.

III.        DIPLOMATSKA PREDSTAVNIŠTVA

1.         Poslovi diplomatskog predstavništva

Član 16.

Diplomatsko predstavništvo deluje saglasno Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima (“Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, broj 2/64), odnosno Bečkoj konvenciji o predstavljanju država u njihovim odnosima sa međunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera (“Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori”, broj 3/77), tako što:

1)         predstavlja Republiku Srbiju u državi prijema, odnosno međunarodnoj organizaciji;

2)         štiti i ostvaruje interese Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica i pruža neophodnu pomoć državljanima Republike Srbije;

3)         učestvuje u pregovorima sa vladom države prijema, odnosno organima međunarodne organizacije;

4)         pospešuje i razvija prijateljske odnose i saradnju između Republike Srbije i države prijema;

5)         sprovodi gledišta i interese Republike Srbije u međunarodnim organizacijama;

6)         obaveštava Ministarstvo i preko njega Vladu i druge državne organe Republike Srbije o unutrašnjem i spoljno-političkom položaju i delovanju države prijema, odnosno međunarodne organizacije;

7)         upoznaje organe, ustanove i javnost države prijema, odnosno međunarodne organizacije sa postignućima, karakteristikama i gledištima Republike Srbije.

Diplomatsko predstavništvo obavlja i druge poslove saglasno međunarodnom pravu i propisima i direktivama ministra.

Posebna pažnja poklanja se poboljšanju položaja srpskog naroda i srpskih iseljenika.

2.         Obavljanje konzularnih poslova od strane ambasade

Član 17.

Ambasada obavlja konzularne poslove u državi prijema u kojoj nije otvoren konzulat, kao i na području države prijema koje konzulat ne pokriva.

Ambasada uvek obavlja konzularne poslove koji iziskuju opštenje sa centralnim organima države prijema.

3.         Šef diplomatskog predstavništva Vrste šefova diplomatskih predstavništava

Član 18.

Šef diplomatskog predstavništva je ambasador ili stalni otpravnik poslova.

Ambasador

Član 19.

Ambasador se postavlja najduže do četiri godine, a njegova dužnost može da se produži ako to nalažu potrebe službe.

Ambasador može biti opozvan i pre proteka vremena na koje je postavljen.

Ambasador može uzastopno biti šef najviše dva diplomatska predstavništva i najduže osam godina, a ako je na dužnosti bio više od šest uzastopnih godina ne može biti ponovo postavljen dok ne proteknu dve godine od prestanka poslednje dužnosti.

Na ambasadore kao šefove diplomatskih predstavništava ne primenjuju se odredbe o premeštaju diplomata u diplomatska predstavništva i konzulate (čl. 55. do 62. ovog zakona).

Postavljanje i opoziv ambasadora

Član 20.

Ministar priprema predlog za postavljenje ili opoziv ambasadora i dostavlja ga Vladi, koja o predlogu odlučuje posle savetovanja sa predsednikom Republike.

Ako Vlada prihvati predlog ministra, Ministarstvo traži agreman od države prijema, a Vlada, po prijemu agremana, šalje predsedniku Republike predlog za postavljenje ambasadora.

Predsednik Republike postavlja i opoziva ambasadora ukazom, koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Ako ne donese ukaz, predsednik Republike o tome obaveštava Vladu.

Predsednik Republike izdaje ambasadoru akreditivna i opozivna pisma. Agreman nije potreban za postavljenje ambasadora kao šefa stalne misije.

Poslovi ambasadora

Član 21.

Ambasador deluje saglasno Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima, odnosno Bečkoj konvenciji o predstavljanju država u njihovim odnosima sa međunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera, tako što:

1)         predstavlja i zastupa Republiku Srbiju i njene organe u državi prijema, odnosno međunarodnoj organizaciji;

2)         potpisuje ili parafira diplomatske instrumente;

3)         prenosi i zastupa gledišta Republike Srbije. Pored toga, ambasador:

1)         rukovodi diplomatskim predstavništvom, izdaje naloge i raspoređuje poslove u njemu;

2)         odlučuje o finansijskom poslovanju diplomatskog predstavništva;

3)         usklađuje i nadzire rad konzulata Republike Srbije u državi prijema preko instrukcija upućenih šefu konzulata;

4)         obavlja druge poslove saglasno propisima i direktivama ministra.

Ambasador odgovara za svoj rad i rad diplomatskog predstavništva ministru, Vladi i predsedniku Republike.

Ambasador na nerezidencijalnoj osnovi

Član 22.

Ambasador Republike Srbije na nerezidencijalnoj osnovi postavlja se za jednu ili više država u kojim Republika Srbija nije otvorila ambasadu.

Na tu dužnost može se postaviti ambasador sa sedištem u trećoj državi ili ambasador u Ministarstvu koji bi, po potrebi i saglasno direktivama ministra, boravio u državi prijema.

Ambasador na nerezidencijalnoj osnovi postavlja se i opoziva u istom postupku kao ambasador.

Otpravnik poslova

Član 23.

Otpravnik poslova može biti stalni (en titre) ili privremeni (ad interim).

Stalni otpravnik poslova

Član 24.

Stalni otpravnik poslova je šef diplomatskog predstavništva ako diplomatski odnosi nisu na nivou ambasadora.

Stalnog otpravnika poslova imenuje i razrešava ministar, iz reda diplomata.

Stalni otpravnik poslova nije funkcioner.

Privremeni otpravnik poslova

Član 25.

Ako je mesto ambasadora upražnjeno ili je ambasador sprečen da obavlja dužnost, njegovu dužnost preuzima privremeni otpravnik poslova.

Privremenog otpravnika poslova određuje ambasador iz reda diplomata, uz saglasnost ministra.

Ako ambasador nije odredio privremenog otpravnika poslova ili je ovaj sprečen da obavlja tu dužnost, privremenog otpravnika poslova određuje ministar.

Ako u diplomatskom predstavništvu nema diplomata, ambasador, odnosno ministar može, uz saglasnost države prijema, ovlastiti člana administrativnog i tehničkog osoblja da obavlja tekuće administrativne poslove i čuva arhivu diplomatskog predstavništva.

IV.        KONZULATI

Poslovi konzulata

Član 26.

Konzulat deluje saglasno Bečkoj konvenciji o konzularnim odnosima (“Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, broj 5/66), a naročito:

1)         štiti interese Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica i pruža im konzularno-pravnu pomoć i zaštitu;

2)         pomaže razvijanje odnosa u ekonomiji, kulturi, nauci i obrazovanju;

3)         opšti sa državnim i lokalnim organima na svom konzularnom području u pitanjima značajnim za jačanje bilateralne saradnje;

4)         stara se o zaštiti prava iz radnog odnosa i prava iz socijalne zaštite državljana Republike Srbije koji rade u državi prijema;

5)         izveštava Ministarstvo o događajima u svim oblastima života na svom konzularnom području i šire, u državi prijema;

6)         stara se o poboljšanju položaja i poštovanja prava srpskog naroda, srpskih iseljenika i državljana Republike Srbije u inostranstvu, pomaže u očuvanju i razvoju duhovne, nacionalne i kulturne samobitnosti srpskog naroda i poboljšava veze srpskog naroda, srpskih iseljenika, državljana Republike Srbije u inostranstvu i njihovih udruženja sa Republikom Srbijom.

Konzulat obavlja i druge poslove saglasno međunarodnom pravu i propisima i direktivama ministra.

Preuzimanje određenih diplomatskih poslova od strane konzulata

Član 27.

Ako Republika Srbija nije otvorila ambasadu u stranoj državi ili ambasada privremeno ne radi, konzulat može po ovlašćenju ministra, uz saglasnost države prijema, preuzeti na sebe određene diplomatske poslove.

Šef konzulata

Član 28.

Konzulatom rukovodi šef konzulata u zvanju koje odgovara rangu konzulata: generalni konzul, konzul, vicekonzul ili konzularni agent.

Generalnog konzula postavlja i razrešava Vlada na četiri godine, po prijemu egzekvature države prijema ako je ona potrebna, s tim što njegova dužnost može biti produžena ako to nalažu potrebe službe.

Generalnog konzula predlaže Vladi ministar.

Odluka Vlade o postavljenju i razrešenju generalnog konzula objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Konzula, vicekonzula i konzularnog agenta imenuje i razrešava ministar.

Patentno pismo izdaje ministar, po prijemu egzekvature države prijema ako je ona potrebna.

Šef konzulata rukovodi konzulatom i obavlja druge poslove saglasno propisima i direktivama ministra i instrukcijama ambasadora u državi prijema. Generalni konzul odgovara za svoj rad i rad konzulata ambasadoru u državi prijema, ministru i Vladi, a ostali šefovi konzulata - ambasadoru u državi prijema i ministru.

Na šefove konzulata ne primenjuju se odredbe o premeštaju diplomata u diplomatska predstavništva i konzulate (čl. 55. do 62. ovog zakona).

Počasni konzul

Član 29.

Vlada može, na predlog ministra i uz saglasnost države prijema, postaviti počasnog konzula za šefa konzulata (počasni generalni konzul, počasni konzul, počasni vicekonzul i počasni konzularni agent).

Kao počasni konzul postavlja se lice koje uživa ugled u državi prijema i želi da zastupa interese Republike Srbije.

Konzularne poslove koje može da obavlja počasni konzul i njegova prava i dužnosti određuje ministar.

Počasni konzul je obavezan da javno nastupa i deluje saglasno politici i gledištima Vlade, direktivama ministra i instrukcijama ambasadora u državi prijema.

Počasnog konzula razrešava Vlada, na predlog ministra.

Privremeno obavljanje dužnosti šefa konzulata (konzul žeran)

Član 30.

Ako je mesto šefa konzulata upražnjeno ili je šef konzulata sprečen da obavlja dužnost, njegovu dužnost privremeno preuzima konzul žeran.

Konzula žerana određuje šef konzulata iz reda diplomata u konzulatu, uz saglasnost ministra.

Ako šef konzulata nije odredio konzula žerana ili je ovaj sprečen da obavlja tu dužnost, konzula žerana određuje ministar.

Ako u konzulatu nema diplomate, šef konzulata, odnosno ministar može, uz saglasnost države prijema, ovlastiti lice koje obavlja administrativne i tehničke poslove da obavlja tekuće administrativne poslove i čuva arhivu konzulata.

V.         DRUGA PREDSTAVNIŠTVA REPUBLIKE SRBIJE

1.         Specijalna misija

Član 31.

Specijalna misija je privremena misija koja predstavlja Republiku Srbiju u stranoj državi ili pri međunarodnoj organizaciji, radi pregovaranja o određenim pitanjima ili ispunjenja posebnih zadataka, saglasno Konvenciji o specijalnim misijama (“Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, broj 19/75).

Specijalnu misiju uspostavlja Vlada, na predlog ministra.

Odlukom Vlade, na predlog ministra, određuju se zadaci i trajanje specijalne misije, šef specijalne misije, sastav specijalne misije, njeno finansiranje i druga pitanja značajna za ispunjenje njenih zadataka.

2.         Kulturni centar Poslovi kulturnog centra

Član 32.

Kulturni centar bavi se diplomatijom u oblasti kulture koja proizlazi iz nadležnosti Ministarstva i drugih organa državne uprave, radi jačanja ugleda Republike Srbije.

Kulturnim centrom rukovodi direktor kulturnog centra, a u njemu radi i stručno i administrativno-tehničko osoblje, ako međudržavnim sporazumom ili odlukom o otvaranju kulturnog centra nije drukčije određeno.

Odluku o otvaranju i zatvaranju kulturnog centra donosi Vlada, na predlog ministra.

Direktor kulturnog centra

Član 33.

Direktora kulturnog centra imenuje i razrešava ministar.

Direktor kulturnog centra odgovara za svoj rad i rad kulturnog centra ambasadoru u državi prijema i ministru.

Dužan je da se povinuje direktivama ministra i ambasadora u državi prijema.

3.         Informativni centri pri diplomatskim predstavništvima i konzulatima

Član 34.

Pri diplomatskim predstavništvima i konzulatima mogu da se otvore informativni centri, koji obaveštavaju stranu javnost o dešavanjima u Republici Srbiji, promovišu vrednosti Republike Srbije i obavljaju druge informativne poslove.

Delatnost informativnih centara zasniva se na saradnji Ministarstva i drugih organa.

Odluku o otvaranju i zatvaranju informativnog centra donosi Vlada, na predlog ministra.

4.         Ostala predstavništva Republike Srbije

Član 35.

Vlada može da otvori ekonomska i druga predstavništva u inostranstvu, na predlog ministra.

Njihov rad nadzire i usklađuje diplomatsko predstavništvo ili konzulat.

Odlukom o otvaranju ekonomskog ili drugog predstavništva, Vlada određuje njegove zadatke, način finansiranja, rad, sastav osoblja i druga pitanja značajna za ispunjenje njegovih zadataka.

Šefa ekonomskog ili drugog predstavništva postavlja Vlada, na predlog ministra.

5.         Specijalni izaslanik ministra

Član 36.

Ministar može imenovati specijalnog izaslanika da privremeno boravi u stranoj državi ili pri međunarodnoj organizaciji, radi ispunjenja posebnih zadataka.

VI.        ZAŠTITA INTERESA OD STRANE TREĆIH DRŽAVA I ZA TREĆE DRŽAVE. ZAJEDNIČKO PREDSTAVLjANjE

Zaštita interesa

Član 37.

Radi zaštite interesa Republike Srbije i njenih državljana i pravnih lica u stranoj državi u kojoj Republika Srbija nema otvoreno diplomatsko predstavništvo ili konzulat, ona može zaključiti međunarodni ugovor sa trećom državom da ona štiti te interese preko svog diplomatskog predstavništva ili konzulata, saglasno međunarodnom pravu i diplomatskoj praksi.

Republika Srbija može zaključiti međunarodni ugovor da njena diplomatska predstavništva i konzulati štite interese treće države i njenih državljana i pravnih lica u stranoj državi.

Kolokacija

Član 38.

Ministar može, uz saglasnost Vlade, da zaključi ugovor sa drugom državom o uspostavljanju zajedničkog prostora za rad diplomatskog predstavništva ili konzulata u trećoj državi.

Glava četvrta

ZAPOSLENI U MINISTARSTVU

I.          UVODNE ODREDBE

Propisi koji se primenjuju

Član 39.

Na prava i dužnosti zaposlenih u Ministarstvu koja nisu uređena ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega shodno se primenjuju propisi kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika.

Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu

Član 40.

Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu određuju se unutrašnje uređenje Ministarstva, radna mesta državnih službenika - i među njima i radna mesta diplomata u diplomatskom zvanju u Ministarstvu i inostranstvu i radna mesta diplomata u konzularnom zvanju u inostranstvu - radna mesta nameštenika, potreban broj zaposlenih na svakom radnom mestu, vrsta i stepen stručne spreme za rad na svakom radnom mestu, položen diplomatsko-konzularni ispit ili državni stručni ispit kao uslov za rad na radnom mestu, potrebno radno iskustvo u struci i potrebne kompetencije za svako radno mesto.

Odredbe zakona i drugih propisa kojima se određuje najveći broj zaposlenih u državnoj upravi i ograničava zapošljavanje u javnom sektoru, primenjuju se tako da ne ugroze ovim zakonom uređene nadležnosti i odnose u spoljnim poslovima.

 

Odluke o zasnivanju radnog odnosa u Ministarstvu koje nisu obuhvaćene kadrovskim planom Ministarstva za tekuću kalendarsku godinu, podležu saglasnosti Vlade.

Načela za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Ministarstvu propisuje Vlada, na predlog ministra.

Uslovi i način za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu

Član 41.

Radni odnos u Ministarstvu može da zasnuje punoletni državljanin Republike Srbije sa prebivalištem ili boravištem u Republici Srbiji, koji ispunjava uslove predviđene pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu, koji je prošao bezbednosnu proveru i nema bezbednosnih smetnji i koji ima zadovoljavajuće psihofizičko stanje.

Radni odnos u Ministarstvu ne može da zasnuje lice kome je prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa ili koje je osuđivano na kaznu zatvora zbog krivičnog dela.

Radni odnos u Ministarstvu može da se zasnuje preuzimanjem zaposlenog koji je neraspoređen ili preuzimanjem zaposlenog iz drugog državnog organa, ako ministar odluči da pokuša preuzimanje, ili posle sprovođenja internog konkursa, koji nije obavezan, ili posle sprovođenja javnog konkursa, koji je obavezan, saglasno zakonu kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, izuzev kod postavljenja šefa diplomatskih predstavništava i konzulata i u drugim slučajevima koji su ovim zakonom određeni (član 53. stav 3. i član 63. ovog zakona).

Ispunjenost uslova za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu proverava se na način koji propisuje ministar.

II.         KATEGORIJE ZAPOSLENIH

1.         Sve vrste zaposlenih

Član 42.

U Ministarstvu rade državni sekretar, državni službenici na položaju, državni službenici koji su diplomate, državni službenici koji nisu diplomate i zaposleni na pratećim pomoćno-tehničkim poslovima (nameštenici).

U diplomatskim predstavništvima i konzulatima rade šefovi diplomatskih predstavništava i konzulata, državni službenici koji su diplomate u diplomatskom ili konzularnom zvanju, državni službenici koji rade kao administrativno-tehničko osoblje i pomoćno osoblje koje ima položaj nameštenika.

2.         Funkcioneri

Član 43.

Funkcioneri jesu državni sekretar, ambasador koji je šef diplomatskog predstavništva, ambasador na nerezidencijalnoj osnovi i generalni konzul.

Funkcioneri koji nisu karijerne diplomate jesu u radnom odnosu u Ministarstvu na određeno vreme, dok im traje funkcija.

Šef diplomatskog predstavništva-ambasador i ambasador na nerezidencijalnoj osnovi imaju pravo na osnovnu platu kao karijerni diplomata u zvanju ambasadora u Ministarstvu, a generalni konzul na osnovnu platu koja odgovara njegovom diplomatskom zvanju.

Posle prestanka funkcije, bivši funkcioneri koji nisu karijerne diplomate imaju pravo na naknadu plate još tri meseca po prestanku funkcije, u visini osnovne plate. Pravo na naknadu plate prestaje pre proteka tri meseca ako bivši funkcioner zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a može biti i produženo na još tri meseca ako za to vreme stiče pravo na penziju.

Radna uspešnost funkcionera se ne vrednuje.

3.         Državni službenici na položaju

Član 44.

Državni službenici na položaju su generalni sekretar, pomoćnik ministra, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i pomoćnici direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Pomoćnik ministra, kao rukovodilac sektora i generalni sekretar, kao rukovodilac generalnog sekretarijata, mogu imati zamenike.

Radna mesta zamenika pomoćnika ministra i zamenika generalnog sekretara popunjavaju se iz reda diplomata u Ministarstvu.

Premeštaj državnog službenika na položaju na rad u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu jeste razlog za prestanak rada na položaju.

4.         Diplomate Karijerne diplomate

Član 45.

Karijerne diplomate su državni službenici u radnom odnosu na neodređeno vreme u Ministarstvu, na radnom mestu u kome ispunjavaju zadatke iz spoljnih poslova i na kome imaju diplomatska ili konzularna zvanja.

Državni službenik postaje karijerni diplomata ako ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu, ima visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, ima položen diplomatsko-konzularni ispit, ispunjava sve uslove za odgovarajuće diplomatsko zvanje i može biti raspoređen na odgovarajuće radno mesto u diplomatskom zvanju.

Diplomatska zvanja

Član 46.

Diplomatska zvanja jesu ataše, treći sekretar, drugi sekretar, prvi sekretar, savetnik, prvi savetnik, ministar savetnik i ambasador u Ministarstvu.

Osnovni uslovi za sticanje diplomatskih zvanja jesu:

1)         za zvanje atašea - uspešno završen pripravnički staž i znanje jednog zvaničnog jezika Ujedinjenih nacija na nivou B2 (Vantage: napredni nivo);

2)         za zvanje trećeg sekretara - najmanje tri godine radnog iskustva u struci i znanje jednog zvaničnog jezika Ujedinjenih nacija na nivou C1 (Effective Operational Proficiency: samostalni nivo);

3)         za zvanje drugog sekretara - najmanje pet godina radnog iskustva u struci i znanje jednog zvaničnog jezika Ujedinjenih nacija na nivou nacija na nivou C1 (Effective Operational Proficiency: samostalni nivo);

4)         za zvanje prvog sekretara - najmanje sedam godina radnog iskustva u struci, znanje jednog zvaničnog jezika Ujedinjenih nacija na nivou C1 (Effective Operational Proficiency: samostalni nivo) i znanje drugog stranog jezika na nivou B2 (Vantage: napredni nivo);

5)         za zvanje savetnika - najmanje 10 godina radnog iskustva u struci, od čega najmanje tri godine rada u diplomatskom predstavništvu, konzulatu ili međunarodnoj međudržavnoj organizaciji, znanje jednog zvaničnog jezika Ujedinjenih nacija na nivou C1 (Effective Operational Proficiency: samostalni nivo) i znanje drugog stranog jezika na nivou B2 (Vantage: napredni nivo);

6)         za zvanje prvog savetnika - najmanje 12 godina radnog iskustva u struci, od čega najmanje tri godine rada u diplomatskom predstavništvu, konzulatu ili međunarodnoj međudržavnoj organizaciji, znanje jednog zvaničnog jezika Ujedinjenih nacija na nivou C1 (Effective Operational Proficiency: samostalni nivo) i znanje drugog stranog jezika na nivou B2 (Vantage: napredni nivo);

7)         za zvanje ministra savetnika - najmanje 15 godina radnog iskustva u struci, od čega najmanje šest godina rada u diplomatskom predstavništvu, konzulatu ili međunarodnoj međudržavnoj organizaciji, znanje jednog zvaničnog jezika Ujedinjenih nacija na nivou C1 (Effective Operational Proficiency: samostalni nivo) i znanje drugog stranog jezika na nivou C1 (Effective Operational Proficiency: samostalni nivo);

8)         za zvanje ambasadora u Ministarstvu - najmanje 18 godina radnog iskustva u struci, od čega najmanje šest godina u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu ili međunarodnoj međudržavnoj organizaciji, uključujući i najmanje dve godine rada na mestu šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata, znanje jednog zvaničnog jezika Ujedinjenih nacija na nivou C1 (Effective Operational Proficiency: samostalni nivo) i znanje drugog stranog jezika na nivou C1 (Effective Operational Proficiency: samostalni nivo).

Kao radno iskustvo u struci, u smislu ovog zakona, smatra se radno iskustvo u okviru vrste i stepena stručne spreme koje se zahteva za određeno diplomatsko zvanje.

Podrobnije uslove za sticanje diplomatskog zvanja i način sticanja i gubitak diplomatskog zvanja propisuje Vlada, na predlog ministra.

Konzularna zvanja

Član 47.

Diplomate rade u konzularnim zvanjima generalnog konzula, konzula, vicekonzula i konzularnog agenta, kao šefovi konzulata.

Zvanje generalnog konzula može steći diplomata u zvanju ambasadora u Ministarstvu i ministra savetnika, zvanje konzula diplomata u zvanju prvog savetnika, savetnika i prvog sekretara, zvanje vicekonzula diplomata u zvanju drugog sekretara, trećeg sekretara i atašea, a zvanje konzularnog agenta - diplomata u zvanju trećeg sekretara i atašea.

Konzul, vicekonzul i konzularni agent mogu da rade u konzulatu, a da pri tome ne budu šefovi konzulata.

Diplomate imaju konzularna zvanja samo dok rade u konzulatu.

Napredovanje diplomata i vrednovanje radne uspešnosti

Član 48.

Diplomate napreduju na radno mesto u višem diplomatskom zvanju rešenjem ministra, na osnovu vrednovanja radne uspešnosti i potreba Ministarstva.

Diplomata napreduje premeštajem na radno mesto u neposredno višem zvanju, ako je najmanje dve godine uzastopno utvrđeno da prevazilazi očekivanja ili je najmanje pet godina uzastopno utvrđeno najmanje da ispunjava očekivanja, ako postoji slobodno radno mesto, ispunjava uslove za rad na njemu i ima potrebne kompetencije. Izuzetno, diplomata koji je premešten na radno mesto u neposredno više diplomatsko zvanje jer je dve godine uzastopno utvrđeno da prevazilazi očekivanja može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo, da bude opet premešten na radno mesto u neposredno višem diplomatskom zvanju, ako opet bude utvrđeno da prevazilazi očekivanja.

Na napredovanje diplomate koji je premešten u inostranstvo bez njegovog pristanka primenjuju se posebne odredbe (član 58. stav 2. ovog zakona).

U svemu ostalom, na vrednovanje radne uspešnosti diplomata i posledice vrednovanja, uključujući i prestanak radnog odnosa i premeštaj na radno mesto u nižem diplomatskom zvanju, primenjuju se propisi kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika.

Posledice opoziva ili razrešenja karijernog diplomate

Član 49.

Protiv karijernih diplomata koje budu opozvane ili razrešene s mesta šefa diplomatskih predstavništava ili konzulata pre proteka vremena na koje su postavljeni, može da se vodi disciplinski postupak pri povratku u Ministarstvo.

Premeštaj diplomate na rad u drugi državni organ

Član 50.

Diplomata može biti premešten na rad u drugi državni organ do četiri godine, radi ispunjenja zadataka iz spoljnih poslova koji odgovaraju njegovom diplomatskom zvanju.

Diplomata se premešta u drugi državni organ na osnovu pismenog sporazuma ministra i rukovodioca drugog državnog organa i uz njegov pristanak.

Za vreme premeštaja u drugi državni organ diplomati miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada u Ministarstvu.

Upućivanje diplomate u međunarodnu organizaciju ili civilnu misiju

Član 51.

Ministar može uputiti diplomatu u međunarodnu organizaciju ili civilnu misiju na određeno vreme, radi ispunjenja zadataka iz spoljnih poslova koji odgovaraju njegovom diplomatskom zvanju, uz njegov pristanak.

Diplomata koji je upućen u međunarodnu organizaciju ili civilnu misiju ima prava kao da je premešten na rad u diplomatsko predstavništvo ili konzulat.

Ministarstvo pruža neophodnu podršku diplomati dok je upućen u međunarodnu organizaciju ili civilnu misiju.

Angažovanje diplomate u međunarodnoj organizaciji po osnovu profesionalnog ugovora

Član 52.

Diplomata koji radi u Ministarstvu, a angažuje se u međunarodnoj organizaciji po osnovu profesionalnog ugovora, ima pravo da mu miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada u Ministarstvu najduže šest godina.

Po prestanku mirovanja, diplomata je obavezan da provede u radnom odnosu u Ministarstvu vreme koji ne može biti kraće od polovine vremena mirovanja.

Ako mu pre toga prestane radni odnos u Ministarstvu, izuzev po osnovu potpunog gubitka radne sposobnosti, dužan je da isplati Ministarstvu naknadu od 50% poslednje osnovne plate u Ministarstvu za svaki mesec koji nedostaje do polovine vremena mirovanja.

O mirovanju prava i obaveza diplomate, Ministarstvo i diplomata zaključuju sporazum u kome se navode uslovi mirovanja i obaveze diplomate iz prethodnih stavova.

Pravo na mirovanje prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada ima i supružnik diplomate dok diplomata radi u međunarodnoj organizaciji po osnovu profesionalnog ugovora.

5.         Nekarijerne diplomate

Ambasadori, generalni konzuli i lica na posebnim dužnostima

Član 53.

Državljanin Republike Srbije može biti postavljen za ambasadora kao šefa diplomatskog predstavništva i šefa generalnog konzulata premda nije diplomata.

Danom postavljenja ta lica stiču status diplomate u zvanju izvanrednog i opunomoćenog ambasadora, odnosno generalnog konzula u odgovarajućem diplomatskom zvanju i stupaju u radni odnos u Ministarstvu na određeno vreme. Može biti postavljeno lice koje ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu i ima visoko obrazovanje stečeno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i znanje zvaničnog jezika Ujedinjenih nacija ili jezika države prijema na nivou S1 i drugog stranog jezika na nivou V2.

Status diplomate imaju i lica koja su raspoređena u diplomatska predstavništva ili konzulate na posebne dužnosti (odbrana, bezbednost, ekonomija, kultura i druge oblasti) na osnovu pismenog sporazuma ministra sa rukovodiocem organa državne uprave - za vreme trajanja posebne dužnosti. Dok rade u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu sva prava iz radnog odnosa ostvaruju u organu državne uprave iz koga su raspoređeni, a postupaju po direktivama rukovodioca organa državne uprave iz koga su raspoređeni, uz saglasnost šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata i u koordinaciji s njime. O njihovom raspoređivanju ministar i rukovodilac organa državne uprave zaključuju sporazum kojim se uređuju sva potrebna pitanja.

Nekarijerne diplomate ne moraju imati položen diplomatsko-konzularni ispit.

Program njihovih priprema, usavršavanja i osposobljavanja za rad u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu propisuje ministar.

6.         Zapošljavanje lokalnog osoblja

Član 54.

U diplomatskom predstavništvu ili konzulatu može, kada je to neophodno i finansijski opravdano, biti angažovano lokalno osoblje, da obavlja administrativno-tehničke i pomoćne poslove.

Kao lokalno osoblje smatraju se strani državljani i državljani Republike Srbije sa boravkom u državi prijema.

Uzajamna prava i obaveze uređuju se ugovorom, saglasno propisima države prijema.

7.         Premeštaj diplomata iz Ministarstva na rad u diplomatska predstavništva i konzulate

Rad u inostranstvu i interni postupak

Član 55.

Diplomate rade na radnim mestima u Ministarstvu ili inostranstvu.

Rad u inostranstvu odvija se na radnim mestima u diplomatskim predstavništvima, konzulatima i specijalnim misijama.

Diplomate premešta na radno mesto u inostranstvu ministar, posle sprovođenja internog postupka u Ministarstvu ili bez internog postupka ako to nalažu potrebe službe.

Diplomata se može prijaviti za premeštaj u inostranstvo na radno mesto u nižem zvanju.

Uslovi za premeštaj u inostranstvo

Član 56.

Diplomata može da bude premešten na radno mesto u diplomatsko predstavništvo ili konzulat, po pravilu, po proteku jedne godine od sticanja prvog diplomatskog zvanja.

Diplomata koji se premešta u konzulat stiče premeštajem odgovarajuće konzularno zvanje koje ima samo dok radi u konzulatu.

Pri premeštaju na radno mesto u inostranstvu, vodi se računa o vrednovanju uspešnosti rada, trajanju rada u Ministarstvu i inostranstvu tokom službe, dodatnim sposobnostima diplomate i o vremenu koje je proteklo od poslednjeg premeštaja u inostranstvo.

Prednost ima diplomata koji je prethodno bio premešten na radno mesto u inostranstvu bez svog pristanka.

Trajanje premeštaja u inostranstvo

Član 57.

Diplomata se premešta u inostranstvo najduže četiri godine, računajući od početka rada u inostranstvu, na radno mesto u istom ili nižem diplomatskom zvanju, uz njegov pristanak.

Trajanje premeštaja može da se, zavisno od potreba službe ili drugih opravdanih razloga, skrati ili produži.

Kao opravdan razlog za skraćenje premeštaja smatraju se pre svega zahtev lica koje je premešteno, zahtev države prijema i teža povreda dužnosti iz radnog odnosa, a za produženje premeštaja potrebe službe.

Premeštaj u inostranstvo bez pristanka diplomate

Član 58.

Izuzetno, ministar može premestiti diplomatu na rad u inostranstvo i bez njegovog pristanka, ako to nalažu potrebe službe, najduže dve godine i najviše dva puta za vreme rada u Ministarstvu, u diplomatskom zvanju koje ima u Ministarstvu.

Ako je diplomata bio premešten bez svog pristanka na rad u inostranstvo, i pri tom je njegova radna uspešnost u jednoj godini vrednovana sa “prevazilazi očekivanja” on napreduje premeštajem na radno mesto u neposredno višem zvanju, ako postoji slobodno radno mesto, ispunjava uslove za rad na njemu i ima potrebne kompetencije, a ako je njegova radna uspešnost i naredne godine vrednovana sa “prevazilazi očekivanja” može opet da bude premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo.

Povratak na rad u Ministarstvo

Član 59.

Diplomata koji je bio premešten u inostranstvo najmanje četiri godine, dužan je da provede najmanje dve godine na radnom mestu u Ministarstvu pre ponovnog premeštaja.

Ako se niko ko ispunjava uslove za premeštaj ne javi za premeštaj na radno mesto u inostranstvu, na radno mesto može biti premešten diplomata koji je proveo manje od dve godine na radnom mestu u Ministarstvu.

Diplomatsko zvanje po povratku na rad u Ministarstvo

Član 60.

Diplomata koji je bio premešten na radno mesto u inostranstvu raspoređuje se po povratku u Ministarstvo na radno mesto u diplomatskom zvanju koje je imao pre premeštaja, izuzev ako je za vreme premeštaja napredovao u više diplomatsko zvanje.

Ako to nije moguće, ministar je ovlašćen da ga bez njegovog pristanka privremeno rasporedi na radno mesto, po pravilu, u neposredno nižem diplomatskom zvanju, dok ne postane upražnjeno radno mesto koje odgovara njegovom diplomatskom zvanju.

Ako ne prihvati privremeno raspoređivanje, diplomata postaje neraspoređen tri meseca, a ako u tom roku ne postane upražnjeno radno mesto koje odgovara njegovom diplomatskom zvanju, njemu prestaje radni odnos po sili zakona.

Shodna primena na premeštaj u specijalnu misiju.

Propis ministra

Član 61.

Odredbe o premeštaju u diplomatsko predstavništvo i konzulat primenjuju se i na premeštaj u specijalnu misiju.

Postupak premeštaja diplomata na radno mesto u inostranstvu podrobnije propisuje ministar.

Premeštaj državnih službenika koji nisu diplomate i nameštenika u inostranstvo

Član 62.

Na premeštaj na radno mesto u inostranstvu državnih službenika koji nisu diplomate i nameštenika i na njihovo raspoređivanje po povratku u Ministarstvo, primenjuju se iste odredbe kao i na premeštaj diplomata.

8.         Posebne mere za jačanje personala Ministarstva

Član 63.

Izuzetno, kada potrebe službe to nalažu ili kada neka zanimanja nedostaju, ministar može bez preuzimanja ili sprovođenja internog ili javnog konkursa primiti u radni odnos na neodređeno vreme ili na određeno vreme do četiri godine

 

u Ministarstvu lica sa odgovarajućim iskustvom u naučnoistraživačkom radu, značajnim diplomatskim iskustvom, iskustvom u radu u međunarodnim i drugim organizacijama ili lice sa određenim profesionalnim znanjima i veštinama, na radno mesto diplomate, državnog službenika koji nije diplomata ili nameštenika, ako ispunjavaju sve uslove za radno mesto na koje se primaju.

Broj tako zaposlenih lica u jednoj godini ne može biti veći od 50% zaposlenih na neodređeno vreme kojima je u prethodnoj godini prestao radni odnos u Ministarstvu.

Na radno mesto diplomate, državnog službenika koji nije diplomata ili nameštenika ministar može bez preuzimanja ili sprovođenja internog ili javnog konkursa primiti lice u radni odnos na određeno vreme do četiri godine, radi obavljanja određenih poslova u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu, ako ispunjavaju sve uslove za radno mesto na koje se primaju.

Licu koje je tako primljeno u radni odnos na određeno vreme može da se otkaže radni odnos i pre proteka četiri godine, ako prestanu da postoje razlozi zbog kojih je primljeno u radni odnos.

Broj tako zaposlenih lica ne može biti veći od 5% radnih mesta u diplomatskim predstavništvima i konzulatima sistematizovanih Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu spoljnih poslova.

9.         Pripravnici

Član 64.

Sa licima koja se prvi put zapošljavaju (pripravnici) da bi se obučavala za diplomate ili državne službenike koji nisu diplomate, radni odnos zasniva se posle sprovođenja javnog konkursa, pri čemu se vodi računa o potrebama službe i stalnosti zapošljavanja pripravnika.

Sa pripravnicima se zasniva radni odnos na određeno vreme.

Pripravnicima koji se obučavaju za diplomate radni odnos traje jednu godinu i ako dotle polože diplomatsko-konzularni ispit zasnivaju radni odnos na neodređeno vreme u zvanju atašea.

Na pripravnike koji se obučavaju za radna mesta državnih službenika koji nisu diplomate, primenjuje se zakon kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika.

Program osposobljavanja pripravnika donosi ministar.

Glava peta USAVRŠAVANjE I OSPOSOBLjAVANjE

Stručni ispiti

Član 65.

Ministarstvo se stara o obuci i usavršavanju zaposlenih u njemu.

 

Položen diplomatsko-konzularni ispit jeste uslov za rad kao diplomate, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Diplomatsko-konzularni ispit po obimu i sadržini obuhvata program koji izražava posebnosti diplomatskog posla i programsku sadržinu državnog stručnog ispita za zaposlene sa visokim obrazovanjem, i zamenjuje državni stručni ispit. Na diplomatsko-konzularnom ispitu pre svega se proveravaju poznavanje međunarodnih odnosa, međunarodno javno pravo, diplomatska istorija i diplomatske i konzularne veštine. Deo ispita odvija se na engleskom jeziku.

Državni službenici koji nisu diplomate polažu državni stručni ispit.

Program i postupak polaganja diplomatsko-konzularnog ispita propisuje ministar.

Diplomatska akademija

Član 66.

Diplomatska akademija je organizaciona jedinica Ministarstva koja se, samostalno ili u saradnji sa drugim stručnim, visokoškolskim i naučnoistraživačkim ustanovama u Republici Srbiji i inostranstvu, bavi usavršavanjem i osposobljavanjem.

Diplomatskom akademijom rukovodi direktor diplomatske akademije, koga određuje ministar.

Diplomatska akademija bavi se:

1)         stalnim usavršavanjem diplomata, državnih službenika koji nisu diplomate i nameštenika zaposlenih u Ministarstvu;

2)         pripremama, usavršavanjem i osposobljavanjem nekarijernih diplomata za rad u diplomatskom predstavništvu i konzulatu;

3)         pripremama za polaganje diplomatsko-konzularnog ispita;

4)         organizovanjem polaganja diplomatsko-konzularnog i drugih stručnih ispita;

5)         osposobljavanjem pripravnika;

6)         organizovanjem stručne prakse u saradnji sa fakultetima;

7)         usavršavanjem koje proizlazi iz praćenja i vrednovanja radne uspešnosti, saglasno zakonu kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika;

8)         usavršavanjem predstavnika organa državne uprave saglasno potrebama u spoljnoj politici;

9)         nastavom i polaganjem ispita iz stranih jezika;

10)       organizovanjem nastavno-naučnih aktivnosti, informativnih i obrazovnih seminara, simpozijuma, tribina, konsultativnih sastanaka, predavanja, međunarodnih skupova i drugih studijskih programa;

11)       drugim poslovima koje joj poveri ministar.

Ministarstvo može za potrebe Diplomatske akademije angažovati stručnjake iz odgovarajuće oblasti.

Usavršavanje mimo Diplomatske akademije

Član 67.

Usavršavanje  može   da se odvija i na visokoškolskim i drugim specijalizovanim ustanovama u Republici Srbiji ili inostranstvu.

Odluku o usavršavanju, saglasno potrebama Ministarstva, donosi ministar.

Prava i dužnosti zaposlenog koji se tako usavršava uređuju se ugovorom između zaposlenog i Ministarstva.

Glava šesta

OSTALE POSEBNOSTI RADNOG ODNOSA

I.          POSEBNE DUŽNOSTI I ZABRANE I DISCIPLINSKE KAZNE

Posebne dužnosti i zabrane zaposlenih

Član 68.

Pored dužnosti određenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, dužnosti diplomata, uključujući i šefove diplomatskih predstavništava i konzulata, državnih službenika koji nisu diplomate i nameštenika u Ministarstvu i diplomatskom predstavništvu i konzulatu jesu:

1)         zaštita interesa i ugleda Republike Srbije, njenih organa, organizacija i ustanova;

2)         zaštita prava i interesa državljana Republike Srbije i njenih pravnih lica;

3)         postupanje saglasno Ustavu i zakonu i ovlašćenjima, direktivama i

nalozima dobijenim od ministra;

4)         postupanje saglasno međunarodnom javnom pravu i poštovanje propisa, pravila ponašanja i protokola države prijema;

5)         blagovremeno, tačno i objektivno izveštavanje šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata i Ministarstva o događajima koji se tiču njihovog rada i o prilikama, podacima i dokumentima značajnim za interese Republike Srbije;

6)         ispunjenje instrukcija i naloga šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata;

7)         da ne iznose neistinite tvrdnje kojima se narušava ugled Republike Srbije i njenih organa;

8)         zaštita dokumenata, spisa, podataka, imovine i opreme.

Istim licima, ako su zaposlena u diplomatskom predstavništvu i konzulatu i članovima njihove porodice koji s njima borave u inostranstvu, zabranjeno je da:

1)         upliću se u unutrašnja pitanja države prijema;

2)         neovlašćeno obavljaju diplomatske ili konzularne ili finansijske poslove;

3)         preduzimaju diplomatsko ili konzularno zastupanje treće države u državi prijema bez izričitog ovlašćenja ministra;

4)         koriste povlastice, imunitete i diplomatsku ili konzularnu valizu protivno njihovoj nameni;

5)         koriste prostorije diplomatskog predstavništva, konzulata ili rezidencije suprotno njihovoj nameni;

6)         opšte sa Ministarstvom, drugim organima, organizacijama i ustanovama u Republici Srbiji ili državi prijema bez znanja šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata;

7)         bave se delatnošću koja je nespojiva sa diplomatskim i konzularnim poslovima.

Šefu diplomatskog predstavništva i konzulata zabranjeno je da, bez saglasnosti ministra, napušta državu prijema, a diplomati i drugom zaposlenom u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu - bez znanja i saglasnosti šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata.

Diplomati, izuzev počasnog konzula, zabranjeno je da se bavi profesionalnom ili privrednom delatnošću radi sticanja lične koristi izuzev:

1)         pri raspolaganju svojom imovinom;

2)         samostalnim naučnim, pedagoškim, umetničkim i publicističkim radom;

3)         delovanja u sindikatima, stručnim udruženjima i drugim oblicima zaštite prava iz radnog odnosa.

Karijerni diplomata ne može biti član organa političke stranke.

Kao članovi porodice, u smislu ovog člana, smatraju se supružnik i deca zaposlenog (bračna, vanbračna, usvojena, pastorčad, štićenik i hranjenik).

Disciplinske kazne

Član 69.

Pored lakših i težih povreda dužnosti iz radnog odnosa određenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, težu povredu dužnosti iz radnog odnosa predstavlja i povreda dužnosti i zabrana određenih ovim zakonom (član 68. ovog zakona).

Za težu povredu dužnosti iz radnog odnosa može se izreći:

1)         novčana kazna od 20% do 30% osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena, do šest meseci;

2)         zabrana premeštaja u diplomatsko predstavništvo, konzulat ili specijalnu misiju od četiri godine;

3)         skraćenje premeštaja u diplomatsko predstavništvo ili konzulat ili specijalnu misiju;

4)         zabrana napredovanja od četiri godine;

5)         premeštaj na radno mesto u neposredno nižem zvanju;

6)         prestanak radnog odnosa.

Protiv funkcionera ne može biti vođen disciplinski postupak.

Vođenje disciplinskog postupka

Član 70.

Disciplinski postupak vodi i o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih, izuzev državnih službenika na položaju, odlučuje ministar.

Ministar može da osnuje disciplinsku komisiju od tri člana da umesto njega pokreće i vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti.

Članovi disciplinske komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva u struci, a jedan član mora biti diplomirani pravnik-master, odnosno diplomirani pravnik.

Ministar može poveriti šefovima diplomatskih predstavništava i konzulata da vode disciplinski postupak protiv zaposlenih u diplomatskom predstavništvu i konzulatu.

Posebnosti disciplinskog postupka protiv zaposlenih u diplomatskom predstavništvu i konzulatu propisuje ministar.

II.         POSEBNI RAZLOZI ZA PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Posebni razlozi za otkaz od strane poslodavca

Član 71.

Pored ostalih razloga određenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, zaposlenom u Ministarstvu otkazuje se radni odnos ako:

1)         dao je lažne podatke kojim je dokazivao postojanje nekog uslova za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu;

2)         prestane da ispunjava neki uslov za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu;

3)         ne položi diplomatsko-konzularni ispit do proteka jedne godine od zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu;

4)         ne položi stručni ispit do proteka šest meseci od zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu.

Radni odnos prestaje kad rešenje o otkazu postane konačno.

Posebni razlozi za prestanak radnog odnosa po sili zakona

Član 72.

Pored ostalih razloga određenim zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, zaposlenom u Ministarstvu prestaje radni odnos po sili zakona:

1)         ako bude osuđen na kaznu zatvora zbog krivičnog dela - danom pravosnažnosti presude;

2)         ako mu je izrečena osuda za krivično delo povreda ugleda Srbije (član 173. Krivičnog zakona) ili povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije (član 175. Krivičnog zakonika) - danom pravnosnažnosti presude;

3)         ako mu je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, bez obzira na vreme proveravanja, za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika - danom pravnosnažnosti presude;

 

4)         ako je neraspoređen, a ne postane upražnjeno radno mesto koje odgovara njegovom zvanju - narednog dana od proteka tri meseca otkad je postao neraspoređen.

Nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika čini izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na vreme proveravanja za krivična dela koja, saglasno zakonu kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, propiše Visoki službenički savet.

III.        PLATE I DRUGA PRIMANjA

Propisi koji se primenjuju

Član 73.

Na plate i druga primanja diplomata, državnih službenika koji nisu diplomate i nameštenika shodno se primenjuju propisi kojim se uređuju plate i druga primanja državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega nije drukčije određeno.

Osnovna plata zaposlenih u Ministarstvu može se, zbog posebne složenosti poslova, uvećati do 30%.

Merila i visinu uvećanja osnovne plate utvrđuje ministar.

Koeficijenti diplomata

Član 74.

Koeficijenti za obračun i isplatu osnovne plate za radna mesta diplomata određuju se zavisno od diplomatskih zvanja:

1)         ataše - koeficijent 2,34;

2)         treći sekretar - koeficijent 2,85;

3)         drugi sekretar - koeficijent 3,08;

4)         prvi sekretar - koeficijent 3,49;

5)         savetnik - koeficijent 3,96;

6)         prvi savetnik - koeficijent 4,24;

7)         ministar savetnik - koeficijent 4,81;

8)         ambasador u Ministarstvu - koeficijent 5,57.

Dok rukovodi organizacionom jedinicom u Ministarstvu diplomati se uvećava koeficijent za 15%.

Pripravniku se određuje koeficijent od 80% koeficijenta koji ima ataše.

Diplomate u konzularnom zvanju imaju koeficijent koji odgovara njihovom diplomatskom zvanju.

Nagrađivanje za ostvarene rezultate rada

Član 75.

Diplomata može biti nagrađen za ostvarene rezultate rada jednom godišnje ako je vrednovanjem radne uspešnosti utvrđeno da je prevazišao očekivanja i ako je posebno doprineo ugledu i interesima Republike Srbije.

Nagrada za ostvarene rezultate rada diplomate može da iznosi do 150% njegove prosečne godišnje osnovne plate i isplaćuje se uz platu za januar naredne godine.

Nagradu za ostvarene rezultate rada može da ostvari najviše 3% diplomata sistematizovanih Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu spoljnih poslova.

Osnovne plate zaposlenih na radu u diplomatskom predstavništvu i konzulatu

Član 76.

Danom stupanja na dužnost u diplomatsko predstavništvo ili konzulat, zaposleni stiče pravo na isplatu plate u stranoj valuti, tako što se osnovica određena zakonom o budžetu Republike Srbije preračunava u strane valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije, važećem na dan objavljivanja zakona o budžetu u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Koeficijent za obračun i isplatu osnovne plate zaposlenom u diplomatskom predstavništvu i konzulatu uvećava se do 30%, zbog posebnih uslova rada (korektivni koeficijent).

Visinu korektivnog koeficijenta određuje Vlada, na predlog ministra.

Dodaci na osnovnu platu, naknada plate, posebna naknada troškova i druga primanja zaposlenog

Član 77.

Dok radi u diplomatskom predstavništvu i konzulatu, zaposleni ima pravo na dodatke na osnovnu platu (za rad u udaljenim i prekookeanskim državama, za premeštaj na radno mesto u inostranstvu bez svog pristanka i sl.), pravo na naknadu plate, pravo na posebnu naknadu troškova (za uvećane troškove života u inostranstvu, za stanovanje, selidbu, za školovanje dece, za dolazak na rad i odlazak sa rada, za službeno putovanje, troškove izazvane obavljanjem dužnosti šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata i sl.) i pravo na druga primanja (otpravničko i žeransko primanje, primanja za izdržavane članove porodice i sl.).

Pri određivanju dodataka na osnovnu platu, posebnih naknada troškova i drugih primanja, naročito se uzimaju u obzir:

1)         troškovi života u različitim državama koje godišnje objavljuju nadležni organi Ujedinjenih nacija i druge bitne prilike;

2)         složenost rada u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu;

3)         obim i značaj rada u pojedinom diplomatskom predstavništvu ili konzulatu - za šefa diplomatskog predstavništva i konzulata;

4)         da li je diplomata bio premešten na radno mesto u inostranstvu bez svog pristanka.

Podrobnije uslove za ostvarivanje prava na dodatke na osnovnu platu, naknade plate, posebne naknade troškova i druga primanja i njihovu visinu propisuje Vlada, na predlog ministra.

Kao članovi porodice, u smislu ovog člana, smatraju se supružnik, maloletna deca i deca (bračna, vanbračna, usvojena, pastorčad, štićenik i hranjenik) na redovnom školovanju do navršene 26. godine života, ako ne ostvaruju prihod po osnovu rada u inostranstvu, borave sa zaposlenim u inostranstvu i imaju službeni ili diplomatski pasoš.

Prava zaposlenog po osnovu posebnih uslova rada u diplomatskom predstavništvu i konzulatu

Član 78.

Zaposleni u diplomatskom predstavništvu i konzulatu dužan je da radi i u posebnim životnim uslovima, u bezbednosno opasnim područjima i teškim klimatskim prilikama (posebni uslovi rada).

Zauzvrat, ima pravo na korektivni koeficijent (član 76. stav 2. ovog zakona) i pravo na uvećan godišnji odmor.

Merila za određivanje posebnih uslova rada podrobnije propisuje Vlada, na predlog ministra.

Pravo na uvećan godišnji odmor ostvaruje se prema propisu ministra.

Naknada plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad

Član 79.

Zaposleni u diplomatskom predstavništvu i konzulatu ima pravo na naknadu plate dok odsustvuje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 60 dana, i to:

1)         65% prosečne osnovne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da naknada plate ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene prema propisima o radu, ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;

2)         100% prosečne osnovne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da naknada plate ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene prema propisima o radu, ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Zaposleni u diplomatskom predstavništvu i konzulatu ima pravo na ostala primanja određena ovim zakonom i propisima donetih na osnovu njega do proteka prvih 60 dana privremene sprečenosti za rad.

Kad privremena sprečenost za rad pređe 60 dana, zaposleni koristi pravo na naknadu plate u Republici Srbiji.

Naknada troškova zbog smrti u inostranstvu

Član 80.

Posmrtni ostaci zaposlenog ili člana njegove porodice koji su preminuli za vreme rada zaposlenog u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu, prevoze se i sahranjuju o trošku Ministarstva.

Članovi porodice zaposlenog mogu da borave u inostranstvu i ostvaruju druga prava saglasno ovom zakonu i propisima donesenim na osnovu njega najduže još tri meseca od smrti zaposlenog.

Kao članovi porodice, u smislu ovog člana, smatraju se supružnik, maloletna deca i deca (bračna, vanbračna, usvojena, pastorčad, štićenik i hranjenik) na redovnom školovanju do navršene 26. godine života, ako ne ostvaruju prihod po osnovu rada u inostranstvu, ako su boravili sa zaposlenim u inostranstvu i imaju službeni ili diplomatski pasoš.

Pravo na zdravstveno osiguranje

Član 81.

Dok radi u diplomatskom predstavništvu i konzulatu, zaposleni i njegov supružnik i deca (bračna, vanbračna, usvojena, pastorčad, štićenik i hranjenik) koji sa njim borave u inostranstvu imaju pravo na osnovno zdravstveno osiguranje prema standardima zdravstva u Republici Srbiji, ako ostvarivanje osnovnog zdravstvenog osiguranja nije obezbeđeno međunarodnim ugovorom.

Prava supružnika zaposlenog

Član 82.

Dok zaposleni radi u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu, njegov supružnik koji s njim boravi u inostranstvu i ne ostvaruje prihode po osnovu rada u inostranstvu kod stranog poslodavca, ima pravo na uplatu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja iz sredstava Ministarstva, ako je bio zaposlen ili prijavljen kod nadležne službe za zapošljavanje pre odlaska u inostranstvo.

Pri tome, vreme koje je zaposleni proveo na radu u inostranstvu računa se njegovom supružniku u staž osiguranja koji se izjednačava s radnim stažom.

Sredstva potrebna za osiguranje prava iz ovoga člana obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenog

Član 83.

Povrede na radu i oboljenja zaposlenog koja su izazvana boravkom na radnom mestu u diplomatskom predstavništvu i konzulatu i koje proizlaze iz suštinske razlike između uslova života u inostranstvu i uslova života u Republici Srbiji, smatraju se povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom saglasno zakonu i drugim propisima kojim se uređuju bezbednost i zdravlje na radu

Gubitak radne sposobnosti zaposlenog

Član 84.

Promene psihofizičkog stanja ili stabilnosti zaposlenog koje, po oceni nadležne komisije, njega čine nesposobnim za poslove radnog mesta na kojem radi, smatraju se gubitkom radne sposobnosti saglasno propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Glava sedma

IMOVINA KOJU KORISTE

DIPLOMATSKA PREDSTAVNIŠTVA I KONZULATI

Nepokretnosti za potrebe diplomatskih predstavništava i konzulata

Član 85.

Nepokretnosti koje se koriste za potrebe diplomatskog predstavništva i konzulata jesu zgrade ili delovi zgrada i zemljište u inostranstvu koje se, nezavisno od imovinsko-pravnog statusa, koriste za delovanje diplomatskog predstavništva i konzulata ili su neophodne za njihov nesmetan rad.

Isto važi i za rezidenciju šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata i za stanove u svojini Republike Srbije koji se koriste za potrebe službe.

Diplomatska predstavništva i konzulati koriste nepokretnosti saglasno standardima i normativima u državi prijema.

Raspolaganje nepokretnostima u inostranstvu

Član 86.

O pribavljanju, otuđenju, uzimanju i davanju u zakup i drugom raspolaganju nepokretnostima koje se koriste za potrebe diplomatskih predstavništava i konzulata, odlučuje Vlada, na predlog ministra.

Pravni posao koji iz toga sledi zaključuje ministar ili, po ovlašćenju Vlade

-           šef diplomatskog predstavništva ili konzulata.

Korišćenje, održavanje i upravljanje imovinom u inostranstvu

Član 87.

Ministarstvo organizuje i obavlja poslove vezane za pribavljanje, otuđenje i raspolaganje, kao i za korišćenje, održavanje i upravljanje nepokretnostima koje se koriste za potrebe diplomatskih predstavništava i konzulata, na način koji propiše Vlada.

Poslovi u vezi sa pribavljanjem, otuđenjem i drugim raspolaganjem, korišćenjem, održavanjem i upravljanjem pokretnim stvarima koje se koriste za potrebe diplomatskih predstavništava i konzulata obavljaju se na način koji propiše ministar.

Imovina pribavljena u postupku sukcesije

Član 88.

Nepokretnosti koje Republici Srbiji pripadaju saglasno Aneksu B Sporazuma o pitanjima sukcesije koristi, održava i njima upravlja i raspolaže Ministarstvo. Sredstva ostvarena prodajom tih nepokretnosti jesu namenska sredstva

Ministarstva koja služe za pribavljanje u svojinu i kapitalno održavanje nepokretnosti za potrebe diplomatskih predstavništava i konzulata, a o njihovom korišćenju odlučuje Vlada, na predlog ministra.

Za iznos tih sredstava koja nisu iskorišćena u tekućoj budžetskoj godini, uvećavaju se sredstva za kapitalno održavanje u finansijskom planu i budžetu Ministarstva za narednu godinu.

Nabavke za potrebe diplomatskih predstavništava i konzulata

Član 89.

Nabavke dobara, usluga i radova za potrebe diplomatskih predstavništava i konzulata, kad javna nabavka nije obavezna, obavljaju se saglasno načelima javnih nabavki propisanih zakonom kojim se uređuju javne nabavke.

Bezbednosno osetljiva oprema, usluge i radovi i oprema, usluga i radovi za potrebe restriktivnog prostora diplomatskog predstavništva i konzulata, nabavljaju se saglasno propisima kojim se uređuje tajnost podataka.

Planiranje i postupak nabavke dobara, usluga i radova za potrebe diplomatskih predstavništava i konzulata, kad javna nabavka nije obavezna, propisuje ministar.

Glava osma

STRANA DIPLOMATSKA PREDSTAVNIŠTVA I KONZULATI U REPUBLICI SRBIJI

1.         Strana diplomatska predstavništva u Republici Srbiji Otvaranje diplomatskog predstavništva strane države

Član 90.

Država sa kojom je Republika Srbija uspostavila diplomatske odnose, može otvoriti svoje diplomatsko predstavništvo u Beogradu.

Na sedište diplomatskog predstavništva strane države i mesto rezidencije saglasnost daje Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju nadležnih organa.

Isto važi i za predstavništva međunarodnih organizacija i konzulate stranih država.

Saglasnost za otvaranje diplomatskog predstavništva strane države

Član 91.

Vlada odlučuje o davanju saglasnosti za otvaranje diplomatskog predstavništva strane države sa sedištem u Republici Srbiji, na predlog ministra.

Odluka Vlade objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Odeljenja izvan sedišta diplomatskog predstavništva strane države

Član 92.

Diplomatsko predstavništvo strane države sa sedištem u Republici Srbiji može otvoriti odeljenje izvan svoga sedišta, u konzularnim, ekonomskim, informativnim, obrazovnim i kulturnim oblastima, uz obavezu da njime rukovodi lice koje je akreditovano saglasno ovom zakonu (član 96. ovog zakona).

Ministar odlučuje o davanju saglasnosti za otvaranje odeljenja, za sedište odeljenja i postavljanje šefa odeljenja, po pribavljenom mišljenju nadležnih organa.

Akreditacija šefa diplomatskog predstavništva strane države na nerezidencijalnoj osnovi

Član 93.

Država sa kojom je Republika Srbija uspostavila diplomatske odnose može, uz saglasnost ministra, akreditovati u Republici Srbiji šefa diplomatskog predstavništva sa sedištem u drugoj državi.

Agreman za predloženog ambasadora strane države

Član 94.

O izdavanju agremana za predloženog ambasadora strane države odlučuje predsednik Republike, po pribavljenom mišljenju Ministarstva.

O izdatom agremanu Ministarstvo obaveštava stranu državu.

Akreditivna i opozivna pisma

Član 95.

Akreditivna i opozivna pisma ambasadora strane države predaju se predsedniku Republike.

Kopija akreditivnih pisama prethodno se predaje ministru ili licu u Ministarstvu koga ministar ovlasti.

Akreditacija osoblja diplomatskog predstavništva strane države

Član 96.

Diplomatsko predstavništvo strane države akredituje kod Ministarstva diplomate i drugo osoblje.

Diplomatsko predstavništvo strane države koja nema sedište u Republici Srbiji akredituje kod Ministarstva samo diplomate i drugo osoblje koji obavljaju poslove vezane za Republiku Srbiju.

Isto važi i za predstavništva međunarodnih organizacija.

Ostvarivanje privilegija i imuniteta stranih diplomatskih predstavništava i konzulata

Član 97.

Način ostvarivanja privilegija i imuniteta diplomatskih predstavništava stranih država, međunarodnih organizacija i konzulata stranih država koji su priznati međunarodnim pravom, propisuje Vlada, na predlog ministra, ako to već nije uređeno drugim propisima.

 

Registar stranih diplomatskih predstavništava

Član 98.

Registar diplomatskih predstavništava stranih država, međunarodnih organizacija i konzulata stranih država vodi služba nadležna za protokol u Ministarstvu.

2.         Konzulati stranih država

Otvaranje konzulata stranih država

Član 99.

Država sa kojom je Republika Srbija uspostavila diplomatske ili konzularne odnose, može otvoriti konzulat sa sedištem u Republici Srbiji.

Vlada odlučuje o davanju saglasnosti za otvaranje konzulata strane države, na predlog ministra, po pribavljenom mišljenju nadležnih organa.

U odluci o davanju saglasnosti za otvaranje konzulata navode se rang, sedište, stvarna nadležnost i konzularno područje.

Odluka Vlade objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Egzekvatura

Član 100.

O izdavanju egzekvature šefu konzulata strane države sa sedištem u Republici Srbiji odlučuje ministar, po pribavljenom mišljenju nadležnih organa.

Dok traje izdavanje egzekvature, ministar može, na zahtev diplomatskog predstavništva ili konzulata strane države, dozvoliti novoimenovanom šefu konzulata da privremeno obavlja konzularne poslove.

Konzulat čiji je šef počasni konzul

Član 101.

Država koja je otvorila konzulat sa sedištem u Republici Srbiji može da za šefa konzulata imenuje počasnog konzula.

Počasni konzul može biti državljanin Republike Srbije ili treće države sa prebivalištem u Republici Srbiji.

Ministar odlučuje o izdavanju dozvole za obavljanje dužnosti počasnog konzula.

Počasnom konzulu Ministarstvo izdaje legitimaciju, čiju sadržinu i izgled propisuje ministar.

3.         Strani kulturni centar

Član 102.

Strani kulturni centar sa sedištem u Republici Srbiji osniva se i deluje saglasno međudržavnom sporazumu i reciprocitetu.

Strani kulturni centar počinje da radi kada počne primena međudržavnog sporazuma.

Osoblje stranog kulturnog centra dužno je da poštuje opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđene međunarodne ugovore, propise, pravila ponašanja i protokol Republike Srbije.

4.         Međunarodne organizacije

Načini delovanja međunarodne organizacije

Član 103.

Međunarodna organizacija može imati sedište u Republici Srbiji ili u njoj otvoriti predstavništvo (agenciju, odeljenje ili kancelariju).

O davanju saglasnosti za sedište međunarodne organizacije u Republici Srbiji ili za otvaranje njenog predstavništva odlučuje Vlada, na predlog nadležnog ministarstva, po pribavljenom mišljenju ministra.

Odluka Vlade objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Glava deveta

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu

Član 104.

Do donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu spoljnih poslova prema ovom zakonu i rešenja o raspoređivanju na radno mesto shodno novom Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu spoljnih poslova ili do donošenja drugog rešenja saglasnog zakonu, zaposleni u Ministarstvu nastavljaju da rade na radnim mestima sistematizovanim na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu spoljnih poslova biće donesen u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zadržavanje diplomatskog zvanja

Član 105.

Zaposleni koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekli diplomatsko zvanje predviđeno Zakonom o spoljnim poslovima (“Službeni glasnik RS” br. 116/07, 126/07 - ispravka i 41/09), zadržavaju stečeno diplomatsko zvanje i posle stupanja na snagu ovog zakona.

Diplomate koje u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, ne ispune uslove za sticanje diplomatskog zvanja predviđene ovim zakonom, izuzev dužine radnog iskustva, raspoređuju se na odgovarajuće radno mesto u diplomatskom zvanju za koje ispunjavaju uslove koji su propisani ovim zakonom.

Okončavanje započetih postupaka

Član 106.

Postupci odlučivanja o pravima i dužnostima zaposlenih koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se primenom propisa po kojima su započeti.

Podzakonski propisi

Član 107.

Podzakonski propisi čije je donošenje predviđeno ovim zakonom stupiće na snagu u roku od jedne godine od stupanja na snagu ovog zakona.

Do njihovog stupanja na snagu, primenjuju se odredbe važećih podzakonskih propisa koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Prestanak važenja ranijeg zakona

Član 108.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o spoljnim poslovima (“Službeni glasnik RS”, br. 116/07, 126/07 - ispravka i 41/09).

Stupanje na snagu ovog zakona

Član 109.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENjA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Važeći Zakon o spoljnim poslovima (“Službeni glasnik RS”, br. 116/07, 126/07-ispravka i 41/09) donet je stupio na snagu 2007. godine, a manje izmene učinjene su 2009. godine.

Najpre, važeći Zakon o spoljnim poslovima nije dovoljno uredio svu materiju koja je trebalo da bude predmet njegove opservacije i koja je predmet uređenja u uporednom zakonodavstvu. Nedostaju relativno jasne i potpune odredbe o prirodi i nadležnostima diplomatskih predstavništva (ambasada i stalnih misija) i konzulata i dosledno tome o ovlašćenjima njihovih rukovodilaca. Nije jasno ni kome ti rukovodioci odgovaraju za svoj rad i rad predstavništva (konzulata) kojim rukovode, niti postupak njihovog postavljenja na dužnost, dužina njihovog mandata, mogućnost ponovnog postavljenja na dužnost šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata itd. Malo ili gotovo nimalo pažnje posvećeno je specijalnim misijama Republike Srbije, kulturnim centrima i drugim mogućim predstavništvima Republike Srbije u inostranstvu. S druge strane, važećim zakonom nije ni dotaknuta “druga strana” bilateralnih i multilateralnih odnosa, tj. otvaranje predstavništva stranih država i konzulata u Republici Srbiji ili predstavništava međunarodnih organizacija u Beogradu. Isto važi i za delatnosti organa države Srbije u postupku davanja saglasnosti za postavljene stranog ambasadora ili konzula u Republici Srbiji (agremana i egzekvature). Ovime je ostalo praksi da određuje nadležnosti u mnoštvu pitanja u kojima Republika Srbija treba da postupa kao država prijema i da se izvode različite analogije iz Ustavnih normi.

Važeći Zakon o spoljnim poslovima zadržava pojam diplomatsko-konzularnih predstavništava, koji se, istina, uobičajio u našim zakonskim tekstovima i praksi. Ali, u suštini, ovde je reč o skraćenom načinu izražavanja koji u jedan pojam spaja diplomatska predstavništva i konzulate (konzulati su izraz koji koristi Bečka konvencija o konzularnim odnosima) i na čitaču zakona je da, u zavisnosti od konteksta, odredi da li je zakonodavac u konkretnom slučaju “mislio” na “diplomatski” deo pojma diplomatsko-konzularnih predstavništava ili na “konzularni” deo pojma diplomatsko-konzularnih predstavništava. Pri svemu tome, reč je o kategorijalnom, a ne o prostornom jedinstvu, na šta inače pojam upućuje. Iz ovih razloga je u svim poslejugoslovenskim zakonodavstvima, izuzev delimično u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji (u čijem zakonu ovde ne postoji dovoljna pojmovna konzistentnost), tj. u Sloveniji i Hrvatskoj načinjeno i pojmovno razdvajanje između diplomatskih predstavništava i konzulata.

Nije jasan status karijernih (profesionalnih) diplomata, niti onog što se u nekim uporednim zakonodavstvima naziva nekarijernim diplomatama, niti je normativno “objašnjenja” razlika između njih. Nije niti je dovoljno precizno i jasno rečeno da se pod pojmom diplomate podrazumevaju lica koja rade u diplomatskom zvanjima, kako u sedištu Ministarstva spoljnih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo) tako i u diplomatskim predstavništva, ali i lica koja u sedištu Ministarstva rade u diplomatskim zvanjima, a u inostranstvu u konzularnim zvanjima. Nedovoljno precizno i nedosledno koriste se pojmovi “zaposleni”,

“državni službenici”, “nameštenici”, “diplomate”, tako da u nekim slučajevima nije jasno o čemu je zapravo reč, pa ponekad dolazi do pojmovne konfuzije. Svakako da je pojam “zaposleni” najširi po svome obimu, a da za njime odmah sledi kategorija

“državnih službenika”, koji se dele na diplomate i one koji to nisu, i konačno nameštenike. Zato je bolje krenuti od esencijalnog pojma zakona, pojma “diplomata”, a potom taj pojam širiti na sve državne službenike, nameštenike i zaposlene. Dakle, krenuti od posebnog ka opštem, a ne od opšteg ka posebnom. Ovde, istina, celu stvar otežava što se zakon sastoji od nekoliko celina koje, i u međunarodnom pravu, koriste različite pojmove bez dovoljne doslednosti.

Diplomatska zvanja nisu precizno niti dovoljno opsežno uređena, time ni konzularna.

Plate državnih službenika koji nisu diplomate relativno precizno su uređene Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika. Zakon o spoljnim poslovima, s druge strane, ne uređuje plate diplomata (i druga njihova primanja), prepuštajući to da se uredi podzakonskim propisima, što je sporno i sa stanovišta ustavnosti.

Razume se da se spoljni poslovi obavljaju preko određenog personalnog supstrata, lica koja su u radnom odnosu u Ministarstvu ili drugim organima državne uprave u čijem delokrugu su spoljni poslovi. Jasno je i da spoljni poslovi imaju neke posebnosti koje ih razdvajaju od ostalih zadataka države. Tokom primene Zakona o spoljnim poslovima (od 2007.) dogodile su se bitne promene u pravnom poretku Srbije. Personalni supstrat (uređenje radnih odnosa shvaćeno u najširem smislu te reči) Zakona o spoljnim poslovima, naslanja se na Zakon o državnim službenicima. Zakon o državnim službenicima je supsidijerni (krovni) zakon, zakon koji se shodno primenjuju u svim pitanjima koja Zakon o spoljnim poslovima ne uređuje. Već u vreme donošenja Zakona o spoljnim poslovima, dva zakona su loše komunicirala, drugim rečima, nije bila jasna razlika između autentičnih (specijalnih) odredaba Zakona o spoljnim poslovima koje se razlikuju se od Zakona o državnim službenicima, od onih odredaba Zakona o državnim službenicima koje se direktno ili shodno primenjuju i na uređenje personalnog supstrata spoljnih poslova, tj. na norme Zakona o spoljnim poslovima. U međuvremenu, Zakon o državnim službenicima dosta je izmenjen, gotovo do neprepoznatljivosti. Utoliko pre su rešenja Zakona o spoljnim poslovima postala anahrona i prilično neusklađena sa novom koncepcijom službeničkog sistema u Srbiji. Velike izmene u opštem zakonu (Zakonu o državnim službenicima) nalažu da se ozbiljno razmisli o personalnom sistemu u spoljnim poslovima. Kada se kaže da Zakon o spoljnim poslovima valja uskladiti sa Zakonom o državnim službenicima, zapravo se misli na dve stvari. Prvo, treba iznaći one oblasti spoljnih poslova koje su toliko autentične, koje se toliko razlikuju od ostatka državne uprave, da se moraju “odvojiti” od službeničkog sistema, drukčije urediti od njega i tako postati lex specialis za Zakon o državnim službenicima. Drugo, što proizlazi iz prvog, neophodno je kristalno jasno uočiti pitanja u kojima se ne postoje tolike posebnosti u spoljnim odnosima da ih je neophodno specijalno (posebno) urediti. Dakle, iznaći pitanja u kojima se norme Zakona o državnim službenicima direktno ili indirektno (shodno) primenjuju i na personalni sistem spoljnih odnosa. Razume se da ovaj drugi zadatak zavisi od opštosti i fleksibilnosti generalnog zakona, tj. Zakona o državnim službenicima. To je jedan od osnovnih zadataka. Radne odnose u Ministarstvu valja tako urediti da ni jedno pitanje “ne visi u vazduhu”, bez odgovora i da stvara teškoće u praksi.

Sve to, kao i aktivnosti nadležnih organa na poboljšanju spoljnopolitičke pozicije Republike Srbije u svetu, zahtevaju donošenje novog Zakona o spoljnim poslovima. Ovim zakonom predlažu se rešenja koja će podržati aktivnosti upravljene ka snaženju spoljnopolitičke pozicije Republike Srbije i, naročito, omogućiti delotvorniju koordinaciju i saradnju svih organa nadležnih za vođenje spoljnih poslova. Inoviranjem većeg broja dosadašnjih zakonskih rešenja preciznije i šire se uređuju nadležnosti i saradnja nadležnih organa u oblasti spoljnih poslova, definišu poslovi iz delokruga Ministarstva, iskazuje njihova posebnost u odnosu na druge poslove državne uprave i, primereno tome, utvrđuju zakonska načela za delovanje i unutrašnje uređenje Ministarstva i uređuje položaj diplomata i drugih zaposlenih u Ministarstvu. Upotpunjena su i precizirana dosadašnja rešenja o diplomatskim predstavništvima i konzulatima i njihovom osoblju, diplomatska i konzularna zvanja, napredovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje u Diplomatskoj akademiji i diplomatsko-konzularni ispit, dužnosti, odgovornosti, prava zaposlenih i druga rešenja od značaja za obavljanje spoljnih poslova iz delokruga Ministarstva. Tako su, pored ostalog, precizirani i upotpunjeni uslovi za sticanje diplomatskih zvanja shodno Bečkim konvencijama, postupci premeštaja zaposlenih, pre svega diplomata, na radna mesta u Republici Srbiji i inostranstvu, merila za radno angažovanje lica van Ministarstva za obavljanje određenih poslova u inostranstvu. Celovito su, kao novina, uređena pitanja koja se odnose na strana diplomatska predstavništva i konzulate u našoj državi. U okviru posebnih poglavlja uređena su i specifična pitanja koja se tiču imovine koju u inostranstvu koriste naša diplomatska predstavništva i konzulati.

 U celini posmatrano, navedena osnovna rešenja i novine u ovom zakonu predviđene su da bi se usvajanjem i oživotvorenjem ovog zakona obezbedio brži razvoj u oblasti spoljnih poslova, neophodan za uspešno ostvarivanje već utvrđenih ciljeva, koji se u osnovi svode na poboljšanje spoljnopolitičke pozicije Republike Srbije u svetu i ubrzanje pristupanja Evropskoj uniji.

III.        OBRAZLOŽENjE OSNOVNIH REŠENjA

Vlada, prema Ustavu, utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, što važi kako za unutrašnju, tako i spoljnu politiku. Spoljnu politiku Vladi predlažu sva ministarstva koja u svom delokrugu imaju poslove koji se naslanjaju na spoljnu politiku (recimo, ministarstva privrede, odbrane, unutrašnjih poslova itd.). S druge strane, politika Vlade zavisi i od stavova i postupaka predsednika Republike. Prema tome, Ministarstvo spoljnih poslova nije jedini organ koji Vladi predlaže spoljnu politiku, ono u tome nema ekskluzivitet. Dosledno tome, Ministarstvo spoljnih poslova nije ni jedini organ državne uprave koji sprovodi spoljnu politiku koju je Vlada već utvrdila; spoljnu politiku sprovode vode i drugi organi (pre svega ministarstva) u čijem je to delokrugu (član 2. stav 1.). Zakon predviđa i načelo saradnje. Svi državni organi unutar čije nadležnosti su spoljnopolitički poslovi, dužni su da međusobno sarađuju (član 3. stav 1.), što se ogleda u međusobnom izveštavanju o spoljnopolitičkom delovanju i njegovom usaglašavanju (član 3. stav 2.). Time se sprečava da se spoljna politika Republike Srbije disperzuje i izobliči, ili da postane haotična i nekonzistentna. Uloga Ministarstva spoljnih poslova je ovde ključna. Ono je taj organ koji usklađuje spoljnopolitičke akcije (član 6. stav 1.), a opštenje ostalih državnih organa, ali i organa autonomne pokrajine i lokalne samouprave sa stranom državom ili međunarodnom organizacijom odvija se, po pravilu, preko ministarstva (član 6. stav 4.). Takođe, državni organi, pokrajinski organi i organi lokalne autonomije opšte sa diplomatskim predstavništvima i konzulatima Republike Srbije preko Ministarstva spoljnih poslova (član 6. stav 5.). U tom kontekstu, bitna je i uloga Ministarstva da organizuje, ispunjava i prati opštenje stranih državnih organa i diplomata sa državnim organima, pokrajinskim organima i jedinicama lokalne samouprave Republike Srbije (član 3. stav 1. tačka 12.).

Novina je to što su detaljno, po sistemu enumeracije, određeni poslovi Ministarstva i grupisani zavisno od toga da li se pretežno odnose na učestvovanje Ministarstva u oblikovanju (stvaranju, utvrđivanju) politike Vlade, praćenje stanja ili razvoj u oblasti spoljnih poslova, izvršavanje propisa, ili su ti poslovi međusobno srodni iz drugih razloga (član 4. stav 1.). Unutar delokruga Ministarstva načelo javnosti rada i dužnosti Ministarstva predviđene propisima kojima se uređuje dostupnost informacija od javnog značaja, razrađene su kao posebne nadležnosti (time i obaveze) Ministarstva. Ministarstvo objektivno i pravovremeno obaveštava javnost o svom delovanju, preko lica lice koje ministar na to ovlasti (član 4. stav 2.). Takođe, predviđeno je i da u odnosima sa javnošću Ministarstvo postupa saglasno pravilima o dostupnosti informacija od javnog značaja, ali i da se davanje informacija može uskratiti u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka (član 4. stav 2. in fine). Ova rešenja omogućavaju Ministarstvu kontinuirano postizanje tri bitna cilja: da doprinosi ostvarivanju ustavnog prava na obaveštenost koje ima svako u Republici Srbiji (član 51. Ustava Republike Srbije); da dobija neophodnu podršku javnosti za svoj rad; da održava važnu ravnotežu između dve svoje zakonske dužnosti - dužnosti da omogući slobodan uvid u svoj rad prema propisima kojima se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i, istovremeno, dužnosti da određene informacije uskrati (ne otkriva) u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka.

Značajna novina je i obaveza Ministarstva da, u okviru svoje nadležnosti, razvija, poboljšava i održava autonomne informaciono telekomunikacione sisteme za zaštitu, prenos, čuvanje i korišćenje tajnih i drugih podataka za sopstvene potrebe, ali i potrebe drugih državnih organa, saglasno preuzetim međunarodnim obavezama, kao i da ih povezuje sa istovrsnim sistemima drugih država i međunarodnih organizacija radi zaštite, prenosa, čuvanja i korišćenja tajnih i drugih podataka (član 5.).

Posebno su razrađene obaveze Ministarstva prema Narodnoj skupštini (čl. 7. i 8.). Ministarstvo obaveštava Narodnu skupštinu o pitanjima spoljne politike i međunarodnih odnosa, a ministar podnosi nadležnom odboru Narodne skupštine izveštaj o radu Ministarstva najmanje dva puta godišnje (član 7. stav 2.).

Najzad, ovim zakonom određene su iste obaveze koje i sada imaju diplomatska predstavništva i konzulati prilikom poseta delegacija i narodnih poslanika stranoj državi ili međunarodnoj organizaciji, i to da pruže pomoć u pripremi i ispunjenju posete, neophodnu podršku i pomoć i svaku vrstu zahtevane tehničke pomoći, u granicama mogućnosti, a u skladu sa zakonom (član 8.).

Predviđena je obaveza Ministarstva da u okviru svoje nadležnosti upoznaje predsednika Republike o svojim najbitnijim delovanjima (aktivnostima) i drugim pitanjima koja su značajna za spoljnu politiku, tako što će predsednika Republike permanentno obaveštavati o svim zbivanjima koja su značajna za vršenje njegovih nadležnosti (član 9. stav 1.). Ministarstvo je dužno da na zahtev predsednika Republike, ali i na sopstvenu inicijativu, daje mišljenja i predloge koji se odnose na spoljnopolitičko delovanje predsednika Republike (član 9. stav 2.).

Ministarstvo obavlja spoljne poslove na dva načina: neposredno ili preko diplomatskih predstavništava i konzulata u inostranstvu (član 11. stav 1.). Kada se kaže da Ministarstvo obavlja spoljne poslove neposredno ima se u vidu njegovo delovanje iz sedišta u Beogradu, dakle, u krajnjoj liniji iz Republike Srbije. Posredno je ono obavljanje spoljnih poslova koje se odvija izvan Republike Srbije, u inostranstvu, a forme preko kojih se to odvija jesu diplomatska predstavništva i konzulati. Budući da je reč o jedinstvenom poslu, to je ovim zakonom izričito predviđeno i da su diplomatska predstavništva i konzulati (dislocirani) delovi Ministarstva (član 11. stav 2.). Razlika u njihovom položaju ogleda se u teritoriji na kojoj obavljaju nadležnosti, zbog čega je rad diplomatskih predstavništava i konzulata više uslovljen međunarodnim izvorima prava. Diplomatska predstavništva dele se na predstavništva u stranim državama i predstavništva pri međunarodnim organizacijama. Predstavništva u staranim državama otvaraju se u rangu ambasade (što ne znači da njime mora da rukovodi ambasador, može i stalni otpravnik poslova), a pri međunarodnim organizacijama kao stalne misije (član 12. stav 1.). Nadležnosti ambasade ne sastoje se od striktno diplomatskih poslova, bilateralnih ili multilateralnih, ona može, pod određenim uslovima i da obavlja sve ili samo neke konzularne poslove. Ambasade su ovlašćene da pored diplomatskih obavljaju i konzularne poslove: a) kada u državi prijema Republika Srbija nije otvorila konzulat ili b) kada područje konzulata ne obuhvata celu državu prijema, već njen deo, u kom slučaju “konzularno” nepokriveni deo države pokriva ambasada (tj. u tom delu ona obavlja konzularne poslove) - član 17. stav 1. Ambasada uvek (i kad je otvoren i kada nije otvoren konzulat ili više njih u državi prijema) obavlja konzularne poslove koji iziskuju komunikaciju sa centralnim organima države prijema (član 17. stav 2.). Isto važi i za konzularne poslove. Vredi pravilo da konzularne poslove obavljaju samo konzulati, koji se, dosledno Bečkoj konvenciji o konzularnim odnosima dele na četiri klase, koje zavise od klase njihovog rukovodioca: na generalne konzulate, konzulate, visekonzulate i konzularne agencije (član 12. stav 2.). No, i konzulati mogu da obavljaju diplomatske poslove ako u državi prijema (u kojoj je otvoren konzulat) Republika Srbija nije otvorila ambasadu ili jeste, ali ambasada ne radi; u tom slučaju, po ovlašćenju ministra spoljnih poslova konzulat može da obavlja pojedine (dakle ne sve) diplomatske poslove, pod uslovom da se sa time saglasi država prijema konzulata (član 27.).

Odluci o otvaranju diplomatskog predstavništava u stranoj državi prethodi uspostavljanje diplomatskih odnosa između nje i Republike Srbije, a otvaranju konzulata - uspostavljanje konzularnih odnosa. Kada se uspostave diplomatski odnosi pretpostavlja se da su uspostavljeni i konzularni odnosi (član 2. stav 2. Bečke konvencije o konzularnim odnosima), a sam prekid diplomatskih odnosa ne podrazumeva i prekid konzularnih odnosa (član 2. stav 3. Bečke konvencije o konzularnim odnosima). S druge strane, moguće je da se uspostave konzularni odnosi, a da to za sobom ne povlači pretpostavku da su uspostavljeni diplomatski odnosi, kao što važi u obrnutom slučaju. No, u svakom slučaju, odluci o otvaranju ambasade ili stalne misije ili konzulata moraju da prethode uspostavljeni diplomatski ili konzularni odnosi, što nije materija ovog zakona. Odluku o otvaranju diplomatskog predstavništva (ambasade ili stalne misije) i konzulata donosi Vlada, na predlog ministra spoljnih poslova (član 13. stav 1.). Za punovažnost te odluke Vlade potrebna je i saglasnost države prijema (član 13. stav 1. in fine). Prilikom donošenja odluke o tome da li će biti biti otvoreno (ili zatvoreno neko već otvoreno) diplomatsko predstavništvo ili konzulat ili će se izabrati neki drugi modus predstavljanja Republike Srbije (recimo, preko države zaštitnice - član 37. stav 1.) vodi se računa o intezitetu bilateralnih odnosa, obimu privredne saradnje i položaju i interesima srpskog naroda, srpskih iseljenika i državljana Republike Srbije (član 13. stav 3.), čime se stvaraju normativne pretpostavke da se sistem srpskih predstavništva zasnuje na racionalnim elementima i da se, kad za otvaranjem predstavništva ili konzulata nema potrebe, potraže drugi oblici predstavljanja (recimo, institut ambasadora na nerezidencijalnoj osnovi itd.). Dok se ambasada otvara za celu teritoriju države prijema, konzulat može da pokriva samo deo te države, te se otuda, u odluci Vlade o otvaranju konzulata navodi, pored njegovog ranga (generalni konzulat, konzulat, vicekonzulat i konzularna agencija), stvarne nadležnosti (konzularni poslovi koje može da obavlja) i sedišta, i njegovo konzularno područje (područje države prijema na kome konzulat deluje) - član 13. stav 2. Vlada, na predlog ministra, donosi i odluku o zatvaranju diplomatskog predstavništva ili konzulata, a obe odluke (i o otvaranju i o zatvaranju) objavljuju se u službenom glasilu Republike Srbije (član 13. stav 6.).

Novina je zakonodavno uređenje nadzora nad diplomatskim predstavništvima i konzulatima (članovi 14. i 15.). Ministarstvo je ovlašćeno da nadzire uređenost, delotvornost i ekonomičnost rada predstavništva; čini se to preko glavnog diplomatskog nadzornika (član 14. stav 1.) koga određuje ministar iz reda diplomata u Ministarstvu koji su bili ambasadori (član 14. stav 2.). Zakonom se jemči nezavisnost glavnog diplomatskog nadzornika i on obavezuje da bude nepristrasan (član 14. stav 3.). Nezavisnost glavnog diplomatskog nadzornika znači da on deluje samostalno, bez bilo čijih uputstava o tome kakvi treba da budu rezultati nadzora ili, pak, uplitanja u njegov nadzor. Glavni diplomatski nadzornik ovlašćen je da šefu diplomatskog predstavništva ili konzulata predloži kako da diplomatsko predstavništvo ili konzulat poboljšaju rad, da obavi odvojene ili grupne razgovore sa zaposlenima u diplomatskom predstavništvu i konzulatu, izveštava o svemu ministra, predlaže ministru odgovarajuće mere i nadzire izvršenje mera koje je izrekao ministar (član 15. stav 1.). Da bi postigao svoje ciljeve, ovlašćen je da pregleda prostorije diplomatskog predstavništva i konzulata i prostorije rezidencije šefa diplomatskog predstavništva i konzulata koje su namenjene službenim potrebama i da pregleda dokumenta i evidenciju koju diplomatsko predstavništvo i konzulat priprema ili dobija (član 15. stav 2.). Budući da glavni diplomatski predstavnik ne može biti stručnjak za sva pitanja koja su u njegovim nadležnostima, predviđeno je da u pojedinim oblastima nadzora (konzularnom, finansijskom, kadrovskom, bezbednosnom ili drugom području) pojedine elemente nadzora mogu da obavljaju zaposleni u Ministarstvu koje ovlasti generalni sekretar, na predlog glavnog diplomatskog nadzornika (član 15. stav 3. rečenica prva). Oni su u svom radu samostalni i ne diraju u ovlašćenja glavnog diplomatskog nadzornika (član 15. stav

3. rečenica druga), što znači da je glavni diplomatski predstavnik njima samo operativni rukovodilac, ali i da oni ne mogu da utiču na njegova ovlašćenja. Postupak nadzora, izveštavanje ministara, predlaganje mera i nadzor nad izvršenjem mera podrobnije propisuje ministar (član 15. stav 4.).

Kada je reč o delokrugu diplomatskih predstavništava najpre se ukazuje na međunarodnopravne izvore kojim se uređuju njihovi poslovi - Bečku konvenciju o diplomatskim odnosima i Bečku konvenciju o predstavljanju država u njihovim odnosima sa međunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera - da bi se potom, tim aktima navedeni poslovi ili ponovili ili razradili u zakonu (član 16. stav 1.). Ostavljena je i rezerva prema kojoj diplomatsko predstavništvo može da obavlja i poslove koji su predviđeni različitim izvorima međunarodnog prava, ali i propisima i direktivama ministra (član 16. stav 2.), čime treba da se omogući fleksibilnost u radu predstavništva. “Rukovodilac organa državne uprave može da izdaje direktive kojima određuje način rada, postupanja i ponašanja zaposlenih u organu državne uprave” (član 44. stav 1. Zakona o državnoj upravi). Dok je za donošenje nekog propisa potrebno izričito ovlašćenje ministra u zakonu, sa izdavanjem direktiva to nije slučaj; da bi se izdala direktiva nije potrebno nikakvo ovlašćenje ministra u zakonu. Direktive su jednostavno izraz moći ministara da u granicama drugih propisa rukovodi Ministarstvom, a diplomatska predstavništva jesu deo ministarstva. Nepostupanje po direktivama ministra jeste jedna od težih povreda dužnosti iz radnog odnosa (član 68. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 69. stavom 1.), a može biti i razlog za opoziv ambasadora ili razrešenje stalnog otpravnika poslova ili za razrešenje šefa konzulata.

Diplomatskim predstavništvom (ambasadom pri stranoj državi i stalnom misijom pri međunarodnoj organizaciji) rukovodi ambasador ili stalni otpravnik poslova (član 18.). Dakle, šef diplomatskog predstavništva Republike Srbije može imati zvanje ambasadora ili stalnog otpravnika poslova. Ambasador se postavlja na do četiri godine (ili kako zakon kaže “najduže na četiri godine”), a njegova dužnost može da se produži kada to nalažu potrebe službe (član 19. stav 1). Ambasador može uzastopno biti šef najviše dva predstavništva i najduže osam godina, a ako je na dužnosti ambasadora bio duže od šest godina, ne može biti ponovo postavljen za ambasadora dok ne isteknu dve godine od isteka drugog mandata (član 19. stav 3.). Kad mu istekne mandat, ambasador se opoziva. Razume se da ambasador može biti opozvan i pre proteka vremena na koje je postavljen (član 19. stav 2.), recimo, zbog ostavke ili zdravstvenih razloga ili nepoštovanja direktiva ministra ili politike Vlade itd. Sva navedena pravila važe kako za ambasadora koji je karijerni diplomata, tako i za ambasadora koji se ne postavlja iz reda diplomata, ali i za stalnog otpravnika poslova.

Predlog za postavljenje ambasadora (isto važi i za opoziv) priprema ministar spoljnih poslova i dostavlja ga Vladi. Pre nego što odluči o predlogu ministra, Vlada se savetuje sa predsednikom Republike (član 20. stav 1.). Svrha tog savetovanja jeste da se sazna stav predsednika Republike o kandidatu i svim okolnostima slučaja, kako bi se eventualno izbeglo da predsednik Republike, po prijemu formalnog predloga odbije da donese ukaz o postavljenju ili opozivu ambasadora (što ipak nije isključeno). Potom Vlada odlučuje da li će prihvatiti predlog ministra spoljnih poslova, pa Ministarstvo traži agreman od države prijema, a Vlada, kada se primi agreman (ako se primi), šalje predsedniku Republiku formalni predlog za postavljenje ambasadora (član 20. stav 2.); razume se da se to shodno primenjuje i na postupak opoziva ambasadora. Predsednik Republike ukazom postavlja ili opoziva ambasadora, a ambasadoru koga je postavio izdaje akreditivna pisma (član 20. stavovi 3. i 4.). Uloga predsednika Republike ovde nije formalna već suštinska. Odbijanjem da donese ukaz, on stavlja do znanja Vladi da nije saglasan s njenim predlogom, odbija njen predlog.

Prava i dužnosti ambasadora (i stalnog otpravnika poslova) zasnivaju se na Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima i Bečkoj konvenciji o predstavljanju država u njihovim odnosima sa međunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera. On predstavlja i zastupa Republiku Srbiju i njene organe u državi prijema (ili međunarodnoj organizaciji), potpisuje ili parafira diplomatske instrumente i prenosi i zastupa gledišta Republike Srbije (član 21. stav 1.). Pored toga, on ima ovlašćenja koja pripadaju rukovodiocu: rukovodi diplomatskim predstavništvom, izdaje naloge i raspoređuje poslove u njemu, odlučuje o finansijskom poslovanju diplomatskog predstavništva, usklađuje i nadzire rad konzulata Republike Srbije u državi prijema preko instrukcija upućenih šefu konzulata u državi prijema i obavlja druge poslove saglasno propisima i direktivama ministra (član 21. stav 2.). Prema tome, ambasador je taj koji usklađuje i nadzire rad konzulata tako što izdaje instrukcije šefu konzulata, ali i taj koji je dužan da se povinuje direktivama ministra. Za svoj rad i rad diplomatskog predstavništva ambasador odgovara ministru, Vladi i predsedniku Republike (član 21. stav 3.).

Zakon uređuje i instituciju ambasadora na nerezidencijalnoj osnovi. Posredi je ambasador koji se postavlja u državi u kojoj Republika Srbija nije otvorila ambasadu i koji dužnost ambasadora u državi prijema vrši ili tako što ima sedište (i ambasadu) u nekoj trećoj državi (dakle, on je istovremeno i šef diplomatskog predstavništva u trećoj državi) ili tako što ima sedište u Ministarstvu a, po potrebi, boravi u državi prijema (član 22. stavovi 1. i 2.). Ambasador na nerezidencijalnoj osnovi postavlja i opoziva se na isti način kao i ambasador koji je šef diplomatskog predstavništva (član 22. stav 3.). Stalni otpravnik poslova određuje se u diplomatskim predstavništvima u državama sa kojima nisu naročito razvijeni politički i diplomatski odnosi. U principu, on se određuje sve dok diplomatski odnosi ne budu “podignuti” na rang ambasadora (član 24. stav 1.). Imenuje ga i razrešava ministar spoljnih poslova iz reda karijernih diplomata (član 24. stav 2). On nije funkcioner kao što su to ambasadori ili generalni konzuli (član 24. stav 3.). Zakon uređuje i privremenog otpravnika poslova, koji rukovodi diplomatskim predstavništvom u kome je upražnjeno mesto ambasadora (ili stalnog otpravnika poslova) ili u kome je ambasador (ili stalni otpravnik poslova) sprečen; njega određuje ambasador (stalni otpravnik poslova), dok to još može, iz reda diplomata i uz saglasnost ministra (član 25. stavovi 1. i 2.). No, ako ambasador (stalni otpravnik poslova) nije odredio privremenog otpravnika poslova ili jeste, ali on sprečen da se prihvati te dužnosti, privremenog otpravnika poslova određuje ministar (član 25. stav 3.).

Konzulati su delovi Ministarstva u inostranstvu koji, pre svega, pružaju konzularno-pravnu zaštitu državljanima i pravnim licima Republike Srbije. Srž delovanja konzulata ogleda se pre svega u bavljenju administrativnim poslovima (produžavanjem putnih isprava ili ličnih karata, izdavanjem viza licima koja žele da putuju u državu čiji je konzulat itd.). Po uzoru na diplomatska predstavništva, ovaj zakon najpre navodi međunarodni ugovor koji pre svega određuje delovanje konzulata, a to je Bečka konvencija o konzularnim odnosima. Potom se izdvajaju pojedine nadležnosti konzulata, među kojima se posebno ističe zaštita prava iz radnih odnosa i prava iz socijalne zaštite državljana Republike Srbije koji rade u državi prijema (član 26. stav 1. tačka 4.), ali i staranje o “poboljšanju položaja i poštovanja prava srpskog naroda, srpskih iseljenika i državljana Republike Srbije u inostranstvu, pomaganje u očuvanju i razvoju duhovne, nacionalne i kulturne samobitnosti srpskog naroda i poboljšava veze srpskog naroda, srpskih iseljenika, državljana Republike Srbije u inostranstvu i njihovih udruženja sa Republikom Srbijom” (član 26. stav 1. tačka 6.). I konzulat je, kao i ambasada, dužan da postupa po propisima i direktivama ministra (član 26. stav 2.).

Konzulatom rukovodi šef konzulata čije zvanje odgovara rangu konzulata: generalnim konzulatom - generalni konzul, konzulatom - konzul, vicekonzulatom - vicekonzul, a konzularnom agencijom - konzularni agent (član 28. stav 1.). Najznačajniji je generalni konzul: njega postavlja i razrešava Vlada na predlog ministra spoljnih poslova na četiri godine, s mogućnošću da mu funkcija bude produžena ako to nalažu potrebe službe (član 28. stav 2.). Generalni konzul postavlja se ili iz reda karijernih diplomata, ali je moguće i da bude postavljen iz reda lica koja to nisu (član 53. stav 1.). Ostale šefove konzulata imenuje i razrešava ministar spoljnih poslova (član 28. stav 5.), iz reda karijernih diplomata. Svaki šef konzulata dužan je da poštuje direktive ministra, ali i instrukcije ambasadora u državi prijema (član 28. stav 7. rečenica prva). Generalni konzul odgovara za svoj rad i rad konzulata ambasadoru u državi prijema, ministru i Vladi, a ostali šefovi konzulata - ambasadoru u državi prijema i ministru (član 28. stav 7. rečenica druga).

Konzul žeran je “konzulski” pandan privremenom otpravniku poslova (član 30.). Konzul žeran određuje se uvek kada je upražnjeno mesto šefa konzulata ili je šef konzulata sprečen da obavlja svoje dužnosti; konzula žerana određuje šef konzulata iz reda diplomata u konzulatu i uz saglasnost ministra; a ako šef konzulata nije imenovao konzula žerana ili jeste, ali ovaj ne može da vrši dužnost - konzula žerana imenuje ministar (član 30. stav 3.).

Zakon uređuje i druga predstavništva Republike Srbije. Prvo od njih je specijalna misija (član 31.). Specijalna misija nije stalna forma predstavljanja naše države; ona je privremeno telo koje predstavlja Republiku Srbiju u stranoj državi ili pri međunarodnoj organizacija, da bi pregovarala o određenim pitanjima ili ispunila posebne diplomatske zadatke (član 31. stav 1.). Nju uspostavlja Vlada, ne predlog ministra spoljnih poslova (član 31. stav 2); odlukom o osnovanju specijalne misije bliže se određuju sva pitanja vezana za njene zadatke i rad (član 31. stav 3.). Potom sledi kulturni centar (članovi 32. i 33.), informativni centri pri diplomatskim predstavništvima i konzulatima (član 34.), druga predstavništva (član 35.) i specijalni izaslanik ministra (član 36.).

Ako Republika Srbija u stranoj državi nije otvorila diplomatsko predstavništvo niti konzulat, ona može da trećoj državi ugovorom poveri zaštitu njenih interesa, interesa njenih državljana i pravnih lica; treća država štiti interese Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica preko svojih diplomatskih predstavništva ili konzulata u stranoj državi u kojima Republika Srbija nema ni diplomatsko predstavništvo, ni konzulat; obrnuta je situacija kada Republika Srbija zaključi sa stranom državom ugovor da štiti njene interese, interese njenih državljana i pravnih lica u trećoj državi (član 37.).

Kolokacija je takođe jedna od novina. U principu, reč je o tome da dve države uspostavljaju zajednički prostor u kome se nalaze njihova diplomatska predstavništva ili konzulati u trećoj državi (član 38.). Ugovor o kolokaciji zaključuje ministar spoljnih poslova, uz saglasnost Vlade.

Posebno pitanje kojim se bavi i važeći zakon, ali i novi zakon, jeste pitanje položaja zaposlenih u Ministarstvu. Ministarstvo je državni organ (organ državne uprave), a u državnim organima, posebno organima državne uprave primenjuje se pre svega službenički sistem, čiji je temeljni zakon - Zakon o državnim službenicima; on uređuje veliki broj pitanja koja se tiču radnih odnosa u državnim organima. Pored njega, osnovni zakon koji uređuje plate i druga primanja u državnim organima jeste Zakon o platama državnih službenika i nameštenika. Osnova pravila o radnim odnosima u državnim organima glase da se najpre primenjuje Zakon o državnim službenicima, a u pitanjima koja se njime ne uređuju, primenjuju se opšti propisi o radu - Zakon o radu. S druge strane, i u onim pitanjima koja se uređuju Zakonom o državnim službenicima moguće je odstupiti od njegovih pravila ali samo u pojedinim pitanjima. “Pojedina prava i dužnosti državnih službenika u pojedinim državnim organima mogu se posebnim zakonom urediti i drukčije ako to proizlazi iz prirode njihovih poslova” (član 1. stav 2. Zakona o državnim službenicima). Ovo znači da se službenički sitem unutar spoljnih poslova može u nekim pitanjima urediti i drukčije nego Zakonom o državnim službenicima, ako to opravdava priroda spoljnih poslova. Pored toga, Zakon o državnim službenicima sadrži osnovne pojmove o pojedinim kategorijama zaposlenih. “Državni službenik je lice čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, sudova, javnih tužilaštava, Državnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna skupština (u daljem tekstu: državni organi) ili s njima povezanih opštih pravnih, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova” (član 2. stav 1. Zakona o državnim službenicima). “Nameštenik je lice čije se radno mesto sastoji od pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnom organu” (član 2. stav 3. Zakona o državnim službenicima). Zakon o državnim službenicima ne govori o državnim funkcionerima, niti o njima postoji poseban zakon, premda i oni postoje u organima državne uprave.

Ministarstvo spoljnih poslova jeste organ državne uprave što znači da se na zaposlene u Ministarstvu najpre primenjuje Zakon o državnim službenicima, a da u državne službenike u Ministarstvu spadaju svi zaposleni koji se bave spoljnim poslovima i zaposleni na s njima povezanim opštim pravnim, informatičkim, materijalno-finansijskim, računovodstvenim i administrativnim poslovima. Oni zaposleni koji rade na pratećim pomoćno-tehničkim poslovima jesu nameštenici i na njih se primenjuju opšti propisi o radu. Konačno, u Ministarstvu rade i funkcioneri. Osnovno pravilo o pravima i dužnostima zaposlenih u Ministarstvu glasi: “Na prava i dužnosti zaposlenih u Ministarstvu koja nisu uređena ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega shodno se primenjuju propisi kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika” (član 39.). Ovo znači da se najpre ispituje da li je određeno pitanje uređeno ovim zakonom ili propisima koji su doneti na osnovu njega. Ako jeste, onda se primenjuju ti propisi. Ako se ustanovi da je reč o pitanju koje nije uređeno ovim zakonom niti propisima koji su doneti na osnovu njega, onda se primenjuje Zakon o državnim službenicima i propisi koji su usvojeni na osnovu tog zakona. Ova primena je prilagođena Ministarstvu, što je značenje reči “shodna” (primena). Na ovaj način se omogućava da svako pitanje koje se postavi dobije svoj odgovor, bilo u Zakonu o spoljnim poslovima i propisima donetim na osnovu njega ili u Zakonu o državnim službenicima i drugim propisima kojima se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika.

Kao i svi drugi organi državne uprave, pa i državni organi, Ministarstvo ima pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta (član 40. stav 1.). Ovim pravilnikom određuje se unutrašnje uređenje Ministarstva, radna mesta državnih službenika (i među njima i radna mesta diplomata u diplomatskom zvanju u Ministarstvu i inostranstvu i radna mesta diplomata u konzularnom zvanju u inostranstvu), radna mesta nameštenika, broj zaposlenik na svakom radnom mestu, vrsta i stepen stručne spreme koji su potrebni za rad na svakom radnom mestu, da li zaposleni mora da ima položen diplomatsko-konzularni ispit ili državni ispit, potrebno radno iskustvo za svako radno mesto i kompentencije za svako radno mesto. Kao što se vidi, u Ministarstvu postoje, uslovno rečeno, dve vrste državnih služenika. Prvi, koji nisu diplomate i drugi, koji jesu diplomate. Radna mesta diplomata, s druge strane, dele se na radna mesta u kojima se poslovi obavljaju u diplomatskom zvanju, u Republici Srbiji ili u inostranstvu (diplomatska predstavništva) i na radna mesta diplomata koja se obavljaju u konzularnom zvanju, isključivo u inostranstvu (konzulatima). Pored toga, u ovaj zakon se unose i kompetencije, kao bitna novina koja je predviđena Zakonom o državnim službenicima. “Kompetencije predstavljaju skup znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti koje državni službenik poseduje, a koji oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanju očekivane radne uspešnosti na radnom mestu” (član 5a stav 2. Zakona o državnim službenicima); kompetencije se dele na ponašajne i funkcionalne (član 44a Zakona o državnim službenicima). Ponašajne kompetencije su iste za sva radna mesta, a funkcionalne kompetencije su opšte (odnose se na svako radno mesto) i posebne (odnose se na pojedine vrste radnih mesta i za svako radno mesto).

Predviđeni su uslovi za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu. Radni odnos može da zasnuje punoletni državljanin Republike Srbije sa prebivalištem ili boravištem u Republici Srbiji, koji ispunjava uslove predviđene Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu, koji je prošao bezbednosnu proveru i nema bezbednosnih smetnji i koji ima zadovoljavajuće psihofizičko stanje (član 41. stav 1.). Radni odnos u Ministarstvu ne može da zasnuje lice kojem je prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa ili koje je osuđivano na kaznu zatvora zbog krivičnog dela (član 41. stav 2.). Ovo su uslovi koji su stroži od uslova predviđenih Zakonom o državnim službenicima. Da li su ispunjeni uslovi za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu proverava se na način koji propiše ministar spoljnih poslova (član 41. stav 4.). Zakon o državnim službenicima bitno je, u odnosu na njegov izvorni tekst, promenio načine i redosled načina popunjavanja radnog mesta (zasnivanja radnog odnosa). Zakon o spoljnim poslovima propisuje način na koji se zasniva radni odnos u Ministarstvu. Pre toga, međutim, neophodno je razlikovati dva pojma: popunjavanje radnog mesta i zasnivanje radnog odnosa. Ministar je dužan da pre nego što pokuša da zasnuje radni odnos sa određenim licem, ispita da li postoje mogućnosti da se zaposleni iz Ministarstva premesti na slobodno radno mesto, sa napredovanjem ili bez njega (član 49. stav 1. Zakona o državnim službenicima). Ako ne postoji mogućnosti za premeštaj na drugo radno mesto unutar Ministarstva, na ministru je da odluči da li će pokušati postupak premeštaja neraspoređenog zaposlenog na slobodno radno mesto u Ministarstvu ili pokušati sa premeštajem zaposlenog iz drugog državnog organa u Ministarstvo (član 49. stavovi 2. i 3. Zakona o državnim službenicima). Novi Zakon o spoljnim poslovima, po uzoru na Zakon o državnim službenicima, ne predviđa obavezu ministra da pokuša preuzimanje neraspoređenog državnog službenika ili državnog službenika koji radi u drugom organu: on to može, ali ne mora učiniti. Umesto toga, može raspisati interni oglas za zasnivanje radnog odnosa, na kome učestvuju samo zaposleni iz organa državne uprave ili službi Vlade (član 49. stav 4. Zakona o državnim službenicima). Ni interni konkurs nije obavezan i on je faza koja može da se “preskoči”. Jedino što mora da se pokuša, jedino na šta je ministar obavezan jeste sprovođenje javnog konkursa (član 49. stav 4. in fine Zakona o državnim službenicima). Ovo, konačno znači, da ministar može da optira na koji način će pokušati zaposlenje. Jedino što je obavezan jeste da sprovede javni konkurs, tako da nije isključena mogućnost da ministar odmah raspiše javni konkurs, ne pokušavajući da sprovede druge mogućnosti zapošljavanja. Ovo proizlazi iz odredbe člana 41. stava 3. u kojoj je sve to direktno propisano. Sam postupak u kome se sprovodi preuzimanje, bilo neraspoređenih lica, bilo lica koja rade u drugom državnom organu, interni konkurs i javni konkurs i položaj stranaka u postupku, uređen je Zakonom o državnim službenicima, što je razlog zbog koga ovaj zakon upućuje u ovoj materiji na njegovu primenu. Recimo, ako se ministar odluči za premeštaj jednog lica iz drugog organa u Ministarstvo, on je dužan da primenjuje sve odredbe Zakona o državnim službenicima koje se odnose na taj oblik zapošljavanja i procesne i materijalnopravne, što važi i za sve druge mogućnosti zasnivanja radnog odnosa (interni konkurs, ako se ministar odluči za njega, mora da se sprovede prema Zakonu o državnim službenicima, isto važi i za javni konkurs ili preuzimanje neraspoređenog lica). Od svega postoje ipak dva izuzetka. Najpre, posredi su slučajevi kada se postavljaju šefovi diplomatskih predstavništva ili konzulata, kada je moguće da se radni odnos zasniva sa licem koje nije u radnom odnosu u Ministarstvu radi stupanja na dužnost ambasadora ili generalnog konzula; (postavljenjem lice zasniva radni odnos na određeno vreme u Ministarstvu) ili kada se za šefa diplomatskog ili konzularnog predstavništva postavljaju ili imenuju karijerne diplomate; sasvim isto važi i za lica na tzv. posebnim dužnostima u diplomatskim predstavništvima i konzulatima (član 53. stav 3.) Potom, izuzetak je moguć i kod preuzimanja posebnih mera za jačanje personala u Ministarstvu, kada se prijem u radni odnos ne zasniva ni na preuzimanju u kontekstu propisa o državnim službenicima, niti na internom ili javnom konkursu (član 63.). Priroda izuzetka u ovom poslednjem slučaju odnosi se samo na postupak zapošljavanja. Inače, svi uslovi koji su potrebni za zasnivanje radnog odnosa na nekom radnom mestu moraju da se poštuju, što zakon izričito propisuje (član 63. stav 1. in fine i član 63. stav 3. in fine). Na ovaj način zapošljavaju se diplomate, državni službenici koji nisu diplomate i nameštenici.

U sedištu Ministarstva rade državni sekretar, državni službenici na položaju, državni službenici koji su diplomate, državni službenici koji nisu diplomate i nameštenici (član 42. stav 1.). S druge strane, u diplomatskim predstavništvima i konzulatima rade šefovi diplomatskih predstavništava odnosno konzulata, državni službenici koji su diplomate (u diplomatskom ili konzularnom zvanju), ostali državni službenici koji nemaju diplomatski status i pomoćno osoblje koje ima položaj nameštenika (član 42. stav 2.). Ovo ukazuje na dvostrukost položaja diplomata: dok rade u sedištu Ministarstva, oni rade isključivo diplomatske poslove, u diplomatskim zvanjima; no, kada rade u inostranstvu, u diplomatskim predstavništvima ili konzulatima, jedinstven korpus diplomata (postojeći u sedištu Ministarstva) “cepa” se na dve grupe: na diplomate koji rade u diplomatskom zvanju i na diplomate koje rade u konzularnom zvanju; razume se, zvanju odgovaraju i poslovi (diplomatski, odnosno konzularni). Po povratku u sedište, u Beograd, sastavlja se privremeno razdvojeni diplomatski korpus i svi ponovo rade na diplomatskim radnim mestima i u diplomatskom zvanju. Funkcioneri u sedištu Ministarstva i u diplomatskom predstavništvu i konzulatu jesu državni sekretar (on je funkcioner po Zakonu o državnoj upravi), ambasador koji je šef diplomatskog predstavništva (pa i kada potiče iz reda karijernih diplomata), ambasador na nerezidencijalnoj osnovi (pa i kada potiče iz reda karijernih diplomata) i generalni konzul (pa i kada potiče iz reda karijernih diplomata).           Preostali mogući šefovi diplomatskih    predstavništava ili konzulata (stalni otpravnici poslova, konzuli, vicekonzuli i konzularni agenti) nemaju status funkcionera, već državnih službenika koji su karijerne diplomate. Funkcioneri su ili u stalnom radnom odnosu u Ministarstvu (ambasador ili generalni konzul koji potiču iz reda karijernih diplomata) ili su u radnom odnosu na određeno vreme u Ministarstvu, dok im traje dužnost šefa ambasade ili generalnog konzulata, što biva u slučaju kada se ambasadori i generalni konzuli ne postavljaju iz reda karijernih diplomata (član 53. stavovi 1. i 2.). Zakonom se uređuje njihova osnovna plata (koju čini osnovica pomnožena koeficijentom). Ambasadori ili ambasadori na nerezidencijalnoj osnovu imaju isti koeficijent (time i istu osnovnu platu) kao diplomata koji radi u zvanju ambasadora u sedištu Ministarstva, a generalni konzul ima osnovnu platu koja zavisi od njegovog diplomatskog zvanja (član 43. stav 3.). Naime, sva konzularna zvanja vezuju se, nastaju naslanjanjem na diplomatsko zvanje, a generalni konzul, kada se postavlja iz reda karijernih diplomata, može biti lice koje ima diplomatsko zvanje ministra savetnika ili ambasadora u Ministarstvu (član 47. stav 2.); otuda njegova osnovna plata zavisi od diplomatskog zvanja koje ima. Razlika u položaju između karijernih diplomata i lica koja nisu karijerne diplomate, dolazi do izražaja kada im prestane funkcija u inostranstvu. Karijerne diplomate, budući da su i pre nego što su postali funkcioneri bili diplomate, “vraćaju” se na radno mesto u Ministarstvu, u zvanju u kome su radili i pre postavljenja na funkciju. S druge strane funkcionerima koji nisu karijerne diplomate, prestankom funkcije ambasadora ili generalnog konzula prestaje i radni odnos u Ministarstvu, pa oni, kao lica “izvan Ministarstva” imaju isti položaj kao i ostali funkcioneri kojima je prestao mandat: pravo na naknadu plate koje, po pravilu, traje tri meseca od dana prestanka funkcije u visini osnovne plate koju su imali u času prestanka funkcije, s tim što se to pravo gasi pre isteka tri meseca ako se zaposle ili ispune uslove za penziju ili produžuje za još tri meseca ako u njima bivši funkcioner stiče pravo na penziju (član 43. stav 4.). Posredi je rešenje koje je preuzeto iz Zakona o platama državnih službenika i nameštenika (njegov član 56.).

Državni službenici se, prema Zakonu o državnim službenima, dele na izvršioce i državne službenike na položaju (član 32. stav 1. Zakona o državnim službenicima). Diplomate ulaze u red državnih službenika koji su izvršioci, premda se pojam “izvršioca” ne pominje u ovom zakonu. Državni službenici na položaju, koje postavlja Vlada ne predlog ministra spoljnih poslova, jesu generalni sekretar, pomoćnici ministra, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i pomoćnici direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu (član 44. stav 1.). Nijedno od tih lica ne mora biti postavljeno iz reda diplomata, premda ovaj zakon to ne zabranjuje. Otuda je predviđeno da pomoćnik ministra može da ima zamenika, kao i generalni sekretar (član 44. stav 2.). Dakle, ovde nije reč o radnim mestima i zvanjima u njima koja obavezno postoje (mogu da postoje ali ne moraju), posredi su državni službenici koji nisu na položaju, ali imaju diplomatsko zvanje (član 44. stavovi 2. i 3.). Svrha pravila je da se omogući sadejstvo

 

generalnog sekretara i pomoćnika koji nisu diplomate, sa diplomatama, kako bi se postigla bolja integrisanost Ministarstva.

Definišu se karijerne diplomate: “Karijerne diplomate su državni službenici u radnom odnosu na neodređeno vreme u Ministarstvu, na radnom mestu u kome ispunjavaju zadatke iz spoljnih poslova i na kome imaju diplomatska ili konzularna zvanja” (član 45. stav 1.). Definicija sadrži funkcionalni element (ispunjavanje zadataka iz spoljnih poslova), statusni element (državni službenici), radnopravni element (radni odnos na neodređeno vreme u Ministarstvu) i dvovrsnost zvanja (diplomatska ili konzularna). Budući zaposlenim na neodređeno vreme, karijerni diplomata pokušava da napreduje u više diplomatsko zvanje, sve do najvišeg zvanja - ambasadora u Ministarstvu. Dok rade u inostranstvu diplomate se dele na diplomate koji rade u diplomatskim zvanjima i na diplomate koji rade u konzularnim zvanjima. Pri povratku iz inostranstva na rad u sedištu Ministarstva diplomate ponovo postaju jedinstvena grupa ili, drugim rečima: diplomata ima konzularno zvanje samo dok radi u inostranstvu, u konzulatima. Konzularna zvanja ne postoje na radnim mestima u sedištu Ministarstva. Da bi se steklo svojstvo karijernog diplomate, državni službenik najpre mora da ispunjava sve uslove za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu (član 45. stav 2. u vezi sa članom 41. stavovima 1. i 2.), zatim uslove koji se tiču svih diplomatskih zvanja - visoka školska sprema i položen diplomatsko-konzularni ispit (član 45. stav 2.) i potom uslove koji se odnose na svako diplomatsko zvanje (član 46. stav 2.). Diplomatska zvanja jesu ataše, treći sekretar, drugi sekretar, prvi sekretar, savetnik, prvi savetnik, ministar savetnik i ambasador u Ministarstvu (član 46. stav 1.). Uslovi od kojih zavisi sticanje diplomatskog zvanja ogledaju se u odgovarajućem nivou poznavanja stranog jezika, dužini radnog iskustva u struci (od zvanja atašea do prvog sekretara), potom specifičnog radnog iskustva (koje egzistira uporedo sa radnim iskustvom u struci) koje se ogleda u radu u diplomatskom predstavništvu, konzulatu ili međunarodnoj međudržavnoj organizaciji (zvanje savetnika, prvog savetnika i ministra savetnika) i konačno radnog iskustva koje se tiče šefovanja u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu (ambasador u Ministarstvu). Ovim su, za razliku od važećeg zakona znatno detaljnije opisani uslovi za sticanje diplomatskih zvanja, ali nisu svi: ostali uslovi koji se tiču odgovarajućih diplomatskih znanja podrobnije se uređuju propisom Vlade koji se donosi na predlog ministra spoljnih poslova (član 46. stav 4.). Pre svega ovde se imaju u vidu složenost poslova koja se zahteva za odgovarajuće zvanje i odgovornost.

Uređuju se i konzularna zvanja: to su najpre zvanja šefova konzulata: generalni konzul, konzul, vicekonzul i konzularni agent (član 47. stav 1.). Pri tome, konzul, vicekonzul i konzularni agent mogu da rade u konzulatu, a da ne budu šefovi konzulata (član 47. stav 3.) Recimo, šef konzulata ima zvanje konzula, a u konzulatu rade i dva vicekonzula itd. Sva konzularna zvanja izvode se iz diplomatskog zvanja; drugim rečima, diplomata koji radi u inostranstvu deluje u konzularnom zvanju, pri čemu zadržava i svoje diplomatsko zvanje koje je imao u Ministarstvu, ali ga ne sme koristiti u inostranstvu; kada se sa rada u inostranstvu ponovo vrati na radu Ministarstvu, aktivira se njegovo diplomatsko zvanje, a ne koristi se konzularno; pri tome, pri sledećem premeštaju u inostranstvu, može biti premešten u diplomatsko predstavništvo, dakle u svom diplomatskom zvanju. Kao što se vidi, diplomatsko zvanje je trajno, na njemu se zasnivaju konzularna zvanja, s tim što se konzularna zvanja koriste samo ako je diplomata premešten u inostranstvo na konzularne poslove. Zvanje generalnog konzula može steći diplomata u zvanju ambasadora u Ministarstvu i ministra savetnika, zvanje konzula može steći diplomata u zvanju prvog savetnika, savetnika i prvog sekretara, zvanje vicekonzula može steći diplomata u zvanju drugog sekretara, trećeg sekretara i atašea, a zvanje konzularnog agenta može steći diplomata u zvanju trećeg sekretara i atašea (član 47. stav 2.). Dakle, jedno te isto konzularno zvanje može da se odredi diplomatama u različitom zvanju: npr. generalni konzul može postati i diplomata u zvanju ministra savetnika, ali i diplomata u zvanju ambasadora u Ministarstvu, zvanje vicekonzula može steći diplomata u zvanju drugog sekretara, ali i trećeg sekretara i atašea itd.

Karijerni diplomata napreduje tako što stupa na radno mesto u višem diplomatskom zvanju od onog u kome se trenutno nalazi. Za napredovanje je neophodno da je na odgovarajući način vrednovana radna uspešnost diplomate, ali i da napredovanje odgovara potrebama Ministarstva (član 48. stav 1.). Postupak vrednovanja radne uspešnosti i posledice vrednovanja radne uspešnosti po napredovanje ili nazadovanje državnih službenika uređene su Zakonom o državnim službenicima. Radna uspešnost vrednuje se, po pravilu, jednom godišnje i sa: “nije ispunio većinu očekivanja”, “potrebno je poboljšanje” “ispunio očekivanja” i

“prevazišao očekivanja”. Uslovi za napredovanje držanih službenika preuzeti su i za diplomate (razume se, primenjuju se i na državne službenike koji nisu diplomate). Tako, diplomata napreduje premeštajem na radno mesto u neposredno višem zvanju, ako je najmanje dve godine uzastopno utvrđeno da prevazilazi očekivanja ili je najmanje pet godina uzastopno utvrđeno najmanje da ispunjava očekivanja, ali samo pod uslovima da postoji slobodno radno mesto, da ispunjava uslove za rad na njemu i da ima potrebne kompetencije (član 48. stav 2.). A ako je diplomata premešten na neposredno više radno mesto zato što je njegova radna uspešnost dve godine uzastopno vrednovana sa “prevazišao očekivanja”, pa na isti način bude njegova uspešnost vrednovana i treće godine uzastopno, on se premešta na neposredno još više diplomatsko zvanje i kada ne ispunjava uslove koji se tiču radnog iskustva na tom zvanju (član 48. stav 3.). Državni službenik čija radna uspešnost bude vrednovana sa “potrebno poboljšanje” premešta se na radno mesto u nižem zvanju “koje odgovara njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, odnosno obrazovanja i za koje ispunjava uslove za rad, a ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se niži koeficijent u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate u državnim organima” (član 86. stav 1. Zakona o državnim službenicima); potom:

“državnom službeniku kome u vanrednom ili godišnjem vrednovanju radne uspešnosti bude utvrđeno da ne ispunjava očekivanja, prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o vrednovanju radne uspešnosti” (član 86. stav 3. Zakona o državnim službenika). Citirane odredbe nisu direktno unete u ovaj zakon, ali će se primenjivati i na diplomate i državne službenike koji to nisu, posredstvom pravila prema kome: “U svemu ostalom, na vrednovanje radne uspešnosti diplomata i posledice vrednovanja, uključujući i prestanak radnog odnosa i premeštaj na radno mesto u nižem diplomatskom zvanju, primenjuju se propisi kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika” (član 48. stav 5.). Ovo znači da se na vrednovanje radne uspešnosti primenjuje i Zakon o državnim službenicima, ali i podzakonski propisi kojima se reguliše vrednovanje radne uspešnosti (recimo Uredba o vrednovanju radne uspešnosti državnih službenika iz 2019. godine). Zakon je iskoristio mogućnost da neka pitanja uredi drukčije nego Zakon o državnim službenicima. Posredi je napredovanje diplomata koji su premešteni na rad u diplomatska predstavništva i konzulate mimo svog pristanka; budući da takav premeštaj traje najduže dve godine, predviđena je mogućnost posebnog napredovanja: ako prvu godinu rad diplomate bude vrednovan sa “prevazilazi očekivanja” on se premešta u neposredno više zvanje (ako ispunjava sve uslove), a ako i naredne (druge godine) bude ponovo vrednovan sa “prevazilazi očekivanja” unapređuje se u novo neposredno više zvanje bez obzira na ta da li ispunjava uslove koji se odnose na radno iskustvo (član 58. stav 2.). Tako se postiže skraćivanje napredovanja za diplomate koje su bez svog pristanka premeštene na rad u inostranstvo (umesto dve uzastopne godine potrebna je samo jedna godina, umesto tri uzastopne godine potrebne su samo dve za napredovanje u jedno, pa potom drugo neposredno više zvanje).

Novina je i uređivanje upućivanja diplomate u međunarodnu organizaciju ili civilnu misiju (član 51.). Reč je o slučaju kada je Republika Srbija članica neke međunarodne organizacije, u koju po pravilima međunarodne organizacije ima pravo da delegira određeni broj diplomata koji će raditi unutar međunarodne organizacije, kao njeno diplomatsko osoblje. U tom slučaju ministar upućuje diplomatu u međunarodnu organizaciju (ili civilnu misiju mutatis mutandis) na poslove koji odgovaraju zvanju diplomate, a za upućivanje je potreban pristanak diplomate; položaj diplomate u tom slučaju isti je kao da je premešten na rad u diplomatsko predstavništvo ili konzulat (član 51. stav 2.).

U slučaju o kome je bilo reči diplomatu upućuje u međunarodnu organizaciju ministar. Moguće je i nešto drugo: da se diplomata koji radi u Ministarstvu sam, samostalno, na osnovu ugovora, angažuje u međunarodnoj organizaciji, da u nju ne bude upućen od Ministarstva, niti unutar kvote koja pripada Republici Srbiji. Opet je reč o materiji koja nije uređena u našem pravnom poretku, a najpre se postavlja pitanje statusa diplomate u Ministarstvu dok mu traje rad u međunarodnoj organizaciji i njihov odnos. Moguće su dve opcije: da mu prestane radni odnos u Ministarstvu ili da mu radni odnos u Ministarstvu miruje dok radi u međunarodnoj organizaciji. Ovaj zakon se odlučio za drugu opciju. Diplomata ima pravo da se zaposli u međunarodnoj organizaciji a da mu zauzvrat, radni odnos u Ministarstvu miruje, najduže šest godina (član 52. stav 1.); dužina mirovanja, dakle, zavisi od dogovora diplomate i relevantnih činioca u Ministarstvu. Kada mu prestane mirovanje, diplomata ima pravo da se vrati na rad u Ministarstvu, pri čemu je dužan da u Ministarstvu provede najmanje polovinu radnog vremena za koje mu je mirovao radni odnos (znači, najduže tri godine). Ako mu pre isteka te polovine prestane radni odnos u Ministarstvu, on je dužan da Ministarstvu isplati naknadu od 50% poslednje osnovne plate u Ministarstvu za svaki mesec koji nedostaje do polovine vremena mirovanja (član 52. stav 3.), izuzev u slučaju da mu je radni odnos prestao zbog odlaska u invalidsku penziju. O mirovanju radnog odnosa Ministarstvo i diplomata zaključuju ugovor u kome se navode sve posebnosti mirovanja radnog odnosa, a naročito obaveze koje ima diplomata po povratku u Ministarstvo (član 52. stav 4.). Pravo na mirovanje prava i obaveza koje se stiču na radu i po osnovu rada ima i supružnik diplomate dok diplomata radi u međunarodnoj organizaciji (član 52. stav 5.).

Za razliku od karijernih diplomata koji su u radnom odnosu u Ministarstvu na neodređeno vreme, zakon poznaje i kategoriju nekarijernih diplomata (privremenih diplomata, diplomata na određeno vreme). Najpre, reč je o slučaju kada se za šefa diplomatskog predstavništva ili šefa generalnog konzulata postavlja lice koje nije karijerni diplomata. Istovremeno sa postavljenjem oni stiču položaj diplomate (i zvanje izvanrednog i opunomoćenog ambasadora ili generalnog konzula) i zasnivaju radni odnos u Ministarstvu na određeno vreme, dok im traje funkcija. I svojstvo diplomate imaju dok im traje funkcija na koju su postavljeni. Za razliku od važećeg zakona, ovaj zakon propisuje uslove koje moraju da za postavljenje ispune nekarijerne diplomate. Oni najpre moraju da ispunjavaju sve uslove za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu, da imaju visoko obrazovanje i poznavanje stranih jezika na odgovarajućem nivou (član 53. stav 2. rečenica druga). Isto važi i za lica koja se premeštaju u diplomatska predstavništva i konzulate na posebne dužnosti iz odbrane, bezbednosti, ekonomije, kulture, informacije itd. (član 53. stav 3.). Oni se premeštaju na osnovu pismenog sporazuma koji zaključuju ministar i rukovodilac organa državne uprave iz koga se premeštaju. Oni privremeno rade u Ministarstvu, dok su premešteni u njega. A i njihov status diplomate je privremen, traje dok su premešteni u inostranstvo na posebne dužnosti. Postupaju po direktivama rukovodioca organa državne uprave iz koga su premešteni, u saglasnosti sa šefom diplomatskog predstavništva ili konzulata. O njihovom premeštaju ministar i rukovodilac organa državne uprave zaključuju sporazum kojim se uređuju sva potrebna pitanja (diplomatska zvanja koja stiču u inostranstvu, kako se snose troškovi njihovog boravka u inostranstvo itd.) - član 53. stav 3. rečenica treća.

Nekarijerne diplomate ne moraju da imaju položen diplomatsko-konzularni ispit, ali su dužne da prođu pripreme, usavršavanje i osposobljavanje za rad u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu, onako kako to propiše ministar (član 53. stavovi 4. i 5).

Diplomate rade na radnim mestima u sedištu Ministarstva ili inostranstvu, u diplomatskim predstavništvima (ambasade i stalna misija pri međunarodnoj organizaciji), konzulatima i specijalnim misijama. Na radno mesto u inostranstvu premešta ih ministar, pošto se unutar Ministarstva sprovede interni postupak za popunjavanje upražnjenih radnih mesta diplomata u diplomatskim ili konzularnim zvanjima u inostranstvu ili bez prethodnog internog postupka ako to nalažu potrebe službe (član 55. stav 3.). Sve diplomate imaju pravo da učestvuju u ovom internom postupku, izuzev onih kojima teče vreme od dve godine u kome su dužni da rade u Ministarstvu (član 58. stav 1.) ili kojima je pravnosnažno izrečena disciplinska kazna zabrane premeštaja na rad u inostranstvu (član 69. stav 2. tačka 2.). Prilikom odlučivanja o tome ko će biti premešten u inostranstvu vodi se računa o vrednovanju uspešnosti rada, trajanju rada u Ministarstvu i inostranstvu tokom karijere, dodatnim sposobnostima diplomate i o vremenu koje je proteklo od poslednjeg premeštaja u inostranstvo, a kao privilegujuća okolnost uzima se i slučaj kada je diplomata već bio premešten u inostranstvo, ali bez svog pristanka (član 56. stavovi 3. i 4.). Pravilo je da pristanak diplomate za premeštaj nije potreban, jer se premeštaj zasniva na postupku u kome diplomata sam pretenduje na odgovarajuće radno mesto u istom diplomatskom zvanju koje ima i u Ministarstvu. Međutim, moguće je da ne ispuni uslove za premeštaj ili ne bude određen za premeštaj na radno mesto u istom zvanju, pa se pojavi mogućnost da bude premešten na radno mesto u nižem diplomatskom zvanju. U tom slučaju, za premeštaj u niže zvanje, potreban je njegov pristanak (član 57. stav 1.). Premeštaj traje najduže četiri godine (dakle, može biti i kraći), o čemu se odlučuje u trenutku kada se donosi akt o premeštaju diplomate. Trajanje premeštaja može da se skrati ili produži, zavisno od potreba službe ili iz drugih opravdanih razloga (član 57. stav 2.). Kao opravdan razlog za skraćenje premeštaja smatraju se pre svega zahtev lica koje je premešteno, zahtev države prijema (persona non grata) i teža povreda dužnosti iz radnog odnosa, a za produženje premeštaja - potrebe službe (član 57. stav 3.). Diplomata koji je bio premešten u inostranstvo najmanje četiri godine, dužan je da najmanje dve godine provede na radnom mestu u Ministarstvu pre nego što ponovo bude premešten u inostranstvo (član 59. stav 1.). Svrha ove odredbe jeste da uspostavi ravnopravnost među diplomatama, jer se rad u inostranstvu po pravilu smatra kao pogodujući deo karijere. Od pravila se može odstupiti ako se za premeštaj na određeno radno mesto u inostranstvu ne javi niko ko ispunjava sve uslove za premeštaj; u tom slučaju, na to radno mesto može biti premešten diplomata koji je proveo manje od dve godine na radnom mestu u Ministarstvu (član 59. stav 2.). Ako to nalažu potrebe službe, diplomata može biti premešten na rad u inostranstvo i bez njegovog pristanka, najduže na dve godine i najviše dva puta tokom rada u Ministarstvu (član 58. stav 1.). Za njega važi poseban, pogodujući režim napredovanja (član 58. stav 2.) i ima pravo na poseban dodatak na platu (član 77.). Ako diplomata odbije premeštaj, njemu prestaje radni odnos (član 130. stav 1. tačka 1. Zakona o državnim službenicima).

Po povratku u Ministarstvo, diplomata se raspoređuje na radno mesto u diplomatskom zvanju koje je imao pre premeštaja u inostranstvo, izuzev ako je za vreme premeštaja napredovao u više diplomatsko zvanje, kada se raspoređuje u novostečeno zvanje (član 60. stav 1.). Međutim, ovde može da nastane problem ako nije moguće da se rasporedi na takvo radno mesto (ukinuto je, popunjeno je itd.). Onda ministar ima pravo da ga privremeno rasporedi na radno mesto u nižem diplomatskom zvanju od onog na kome je radio pre premeštaja u inostranstvo; ministar je pri tome dužan da pokuša da ga privremeno rasporedi na radno mesto, po pravilu, u neposredno nižem diplomatskom zvanju (dakle, može da ga rasporedi i u zvanje koje je niže od neposredno nižeg zvanja); raspoređivanje je privremeno i traje sve dok se ne uprazni radno mesto koje odgovara zvanju koje je diplomata imao pre premeštaja u inostranstvo (član 60. stav 2. in fine). Ako diplomata u ovom slučaju odbije raspoređivanje, postaje neraspoređen tri meseca (član 60. stav 3.), a ako u ta tri meseca ne postane upražnjeno radno mesto koje odgovara njegovom zvanju, njemu prestaje radni odnos po sili zakona (član 60. stav 3. in fine). Premeštaj na radno mesto u inostranstvu podrobnije propisuje ministar (član 61. stav 2.).

Državni službenici koji nisu diplomate, kao i nameštenici, takođe mogu da se premeste na rad u inostranstvu. U tom slučaju primenjuju se pravila o privremenom premeštaju diplomata (član 62.).

Kako je navedeno, zakon je predvideo posebne mere koje treba da poboljšaju personal u Ministarstvu (član 63.). One se sastoje od odstupanja od načina zasnivanja radnog odnosa koji je preuzet u ovaj zakon iz Zakona o državnim službenicima. U izuzetnim slučajevima, kada to nalažu potrebe službe u Ministarstvu, ministar može direktno (bez preuzimanja ili konkursa) da primi u radni odnos na neodređeno vreme lice sa odgovarajućim iskustvom u naučnoistraživačkom radu, značajnim diplomatskim iskustvom, iskustvom u radu u međunarodnim i drugim organizacijama ili lice sa određenim profesionalnim znanjima i veštinama; i to na radna mesta diplomate, državnog službenika koji nije diplomata ili nameštenika (član 63. stav 1.). Ovde je po sredi fleksibilna forma prijema u radni odnos koja treba da stvori “paralelan” personal koji ne počinje karijeru od pripravnika. Ali budući da je u pitanju izuzetak, zakonom je propisano da broj tako zaposlenih lica u jednoj godini ne može biti veći od 50% zaposlenih na neodređeno vreme kojima je u prethodnoj godini prestao radni odnos u Ministarstvu (član 63. stav 2.). Slična pravila važe i za “beskonkursno” zapošljavanje u diplomatska predstavništva i konzulate, s tim što se, najpre, oni zapošljavaju na određeno vreme do četiri godine, što se njima radni odnos može otkazati i pre isteka četvrte godine i što broj tako zaposlenih lica ne može biti veći od 5% radnih mesta u diplomatskim predstavništvima i konzulatima sistematizovanih Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu spoljnih poslova (član 63. stavovi 3, 4. i 5.)

Obuka i usavršavanje zaposlenih u Ministarstvu jeste obaveza Ministarstva (član 65. stav 1.), a položeni diplomatsko- konzularni ispit je uslov da lice radi kao karijerni diplomata. Sam diplomatsko-konzularni ispit služi da se na njemu provere poznavanje međunarodnih odnosa, međunarodnog javnog prava (diplomatskog i konzularnog), diplomatske istorije (koja uključuje i konzularnu istoriju) i diplomatskih i konzularnih veština, pri čemu se deo ispita polaže na engleskom jeziku (član 65. stav 3.); u suštini, diplomatsko-konzularni ispit prestavlja sintezu izučavanja posebnosti diplomatskog i konzularnog posla i elemenata državnog ispita. Diplomatsko-konzularni ispit zamenjuje državni stručni ispit, a njegov program i postupak njegovog polaganja propisuje ministar.

Diplomatska akademija je organizaciona jedinica Ministarstva čiji je glavni posao usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih u Ministarstvu, a oblici usavršavanja iscrpno su pobrojani u ovom zakonu (član 66. stav 3.). Pored ostalog, ona priprema, usavršava i osposobljava nekarijerne diplomate (koji ne moraju da polažu diplomatsko-konzularni ispit) za rad u diplomatskim predstavništvima i konzulatima, sprovodi pripreme za polaganje diplomatsko-konzularnog ispita, organizuje polaganje tog ispita, sprovodi usavršavanje koje proizlazi iz sistema vrednovanja radne uspešnosti, sprovodi nastavu i polaganje ispita iz stranih jezika, i obavlja i druge poslove koje joj poveri ministar (član 66. stav 3.).

Zakonom se propisuju i posebne dužnosti koje proizlaze iz obavljanja spoljnih poslova. Te posebne dužnosti najpre se odnose na lica koja rade u u Ministarstvu, diplomatskim predstavništvima i konzulatima (član 68. stav 1.) i imaju status diplomate (pa i diplomate koji je šef diplomatskog predstavništva ili konzulata). Šefu diplomatskog predstavništva i konzulata zabranjeno je da, bez saglasnosti ministra, napušta državu prijema, a diplomati i drugom zaposlenom u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu - da napušta državu prijema bez znanja i saglasnosti šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata (član 68. stav 3.). Zatim sledi niz zabrana koje se odnose na zaposlene u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu, a pre svega se tiču diplomata (pa i šefova diplomatskih predstavništava i konzulata): ne smeju da se upliću u unutrašnja pitanja države prijema, neovlašćeno obavljaju diplomatske ili konzularne ili finansijske poslove, preduzimaju diplomatsko ili konzularno zastupanje treće države u državi prijema bez izričitih ovlašćenja ministra spoljnih poslova, koriste povlastice, imunitete i diplomatsku ili konzularnu valizu protivno njihovoj nameni, koriste prostorije diplomatskog predstavništva, konzulata ili rezidencije suprotno njihovoj nameni, opšte sa Ministarstvom, drugim organima, organizacijama i ustanovama u Republici Srbiji ili državi prijema bez znanja šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata i da se bave delatnošću koja je nespojiva sa diplomatskim i konzularnim poslovima; ove zabrane protežu se i na članove njihove porodice koji s njima borave u inostranstvu (član 68. stav 2.). Diplomate, izuzev počasnog konzula, ne mogu da se bave profesionalnom ili privrednom delatnošću radi sticanja lične koristi, izuzev kada raspolažu svojom imovinom, kad se bave samostalnim naučnim, pedagoškim, umetničkim i publicističkim radom ili deluju u sindikatima, stručnim udruženjima i drugim oblicima zaštite prava iz radnog odnosa (član 68. stav 4.); pri tome, karijerni diplomata ne može biti ni član organa političke stranke (član 68. stav 5.). Dužnosti i zabrane pre svega imaju svoj osnov u predstavljanju Republike Srbije i zaštiti njenog ugleda, ali i u poštovanju države prijema. Povrede posebnih dužnosti i zabrana koji su navedeni u ovom zakonu, predstavlja težu povredu dužnosti iz radnog odnosa i kumuliraju se sa težim povredama koje su određene Zakonom o državnim službenicima. Disciplinske kazne koje mogu da se izreknu za težu povredu dužnosti strože su od onih koje predviđa Zakon o državnim službenicima, ali i prilagođenije materiji ovog zakona. To su: novčana kazna od 20% do 30% osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena, do šest meseci; zabrana premeštaja u diplomatsko predstavništvo, konzulat ili specijalnu misiju od četiri godine; skraćenje premeštaja u diplomatsko predstavništvo ili konzulat; zabrana napredovanja od četiri godine; premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje; prestanak radnog odnosa (član 69. stav 2.). Disciplinski postupak ne može da se vodi protiv funkcionera (državnog sekretara, ambasadora koji je šef diplomatskog predstavništva, ambasadora na nerezidencijalnoj osnovi i generalnog konzula), oni mogu da zbog prestupa budu opozvani ili razrešeni pre vremena na koje su postavljeni, s tim što se protiv karijernog diplomate u tom slučaju može voditi disciplinski postupak kad se vrate u sedište Ministarstva, u Beograd (član 49.). Zatim se predviđa da ministar vodi disciplinski postupak (izuzev kada je reč o državnim službenicima na položaju), s tim da on može da osnuje disciplinsku komisiju od tri člana da umesto njega pokreće i vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti (član 70. stavovi 1. i 2.). Takođe, ministar može poveriti šefovima diplomatskih predstavništava i konzulata da vode disciplinski postupak protiv zaposlenih u diplomatskom predstavništvu i konzulatu i propisati sve posebnosti disciplinskog postupka koji se vodi u inostranstvu (član 70. stavovi 4. i 5.).

Kada je reč o prestanku radnog odnosa zaposlenih u Ministarstvu ovaj zakon deluje u sintezi sa Zakonom o državnim službenicima. Poslodavac (Ministarstvo) može da otkaže radni odnos zaposlenom ako je dao lažne podatke kojim je dokazivao postojanje nekog uslova za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu, ako prestane da ispunjava neki uslov za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu (recimo, prestane mu državljanstvo Republike Srbije), ne položi diplomatsko-konzularni ispit do isteka jedne godine od zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu ili ne položi stručni ispit do isteka šest meseci od zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu (član 71.). U ovaj zakon nije uvršćeno odbijanje premeštaja ili raspoređivanja na drugo radno mesto, jer je reč o razlogu za otkaz koji propisuje Zakon o državnim službenicima, koji se supsidijarno primenjuje i zaposlene u Ministarstvu. Poslodavac daje otkaz zaposlenom (diplomati, državnom službeniku koji nije diplomata ili namešteniku) koji “odbije premeštaj ili raspoređivanje kad za njih nije potrebna saglasnost državnog službenika ili neopravdano ne stupi na radno mesto na koje je premešten ili raspoređen” (član 130. stav 1. tačka 1. Zakona o državnim službenicima). I prestanak radnog odnosa po sili zakona jeste spoj razloga iz Zakona o državnim službenicima i iz ovog zakona. Pored razloga predviđenih Zakonom o državnim službenicima, zaposlenom u Ministarstvu prestaje radni odnos po sili zakona ako bude osuđen na kaznu zatvora zbog krivičnog dela, ako mu bude izrečena osuda za krivično delo povreda ugleda Srbije (član 173. Krivičnog zakona) ili povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije (član 175. Krivičnog zakonika) ili ako mu bude izrečena uslovna osuda na kaznu

 

zatvora od najmanje šest meseci, bez obzira na vreme proveravanja, za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika (član 72. stav 1.), s tim što ta krivična dela određuje Visoki službenički savet (član 72. stav 2.), na osnovu ovlašćenja iz člana 131. stava 2. Zakona o državnim službenicima. Konačno, zaposlenom prestaje radni odnos i ako je neraspoređen, a ne postane upražnjeno radno mesto koje odgovara njegovom zvanju - narednog dana od proteka tri meseca otkad je postao neraspoređen (član 72. stav 1. tačka 4.).

Pravilo glasi: “Na plate i druga primanja diplomata, državnih službenika koji nisu diplomate i nameštenika shodno se primenjuju propisi kojim se uređuju plate i druga primanja državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega nije drukčije određeno” (član 73.). Prema tome, najpre se ispituje da li je neko pitanje uređeno ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega (specijalni propis) i ako je to slučaj, primenjuje se specijalni propis. Ako, međutim, to nije slučaj, na određeno pitanje shodno se primenjuju svi propisi kojima se uređuju plate i druga primanja državnih službenika i nameštenika. Pre svega, reč je o Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, kojim se uređuju plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika (član 1. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika). Plata državnih službenika i nameštenika sastoji se od osnovne plate i dodataka na platu (član 2. stav 1. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika). Osnovna plata se određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plata (član 7. stav 1. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika).

“Koeficijenti za položaje i izvršilačka radna mesta određuju se time što se svaki položaj i svako izvršilačko radno mesto svrstava u jednu od 13 platnih grupa. Položaji se svrstavaju u platne grupe od I do V, a izvršilačka radna mesta u platne grupe od VI do XIII” (član 9. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika), počev od višeg savetnika do mlađeg referenta. Svaka izvršilačka platna grupa ima osam platnih razreda sa različitim koeficijentima koji su najniži u prvom a najviši u osmom platnom razredu, dakle, rastu od prvog do osmog. Ovo omogućava da izvršioci napreduju i horizontalno (prelaskom iz nižeg u viši platni razred) i vertikalno (prelaskom iz niže u višu platnu grupu). Državni službenici na položaju imaju samo odgovarajuću platnu grupu, nemaju platne razrede. Zbog toga nije moguće da horizontalno napreduju. Stvar slično stoji i sa diplomatama. I oni su, prema važećim propisima, razvrstani samo u platne grupe, pri čemu svakom diplomatskom zvanju, počev od atašea do ambasadora u Ministarstvu, odgovara jedna platna grupa. To znači da i diplomate, poput državnih službenika na položaju, mogu da napreduju samo vertikalno, sticanjem višeg zvanja, ne i horizontalno. Ovim zakonom određuju se koeficijenti za svako diplomatsko zvanje: ataše - koeficijent 2,34; treći sekretar - koeficijent 2,85; drugi sekretar - koeficijent 3,08; prvi sekretar - koeficijent 3,49; savetnik - koeficijent 3,96; prvi savetnik - koeficijent 4,25; ministar savetnik - koeficijent 4,81; ambasador u Ministarstvu -    koeficijent 5,57 (član 74. stav 1.). Diplomate u konzularnom zvanju imaju koeficijent koji odgovara njihovom diplomatskom zvanju (član 74. stav 4.); dok rukovodi organizacionom jedinicom u Ministarstvu, diplomati se uvećava koeficijent za 15% (član 74. stav 2). Problem sa platom diplomata je, kako je već navedeno, što se koeficijenti ne razvrstavaju u platne razrede, pa oni ne mogu da napreduju prelaskom u viši platni razred. Zakon pokušava da reši ovaj problem tako što uvodi nagrađivanje diplomata za ostvarene rezultate rada. Naime, diplomata može da bude nagrađen za ostvarene rezultate rada jednom godišnje ako je vrednovanjem radne uspešnosti utvrđeno da je prevazišao očekivanja i ako je posebno doprineo ugledu i interesima Republike Srbije; nagrada može da iznosi do 150% od prosečne godišnje njegove osnovne plate diplomate, a isplaćuje se uz platu za januar naredne godine (član 75. stavovi 1. i 2.). Nagradu za ostvarene rezultate rada može da ostvari najviše 3% diplomata sistematizovanih Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu spoljnih poslova (član 75. stav 3.), čime se sprečava inflacija dodeljivanja nagrada.

Koeficijent za obračun i isplatu osnovne plate zaposlenom u diplomatskom predstavništvu i konzulatu uvećava se do 30%, ako postoje posebni uslovi rada (korektivni koeficijent) - član 76. stav 2. Visinu korektivnog koeficijenta određuje Vlada, na predlog ministra spoljnih poslova (član 76. stav 3.).

Zaposleni u diplomatskom predstavništvu i konzulatu (diplomate, državni službenici koji nisu diplomate i nameštenici) imaju pravo na dodatke na osnovnu platu (za rad u udaljenim i prekookeanskim državama, za premeštaj na radno mesto u inostranstvu bez svog pristanka i sl.), pravo na naknadu plate, pravo na posebnu naknadu troškova (za uvećane troškove života u inostranstvu, za stanovanje, selidbu, za školovanje dece, za dolazak na rad i odlazak sa rada, za službeno putovanje, za posebne troškove koje izaziva obavljanje dužnosti šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata i sl.) i pravo na druga primanja (otpravničko i žeransko primanje, primanja za izdržavane članove porodice i sl.) - čl. 77. stav 1. Pri određivanju dodataka na osnovnu platu, posebnih naknada troškova i drugih primanja, pre svega mora da se imaju u vidu troškovi života u različitim državama koje godišnje objavljuju nadležni organi Ujedinjenih nacija i druge bitne prilike, složenost rada u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu, obim i značaj rada u pojedinom diplomatskom predstavništvu ili konzulatu - za šefa diplomatskog predstavništva i konzulata - i da li je diplomata bio premešten na radno mesto u inostranstvu bez svog pristanka (član 77. stav 2.).

Detaljnije uslove za ostvarivanje prava na dodatke na osnovnu platu, naknade plate, posebne naknade troškova i druga primanja i njihovu visinu propisuje Vlada, na predlog ministra (član 77. stav 3.).

Uređuju se i prava zaposlenog koja proizlaze iz posebnih uslova rada u inostranstvu. Posebni uslovi rada postoje kada zaposleni (diplomata, uključujući i šefa diplomatskog predstavništva ili konzulata, državni službenik koji nije diplomata i nameštenik) radi u posebnim životnim uslovima, u bezbednosno opasnim područjima i teškim klimatskim prilikama (član 78. stav 1.). Zapravo, zaposleni je dužan da radi u posebnim uslovima rada, a zauzvrat, kao kompenzaciju, ima pravo na korektivni koeficijent i pravo da mu se uveća godišnji odmor (član 78.). Potom se uređuje naknada plata za vreme privremene sprečenosti za rad (član 79.), pravo na naknadu troškova zbog smrti u inostranstvu (bilo zaposlenog, bilo člana njegove porodice - član 80.), pravo na zdravstveno osiguranje (član 81.), prava supružnika zaposlenog koji s njim boravi u inostranstvu na uplatu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja iz sredstava Ministarstva (član 82.) itd.

Definišu se nepokretnosti koje diplomatska predstavništva i konzulati koriste u inostranstvu. To su zgrade ili delovi zgrada i zemljište u inostranstvu i oni se koriste nezavisno od njihovog imovinsko-pravnog statusa (član 85. stav 1.) i saglasno standardima i normativima u državi prijema (član 85. stav 3.). O pribavljanju, otuđenju, uzimanju i davanju u zakup i drugom raspolaganju nepokretnostima koje se koriste za potrebe diplomatskih predstavništava i konzulata, odlučuje Vlada, na predlog ministra spoljnih poslova (član 86. stav 1.). Pravni posao kojim se ostvaruje raspolaganje nepokretnošću zaključuje ministar, izuzev ako Vlada na to ne ovlasti šefa diplomatskog predstavništva (ambasadora ili stalnog otpravnika poslova) ili konzulata (član 86. stav 2.). Zakon sadrži i posebnu odredbu o imovini koja je pribavljena u postupku sukcesije (član 88.). Nepokretnostima koje Republici Srbiji pripadaju (pa i u svojinu) saglasno Aneksu B Sporazuma o pitanjima sukcesije, koristi, održava i njima upravlja i raspolaže Ministarstvo, a sredstva koja se ostvare prodajom tih nepokretnosti ulaze jesu namenska sredstva Ministarstva i koriste se za pribavljanje u svojinu i kapitalno održavanje nepokretnosti za potrebe diplomatskih predstavništava i konzulata (član 88. stavovi 1. i 2.). Iznos takvih sredstava koji nije iskorišćen u tekućoj budžetskoj godini unosi se u sredstva za kapitalno održavanje u finansijskom planu i budžetu Ministarstva za narednu godinu (član 88. stav 3.). Uređuju se i posebnosti nabavki za potrebe diplomatskih predstavništva i konzulata (član 89.).

Država sa kojom Republika Srbija ima diplomatske odnose, može da otvori svoje diplomatsko predstavništvo u Beogradu (član 90. stav 1.). Rang diplomatskog predstavništva podleže načelu uzajamnosti. O samom sedištu (adresi) diplomatskog predstavništva strane države i mestu na kome će da se nalazi rezidencija predstavništva odlučuje Ministarstvo pošto prethodno pribavi mišljenje nadležnih organa (član 90. stav 2.); posredi su pravila koja se primenjuju i na predstavništva međunarodnih organizacija i konzulate stranih država (član 90. stav 3.). Diplomatsko predstavništvo strane države može da se otvori ako se s time formalno saglasi Vlada, na predlog ministra spoljnih poslova (član 91.), što važi i za otvaranje stranog konzulata (član 99.). Diplomatsko predstavništvo strane države može da otvori odeljenje izvan svog sedišta, koje će se baviti konzularnim, ekonomskim, informativnim, obrazovnim i kulturnim pitanjima, a saglasnost za otvaranje takvog odeljenja daje ministar spoljnih poslova (član 92.). Ministar takođe daje saglasnost i za akreditovanje u Republici Srbiji šefa diplomatskog predstavništva koji ima sedište u drugoj državi (član 93.). Agreman (saglasnost) za predloženog ambasadora strane države u Republici Srbiji daje predsednik Republike, pošto pribavi mišljenje ministra (nije vezan tim mišljenjem); agreman se izdaje samo ambasadoru, ne i stalnom ili privremenom otpravniku poslova; o tome da je agreman izdat (ako je izdat) stranu državu obaveštava Ministarstvo (član 94. stav 2.). Akreditivna (i opozivna) pisma za ambasadora predaju se predsedniku Republike, a prethodno se kopija akreditivnog pisma predaje ministru ili licu u Ministarstvo koga ministar ovlasti (član 95.).

Da bi diplomata postao šef konzulata u Republici Srbiji mora da dobije egzekvaturu, o čijem izdavanju odlučuje ministar spoljnih poslova po pribavljenom mišljenju nadležnih organa (član 100. stav 1.), a dok traje izdavanje egzekvature, ministar spoljnih poslova može, na zahtev diplomatskog predstavništva ili konzulata strane države, dozvoliti novoimenovanom šefu konzulata da privremeno obavlja konzularne poslove (član 100. stav 2.). Ministar spoljnih poslova odlučuje i o izdavanju dozvole za obavljanje dužnosti počasnog konzula (član 101. stav 3.). Inače, počasnom konzulu izdaje se legitimacija, a njenu sadržinu i izgled propisuje ministar (član 101. stav 4.).

Međunarodna organizacija može da ima sedište u Republici Srbiji ili da u Republici Srbiji otvori svoje predstavništvo (agenciju, odeljenje ili kancelariju- član 103. stav 1.). O davanju saglasnosti da sedište međunarodne organizacije bude u Republici Srbiji ili da se u Republici Srbiji otvori njeno predstavništvo odlučuje Vlada, na predlog nadležnog ministarstva, po pribavljenom mišljenju ministra spoljnih poslova, a odluka Vlade objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije” (član 103. stavovi 2. i 3.).

Zakon se završava prelaznim i završnim odredbama. Dok ne bude donet pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu koji će biti usklađen sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto shodno novom pravilniku ili do donošenja drugog rešenja saglasnog zakonu (pre svega ima se u vidu važeći zakon), zaposleni u Ministarstvu nastavljaju da rade na radnim mestima sistematizovanim na dan stupanja na snagu ovog zakona (član 105. stav 1.). Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu biće donesen u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 104. stav 2.). Zaposleni zadržavaju diplomatska (i konzularna) zvanja koja su imali pre stupanja ovog zakona na snagu (čime se štite stečena prava) - član 105. stav 1, ali uz pravilo da su dužni da u roku od pet godina od stupanja na snagu ovog zakona ispune uslove za sticanje diplomatskog zvanja predviđene ovim zakonom, izuzev dužine radnog iskustva; ako to ne učine, raspoređuju se na odgovarajuće radno mesto u diplomatskom zvanju za koje ispunjavaju uslove koji su propisani ovim zakonom (član 105. stav 2.).

Podzakonski propisi čije je donošenje predviđeno ovim zakonom (uglavnom pravilnici ministra spoljnih poslova) biće doneti i stupiti na snagu u roku od jedne godine od stupanja na snagu ovog zakona (član 107. stav 1.); do njihovog stupanja na snagu, primenjuju se odredbe važećih podzakonskih propisa koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom (član 107. stav 2.). Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o spoljnim poslovima (“Službeni glasnik RS”, br. 116/07, 126/07 - ispravka i 41/09) - član 108, a ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije” (član 109.)

Izvor: Vebsajt Ministarstvo spoljnih poslova, 24.09.2021.