NACRT ZAKONA O REFERENDUMU I NARODNOJ INICIJATIVI - Tekst propisa

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se način sprovođenja referenduma i način ostvarivanja narodne inicijative.

Referendum

Član 2.

Referendum je oblik neposrednog odlučivanja građana o pitanjima za koja je to Ustavom, zakonom i statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave određeno kao i o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, skupštine autonomne pokrajine i skupštine jedinice lokalne samouprave za koja to skupština odluči po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese određeni broj birača.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na organe jedinice lokalne samouprave shodno se primenjuju i na sprovođenje referenduma i narodne inicijative pred organima gradske opštine.

Referendum se može raspisati i radi prethodnog izjašnjavanja, odnosno radi potvrđivanja akta koji je doneo nadležni organ.

Odluka doneta na referendumu iz st. 1 - 3. ovog člana punovažna je i obavezna ako je za nju glasala većina izašlih birača na teritoriji za koju je referendum raspisan.

Referendum se može raspisati i radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta (savetodavni referendum).

Narodna inicijativa

Član 3.

Narodnom inicijativom građani predlažu promenu Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, odnosno statuta, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti skupštine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i podnose druge predloge u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Pravo izjašnjavanja, odnosno učešća

Član 4.

Pravo izjašnjavanja na referendumu imaju građani koji, u skladu sa propisima o izborima, imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji za koju se raspisuje referendum, a na republičkom referendumu i građani koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a u vreme održavanja referenduma se nalaze u inostranstvu.

Ako se na referendumu odlučuje o pravima i obavezama građana - vlasnika nepokretne imovine čije je prebivalište van teritorije za koju se raspisuje referendum, pravo izjašnjavanja imaju i ti građani.

Pored građana iz stava 1. i 2. ovog člana, pravo izjašnjavanja na referendumu imaju i građani prema prijavljenom boravištu za interno raseljena lica kao i građani koji su, najkasnije pet dana pre zaključenja biračkog spiska, podneli zahtev za upis u birački spisak da bi se na predstojećem republičkom referendumu izjašnjavali prema mestu boravišta u zemlji.

Spisak građana iz stava 2. ovog člana sačinjava organ kojeg ovlasti skupština koja je donela odluku o raspisivanju referenduma.

Pravo učešća u narodnoj inicijativi imaju građani koji u skladu sa propisima o izborima imaju biračko pravo.

Sloboda izjašnjavanja, odnosno učešća

Član 5.

Građani se slobodno izjašnjavaju na referendumu i slobodno se opredeljuju o svom učešću u narodnoj inicijativi.

Niko ne može pozvati građanina na odgovornost zbog izjašnjavanja ili neizjašnjavanja na referendumu, niti zbog učestvovanja ili neučestvovanja u narodnoj inicijativi.

Način izjašnjavanja, odnosno učešća

Član 6.

Na referendumu se građani izjašnjavaju lično i tajnim glasanjem na glasačkim listićima.

U narodnoj inicijativi građani učestvuju potpisivanjem odgovarajućeg predloga.

Taksa za overu potpisa

Član 7.

Visinu naknade za overu potpisa utvrdiće posebnim aktom ministarstvo nadležno za poslove pravde, a najviše do visine naknade koja se plaća za overu potpisa za sprovođenje izbora. 

Zaštita prava

Član 8.

Građani i ovlašćeni predlagači imaju pravo na zaštitu od nepravilnosti u postupku sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative, u skladu sa ovim zakonom.

Lični podaci o građanima, prikupljeni u postupku sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative, ne mogu se koristiti u druge svrhe i uživaju zaštitu u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Na prigovore i žalbe koje građani i ovlašćeni predlagači podnose radi zaštite od nepravilnosti u postupku sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative ne plaćaju se takse.

Tok rokova

Član 9.

Rokovi utvrđeni ovim zakonom za preduzimanje određenih radnji skupštine u postupku sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative ne teku za vreme pauze između redovnih skupštinskih zasedanja, a nastavljaju da teku danom početka narednog redovnog ili vanrednog zasedanja skupštine.

II. REFERENDUM

Obavezni referendum

Član 10.

Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, dužna je da donese odluku o raspisivanju referenduma o pitanju za koje je Ustavom ili zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, utvrđeno da o njemu odlučuju građani referendumom.

Kada je utvrđeno da se na referendumu iz stava 1. ovog člana građani izjašnjavaju o potvrđivanju usvojenog akta u skupštini, skupština je dužna da donese odluku o raspisivanju referenduma istovremeno sa usvajanjem akta o tom pitanju.

Ako je utvrđeno da građani na referendumu iz stava 1. ovog člana utvrđuju predlog odluke ili da odluci skupštine prethodi referendum, skupština je dužna da donese odluku o raspisivanju referenduma u roku utvrđenom zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.      

Referendum na zahtev skupštine

Član 11.

Narodna skupština je dužna da u roku od 30 dana raspiše referendum o pitanju iz svoje nadležnosti na zahtev većine svih narodnih poslanika, a skupština autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave da u istom roku raspiše referendum o pitanju iz njene nadležnosti na zahtev većine poslanika, odnosno odbornika, utvrđene njenim statutom.

Na referendumu iz stava 1. ovog člana građani se prethodno izjašnjavaju o pitanju koje treba da se uredi aktom skupštine ili se izjašnjavaju o potvrđivanju usvojenog akta u skupštini, a pre proglašenja tog akta.

U odluci o raspisivanju referenduma određuje se o kojoj se vrsti izjašnjavanja i stava 2. ovog člana radi.

Referendum na zahtev birača

Član 12.

Na zahtev birača čiji je najmanji broj utvrđen Ustavom, odnosno statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, dužna je da raspiše referendum u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva.

U zahtevu birača iz stava 1. ovog člana navodi se da li se traži raspisivanje referenduma radi prethodnog izjašnjavanja o pitanju koje treba da se uredi aktom skupštine ili se predlaže usvajanje akta ili ukidanje akta koji je donela skupština, odnosno pojedinih odredaba tog akta.

Urednim zahtevom birača iz stava 1. ovog člana smatra se zahtev koji je podržan potpisima potrebnog broja birača, koji se odnosi na pitanje o kojem se može odlučivati na referendumu i koji je formiran u skladu sa uslovima utvrđenim ovim zakonom za podnošenje narodne inicijative.

Pored uslova iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, zahtev za referendum na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, treba da ispunjava i uslove utvrđene statutom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Na referendumu iz stava 1. ovog člana građani se prethodno izjašnjavaju o pitanju koje treba da se uredi aktom skupštine, odnosno izjašnjavaju se o usvajanju akta čije se donošenje predlaže zahtevom birača ili o potpunom, odnosno delimičnom ukidanju akta koji je donela skupština.

Stav skupštine

Član 13.

Kada Narodna skupština raspiše referendum na zahtev najmanje 100.000 birača, ona može upoznati građane sa svojim stavom o pitanju o kojem se odlučuje na referendumu.

Stav Narodne skupštine o pitanju o kojem se odlučuje na referendumu usvaja se istovremeno sa donošenjem odluke o raspisivanju referenduma.

Pravo iz stava 1. ovog člana ima i skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština jedinice lokalne samouprave, kada raspiše referendum na zahtev birača, u skladu sa statutom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Savetodavni referendum

Član 14.

Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, može raspisati referendum o pitanju od šireg značaja iz svoje nadležnosti radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi sa tim pitanjem (savetodavni referendum).

Skupština koja je raspisala savetodavni referendum dužna je da se posebno izjasni o prihvatanju ili neprihvatanju pribavljenog mišljenja građana prilikom donošenja odluke.

Odluka o raspisivanju referenduma

Član 15.

Odluka o raspisivanju referenduma sadrži naročito: navođenje teritorije ili područja za koje se raspisuje referendum; naziv akta, odnosno pitanje o kome se građani izjašnjavaju na referendumu; akt o kome se građani izjašnjavaju na referendumu i obrazloženje tog akta, odnosno obrazloženje pitanja o kome se građani izjašnjavaju na referendumu; datum održavanja referenduma; vreme izjašnjavanja na referendumu; i vrstu referenduma koji se raspisuje.

Odluka o raspisivanju referenduma objavljuje se u službenom glasilu Republike Srbije, odnosno u službenom glasilu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Referendum se mora održati najranije 30, a najkasnije 60 dana od dana raspisivanja referenduma.

Organi za sprovođenje referenduma

Član 16.

Organi za sprovođenje referenduma jesu nadležna izborna komisija i glasački odbor.

Nadležna izborna komisija za sprovođenje republičkog referenduma je Republička izborna komisija, za sprovođenje pokrajinskog referenduma pokrajinska izborna komisija, a za sprovođenje referenduma u jedinici lokalne samouprave gradska odnosno opštinska izborna komisija.

Nadležna komisija za sprovođenje referenduma obrazuje glasačke odbore, koje čine po tri člana i tri zamenika člana.

Kad se referendum raspisuje za teritoriju Republike i autonomne pokrajine ili za njihov deo, izborna komisija jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: potkomisija) obavlja tehničke pripreme za sprovođenje republičkog, odnosno pokrajinskog referenduma, određuje glasačka mesta, utvrđuje rezultate glasanja na osnovu primljenog materijala sa svih glasačkih mesta i dostavlja ih Republičkoj, odnosno pokrajinskoj komisiji, i obavlja druge poslove određene ovim zakonom i odlukom o raspisivanju referenduma.

Predstavnici ovlašćenog predlagača

Član 17.

Podnosilac zahteva na osnovu kojeg je doneta odluka o raspisivanju referenduma (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač) može imenovati jednog predstavnika kao člana organa za sprovođenje referenduma.

Predstavnik ovlašćenog predlagača iz stava 1. ovog člana ima pravo učešća u radu organa za sprovođenje referenduma bez prava odlučivanja.

Nadležna Komisija za sprovođenje referenduma

Član 18.

Nadležna Komisija za sprovođenje referenduma obavlja sledeće poslove:

1)         stara se o zakonitom sprovođenju referenduma;

2)         stara se o obezbeđivanju materijala za sprovođenje referenduma;

3)         propisuje obrasce za sprovođenje referenduma, u skladu sa uputstvom iz stava 2. ovog člana;

4)         utvrđuje i proglašava rezultate referenduma;

5)         obavlja i druge poslove određene ovim zakonom i odlukom o raspisivanju referenduma.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana, Republička izborna komisija donosi uputstvo o obrascima za sprovođenje referenduma, daje uputstva za rad izbornim komisijama jedinica lokalne samouprave, usklađuje i nadzire njihov rad u pogledu primene odredaba ovog zakona.

Prava iz stava 2. ovog člana prema izbornim komisijama jedinica lokalne samouprave vrši pokrajinska izborna komisija u slučaju sprovođenja pokrajinskog referenduma.

Glasački odbori

Član 19.

Glasački odbori rukovode procesom glasanja na glasačkim mestima, obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja i utvrđuju rezultate glasanja na glasačkim mestima, u skladu sa uputstvima izborne komisije nadležne za sprovođenje referenduma.

Glasačka mesta

Član 20.

Glasačka mesta se određuju i uređuju shodno zakonu koji uređuje glasačka mesta za izbore narodnih poslanika.

Na glasačkom mestu se obavezno ističe akt o raspisivanju referenduma i tekst akta, odnosno pitanja o kome se odlučuje na referendumu.

Evidencija građana sa biračkim pravom

Član 21.

Za glasanje na referendumu koriste se spiskovi građana sa biračkim pravom shodno zakonu koji uređuje birački spisak, odnosno spiskovi građana vlasnika nepokretne imovine kada se radi o referendumu iz člana 4. stav 2. ovog zakona.

U slučaju sprovođenja referenduma iz člana 4. stav 2. ovog zakona, jedinica lokalne samouprave dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove uprave podatke o građanima koji su vlasnici nepokretne imovine na području za koje je raspisan referendum na propisanom obrascu i u elektronskom formatu koji je utvrđen uredbom kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa.

Dan i vreme održavanja referenduma

Član 22.

Referendum se po pravilu održava u jednom ili u dva dana i to nedeljom, a izuzetno se može održati i drugog neradnog dana.

Vreme trajanja glasanja na referendumu određuje se tako da se omogući glasanje svim građanima koji imaju pravo izjašnjavanja na referendumu.

Glasanje se zaključuje istekom vremena određenog za glasanje, a građanima koji su se zatekli na glasačkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja omogućuje se da glasaju.

Ako su na glasačkom mestu glasali svi građani koji su upisani u evidenciju građana sa biračkim pravom, glasanje se može zaključiti i pre isteka vremena određenog za glasanje.

Obaveštavanje i referendumska kampanja

Član 23.

Vlada je dužna da, u roku od osam dana od dana raspisivanja republičkog referenduma, građanima pruži objektivne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuje na referendumu, i to u vidu kraćeg sažetka objavljenog na zvaničnoj veb prezentaciji, u medijima i dostavljenog građanima pismom na adresu prebivališta, odnosno boravišta.

U slučaju raspisivanja pokrajinskog referenduma dužnost iz stava 1. ovog člana ima pokrajinska vlada, a u slučaju referenduma u jedinici lokalne samouprave tu dužnost ima predsednik opštine, odnosno gradonačelnik.

Informacije iz st. 1. i 2. ovog člana treba verno da odražavaju stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje, istaknute u skupštini prilikom odlučivanja o raspisivanju referenduma i da budu dostupne na svim jezicima koji su u službenoj upotrebi na području za koje se raspisuje referendum.

Mediji su dužni da omoguće jednak pristup pristalicama i protivnicima referenduma i da o tome vode evidenciju, kao i da omoguće ravnopravno i korektno obaveštavanje o razlozima za i protiv donošenja odluke na referendumu.

Pojam referendumske kampanje

Član 24.

Referendumskom kampanjom se u smislu ovog zakona smatraju sve aktivnosti usmerene na vršenje uticaja na birače da se na referendumu izjasne u korist ili protiv predložene odluke koja je predmet referenduma.

U cilju sprovođenja referendumske kampanje ne mogu se obećavati ili davati bilo kakva materijalna sredstva iz privatnih i javnih izvora biračima niti obećavati bilo kakav vid nematerijalne pomoći koja podrazumeva korišćenje javnih resursa.

Ne smatra se referendumskom kampanjom u smislu ovog zakona vršenje poslova iz nadležnosti državnih organa utvrđenih ovim zakonom.

 Referendumska kampanja može da se sprovodi do dana određenog za glasanje.

Organizator referendumske kampanje

Član 25.

Organizator referendumske kampanje može biti svako domaće pravno lice ili grupa građana.

Način finansiranja referendumske kampanje

Član 26.

Za finansiranje troškova referendumske kampanje organizator kampanje može prikupljati samo sredstva iz privatnih izvora.

Zabranjeno je finansiranje troškova referendumske kampanje sredstvima dobijenim od: stranih država, stranih pravnih i fizičkih lica kao i organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja.

Za referendum koji je raspisala nadležna skupština, u slučaju kada je sprovođenje referenduma obavezno u skladu sa članom 10. ovog zakona, ili po inicijativi većine poslanika, odnosno odbornika, u skladu sa članom 11. ovog zakona, finansiranje troškova referendumske kampanje republičkog referenduma se vrši iz republičkog budžeta, a za finansiranje kampanje pokrajinskog referenduma i referenduma u jedinici lokalne samouprave iz pokrajinskog budžeta, odnosno budžeta jedinice lokalne samouprave.

Troškovi referendumske kampanje

Član 27.

Troškovi referendumske kampanje su troškovi promotivnih aktivnosti u toku referendumske kampanje.

Sredstva prikupljena za finansiranje troškova referendumske kampanje mogu se koristiti samo za aktivnosti iz stava 1. ovog člana.

Na svako iznajmljivanje termina i oglasnog prostora u medijima primenjuju se propisi i pravila kojima se uređuje postupanje medija u izbornoj kampanji.

Poseban račun za finansiranje referendumske kampanje

Član 28.

U svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje referendumske kampanje iz člana 26. stav 1. ovog zakona, organizator referendumske kampanje otvara poseban račun koji se ne može koristiti u druge svrhe.

Sva sredstva namenjena za finansiranje referendumske kampanje uplaćuju se na račun iz stava 1. ovog člana i sva plaćanja troškova referendumske kampanje vrše se sa tog računa.

Izveštaj o troškovima referendumske kampanje

Član 29.

Organizator referendumske kampanje dužan je da agenciji nadležnoj za sprečavanje korupcije (u daljem tekstu: Agencija) podnese izveštaj o troškovima referendumske kampanje, u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata referenduma.

Izveštaj o troškovima referendumske kampanje objavljuje se na veb prezentaciji Agencije.

Sadržinu izveštaja o troškovima referendumske kampanje bliže uređuje direktor Agencije.

U vršenju kontrole izveštaja o troškovima referendumske kampanje Agencija ima ovlašćenja predviđena zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih aktivnosti.

Ovlašćeno lice

Član 30.

Odgovarajućom odlukom organizatora referendumske kampanje mora biti određeno lice odgovorno za korišćenje sredstava za finansiranje referendumske kampanje, podnošenje izveštaja i kontakt sa Agencijom.

Shodna primena

Član 31.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje referendumska kampanja, shodno se primenjuju na organizovanje kampanje za podršku narodnoj inicijativi.

Na pitanja koja nisu neposredno uređena ovim zakonom, a tiču se referendumske kampanje, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje finansiranje političkih aktivnosti.

Javnost referendumske procedure

Član 32.

Ovlašćeni predlagač, odnosno njegovi predstavnici, moraju imati pristup svakom mestu na kom se odvija referendumska procedura utvrđena ovim zakonom.

Glasanje na referendumu mogu pratiti domaći i strani posmatrači, shodno propisima kojima se uređuje praćenje izbora za narodne poslanike.

Referendumsko pitanje

Član 33.

Pitanje o kome se građani izjašnjavaju na referendumu mora biti izraženo jasno i nedvosmisleno, tako da se na njega može odgovoriti rečju "za" ili "protiv", odnosno rečju "da" ili "ne", a ne sme biti izraženo tako da daje prednost ili sugeriše jedan od mogućih odgovora.

Ako se na referendumu odlučuje istovremeno o dva ili više pitanja, za svako pitanje glasa se na posebnom glasačkom listiću, osim ukoliko se ne radi o pitanjima koja su međusobno povezana, kada se glasa na jednom glasačkom listiću sa posebnim izjašnjavanjem na svako od povezanih pitanja.     

Glasački listić

Član 34.

Glasački listić za izjašnjavanje na referendumu sadrži: naziv organa koji je raspisao referendum, dan održavanja referenduma, pitanje o kome građani treba da se izjasne na referendumu, reči "za" i "protiv", odnosno "da" i "ne" štampane jedna pored druge, uputstvo o načinu glasanja i pečat organa koji je raspisao referendum.

Glasačke listiće priprema nadležna izborna komisija za sprovođenje referenduma, a štampaju se na jednom mestu i pod kontrolom tri lica koja odredi skupština koja je donela odluku o raspisivanju referenduma.

Glasanje

Član 35.

Građani koji su upisani u evidenciju građana sa biračkim pravom glasaju na glasačkom mestu zaokruživanjem jednog od mogućih odgovora na glasačkom listiću.

U pogledu glasanja građana koji nisu u mogućnosti da glasaju na glasačkom mestu, odnosno da sami glasaju, shodno se primenjuju propisi o izboru narodnih poslanika kojima je uređen način glasanja tih građana.

Prilikom glasanja iz stava 2. ovog člana moraju se obezbediti svi uslovi za slobodno izjašnjavanje birača i javnost referendumske procedure, u skladu sa ovim zakonom.

Utvrđivanje rezultata na glasačkom mestu

Član 36.

Glasački odbor po završenom glasanju utvrđuje rezultate glasanja na glasačkom mestu.

Nevažeći glasački listić je onaj na kome su zaokružena oba moguća odgovora ili nijedan od mogućih odgovora ili koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi kako se građanin izjasnio.

U zapisnik koji glasački odbor sastavlja unose se: datum i mesto održavanja glasanja; glasačko mesto; predlog koji je stavljen na referendum; lična imena članova glasačkog odbora; broj građana s biračkim pravom na biračkom mestu; broj građana koji je glasao; broj primljenih, nevažećih i neupotrebljenih glasačkih listića i rezultat glasanja.

Zapisnik potpisuju svi članovi glasačkog odbora i dostavljaju ga, zajedno sa ostalim materijalima sa glasanja, nadležnoj komisiji za sprovođenje referenduma, odnosno potkomisiji u opštini ili gradu, kada je referendum raspisan za teritoriju Republike i autonomne pokrajine ili za njihov deo.     

Utvrđivanje i objavljivanje rezultata referenduma

Član 37.

Nadležna komisija za sprovođenje referenduma utvrđuje rezultate referenduma i izveštaj o tome dostavlja skupštini koja je raspisala referendum.

Izveštaj o sprovedenom referendumu objavljuje se na način na koji se objavljuje i odluka o raspisivanju referenduma.

Sprovođenje odluke

Član 38.

Ako su građani na referendumu doneli odluku o potvrđivanju akta, taj akt se smatra usvojenim danom održavanja referenduma i proglašava se u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno u skladu sa statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a ako građani na referendumu nisu potvrdili akt - smatra se da taj akt nije ni donet.

Na način utvrđen u stavu 1. ovog člana postupa se i kada je na referendumu usvojen akt čije je donošenje predloženo zahtevom birača.

Kad su se građani na referendumu prethodno izjasnili o određenom pitanju, organ koji donosi akt kojim se uređuje to pitanje dužan je da ga donese u skladu sa rezultatima referenduma i u roku određenom aktom o raspisivanju referenduma, a najkasnije u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma.

Kada su se građani na referendumu izjasnili za potpuno ili delimično ukidanje akta koji je donela skupština, taj akt, odnosno njegove odredbe o čijem je ukidanju odlučeno na referendumu, prestaju da važe danom donošenja akta nadležne skupštine najkasnije u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma.

Odredba stava 4. ovog člana se ne odnosi na postupak potvrđivanja promene Ustava.

Obaveznost odluke

Član 39.

Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ne može doneti odluku suprotnu odluci donetoj na referendumu niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u roku od godinu dana od dana održavanja referenduma.

Ponovno raspisivanje referenduma

Član 40.

Ako građani referendumom nisu potvrdili akt, odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom aktu, odnosno pitanju ne može se ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od godinu dana od dana glasanja na referendumu.

Finansiranje sprovođenja referenduma

Član 41.

Finansijska sredstva za sprovođenja republičkog referenduma se obezbeđuju iz republičkog budžeta, a za sprovođenje pokrajinskog referenduma i referenduma u jedinici lokalne samouprave iz pokrajinskog budžeta, odnosno budžeta jedinice lokalne samouprave.

2. Republički referendum

Predmet odlučivanja

Član 42.

Narodna skupština raspisuje referendum za teritoriju Republike Srbije kada građani treba da odluče:

1)         o pitanju za koje je to Ustavom određeno;

2)         o pitanju iz nadležnosti Narodne skupštine na zahtev većine svih narodnih poslanika;

3)         o pitanju iz nadležnosti Narodne skupštine na zahtev najmanje 100.000 birača.    

Referendum o promeni Ustava

Član 43.

Na referendumu o promeni Ustava građani se izjašnjavaju o potvrđivanju akta o promeni Ustava koji je usvojila Narodna skupština dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Najmanje 150.000 birača može podneti predlog za promenu Ustava.

Ako Narodna skupština ne usvoji predlog za promenu Ustava iz stava 2. ovog člana, predlog za promenu istih odredaba, odnosno delova Ustava, ne može se podneti u roku od godinu dana od dana podnošenja predloga koji nije usvojen u Narodnoj skupštini.

Pitanja o kojima se ne može raspisati referendum

Član 44.

Predmet referenduma ne mogu biti pitanja iz nadležnosti Narodne skupštine utvrđena u članu 108. stav 2. Ustava.

Predmet zakonodavnog referenduma ne može biti nesaglasan Ustavu, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, niti se njime može smanjivati dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ili ugrožavati načela građanske demokratije i vladavine prava.

Predmet referenduma na kom se odlučuje o pitanju koje se uređuje aktom niže pravne snage od zakona, mora biti saglasan zakonu.

Referendum na određenom delu teritorije

Član 45.

Narodna skupština može raspisati i referendum za deo teritorije Republike Srbije ako se pitanje o kojem se odlučuje odnosi isključivo na taj deo teritorije.

Na referendumu koji je raspisan za deo teritorije Republike Srbije izjašnjavaju se samo građani sa prebivalištem na tom delu teritorije i interno raseljena lica prema prijavljenom boravištu.

Referendum za deo teritorije Republike Srbije može se raspisati i radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi sa tim pitanjem, a obavezno se raspisuje pre donošenja odluke o osnivanju, ukidanju ili promeni teritorije jedinice lokalne samouprave.

Republički referendum na zahtev birača

Član 46.

Kada najmanje 100.000 birača podnese zahtev za raspisivanje referenduma, predsednik Narodne skupštine dostavlja taj zahtev narodnim poslanicima, Vladi i nadležnim radnim telima Narodne skupštine.

Po dobijenom mišljenju nadležnih radnih tela Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine dužan je da zahtev za raspisivanje referenduma uvrsti u dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine.

Član 47.

Zahtev za raspisivanje referenduma podnosi se u pisanom obliku, sa obrazloženjem.

Nadležni odbor Narodne skupštine utvrđuje da je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet od strane Ustavom ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku, kao i to da li predmet spada u nadležnost Narodne skupštine i da li se odnosi na pitanja obuhvaćena članom 44. ovog zakona koji propisuje šta ne može biti predmet referenduma.

Na sednicu nadležnog odbora poziva se predstavnik podnosioca zahteva.

Ako predstavnik iz stava 3. ovog člana nije određen, na sednicu nadležnog odbora poziva se prvi potpisani narodni poslanik, odnosno birač.

Ukoliko utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi za postupanje po zahtevu, nadležni odbor podnosi Narodnoj skupštini predlog odluke o raspisivanju referenduma, a ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi za postupanje po zahtevu, nadležni odbor ostavlja naknadni rok od 15 dana podnosiocu zahteva za otklanjanje nedostataka.

Ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku iz stava 5. ovog člana, smatra se da zahtev nije ni podnet.

Narodna skupština razmatra predlog iz stava 5. ovog člana najkasnije u roku od 90 dana od dana podnošenja.

Nakon okončanja rasprave, Narodna skupština odlučuje o raspisivanju referenduma.

Postupak raspisivanja referenduma za slučaj promene Ustava, bliže se uređuje Poslovnikom Narodne skupštine.

Ukoliko skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma na zahtev birača, iz razloga navedenih u stavu 2. ovog člana, podnosilac zahteva može podneti žalbu Upravnom sudu ako smatra da je skupština nepravilno postupila prilikom odlučivanja o zahtevu birača za raspisivanje referenduma. 

Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana dobijanja obaveštenja o odluci skupštine ili od dana isteka roka za odlučivanje.

Upravni sud rešava po žalbi u roku od 15 dana od dana prijema žalbe i njegova odluka po žalbi je konačna.

3. Pokrajinski referendum i referendum u jedinici lokalne samouprave

Predmet pokrajinskog referenduma

Član 48.

Na referendumu koji se raspisuje za teritoriju autonomne pokrajine ili deo njene teritorije (pokrajinski referendum) građani odlučuju o pitanjima za koja je to statutom autonomne pokrajine određeno i o pitanjima iz nadležnosti skupštine autonomne pokrajine za koja to odluči skupština autonomne pokrajine po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese statutom autonomne pokrajine utvrđeni broj birača.

Predmet pokrajinskog referenduma mogu biti pitanja koja su statutom autonomne pokrajine utvrđena kao nadležnost skupštine autonomne pokrajine, izuzev statuta autonomne pokrajine, pitanja koja se odnose na budžet i završni račun budžeta autonomne pokrajine i pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti skupštine autonomne pokrajine.

Predmet pokrajinskog referenduma ne može biti u suprotnosti sa članom 44. ovog zakona.

Pokrajinski referendum na zahtev birača

Član 49.

Zahtev za raspisivanje referenduma podnosi se skupštini autonomne pokrajine u pisanom obliku, sa obrazloženjem.

Ukoliko nisu ispunjeni propisani uslovi ovim zakonom, skupština autonomne pokrajine ostavlja naknadni rok od 15 dana podnosiocu zahteva za otklanjanje nedostataka.

Ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da zahtev nije ni podnet.

Kada statutom autonomne pokrajine utvrđeni broj birača podnese zahtev za raspisivanje referenduma, a skupština autonomne pokrajine smatra da se ne radi o pitanju iz njene nadležnosti ili da se radi o pitanju o kome se ne može odlučivati na referendumu ili da nije u saglasnosti sa članom 44. ovog zakona ili statutom autonomne pokrajine, skupština je dužna da o tome donese odluku kojom se odbacuje zahtev, na prvoj narednoj sednici.

Ukoliko skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma na zahtev birača, podnosilac zahteva može podneti žalbu Upravnom sudu ako smatra da je skupština nepravilno postupila prilikom odlučivanja o zahtevu birača za raspisivanje referenduma. 

Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana dobijanja obaveštenja o odluci skupštine ili od dana isteka roka za odlučivanje.

Upravni sud rešava po žalbi u roku od 15 dana od dana prijema žalbe i njegova odluka po žalbi je konačna.

Predmet referenduma u jedinici lokalne samouprave

Član 50.

Na referendumu koji se raspisuje za teritoriju jedinice lokalne samouprave ili za deo njene teritorije (referendum u jedinici lokalne samouprave) građani odlučuju o pitanjima za koja je to statutom jedinice lokalne samouprave određeno kao i o pitanjima iz nadležnosti skupštine jedinice lokalne samouprave za koja to odluči ta skupština po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese zakonom utvrđeni broj birača.

Predmet referenduma u jedinici lokalne samouprave mogu biti pitanja koja su statutom jedinice lokalne samouprave utvrđena u nadležnost skupštine jedinice lokalne samouprave, izuzev pitanja koja se odnose na budžet i završni račun budžeta jedinice lokalne samouprave i pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti skupštine jedinice lokalne samouprave.

Predmet referenduma u jedinici lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa članom 44. ovog zakona, a ni sa statutom autonomne pokrajine, u slučaju jedinica lokalne samouprave koje su na području autonomne pokrajine.

Referendum u jedinici lokalne samouprave na zahtev birača

Član 51.

Zahtev za raspisivanje referenduma podnosi se skupštini jedinice lokalne samouprave u pisanom obliku, s obrazloženjem.

Ukoliko nisu ispunjeni propisani uslovi ovim zakonom, skupština jedinice lokalne samouprave ostavlja naknadni rok od 15 dana podnosiocu zahteva za otklanjanje nedostataka.

Ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da zahtev nije ni podnet.

Kada zakonom utvrđeni broj birača podnese zahtev za raspisivanje referenduma, a skupština jedinice lokalne samouprave smatra da se ne radi o pitanju iz njene nadležnosti ili da se radi o pitanju o kome se ne može odlučivati na referendumu ili da nije u saglasnosti sa članom 44. ovog zakona, statutom autonomne pokrajine ili statutom jedinice lokalne samouprave, skupština je dužna da donese odluku kojom se odbacuje zahtev, na prvoj narednoj sednici.

Ukoliko skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma na zahtev birača, podnosilac zahteva može podneti žalbu Upravnom sudu ako smatra da je skupština nepravilno postupio prilikom odlučivanja o zahtevu birača za raspisivanje referenduma. 

Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana dobijanja obaveštenja o odluci skupštine ili od dana isteka roka za odlučivanje.

Upravni sud rešava po žalbi u roku od 15 dana od dana prijema žalbe i njegova odluka po žalbi je konačna.           

III. NARODNA INICIJATIVA

Oblik inicijative

Član 52.

Narodna inicijativa se može podneti u obliku:

1)         opšteg predloga za donošenje, promenu ili ukidanje odgovarajućeg akta ili za rešavanje određenog pitanja, s tim da se iz predloga jasno vide pravci promena, odnosno rešenja koje se predlaže (opšta inicijativa), ili

2)         konkretnog predloga za donošenje, promenu ili ukidanje odgovarajućeg akta, sa izrađenim predlogom pravnog akta i obrazloženjem (konkretizovana inicijativa).

Inicijativni odbor

Član 53.

Građani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju inicijativni odbor od najmanje tri člana koji imaju biračko pravo.

Inicijativni odbor može obrazovati posebne odbore za prikupljanje potpisa na pojedinim mestima.

Obaveštenje o predlogu

Član 54.

Inicijativni odbor formuliše predlog u jednom od oblika predviđenih članom 52. ovog zakona, potpisuje ga i dostavlja skupštini nadležnoj za donošenje akta, odnosno za rešavanje pitanja, radi obaveštavanja i verifikacije predloga.

Predlog iz stava 1. ovog člana se može podneti u pisanoj ili elektronskoj formi. Predlog dostavljen u elektronskoj formi mora biti potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom članova inicijativnog odbora, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski potpis, odnosno u skladu sa uredbom kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa.

Predlog se evidentira u evidenciji primljenih predloga i o njegovom prijemu se inicijativnom odboru izdaje potvrda.

Od momenta podnošenja predloga, predlog se ne može dopunjavati i menjati.

Verifikacija predloga

Član 55.

Predsednik skupštine kojoj je inicijativni odbor podneo predlog utvrđuje da li je predlog formulisan u skladu sa članovima 44. i 52. ovog zakona i da li se odnosi na pitanja iz nadležnosti skupštine, i ako to jeste slučaj, obaveštava o tome inicijativni odbor u roku od sedam dana.

Ako predsednik skupštine smatra da podneti predlog nije formulisan u skladu sa članovima 44. i 52. ovog zakona ili da se ne odnosi na pitanja iz nadležnosti skupštine, dužan je da taj predlog uvrsti u dnevni red prve naredne sednice skupštine i o tome obavesti inicijativni odbor.

Sednici skupštine, na kojoj se razmatra podneti predlog, prisustvuje predstavnik podnosioca zahteva.

Ako predstavnik podnosioca zahteva nije određen, na sednicu skupštine poziva se prvi potpisani u inicijativnom odboru.

 Skupština može odlučiti da prihvati ili odbaci podneti predlog, a predsednik skupštine obaveštava inicijativni odbor o odluci skupštine u roku od sedam dana.

Ako predsednik skupštine odnosno skupština ne postupi u skladu sa stavom 1, 2 i 5. ovog člana, smatraće se da je predlog sačinjen u skladu sa zakonom inicijativni odbor može započeti sa prikupljanjem potpisa.

Prikupljanje potpisa

Član 56.

Inicijativni odbor može otpočeti sa prikupljanjem potpisa po dobijanju obaveštenja od predsednika skupštine o verifikaciji predloga, a dužan je da prikupljanje potpisa okonča najkasnije u roku od 90 dana od dana dobijanja tog obaveštenja i da u tom roku podnese listu potpisnika skupštini.

Ako inicijativni odbor do isteka roka iz stava 1. ovog člana ne podnese listu potpisnika skupštini, smatraće se da inicijativa nije ni pokrenuta.

Lista potpisnika podnosi se skupštini na obrascu i u elektronskom formatu koji se utvrđuje uredbom kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa.

Način prikupljanja potpisa

Član 57.

Inicijativni odbor je dužan da najmanje tri dana pre otpočinjanja prikupljanja potpisa dostavi nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova i predsedniku skupštine, spisak mesta na kojima će prikupljati potpise, a na mestima prikupljanja potpisa da istakne kopiju predloga za koji se prikupljaju potpisi i obaveštenje predsednika skupštine o verifikaciji tog predloga, izuzev u slučaju iz člana 55. stav 6.

Mesta na kojima se prikupljaju potpisi moraju biti dostupna javnosti, a njihovim korišćenjem u svrhe prikupljanja potpisa ne može se ometati uobičajeno korišćenje tih mesta, niti kršiti pravila o javnom redu.

Ako se korišćenjem mesta za prikupljanje potpisa ometa uobičajeno korišćenje tih mesta ili krše pravila o javnom redu, nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova može zabraniti dalje prikupljanje potpisa na takvim mestima.

Potpis je moguće dati i elektronski, (kvalifikovani elektronski potpis), u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski potpis, u skladu sa uredbom kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa.

Kao mesto prikupljanja potpisa iz stava 4. ovog člana prijavljuje se internet adresa na portalu e-uprava, radi ostvarivanja narodne inicijative.

Obaveštavanje građana o inicijativi i kampanja

Član 58.

Inicijativni odbor može da vodi kampanju za narodnu inicijativu i da poziva građane da se priključe toj inicijativi, uz poštovanje principa dobrovoljnosti i slobode mišljenja svakog građanina.

Za priključivanje građana narodnoj inicijativi i prikupljanje potpisa ne mogu se obećavati ili davati bilo kakva materijalna sredstva iz privatnih i javnih izvora niti obećavati bilo kakav vid nematerijalne pomoći koja podrazumeva korišćenje javnih resursa.

Građani imaju pravo da skupštini ukazuju na propuste i nedostatke u postupku prikupljanja potpisa za predlog sadržan u narodnoj inicijativi.

Finansiranje i troškovi kampanje

Član 59.

Na prikupljanje sredstava za finansiranje kampanje i troškove za narodnu inicijativu primenjuju se odredbe čl. 26 - 29. ovog zakona.

Inicijativni odbor je dužan da po okončanju prikupljanja potpisa na odgovarajući način obavesti javnost o visini prikupljenih sredstava i njihovom utrošku.

Sadržina liste potpisnika

Član 60.

Potpisi građana prikupljaju se na obrascu liste potpisnika narodne inicijative, koji sadrži:

1)         naznačenje predloga za koji se prikupljaju potpisi sa prijemnim brojem skupštine;

2)         redni broj potpisnika inicijative, njegovo čitko ispisano ime i prezime, mesto prebivališta odnosno boravišta, adresu, jedinstveni matični broj građana i potpis;

3)         datum i mesto prikupljanja potpisa;

4)         potpise članova inicijativnog odbora, odnosno odbora koji je prikupljao potpise.

Građanin se može samo jednom potpisati na listi potpisnika narodne inicijative.

Dati potpis se ne može povući.

Dovoljan broj potpisa

Član 61.

Kao dovoljan broj potpisa za narodnu inicijativu smatra se najmanji broj potpisa utvrđen Ustavom, zakonom odnosno statutom autonomne pokrajine.

Proveravanje ispunjenosti uslova

Član 62.

Skupština kojoj je podneta lista potpisnika narodne inicijative proverava da li je ta lista sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona i da li je prikupljen dovoljan broj potpisa.

Lista potpisnika narodne inicijative proverava se poređenjem podataka o potpisnicima sa podacima u biračkom spisku.

Listu potpisnika narodne inicijative koja je podneta republičkoj i pokrajinskoj skupštini proverava ministarstvo nadležno za poslove uprave.

Ako skupština utvrdi da lista nije sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona ili da nije prikupljen dovoljan broj potpisa, predsednik skupštine obaveštava o tome inicijativni odbor u roku od sedam dana na isti način na koji je podneta lista potpisnika i može odrediti rok za otklanjanje tih nedostataka, koji ne može biti duži od 15 dana.

Kada se smatra da je inicijativa pokrenuta

Član 63.

Kada je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona i prikupljen dovoljan broj potpisa za nju, smatra se da je narodna inicijativa pokrenuta.

Odlučivanje o inicijativi

Član 64.

Skupština koja je primila urednu narodnu inicijativu dužna je da o predlogu sadržanom u narodnoj inicijativi odluči na prvoj narednoj sednici odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana podnošenja liste potpisnika narodne inicijative, na način i po postupku utvrđenom Ustavom i zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili poslovnikom o radu skupštine.

Kada skupština prihvati opštu inicijativu, dužna je da obaveže nadležni organ, odnosno telo, da pripremi predlog odgovarajućeg pravnog akta i da o tom aktu odluči u roku od 180 dana.

U pripremi akta iz stava 2. ovog člana, ima pravo da učestvuje predstavnik inicijativnog odbora.

Obaveštenje o neprihvatanju inicijative

Član 65.

Kada skupština odluči da ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi, dužna je da obrazloženu odluku o tome dostavi inicijativnom odboru i objavi na svojoj veb prezentaciji.

IV. ZAŠTITA PRAVA

Zaštita prava pred nadležnom izbornom komisijom

Član 66.

Građanin, ovlašćeni predlagač, odnosno njegov predstavnik, ima pravo da u roku od 48 sati od trenutka kad je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust glasačkog odbora ili potkomisije u opštini ili gradu, podnese prigovor komisiji za sprovođenje referenduma ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovođenju referenduma.

Nadležna izborna komisija odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati od podnošenja prigovora.

Poništavanje i ponovno izjašnjavanje

Član 67.

Ako utvrdi da je nepravilnost učinjena na jednom ili više glasačkih mesta bitno uticala na rezultate glasanja, komisija za sprovođenje referenduma poništiće izjašnjavanje na tim glasačkim mestima i odrediti vreme ponovnog izjašnjavanja.

Ako je do nepravilnosti u sprovođenju referenduma koji je raspisan za teritoriju Republike, odnosno autonomne pokrajine, došlo radnjom potkomisije u opštini ili gradu, republička, odnosno pokrajinska komisija poništiće radnje potkomisije u opštini i gradu i odrediti da se one ponove.

Žalba protiv rešenja nadležne izborne komisije

Član 68.

Protiv rešenja komisije za sprovođenja referenduma donetog po prigovoru iz člana 66. ovog zakona, kao i kada ta komisija nije odlučila o prigovoru u propisanom roku, podnosilac prigovora može podneti žalbu Upravnom sudu u roku od 48 sati od prijema rešenja komisije za sprovođenje referenduma, odnosno od proteka roka za odlučivanje te komisije.

Upravni sud rešava po žalbi iz stava 1. ovog člana u roku od 48 sati od prijema žalbe i njegova je odluka konačna.

Žalba protiv odluke skupštine

Član 69.

Inicijativni odbor može podneti žalbu Upravnom sudu ako smatra da je skupština nepravilno postupila prilikom odlučivanja iz člana 55. stav 5. ovog zakona.         

Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana dobijanja obaveštenja o odluci skupštine odnosno od dana isteka roka za odlučivanje.

Rok za rešavanje po žalbi

Član 70.

Upravni sud rešava po žalbi iz člana 60. ovog zakona u roku od 15 dana od dana prijema žalbe i njegova odluka po žalbi je konačna.   

V. MERE ZAŠTITE REFERENDUMSKE KAMPANjE

Prekršaji organizatora referendumske kampanje

Član 71.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se organizator referendumske kampanje, ako:

1) postupa protivno zabrani finasiranja troškova referendumske kampanje iz javnih izvora i od strane subjekata za koje je zabrana finansiranja utvrđena zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih aktivnosti;

2) koristi sredstva suprotno nameni za koju su prikupljena u skladu sa ovim zakonom;

3) ne dostavi izveštaj o troškovima referendumske kampanje u skladu sa ovim zakonom;

4) ne imenuje ovlašćeno lice i/ili o tome ne obavesti Agenciju, u skladu sa ovim zakonom;

5) ne omogući Agenciji vršenje ovlašćenja iz ovog zakona.

Za prekršaje iz stava 1. ovog člana kazniće se i ovlašćeno lice iz člana 30. ovog zakona, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Sredstva pribavljena izvršenjem prekršaja iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana oduzeće se.

Prekršaji davalaca finansijskih sredstava

Član 72.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se pravno lice, ako ne omogući Agenciji vršenje ovlašćenja iz ovog zakona.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se preduzetnik ako ne omogući Agenciji vršenje ovlašćenja iz ovog zakona.

 Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.     

VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Shodna primena izbornih propisa

Član 73.

U pogledu finansiranja kampanje, glasačkih mesta, materijala za glasanje, načina rada glasačkih odbora, glasanja, utvrđivanja rezultata glasanja na glasačkim mestima i drugih pitanja u vezi sa glasanjem koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje izbor narodnih poslanika.

Prestanak važenja

Član 74.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 48/94 i 11/98).

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 4. st. 3. i 4. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine ("Službeni glasnik RS", br. 99/09 i 67/12 - US), člana 47. stav 3. Zakona o glavnom gradu ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 37/19) u delu koji glasi: "pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana", člana 70. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 47/18) u delu: "pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji opštine" i člana 23. stav 3. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 47/11, 93/12, 83/16, 104/16 - dr. zakon i 95/18 - dr. zakon).

Član 75.

Uredbu kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa Vlada će doneti u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.         

Stupanje na snagu

Član 76.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije."

IZ OBRAZLOŽENJA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustav Republike Srbije utvrđuje da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika (član 2. stav 1). Saglasno načelu građanske suverenosti, članom 176. stav 1. Ustava utvrđeno je da građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

Prema članu 107. stav 1. Ustava, pravo predlaganja zakona ima i najmanje 30.000 birača (narodna inicijativa). U članu 108. stav 1. utvrđena je obaveza Narodne skupštine da raspiše referendum o pitanju iz svoje nadležnosti na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača, a u stavu 2. istog člana koja pitanja ne mogu biti predmet referenduma. Članom 182. st. 3. i 4. utvrđeno je da predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom, kao i da se teritorija autonomne pokrajine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, u skladu sa zakonom. Članom 188. stav 3. Ustava propisano je da osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave prethodi referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.

Takođe, najmanje 150.000 birača može podneti predlog za promenu Ustava (član 203. stav 1. Ustava). Za usvajanje akta o promeni Ustava, kada se radi o pitanjima utvrđenim članom 203. stav 7, neophodna je potvrda na republičkom referendumu, dok je za usvajanje akta o promeni Ustava koji se odnosi na ostala pitanja Narodnoj skupštini dato pravo da odluči o tome da li će taj akt izneti na potvrdu građanima na republičkom referendumu (član 203. stav 6. Ustava). S tim u vezi, Venecijanska komisija je u svom mišljenju o Ustavu Republike Srbije (CDL-AD/2007/004) od 17-18. marta 2007. godine preporučila da "radi primene člana 203. Ustava, zakonodavac Srbije će morati da usvoji zakon o organizovanju ustavnog referenduma koji treba da bude u saglasnosti sa načelima iznetim u Kodeksu dobre prakse u oblasti referenduma".

Iz izloženog jasno proizlazi da je Ustav pridao veliki značaj referendumu i narodnoj inicijativi kao oblicima neposredne demokratije, odnosno ostvarivanja građanske suverenosti, i da je to opredeljenje u punoj saglasnosti sa načelima Ustava i modernim demokratskim procesima u većini evropskih i drugih zemalja.

Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet je 1994. godine i po nizu svojih rešenja je restriktivan, prevaziđen i nesaglasan opredeljenjima novog Ustava, kao i preporukama Saveta Evrope u ovoj oblasti (Preporuka 1704/2005 pod nazivom "Referendumi: ka dobrim praksama u Evropi" i Preporuka 1821/2007 pod nazivom "Kodeks dobrog ponašanja u oblasti referenduma"). U osnovi, taj zakon ne omogućuje građanima da efikasno ostvaruju svoje pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma. Primena niza rešenja tog zakona u praksi je pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste. Pre svega, narodna inicijativa se bitno ograničava neprimereno kratkim rokom od osam dana za prikupljanje potpisa, kao i obavezom prethodnog prijavljivanja prikupljanja potpisa organima unutrašnjih poslova. Zakonska rešenja ne poznaju, niti uređuju, sve vrste referenduma koje poznaje novi Ustav. U njima se ne nalaze ni pravila koja su korespodentna sa promenama u izbornom zakonodavstvu, nisu otklonjene mogućnosti za manipulaciju rezultatima glasanja, niti je obezbeđena adekvatna zaštita prava birača i potpisnika narodne inicijative.

Pored toga, Narodna skupštine je usvojila Zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi o pravu da se učestvuje u poslovima lokalnih vlasti ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", 8/18). Dodatnim protokolom se obezbeđuje pravni okvir kojim se garantuje pravo na učešće u poslovima lokalnih vlasti i utvrđuje sadržina tog prava; utvrđuje se obaveza država potpisnica da preduzmu sve mere koje su u funkciji ostvarivanja prava na učestvovanje u poslovima lokalnih vlasti, pobliže ih navodeći u istom dokumentu.

Imajući u vidu sve navedeno, postoji očigledna potreba za donošenjem novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji bi bio materijalno i formalno usaglašen sa Ustavom i omogućio šire učešće građana u vršenju vlasti putem referenduma i narodne inicijative.

III.        OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

OSNOVNE ODREDBE

U osnovnim odredbama (čl. 1 - 9.) je određen predmet uređivanja zakona, definisani su: referendum (po vrstama i uslovima za punovažnost i obaveznost donetih odluka), narodna inicijativa, pravo, sloboda i način izjašnjavanja, odnosno učešća na referendumu i u narodnoj inicijativi, oslobađanje od plaćanja taksi, zaštita prava i pravilo o načinu toka rokova tokom pauze između skupštinskih zasedanja.

U članu 2. propisano je da je referendum oblik neposrednog odlučivanja građana o pitanjima za koja je to Ustavom, zakonom i statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave određeno kao i o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, skupštine autonomne pokrajine i skupštine jedinice lokalne samouprave za koja to skupština odluči po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese određeni broj birača.

Referendum može biti republički, pokrajinski i lokalni (prema području za koje se održava), a prema načinu raspisivanja obavezni (u slučajevima unapred utvrđenim Ustavom, zakonom ili statutom pokrajine, opštine i grada) i fakultativni (na zahtev većine poslanika ili određenog broja građana). Prema momentu u kom se raspisuje, referendum može biti prethodni (radi prethodnog izjašnjavanja) i naknadni (radi potvrđivanja donetog akta). Takođe, referendum može biti savetodavnog karaktera (radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude donesena). Odluka na referendumu je doneta ako za nju glasa većina izašlih birača (opšte pravilo) ili druga većina utvrđena Ustavom, zakonom ili statutom pokrajine, opštine i grada.

U članu 3. propisano je da građani narodnom inicijativom predlažu promenu Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, odnosno statuta, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti skupštine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i podnose druge predloge u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

U čl. 4 - 6. utvrđeni su pravo, sloboda i način izjašnjavanja na referendumu, odnosno učešća u narodnoj inicijativi tako da pravo izjašnjavanja na referendumu imaju građani koji, u skladu sa propisima o izborima, imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji za koju se raspisuje referendum, a na republičkom referendumu i građani koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a u vreme održavanja referenduma se nalaze u inostranstvu, dok pravo učešća u narodnoj inicijativi imaju građani koji u skladu sa propisima o izborima imaju biračko pravo. Građani se slobodno izjašnjavaju na referendumu i slobodno se opredeljuju o svom učešću u narodnoj inicijativi, a u pogledu načina glasanja propisano je da se na referendumu građani izjašnjavaju lično i tajnim glasanjem na glasačkim listićima, a u narodnoj inicijativi učestvuju potpisivanjem odgovarajućeg predloga.

Pored toga, osnovnim odredbama u čl. 7 - 9. utvrđena je taksa za overu potpisa, pravo na zaštitu od nepravilnosti u postupku sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative i pravilo da rokovi utvrđeni zakonom za preduzimanje određenih radnji skupštine u postupku sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative ne teku za vreme pauze između redovnih skupštinskih zasedanja.

Za svaku od vrsta referenduma utvrđena su posebna, bliža pravila (čl. 10 - 14.), tako je u članu 10. propisano kada se sprovodi obavezni referendum - o pitanju za koje je Ustavom ili zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, utvrđeno da o njemu odlučuju građani referendumom, a u članu 11. kako se sprovodi referendum na zahtev skupštine i utvrđuje seda je Narodna skupština dužna da u roku od 30 dana raspiše referendum o pitanju iz svoje nadležnosti na zahtev većine svih narodnih poslanika, a skupština autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave da u istom roku raspiše referendum o pitanju iz njene nadležnosti na zahtev većine poslanika, odnosno odbornika, utvrđene njenim statutom. Član 12. uređuje referendum na zahtev birača tako što se predviđa da je Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, dužna da raspiše referendum u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva birača čiji je najmanji broj utvrđen Ustavom, odnosno statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a članom 13. se predviđa da Narodna skupština može upoznati građane sa svojim stavom o pitanju o kojem se odlučuje na referendumu, kada ona raspiše referendum na zahtev najmanje 100.000 birača. Savetodavni referendum uređen je članom 14. tako da Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, može raspisati referendum o pitanju od šireg značaja iz svoje nadležnosti radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi sa tim pitanjem.

Zatim je uređena sadržina odluke o raspisivanju referenduma (član 15.), a kao organi za sprovođenje referenduma definisani su nadležna izborna komisija i glasački odbor. Nadležna izborna komisija za sprovođenje republičkog referenduma je Republička izborna komisija, za sprovođenje pokrajinskog referenduma pokrajinska izborna komisija, a za sprovođenje referenduma u jedinici lokalne samouprave gradska odnosno opštinska izborna komisija.

Nadležna komisija za sprovođenje referenduma obrazuje glasačke odbore, koje čine po tri člana i tri zamenika člana (čl. 16 - 19.).

Druga pitanja od značaja za sprovođenje referenduma uređena su u čl. 20 - 37. Među tim pitanjima su odredbe o glasačkim mestima, evidenciji birača, danu i vremenu održavanja referenduma, referendumskoj kampanji, referendumskom pitanju, glasačkom listiću, načinu glasanja i utvrđivanju rezultata. Odluka koja je doneta saglasno zakonu je obavezna i skupština je ne može bitno izmeniti ili doneti odluku suprotnu onoj donetoj na referendumu u roku od godinu dana (čl. 39. i 40).

U odeljku o republičkom referendumu (čl. 42 - 48.) sadržana su posebna pravila koja se odnose na predmet odlučivanja, referendum o promeni Ustava i referendum o međunarodnom ugovoru, pitanjima koja ne mogu biti predmet referenduma, održavanju referenduma na delu teritorije Republike, referendumu na zahtev poslanika i birača.

Specifična pitanja koja se tiču održavanja pokrajinskog i lokalnog referenduma uređuju se u narednom odeljku (čl. 48 - 51.).

Odredbe o narodnoj inicijativi na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou sadržane su u čl. 52 - 65. Razlikuju se opšta i konkretizovana inicijativa; prvom se podnosi opšti predlog za donošenje, promenu ili ukidanje odgovarajućeg akta ili za rešavanje određenog pitanja, dok druga podrazumeva konkretan predlog sa izrađenim predlogom pravnog akta i obrazloženjem.

Radi ostvarivanja inicijative obrazuje se inicijativni odbor, koji formuliše predlog i dostavlja ga nadležnoj skupštini. Taj predlog treba da bude verifikovan, isključivo zbog toga da bi se izbeglo da građani prikupljaju potpise za inicijative koje pravno nisu moguće. Potom se pristupa prikupljanju potpisa koje može da traje 90 dana, uz prethodno obaveštenje predsednika opštine, odnosno gradonačelnika o mestima za prikupljanje potpisa. Inicijativni odbor može da vodi kampanju za narodnu inicijativu, a sredstva za tu kampanju obezbeđuju se iz priloga građana i pravnih lica. Uređena je i sadržina liste potpisnika, kao i proveravanje ispunjenosti uslova za valjanost podnete liste. Skupština kojoj je podneta uredna inicijatiova ima obavezu da u roku od 60 dana odluči o predlogu i da o tome obavesti inicijativni odbor.

Posebno su uređena pitanja zaštite prava građana, prelagača referenduma i pokretača narodne inicijative - inicijativnog odbora (čl. 66 - 70). Postupak zaštite u slučaju referenduma odvija se pred komisijom za sprovođenje referenduma i Upravnim sudom (čl. 66-68.). Građani, odnosno inicijativni odbor, imaju mogućnost sudske zaštite pred Upravnim sudom u slučaju pokretanja inicijative (čl. 69 -70.).

U prelaznim i završnim odredbama uređuje se shodna primena izbornih propisa, prestanak važenja postojećeg zakona i pojedinih odredaba drugih zakona, rok za donošenje podzakonskih propisa na osnovu ovog zakona kao i stupanje na snagu ovog zakona.

Članom 73. propisana je shodna primena zakona kojim se uređuje izbor narodnih poslanika u pogledu finansiranja kampanje, glasačkih mesta, materijala za glasanje, načina rada glasačkih odbora, glasanja, utvrđivanja rezultata glasanja na glasačkim mestima i drugih pitanja u vezi sa glasanjem koja nisu uređena ovim zakonom.

Članom 74. propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 48/94 i 11/98) kao i odredbe člana 4. st. 3. i 4. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine ("Službeni glasnik RS", br. 99/09 i 67/12 - US), člana 47. stav 3. Zakona o glavnom gradu ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 37/19) u delu koji glasi: "pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana", člana 70. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 47/18) u delu: "pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji opštine" i člana 23. stav 3. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 47/11, 93/12, 83/16, 104/16 - dr. zakon i 95/18 - dr. zakon).

Član 75. propisuje rok od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona za donošenje Uredbe Vlade kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa.

Član 76. utvrđuje rok od osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RSˮ za stupanje na snagu zakona.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, 25.10.2019.