ODRŽANA ZAVRŠNA JAVNA RASPRAVA NA TEMU IZMENA I DOPUNA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU I KRIVIČNOG ZAKONIKA

U Beogradu je 30.10. održana završna javna rasprava na temu predloženih rešenja sadržanih u izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika.

Javna rasprava je održana pred prepunom sudnicom br. 1, u Palati pravde. Javnu raspravu je otvorio moderator Ivan Ćosić, pomoćnik ministarke pravde za normativne poslove, a uvodnu reč je dala ministarka pravde Maja Popović koja je iznela je karakteristike sadašnjeg Zakonika o krivičnom postupku kao i ciljeve radne grupe u vezi izmena Zakonika o krivičnom postupku. Kao jednu od bitnih stvari naglasila je da će predloženo krivično delo Navođenje na izvršenje krivičnog dela biti precizirano tako da se odnosi na tačno određena najteža krivična dela.

Izlaganje je započeo sudija Radomir Milojević, predsednik Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji je dao neka uvodna izlaganja. On je istakao kako je rad komisije za izradu nacrta bio jako naporan i trajao preko dve godine te da su imali preko 600 stranica materijala pre nego što su počeli da rade. Radnu grupu su činili sudije, advokati, tužioci i predstavnici policije i finansijskih organizacija i po njegovima rečima, većina članova zakona je usvojena većinom glasova članova radne grupe.

Prof. Tatjana Bugarski, dekanica Pravnog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu i članica Radne grupe, zahvalila se prisutnima na velikom odazivu na javnu raspravu budući na bitnost akata koji se menjaju. Ona je dalje istakla kako je prvo i prvo, osnovni cilj i zadak bio da se ZKP uskladi sa sedam direktiva, dve okvirne odluke i jednom odlukom EK koja se odnosi na naknadu štete žrtvama, sa Ustavom i drugim relevantnim propisima ali da je u međuvremenu stiglo preko 600 strana primedbi na postojeći ZKP od čega samo 200 od strane advokatske komore, što je njima onda pokazalo da zaista postoje ozbiljni za preispitivanje postojećeg zakonskog teksta. Ta potreba za preispitivanjem je, po rečima prof. Bugarski, posebno došla do izražaja tokom dve godine rada kada se svaka primedba čitana, diskutovana i o svakoj se glasalo. Ona je takođe podvukla kako je predloženi nacrt rezultat rada radne grupe a da je ministarstvo dalo logističku podršku te da su predložena rešenja rešenja isključivo članova radne grupe.

Dalje je usledilo izlaganje pojedinačnih odredbi nacrtan koje su osim prof. Bugarski imali i dr Goran Stanković sudija Višeg suda u Beograd i Vladimir Vinš, pomoćnik ministarke pravde za međunarodnu saradnju a nakon toga i rasprava sa prisutnima.

Izvor: Redakcija Paragraf Lex, Nebojša Otović, 30.10.2024.