• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

Uvoz motornih vozila od strane fizičkih lica

Autor: Redakcija Paragraf Lex

Objavljeno: 10.07.2020.

Uslovi uvoza motornih vozila

Spoljnotrgovinski promet je promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima. Pod domaćim licem se između ostalih, smatra i fizičko lice koje ima prebivalište u Republici Srbiji, osim fizičkog lica koje ima prebivalište, odnosno boravište van Republike Srbije duže od godinu dana.

Odredbom člana 5. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon, 88/2011 i 89/2015 - dr. zakon) je propisano da domaća i strana fizička lica imaju ista prava u spoljnotrgovinskom prometu robom i taj promet obavljaju isključivo za sopstvene potrebe. To podrazumeva da fizička lica mogu uvoziti robu za ličnu upotrebu i potrebe domaćinstva u količini koja nema komercijalni karakter. U situacijama kada je carinarnica u saznanju da fizičko lice vrši uvoz vozila koja nisu isključivo namenjena korišćenju za sopstvene potrebe i potrebe domaćinstva, ukazaće na tu činjenicu nadležnim organima radi preduzimanja radnji iz njihove nadležnosti.

Fizičko lice može da uveze i teretno vozilo, bez obzira na njegovu tonažu, i ako nije registrovano za obavljanje delatnosti, dok uvoz autobusa od strane fizičkog lica za sopstvene potrebe nije moguć, već se isti može uvesti samo ako je fizičko lice registrovano za obavljanje odgovarajuće delatnosti.

Uvoz motornih vozila M i N kategorije u Republiku Srbiju vrši se u skladu sa odredbama Uredbe o uvozu motornih vozila ("Sl. glasnik RS", br. 23/2010 i 5/2018 - dalje: Uredba), a prema klasifikaciji Evropske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN/ECE), koja je sastavni deo Uredbe. Navedene kategorije motornih vozila u skladu sa Uredbom mogu se uvoziti u Republiku Srbiju ukoliko ispunjavaju uslove propisane normom EURO 3, a koji su navedeni u članu 4. Uredbe.

Odredbe Uredbe ne primenjuju se na uvoz:

1) vozila od istorijskog značaja, kolekcionarskih primeraka i "oldtajmera"

Vozila od istorijskog značaja, kolekcionarski primerci i "oldtajmeri" su vozila:

- koja su proizvedena pre trideset i više godina,

- koja su očuvana i održavana u originalnom i ispravnom stanju, i

- koja predstavljaju svojevrstan materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa.

Kao dokaz da se radi o vozilima koja su očuvana i održavana u originalnom i ispravnom stanju, kao i vozilima koja predstavljaju svojevrstan materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa koristi se potvrda koju izdaje Muzej automobila u Beogradu.

2) vozila koja uvozi primalac donacije i humanitarne pomoći, saglasno propisima koji uređuju donacije i humanitarnu pomoć.

Treba napomenuti da je odredbom člana 2. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći ("Sl. list SRJ", br. 53/2001, 61/2001 - ispr. i 36/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon) propisano da predmet donacije i humanitarne pomoći, u smislu ovog zakona, ne mogu biti putnički automobili.

Uvoz novih motornih vozila

Odlukom o određivanju robe za čiji je uvoz, izvoz, odnosno tranzit propisano pribavljanje određenih isprava ("Sl. glasnik RS", br. 4/2020 - dalje: Odluka) određuje se roba za čiji se uvoz, izvoz ili tranzit pribavljaju određene isprave.

Prilikom uvoza novih motornih vozila Agencija za bezbednost saobraćaja (dalje: Agencija), u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018 i 23/2019), izdaje ispravu o homologaciji u skladu sa tačkom 7. stav 2. Odluke (Prilog 5B).

Uvoz upotrebljavanih vozila

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 9) Pravilnika o ispitivanju vozila ("Sl. glasnik RS", br. 8/2012, 13/2013, 31/2013, 114/2013, 40/2014, 140/2014, 18/2015, 82/2015, 88/2016 i 108/2016 - dalje: Pravilnik) propisano je da upotrebljavano vozilo jeste vozilo koje je bilo registrovano i od čije je prve registracije prošlo najmanje 6 meseci.

Odredbe Pravilnika se odnose, između ostalog, i na ispitivanje motornih vozila koja se uvoze kao upotrebljavana. Nakon izvršenog ispitivanja u skladu sa Pravilnikom Agencija za konkretno vozilo izdaje Uverenje o ispitivanju (kontrolisanju) vozila koje se uvozi kao upotrebljavano.

Važno je napomenuti da izdavanje Uverenja o ispitivanju (kontrolisanju) vozila koje se uvozi kao upotrebljavano ne može biti uslov za uvoz u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, shodno čemu se pribavljanje takvog dokumenta ne može zahtevati od uvoznika pre okončanja zahtevanog carinskog postupka jer bi to za posledicu moglo imati ograničenje uvoza, odnosno moglo bi se protumačiti kao dodatna necarinska barijera, a što je u suprotnosti sa važećim spoljnotrgovinskim propisima i preuzetim međunarodnim obavezama.

Polazeći od iznetog, carinski organ u postupku uvoza motornih vozila neće zahtevati od uvoznika da pre okončanja započetog carinskog postupka uz carinsku deklaraciju (dalje: JCI) podnese i Uverenje o ispitivanju (kontrolisanju) vozila koje se uvozi kao upotrebljavano, uz napomenu da carinski organ ne snosi nikakvu dalju odgovornost ukoliko uvoznik ne bude u mogućnosti da, zbog eventualne neispunjenosti uslova u smislu Pravilnika, sprovede odgovarajući postupak pred drugim organima (npr. prilikom registracije kod nadležne službe MUP).

Međutim, ukoliko u postupku uvoza upotrebljavanog motornog vozila, a nakon odobrenog postupka skladištenja, uvoznik podnese nadležnom carinskom organu zahtev za privremeno iznošenje u smislu člana 205. stav 3. Carinskog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018 i 91/2019 - dr. zakon), a u svrhu ispitivanja vozila u skladu sa Pravilnikom, carinski organ sprovođenje takvog postupka može i odobriti u smislu navedene zakonske odredbe, uz napomenu da je u takvim situacijama uvoznik dužan da u podnetom zahtevu navede:

- tačan naziv ovlašćenog pravnog lica koje će vršiti ispitivanje,

- mesto na kojem će se to ispitivanje izvršiti (teritorijalno najbliže mestu u kojem je nadležna carinarnica odobrila postupak skladištenja, a na adresama na kojima će ovlašćena pravna lica vršiti ispitivanja u skladu sa Pravilnikom, a koje se nalaze na veb sajtu Agencije).

Agencija će u skladu sa Pravilnikom za konkretno vozilo izdati Uverenje o ispitivanju (kontrolisanju) vozila koje se uvozi kao upotrebljavano, a koje će uvoznik dalje priložiti uz JCI, u svrhu okončanja zahtevanog carinskog postupka.

Početkom izdavanja Uverenja o ispitivanju (kontrolisanju) vozila koje se uvozi kao upotrebljavano i koje sadrži i podatak da li vozilo (M i N kategorije) ispunjava uslove iz člana 4. Uredbe, Agencija je prestala sa izdavanjem Potvrde o ispunjenosti uslova propisane norme EURO 3, osim u slučajevima kada to nadležni carinski organ zahteva. S tim u vezi, u navedenoj situaciji (kada uvoznik pre okončanja zahtevanog carinskog postupka pribavi Uverenje o ispitivanju (kontrolisanju) vozila koje se uvozi kao upotrebljavano) carinarnica u daljem postupku može izdato uverenje (koje sadrži podatak o ispunjenosti propisane norme EURO 3) prihvatiti kao dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 4. Uredbe (za vozila M i N kategorije).

U slučaju kada stranka ne podnese Uverenja o ispitivanju (kontrolisanju) vozila koje se uvozi kao upotrebljavano, ukoliko carinski organ ne može sa sigurnošću utvrditi ispunjenost propisane norme EURO 3, kontrolu ispunjenosti uslova iz člana 4. Uredbe vrši Agencija (uz izdavanje Potvrde o ispunjenosti uslova iz člana 4. Uredbe).

Prijavljivanje vozila i podnošenje dokumentacije za stavljanje robe u odgovarajući carinski postupak

Vozilo registrovano u inostranstvu koje podleže obavezi registracije u Republici Srbiji mora se pismeno prijaviti ulaznoj (graničnoj) carinarnici. Sprovođenje odgovarajućeg carinskog postupka (stavljanje robe u slobodan promet) nad motornim vozilom uvek se vrši u redovnom postupku kod nadležne carinarnice i to podnošenjem JCI za stavljanje robe u slobodan promet (C4).

Postupak carinjenja novih motornih vozila može se sprovesti u carinarnici po izboru deklaranta. Takođe, carinjenje korišćenih putničkih i teretnih motornih vozila i autobusa sprovodi se u carinarnici po izboru deklaranta, a u skladu sa odredbama Pravilnika o određivanju carinskih organa za carinjenje određenih vrsta robe ili sprovođenje određenih postupaka ("Sl. glasnik RS", br. 42/2019, 86/2019, 96/2019 i 57/2020).

Radi sprovođenja odgovarajućeg carinskog postupka, motorna vozila u Republiku Srbiju mogu ući sa redovnim ili privremenim registarskim oznakama (npr. ZOOL, IT i dr.). Da bi se odobrilo carinski dozvoljeno postupanje nad motornim vozilom isto ne mora biti prethodno odjavljeno u inostranstvu, niti mora imati važeću godišnju registraciju.

Prilikom sprovođenja odgovarajućeg carinskog postupka kod nadležne carinarnice, kada su predmet carinskog postupanja motorna vozila, neophodno je priložiti dokumentaciju na osnovu koje se na nesumnjiv način može izvršiti pravilna identifikacija motornog vozila. To je pre svega saobraćajna dozvola. Ukoliko je npr. izvršena odjava motornog vozila u inostranstvu i original primerak zadržala zemlja u kojoj je vozilo i odjavljeno, prilaže se kopija saobraćajne dozvole koja mora biti overena kod za to nadležnog organa u inostranstvu (npr. sud, notar, opština...).

Kao dokaz o kupovini podnosi se original faktura ili kupoprodajni ugovor (zavisno od načina kupovine). Ukoliko se kao dokaz o kupovini podnosi kupoprodajni ugovor, na istom mora biti izvršena overa potpisa prodavca od strane nadležnog državnog organa (npr. sud, notar, opština...). Takav dokument predstavlja dokaz da je reč o neposrednoj kupovini i u daljem toku postupka ima uticaj na pravilno utvrđivanje carinske vrednosti predmetnog vozila.

Ukoliko je podneta originalna faktura kao dokaz o kupovini, carinarnica neće zahtevati njenu dodatnu overu od strane nadležnog organa.

Overa dokumenata od strane agencija za prodaju ili registraciju vozila, kao i auto-moto saveza, društava ili klubova ne može se prihvatiti kao valjana.

Kada uvoznici umesto saobraćajne dozvole poseduju dokaz-potvrdu da je vozilo bilo u vlasništvu vojske, nekih drugih stranih trupa ili je korišćeno u krugu aerodroma, fabrike i sl., a da nikad nije bilo registrovano ili su u brifu navedeni svi konkretni podaci potrebni za identifikaciju vozila, a bez upisanog imena vlasnika vozila, carinarnica će odobriti sprovođenje odgovarajućeg carinskog postupka za takvo vozilo ukoliko na nesumnjiv način može izvršiti pravilnu identifikaciju istog.

Za vozilo kupljeno u inostranstvu (npr. na licitaciji ili aukciji koja je organizovana od strane ovlašćenog inostranog organa, odnosno organizacije, državni organ, osiguravajuće društvo...), za koje uvoznik nije u situaciji da dođe u posed saobraćajne dozvole jer u tim slučajevima ovlašćeni inostrani organ, odnosno organizacija, za takvo vozilo izdaje odgovarajuću vrstu dokumenta (sertifikat), a u svrhu trajnog izvoza iz zemlje, koji sadrži sve relevantne podatke o vozilu kao i saobraćajna dozvola, carinarnica će odobriti sprovođenje odgovarajućeg carinskog postupka ukoliko se na nesumnjiv način može izvršiti pravilna identifikacija istog. Takve vrste dokumenata su npr. Fish d’identification, Certificate d’immatriculation (u Francuskoj). Ovi dokumenti predstavljaju sintezu informacija koje se nalaze u saobraćajnoj dozvoli, a u okviru informativnog sistema nadležnog ministarstva zemlje koja ih izdaje u svrhu trajnog izvoza.

Ukoliko se u slobodan promet stavljaju putnički automobili poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija nema potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, carinski organ će obračunati i naplatiti carinu po stopi od 12,5%, osim ukoliko se radi o vozilima samo sa elektromotorom za pogon, kada je stopa carine 5%. Ukoliko se u slobodan promet stavljaju putnički automobili poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini (SSP, EFTA, CEFTA, Turska) stopa carina je 0%.

Primena sistema obezbeđenja plaćanja carinskog duga koji bi mogao nastati kod sumnje u poreklo robe

Ukoliko carinski organ, na osnovu podataka kojima raspolaže, sumnja u ispravnost podnetog dokaza o poreklu, može doneti odluku da se izvrši naknadna provera prihvaćenog dokaza o poreklu.

Odredbom člana 79. Carinskog zakona je propisano da carinski organ u svakom slučaju zahteva obezbeđenje ako smatra da nije izvesno da će iznos uvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu i drugim dažbinama koje se naplaćuju pri uvozu biti plaćen u propisanom roku.

U skladu sa tim, carinski organ može da zahteva od deklaranta polaganje obezbeđenja u slučaju sumnje u blagovremenost naplate carinskog duga koji bi mogao nastati u postupcima naknadnih provera prihvaćenih dokaza o preferencijalnom poreklu robe.

Visina obezbeđenja koja će se zahtevati u carinskom postupku biće jednaka carinskom dugu koji može nastati, a on predstavlja razliku carinskog duga koji nastaje primenom opšte stope carine i preferencijalne stope carine na utvrđenu carinsku vrednost.

Deklarant je dužan da u odobrenom roku dostavi dokaz o položenom obezbeđenju. Deklarant je slobodan u izboru između dve vrste obezbeđenja za plaćanje carinskog duga i to:

- deponovanjem gotovine, koje se vrši uplatom određenog iznosa na depozitni račun postupajuće carinarnice sa pozivom na broj koji će carinarnice formirati tako da omoguće lako prepoznavanje vrste uplate;

- polaganjem pojedinačne bankarske garancije, koja glasi na iznos konkretnog obezbeđenja.

Tek nakon polaganja obezbeđenja, ali i ispunjenja ostalih zakonskih uslova, roba će biti puštena deklarantu. Istovremeno, carinarnice će bez odlaganja uputiti Upravi carina inicijativu za pokretanje postupka naknadne provere prihvaćenih dokaza o poreklu, sa posebnom naznakom hitnosti zbog položenog obezbeđenja plaćanja carinskog duga.

Nakon što Uprava carina dobije potpuni nalaz strane carinske administracije, obavestiće nadležnu carinarnicu o rezultatima, radi daljeg sprovođenja postupka i donošenja odgovarajućeg upravnog rešenja kojim će se, pored ostalog, odrediti postupanje sa deponovanim gotovinskim sredstvima ili rezervisanim iznosom položene bankarske garancije, i to:

- kada je nalaz pozitivan, odnosno potvrđuje se deklarisano preferencijalno poreklo, tada nema osnova za izmenu carinske deklaracije u smislu brisanja bilo kakvih podataka u prihvaćenoj carinskoj deklaraciji. Uprava carina/carinarnice će shodno tome vratiti položeni oblik obezbeđenja;

- kada je nalaz negativan, odnosno osporeno je deklarisano preferencijalno poreklo, carinarnice će upravnim rešenjem vršiti izmenu odgovarajućih podataka i rubrika u prihvaćenoj JCI.

Utvrđivanje carinske vrednosti motornih vozila

Utvrđivanje carinske vrednosti za vozila, kao i za bilo koju drugu robu, vrši se primenom jednog od hijerarhijski propisanih metoda vrednovanja, u skladu sa čl. 52. i 56. Carinskog zakona, a to znači, ako se carinska vrednost ne može utvrditi po prvom metodu (član 52. Carinskog zakona), tj. na osnovu transakcijske cene uvezene robe, carinarnica će pristupiti utvrđivanju na osnovu sekundarnih metoda carinskog vrednovanja propisanih članom 56. Carinskog zakona dok ne dođe do prvog odgovarajućeg na osnovu kojeg je moguće utvrditi carinsku vrednost. Koji će se metod carinskog vrednovanja primeniti zavisi od raspoloživih podataka o ceni za konkretan slučaj.

Dokazivanje stvarno plaćene cene ili cene koja treba da se plati

Teret dokazivanja stvarno plaćene cene ili cene koja treba da se plati je na uvozniku, a pravo je carinskog organa, u skladu sa članom 63. Carinskog zakona, da od deklaranta traži sve isprave i podatke potrebne za utvrđivanje carinske vrednosti, kao i da se uveri u njihovu istinitost i tačnost. S tim u vezi, ako carinarnica ima razloga za sumnju u tačnost prijavljene cene kao stvarne i ukupno plaćene cene, od deklaranta će pisanim putem tražiti dopunsku dokumentaciju (kupoprodajni ugovor ili ako on ne postoji drugu alternativnu dokumentaciju - ponudu, potvrdu te ponude ili porudžbinu i potvrdu te porudžbine, izvoznu carinsku deklaraciju overenu od graničnih carinskih organa zemlje izvoza, dokaze o izvršenom plaćanju i sl.).

Ako i posle uvida u naknadno dostavljenu dokumentaciju postojeća sumnja nije otklonjena, carinarnica shodno članu 117. Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima ("Sl. glasnik RS", br. 39/2019 i 8/2020), nije dužna da carinsku vrednost utvrdi primenom člana 52. stav 1. Carinskog zakona, već na osnovu ostalih metoda carinskog vrednovanja po hijerarhijskom redosledu njihove primene. U slučaju da za carinsku vrednost ne prihvati prijavljenu cenu, carinarnica je dužna da navede razloge zbog kojih podnetu dokumentaciju ne smatra dokazom da prijavljena cena predstavlja stvarnu i ukupno plaćenu ili cenu koja treba da bude plaćena za uvezenu robu.

U slučaju kada u transakcijskoj ceni uvezenog vozila nisu uračunati troškovi prevoza nastali van Republike Srbije, kada fizičko lice koristi tuđi transport, iste treba uključiti u carinsku vrednost. Za uvoz od strane fizičkog lica kada vozilo dolazi sopstvenim pogonom, troškovi prevoza ne uračunavaju se u carinsku vrednost.

Kontrola prijavljene cene i utvrđivanje carinske vrednosti

U cilju pravilne primene propisa, prilikom carinjenja upotrebljavanih vozila kontrolu prijavljene cene, odnosno utvrđivanje carinske vrednosti upotrebljavanih vozila ukoliko nisu ispunjeni uslovi za primenu transakcijske vrednosti, carinarnica će vršiti u odnosu na cene novih vozila iz kataloga Auto-moto saveza Srbije. Polazeći od odgovarajuće kataloške cene novog vozila, carinarnica će istu korigovati za dažbine koje se plaćaju pri uvozu (carina i porez), potom za period korišćenja konkretnog vozila na osnovu podataka iz tabele koja je sastavni deo objašnjenja o korišćenju tog kataloga, i na ime stanja vozila.

Tako korigovane kataloške cene novih vozila, carinarnica će potom umanjiti za utvrđeni period korišćenja konkretnog vozila na osnovu tabele date u katalogu AMSS (Tabelarni pregled vrednosti vozila u zavisnosti od starosti i prosečna kilometraža za tu starost vozila).

Dalju korekciju cene upotrebljavanog vozila utvrđene na osnovu podataka iz kataloga AMSS na napred navedeni način, moguće je vršiti i u odnosu na faktičko stanje vozila koje podrazumeva stanje u kom se vozilo nalazi u trenutku uvoza, stanje u smislu manje ili više pređene kilometraže od prosečne i unutrašnja davanja. Cena upotrebljavanog vozila po tom osnovu, maksimalno se može umanjiti, odnosno uvećati za 10%.

Kada je reč o korekciji cene po osnovu stanja vozila, carinarnica treba pregledom vozila da utvrdi da li je reč o natprosečnoj, prosečnoj ili očuvanosti vozila ispod proseka. U odnosu na faktički utvrđeno stanje, carinarnica po potrebi vrši odgovarajuću korekciju cene upotrebljavanog vozila.

Carinske povlastice u postupku uvoza motornih vozila

• Odredbom člana 244. Carinskog zakona propisano je da su oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina strana lica za robu koju uvoze, a koja je namenjena službenim potrebama i ličnoj upotrebi tih lica. U kategoriju robe koja se uvozi uz primenu ove carinske povlastice spadaju i motorna vozila.

Radi korišćenja ove carinske povlastice, kada su predmet uvoza motorna vozila, korisnik povlastice carinskom organu podnosi potvrdu ministarstva nadležnog za spoljne poslove, odnosno drugog nadležnog ministarstva, da su predmeti koji se uvoze namenjeni za ličnu upotrebu korisnika povlastice. O oslobođenju od plaćanja od uvoznih dažbina carinski organ stavlja zabelešku na navedenu potvrdu.

Motorna vozila oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa članom 244. Carinskog zakona, ne mogu se otuđiti ili drugom licu dati na upotrebu pre prijave carinskom organu i sprovedenog postupka carinjenja i to u roku od tri godine od dana stavljanja u slobodan promet, a shodno odredbama člana 249. Carinskog zakona, kojim je propisano da u naznačenom roku (tri godine) roba koja je bila oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, između ostalog i po navedenom zakonskom osnovu, ne može se otuđiti, dati na korišćenje drugom licu ili drukčije upotrebiti, osim u svrhe za koje je bila oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, pre nego što se uvozne dažbine plate.

• U skladu sa odredbama člana 245. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina domaći državljani i strani državljani stalno nastanjeni u Republici Srbiji, na predmete nasleđene u inostranstvu, a u koju kategoriju spadaju i motorna vozila.

Radi korišćenja navedene povlastice korisnik iste, uz pismeni zahtev za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, deklarant podnosi carinskom organu odluku nadležnog domaćeg ili stranog suda, odnosno nadležnog stranog organa, ili potvrdu diplomatsko-konzularnog predstavništva u inostranstvu.

Motorno vozilo koje je kupljeno nasleđenim novcem, kao ni vozilo kupljeno novcem dobijenim prodajom nasleđenih predmeta, nisu predmet povlastice u smislu navedene zakonske odredbe.

Kada je predmet nasleđivanja motorno vozilo, dokumenta o vlasništvu moraju da glase na ime ostavioca, odnosno na pravno lice čiji osnivač, odnosno vlasnik ili suvlasnik je bio ostavilac.

Propisima nije ograničen rok u kojem korisnik povlastice može iskoristiti svoje pravo nakon smrti ostavioca.

Važno je napomenuti da i vozila koja se uvoze po osnovu nasledstva moraju ispunjavati uslove iz člana 4. Uredbe tj. moraju biti proizvedena u skladu sa propisanom normom EURO 3.

• U skladu sa odredbama člana 245. stav 1. tačka 11) Carinskog zakona oslobođene su od plaćanja uvoznih dažbina osobe sa invaliditetom na, između ostalog, putničke automobile i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica posebno izrađena ili prilagođena za upotrebu od strane osoba sa invaliditetom.

Pri tom se pod pojmom "putnički automobili i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica, koji su posebno izrađeni i namenjeni za upotrebu od strane osoba sa invaliditetom" podrazumevaju:

1. vozila specijalno izrađena za upotrebu od strane osoba sa invaliditetom, kao i
2. putnički automobili i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica, prilagođeni za upotrebu od strane osoba sa invaliditetom (npr. vozila koja imaju ugrađene specijalne upravljačke komande, platformu za pristup osoba sa invaliditetom vozilu i sl).

Suština je da u momentu podnošenja deklaracije za puštanje u slobodan promet carinski organ može jasno i nedvosmisleno da identifikuje bilo koju od dve navedene kategorije vozila.

Putnički automobili i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica, koji nisu specijalno urađeni niti prilagođeni za upotrebu od strane osoba sa invaliditetom iako su namenjeni, između ostalog, da budu korišćeni za potrebe osoba sa invaliditetom, nisu obuhvaćeni ovom povlasticom.

O oslobođenju od plaćanja uvoznih dažbina carinski organ stavlja zabelešku na deklaraciji.

Vozila koja su predmet uvoza po osnovu invalidnosti moraju ispunjavati uslove iz člana 4. Uredbe tj. moraju biti proizvedena u skladu sa propisanom normom EURO 3.

Upotrebljavano putničko motorno vozilo, koje je bilo oslobođeno od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa odredbama člana 245. stav 1. tačka 11) Carinskog zakona, u roku od tri godine od dana stavljanja robe u slobodan promet, ne može se otuđiti, dati na korišćenje drugom licu ili drukčije upotrebiti, osim u svrhe za koje je bilo oslobođeno od plaćanja uvoznih dažbina, pre nego što se uvozne dažbine plate, niti se takva roba može dati u zalog, na pozajmicu ili kao obezbeđenje za izvršenje druge obaveze. Za novo putničko motorno vozilo ovaj rok iznosi pet godina.