Zakonitost dokaza pribavljenih video snimcima i fotografijama
- Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
- Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.
Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.
Autor: Redakcija
Objavljeno: 24.05.2018.
ZAKONITOST DOKAZA PRIBAVLJENIH VIDEO SNIMCIMA I FOTOGRAFIJAMA
Napredak tehnologije i njena dostupnost, omogućila su velikom delu populacije, da gotovo u svakom trenutku, pri sebi ima uređaje, kojima može da snima i fotografiše dešavanja oko sebe. Često postavljeno pitanja je da li je dozvoljena (zakonita) upotreba tih snimaka u sudskom (krivičnom) postupku. Dakle, pitanje je da li je zakonit dokaz - snimak ili fotografija sa kamere ukoliko je dostavljen sudu na nekoj eksternoj memoriji (USB recimo) ili narezan na CD, bez naredbe suda.
Prema Zakoniku o krivičnom postupku[1] (dalje: ZKP), nezakonitim dokazima se smatraju oni dokazi koji se pribavljaju na nezakonit način. Zakonodavac je odredio da se "sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza". ZKP-om je takođe, posebno predviđeno da se svi dokazi koji su prikupljeni suprotno navedenom smatraju nezakonitim dokazima, te da stoga ne ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.
Prvo pitanje, na koje je neophodno odgovoriti, je sloboda snimanja i fotografisanja. Da li možemo slobodno da snimamo sugrađane i dešavanja oko nas?
Krivični zakonik[2] (dalje: KZ) ne dozvoljava nekontrolisano snimanje, fotografisanje i prisluškivanje. Najpre član 143. (Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje) sankcioniše onoga "ko posebnim uređajem neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni". KZ takođe, propisuje kaznu i za onoga ko "omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani". Takođe, članom 144. KZ-a predviđena je kazna za onoga " ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna."
Iako je zakonodavac postavio inkriminisanim radnjama (neovlašćenom snimanju i fotografisanju) određene "uslove" (recimo, da se osetno zadre u lični život tim snimkom ili ga preda ili pokaže) mogućnosti krivičnopravne odgovornosti za ovakve radnje su prilično široke.
Dakle, vidimo da je svaki snimak, pribavljen na način kojim se ostvaruje biće krivičnog dela iz članova 143. i 144. nezakonit dokaz, te on ni u jednom slučaju, ne bi mogao da se zakonito iskoristi u krivičnom postupku, jer je (ponovićemo) odredba ZKP nedvosmislena i onemogućava da se sudska odluka zasnuje na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom.
Dakle, iako bi ovako pribavljen dokaz bio per se zakonit, saznanje o tom dokazu potiče od nekog drugog dokaza, pribavljenog na nezakonit način (krivičnim delom). Tzv. teorija plodova otrovnog drveta, na ovaj način sprovodi isključivanje nezakonitih dokaza iz činjenične građe na osnovu koje sud donosi odluku; iz postupka se odstranjuje kako sam nezakoniti dokaz (snimak) tako i izveden dokaz koji se smatra njegovim saznajnim sadržajem (upotrebna vrednost emitovanja snimka, kojim se dokazuju neke činjenice).
S druge strane, nalaze se snimci koji nisu sačinjeni suprotno odredbama Ustava, zakonima, odnosno drugim pozitivnim propisima (snimci sigurnosnih kamera u bankama, benzinskim pumpama, odnosno snimci sačinjeni uz izričitu ili prećutnu dozvolu snimanog lica). Da li je njihova upotreba u krivičnom postupku moguća i da li, ukoliko jeste, podleže određenim pravilima? Svakako da snimci, pribavljeni na zakonit način predstavljaju (potencijal za) dokaz u krivičnom postupku, s tim što i oni, da ne bi na "drugom koraku" postali nezakoniti, podležu proceduri, propisanoj ZKP- om.
Da bi materijal sa snimka, fotografije i sl. bio validan, potrebno je se postupi po striktnoj proceduri. Nije moguće na sudu pribaviti i prezentovati validan dokaz, iz ove kategorije, ukoliko nije izdata naredba od strane nadležnog javnog tužilaštva ili suda, u zavisnosti od prirode dokaza koji se pribavlja, odnosno radnji koje se preduzimaju.
Policija ne može (zakonito pribavljen snimak, fotografiju) samoinicijativno da obradi i dostavi nadležnim organima, već mora da se ide postepeno i po proceduri. Naime, policija najpre mora da usmeri inicijativu za veštačenje, ka javnom tužiocu, pa tek kada od istog (ili od sudije za prethodni postupak) dobije naredbu za veštačenje, može da pristupi obradi materijala ili lica, te da tako dobijen materijal pretoči u zakonit dokaz. ZKP-om je predviđeno da se samo na osnovu naredbe javnog tužioca može izvršiti pretresanje snimka.
Jasno je da nezakoniti dokazi nisu dobrodošli u zakonitom pravnom sistemu. ZKP u okviru posebne odredbe posvećene nezakonitim dokazima, predviđa da se takvi dokazi moraju izdvojiti iz spisa, staviti u poseban zapečaćeni omot i čuvati kod sudije za prethodni postupak do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a nakon toga se moraju uništiti, što se mora zapisnički konstatovati. Jedini izuzetak od ovog pravila odnosi se na nezakonite dokaze koji se moraju čuvati do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka, koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.
Pojedini autori konstatuju da zasnivanje presude na nedozvoljenim dokazima nije apsolutno. Dakle, uprkos navedenom, problem sa kojim se možemo susresti u praksi, je i to što je isključenje nezakonitih dokaza fakultativno, a ne obavezno, odnosno ne postoje slučajevi u kojima je sud obavezan da neki nezakonit dokaz izdvoji iz predmeta. Šta više ima primera da sud procenjuje koliko je dokaz, u svom izvoru kontaminiran, te da li ga može, eventualno iskoristiti. Savremena procesna teorija opravdava pojedine radnje praktičara, te poznaje izuzetak od pravila da stranke ne mogu pribavljati i predlagati nezakonite dokaze u postupku.
Izvor: Redakcija, 24.05.2018.
Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.
Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:
- našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
- adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge